NACRT ZAKONA O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI: Deo advokata smatra da Nacrt zakona ugrožava ustavnopravni položaj advokata, legalizuje nadripisarstvo i stvara ogromne finansijske obaveze koje će ići na teret građana. Navode da su njegove odredbe kontradiktorne sistemskim, procesnim zakonima kojima se uređuje pružanje besplatne pravne pomoći

Skupština Advokatske komore Beograda (AKB) na kojoj će biti izabran novi predsednik, potpredsednik i organi komore, konačno, bi trebalo da bude održana 19. februara 2017. godine. Pitanje koje se ovih dana postavlja u advokatskim krugovima jeste da li će zakazivanje odloženih izbora pomiriti suprotstavljene stavove beogradskih advokata u vezi sa pravom glasa advokata koji imaju zasnovan radni odnos u advokatskim ortačkim društvima, ali i da li je moguće održati valjane izbore do donošenja odluke Ustavnog suda o ustavnosti ovakve odredbeStatuta Advokatske komore Beograda ("Sl. list grada Beograda", br. 93/2016).

Veljko Vukotić, jedan od kandidata za predsednika AKB, navodi da se u odluci Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti, odnosno njenom obrazloženju, citiraju odredbe Zakona o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US) kojima se uskraćuje aktivno i pasivno biračko pravo advokatima – strancima koji su upisani u advokatske komore u Srbiji i koji su izjednačeni sa drugim advokatima u pravima i obavezama. AKB znači, kako kaže, nije jedina koja isključuje aktivno i pasivno biračko pravo pojedinim kategorijama advokata.

– Umesto da sud pokrene ocenu ustavnosti i tih odredaba Zakona o advokaturi, on navodi da je očigledno zakonodavac zadržao ekskluzivitet u pogledu isključenja pojedinih kategorija advokata kada je reč o njihovom aktivnom i pasivnom biračkom pravu na izborima organa advokatskih komora. Ovo ukazuje da US smatra da zakonodavac ima pravo da krši Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav), a da kada advokati, na isti način kao i zakonodavac isključuju aktivno i pasivno biračko pravo određenoj grupi advokata, pokreće inicijativu za ocenu ustavnosti. Uzgred, za identično rešenje koje sadrži Zakon o advokaturi, sud nije pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti. Može da se postavi pitanje zašto su sudije donele ovu, čini se, spornu odluku, i to u vreme kada im je isticao mandat – kaže Vukotić.

Osnov za donošenje spornih odredaba je bio taj što advokati zaposleni u ortačkim društvima ne ostvaruju neposredno ugovaranje usluga sa klijentima, nemaju pravo da svoje odluke naplaćuju po advokatskoj tarifi, rade za platu koju odrede članovi ortačkih društava... Oni, takođe, ne odlučuju o poslovnoj politici ortačkog društva, načinu i uslovima plaćanja za izvršene usluge, o zaključivanju ugovora o zastupanju, kao i o drugim aktivnostima članova društva, karakterističnim za obavljanje advokatske delatnosti u punom kapacitetu, navodi Vukotić.

U javnosti se mnogo govori o zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći i ulozi advokata u njemu. Kakav je vaš stav?

Vukotić smatra da Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći ugrožava ustavnopravni položaj advokata, legalizuje nadripisarstvo i stvara ogromne finansijske obaveze koje će ići na teret građana.

Ovim zakonom se, što je društveno opravdano, širi krug osoba koje imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć. Međutim, njegove odredbe su kontradiktorne sistemskim, procesnim zakonima kojima se uređuje pružanje besplatne pravne pomoći.

Tako, Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) predviđa obaveznu odbranu počinilaca krivičnih dela za koje je propisana kazna od osam godina zatvora ili veća. Zakon o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US i 55/2014), takođe, predviđa besplatnu pravnu pomoć onoj parničnoj stranki koja na to ima pravo po samom zakonu. U oba slučaja, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Srbije, kao pružaoci pravne pomoći se navedenim zakonima predviđaju isključivo – advokati.

Nacrtom zakona, osim advokata to mogu da rade i diplomirani pravnici, fakulteti, javni beležnici i druge nekompetentne osobe i institucije. Vukotić navodi da nije jasno zašto država snižava standard, pa umesto jedinih relevantnih pružalaca besplatne pravne pomoći – advokata, predviđa da je pružaju i oni koji objektivno nisu u mogućnosti to da rade. Nacrtom zakona predviđaju se i velika ulaganja tako što će se iz budžeta finansirati osnivanje novih pružalaca besplatne pravne pomoći koji na to nemaju pravo po Ustavu.