Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU: Lokalnim vlastima biće obustavljane uplate novca iz republičkog budžeta ako ne budu organizovale zakup neobrađenog državnog zemljišta. Vlada AP Vojvodine i Mreža za restituciju traže povlačenje propisa iz skupštineske procedure


Budžet Republike Srbije godišnje izgubi oko 100 miliona evra, jer nema prihoda od neobrađenih 500.000 hektara državnog zemljišta. Zvanično, u zakup ide svega 30 odsto parcela, a ostalih 70 procenata je uzurpirano, u parlogu ili se obrađuje u sivoj zoni. Iako se na papiru vodi kao da nema zakupca najveći deo tog zemljišta godinama se nelegalno obrađuje i to često uz prećutnu saglasnost lokalnih samouprava. Naravno ova zemlja ostajala je van domašaja malih proizvođača.

Zbog svega ovoga država sada najavljuje rigorozne kazne. Ministarstvo finansija će ubuduće neodgovornim lokalnim vlastima obustavljati novčane uplate iz republičkog budžeta ukoliko ne budu na vreme donosili programe zakupa državnih parcela.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, oko kojeg se poslednjih dana dosta polemiše, je pokušaj Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine da se iskoreni korupcija. I dok država žučno brani svoje stavove, vojvođanske vlasti najavljuju radikalizaciju protesta i protive se većini predloženih izmena. Oni su nedavno uputili nekoliko amandmana republičkom parlamentu u čijoj proceduri se Predlog zakona već nalazi.

Posebno se protive ideji da se 30 odsto zemljišta u lokalnim samoupravama ponudi velikim investitorima u dugoročni zakup na 30 godina i to bez licitacije, već na osnovu predloženih biznis planova. Smatraju da je ovo izuzetno dug period i da će korupcija biti još veća. Strahuju da će veliki posedi pasti u šake tajkunima, dok će mali poljoprivrednici ostati bez zemlje za obrađivanje.

Predlagači propisa brane se činjenicom da Srbiji nedostaju investicije u poljoprivredi i da su nam zato potrebni dugoročni zakupi. Kao model navode države poput Poljske, Hrvatske, Bugarske, Belgije ili Estonije u kojima se zemljište izdaje na 30 do 99 godina.

Da biste napravili ozbiljan voćnjak na jednom hektaru potrebno je da uložite oko 50.000 evra. Složićete se da takvom investitoru treba sigurnost, neka vrsta garancije da će moći da ostane na toj zemlji duže od godinu ili dve – navodi se kao argument.

Najavljuje se i pravedniji sistem naplate zakupnina kao i da će malim proizvođačima prvi put biti omogućeno da kupovinom državnih parcela prošire svoje posede. Oni će moći da otkupe do 20 hektara, pod uslovom da su bar tri godine vlasnici poseda od najmanje 30 hektara na toj teritoriji.

Da se Predlog zakona povuče iz skupštinske procedure traži i Mreža za restituciju. Mreža je predsedniku Vlade Republike Srbije uputila inicijativu da Predlog zakona povuče iz procedure upozorivši da se državno zemljište ne sme prodavati pre nego što se obavi restitucija.

"Nijedna prodaja imovine u Srbiji dokazano nije donela realne prihode državi i građanima, već samo korumpiranim ljudima", navela je Mreža za restituciju.

Predsednik Mreže za restituciju, Bogdan Veljović, ocenio je da je Predlog zakona "podmetnut" Vladi Republike Srbije na usvajanje i dodao da ga je napisala "grupica zaposlenih u Upravi za poljoprivredno zemljište".

Prema njegovim rečima, Predlogom zakona "dominiraju katastrofalno loša" rešenja, zbog čega ga treba povući iz procedure i vratiti na doradu.

"Predložena rešenja nisu dobra, preuranjena su i morao bi da im prethodi detaljan popis zemljišta", navela je Mreža u saopštenju.

Izvor: Vebsajt Politika i Blic, 21.11.2015.
Naslov: Redakcija