VISOKI SAVET SUDSTVA: Neophodno da Ministarstvo finansija prilikom pripreme budžeta RS za 2018. godinu uključi VSS, kao najviši organ sudske vlasti, jer se u suprotnom narušava princip podele vlasti

Dana 20.11.2017. godine, u Ministarstvu finansija održan je sastanak članova Visokog saveta sudstva sa državnim sekretarom Ministarstva finansija u vezi sa Uputstvom za pripremu budžeta RS za 2018. godinu.

Sastanku nisu prisustvovali predsednik Visokog saveta sudstva kao ni ministar finansija zbog službene sprečenosti, a kojom prilikom su članovi Saveta izneli sledeće stavove Visokog saveta sudstva:

Visoki savet sudstva, koji je shodno članu 153. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) i članu 2. Zakona o Visokom savetu sudstva ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 101/2010, 88/2011 i 106/2015) nezavistan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija, izrazio je zabrinutost što se u 2018. godini ne planira uvećanje plata za sudije shodno Uputstvu za pripremu budžeta RS za 2018. godinu.

Navedeno je plate sudija nisu povećavane od 2014. godine, a imajući u vidu Uputstvo za pripremu budžeta RS sudije će ostati bez uvećanja plate i u 2018. godini, što je prema stavu Visokog saveta sudstva nedopustivo. Sudijama je, kao i svim zaposlenima čije se plate finansiraju iz budžeta RS, od 1. novembra 2014. godine shodno Zakonu o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava ("Sl. glasnik RS", br. 116/2014), izvršeno umanjenje plata u iznosu od 10%.

Istaknuto je da plata sudije nije samo ekonomska kategorija, te da je shodno članu 4. Zakona o sudijama ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 58/2009 - odluka US, 104/2009, 101/2010, 8/2012 - odluka US, 121/2012, 124/2012 - odluka US, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 40/2015, 63/2015 - odluka US, 106/2015, 63/2016 - odluka US i 47/2017)  propisano da sudija ima pravo na platu u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i njegovom odgovornošću, odnosno da plata sudije znači garanciju njegove nezavisnosti i sigurnosti njegove porodice.

Odredbom člana 30. Zakona o sudijama propisano je da sudija ne može biti član političke stranke, niti politički delovati na drugi način, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge niti davati pravne savete uz naknadu. Prema tome, jedini izvor prihoda sudije je njegova plata, koja treba da garantuje njegovu nezavisnost i sigurnost njegove porodice.

Plata sudija ostala je na nivou 1. novembra 2014. godine i kao takva ne odgovara nivou znanja, iskustvu i odgovornosti koji se zahteva od nosilaca sudijskih funkcija.

Sudije stručno i dostojno obavljaju sudijsku funkciju, rešavajući iz godine u godinu sve veći broj predmeta i pored činjenice da u ovom trenutku u sudskom sistemu nedostaje veći broj sudija.

Savet je ukazao da je nejasno iz kog razloga je predloženo povećanje plate državnim službenicima i nameštenicima u Administrativnoj kancelariji VSS-a samo za 5%, a koje ne prati planirano povećanje plata sudskog osoblja u visini od 10%. Imajući u vidu da je Visoki savet sudstva deo pravosuđa, te da je članom 8. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 63/2006 - ispr., 115/2006 - ispr., 101/2007, 99/2010, 108/2013 i 99/2014) propisano da osnovica za obračun i isplatu plata državnih službenika i nameštenika mora biti jedinstvena, smatramo da se zaposlenima u Administrativnoj kancelariji Saveta plata mora uvećati kao i sudskom osoblju. Zaposleni u Administrativnoj kancelariji VSS-a su diskriminisani u odnosu na sudsko osoblje, a obavljaju poslove koji su od izuzetnog značaja za funkcionisanje sudskog sistema.

S obzirom da je članom 13. Zakona o Visokom savetu sudstva propisano da Savet predlaže obim i strukturu budžetskih sredstava neophodnih za rad sudova, smatramo da je neophodno da Ministarstvo finansija prilikom pripreme budžeta Republike Srbije uključi Visoki savet sudstva, kao najviši organ sudske vlasti, jer se u suprotnom narušava princip podele vlasti.