Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

KONKURS ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA RECIKLERIMA ZA 2016. GODINU: Prijava traje do 31. januara 2017. godine


Raspisivanje konkursa za dodelu podsticajnih sredstava za reciklere i proizvođače kesa za 2016. godinu, reciklažnoj industriji daje minimum sigurnosti i predvidivosti, kažu u Udruženju reciklera Srbije, ali naglašavaju da je važno i da se reši problem dugovanja prema njima iz prethodnog perioda kako bi mogli da nastave nesmetano da rade.

Kako kažu, duguju im se sredstva za prerađeni otpad u poslednjem kvartalu prošle godine u iznosu od 533.348.490 dinara, a zbog kašnjenja u isplati naknada i raspisivanju konkursa, i sve težeg finansiranja poslovanja, reciklažna industrija suočena je sa trendom smanjivanja broja zaposlenih i znatno otežanim poslovanjem.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine rasisalo je konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za 2016. godinu, za reciklere i proizvođače kesa, koja će biti isplaćena iz budžeta za narednu godinu.

Kako je izjavila ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine, Snežana Bogosavljević Bošković, taj resor je samo u prethodne dve godine reciklažnoj industriji isplatio oko četiri milijarde dinara.

Prijave za konkurs primaju se do 31. januara 2017. godine.

Predsednica Udruženja reciklera, Ana Petrović Vukićević, rekla je da je raspisivanje konkursa za reciklažnu industriju "veoma značajan događaj, jer bez njega industrija nema predvidivo poslovanje".

"Bez konkursa ne možemo dobiti nadoknade za tretirani otpad koje nam po zakonu pripadaju, i sve nas to dovodi do teških poslovnih situacija u kojima se nalazimo već godinama budući da kasnimo u isplatama kako prema poslovnim partnerima, sakupljačima tako i prema poslovnim bankama", kaže ona.

Zbog hroničnog kašnjenja u isplati naknada i kašnjenja u raspisivanju konkursa i sve težeg finansiranja poslovanja iz skupih bankarskih kredita, navodi, reciklažna industrija je u trendu smanjivanja broja zaposlenih.

"Na granici smo da donesemo odluku da prestanemo sa generisanjem troškova, zatvorimo fabrike i zaposlene pošaljemo na prinudni odmor. Zato je jako značajno što je konkurs napokon raspisan, jer to nam daje minimum sigurnosti i predvidivosti i u budućnosti imperativ bi bio da se konkurs objavljuje po automatizmu 1. februara čim se zatvori konkurs za prethodnu godinu 31. januara", rekla je Petrović Vukićević.

Ona je navela da je reciklerima isplaćeno 1,9 milijardi dinara u 2016. godini za prerađeni otpad u protekloj godini.

"Pritom ostao je dug od 533.348.490 dinara što je otprilike ceo četvrti kvartal koji danas niko ne spominje i za koji nemamo odgovor da li će, kako i kada biti isplaćen", rekla je ona.

Sporno je, kako je navela, i to što se u Javnom konkursu za 2016. godinu navodi da će namenska sredstva biti dodeljena korisnicima u visini iznosa koji za ove namene bude opredeljen Zakonom o budžetu za 2017. godinu.

Važno je, kako kaže, da budžetom ne bude opredeljeno manje novca nego što je realno otpada zbrinuto i prerađeno, pa bi takva formulacija, smatra, trebalo da stoji i u tekstu konkursa.

"Ne možemo stalno dizati lestvicu u cilju dostizanja EU standarda u količinama recikliranog otpada sa jedne strane, a u isto vreme ne plaćati ili delimično plaćati ili kasniti sa plaćanjima prema reciklažnoj industriji koja radi taj posao", kaže Vukićević.

Recikleri bi, kako je navela, trebalo da znaju koliko će biti opredeljeno novca za te namene jer industrija mora imati predvidivo poslovanje da bi mogla da se razvija.

Kako je navela, fabrike su naknade koje su dobile ove godine za tretirani otpad u 2015. godini utrošile isključivo za pokrivanje skupih kredita koji su omogućavli njihovu likvidnost dok ne dobiju naknade.

 "U ovim okolnostima ne možemo pričati o nekom razvijanju i ulaganju u razvoj reciklažne industrije, jer naši zaposleni i porodice koje žive od ovog posla, a to je oko 40.000 ljudi samo preživljavaju i tako već četiri godine", upozorava Petrović Vukićević.

Ministarka poljoprivrede rekla je da je Ministarstvo ove godine uradilo mnogo u oblasti životne sredine, pre svega kroz zakonsku regulativu i kao jedan od značajnih pomaka navela osnivanje Zelenog fonda, koji će obezbediti stabilno i sistemsko finansiranje životne sredine u narednom periodu.

Što se tiče raspisanog konkursa, njime je predviđeno da se za ponovnu upotrebu i korišćenje otpadne gume kao sekundarne sirovine dobija 18.390 dinara po toni, a za tretman otpadnih guma radi dobijanja energije 3.606 dinara.

 Za ponovno korišćenje i reciklažu otpadnih ulja kao sekundarne sirovine dobijaće se 10 dinara po kilogramu, dok će se za tretman otpadnih ulja radi dobijanja energije dobijati pet dinara po kilogramu, osim za otpadna jestiva ulja.

 Za ponovnu upotrebu i reciklažu otpadnih startera, akumulatora, industrijskih baterija i akumulatora predvideno je 14,5 dinara po kilogramu, dok će se za korišćenje i reciklažu otpadnih prenosnih akumulatora ili startera dobijati 145,5 dinara po kilogramu.

Proizvođači kesa "tregerica" za višestruku upotrebu, debljine veće od 20 mikrona, dobijaće 6.010 dinara po toni, a za one koje sadrže biorazgradive aditive podsticaj ce biti 8.414 dinara po toni.

Za ponovnu upotrebu i reciklažu otpadne električne i elektronske opreme kao sekundarne sirovine, u zavisnosti od tipa uređaja, podsticajna sredstva će iznositi od 13 do 108 dinara po kilogramu.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 22.05.2016.
Naslov: Redakcija