MINIMALNA CENA RADA PO RADNOM ČASU ZA 2019. GODINU: Sindikati traže da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom. Poslodavci očekuju manje poreze i doprinose
Nova minimalna cena rada trebalo bi da bude određena do 15. septembra, do kada bi stavove morali da usaglase država, sindikati i poslodavci.
Ministri nadležni za finansije i rad Siniša Mali i Zoran Đorđević počeli su razgovore o minimalcu, kako bi Vlada svoj predlog predstavila Socijalno - ekonomskom savetu (SES) na sledećoj sednici.
Minimalna cena rada sada je 143 dinara po satu, odnosno oko 24.000 mesečno.
Sindikati smatraju da bi minimalac trebalo da iznosi 36.000 dinara, koliko sada "košta" minimalna potrošačka korpa, mada su svesni da je to teško izvodljivo u ovom trenutku.
Poslodavci još ne licitiraju sa visinom minimalne zarade, ali je jasna njihova želja da povećanje cene rada prati odgovarajući ustupak države, koji se odnosi na poreze i doprinose.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović ističe da onaj ko prima minimalnu zaradu za tu zaradu treba da može da priušti potrošačku korpu, koja je, inače, krajnje skromna.
- Realno gledano, to je veliko povećanje i to ne može da se izdrži ili bi u ovom momentu bilo teško izvodljivo, ali očekujemo da u nekoj bliskoj budućnosti dođe do toga - ukazao je Orbović.
Dodao je da će SSSS insistirati na SES-u da to bude strateški plan svih koji učestvuju u daljim pregovorima.
Podsetio je da su u dva poslednja pregovora povećanja bila osam, odnosno 10 odsto i dodao da to govori o kvalitetnim pomacima u visini minimalne zarade u poslednjih par godina.
I predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković kratko kaže:
- Kretaćemo se u tom okviru i povećanje mora biti dvocifreno - ukazao je Stojiljković.
- Svesni smo da je zahtev koji bi značio gotovo 50 odsto povećanja minimalne zarade, nešto što bi ova ekonomija teško mogla da podnese, ali nećemo pristati na održavanje statusa kvo - kaže lider Nezavisnosti.
Prema njegovim rečima, jedna od mogućnosti za povećanje minimalne zarade predstavlja i podizanje neoporezivog dela zarada, što bi olakšalo i poslodavcima da tu vrstu uvećane minimalne cene rada plate.
Upravo su porezi i doprinosi na zarade ono što je važno poslodavcima, pa predsednik njihove Unije (UPS) Miloš Nenezić, iako ne želi da licitira sa visinom minimalca, ističe da bi poslodavci želeli da trošak povećanja cene rada podeli sa njima država, kroz ustupak u visini poreza i doprinosa.
- Gornja granica za minimalac zavisi od toga šta ćemo raditi sa porezima i doprinosima, koji se odnose na zarade uopšte, ali posebno na ono što se odnosi na minimalnu zaradu. Taj deo ne bi trebalo da bude oporezovan, jer ako je minimalna zarada kategorija koja omogućava radnicima neki minimum, onda ne bi trebalo imati još nešto što bi opterećivalo preduzeća, radnike, pa i državu - rekao je Nenezić.
Napomenuo je da bi sednica SES-a trebalo da bude održana 6. ili 7. septembra, a pre toga, 30. avgusta, i Kolegijum SES-a, kada će početi usaglašavanja.
Izrazio je nadu da će se postići dogovor već na toj sednici, dodajući da svi partneri treba da imaju objektivan stav.
- Da vidimo, uvažavajući potrebe radnika, mogućnosti poslodavaca, a i same države, šta možemo da učinimo kako bismo omogućili da preduzeća mogu da funkcionišu bolje, da radnici imaju bolji životni standard, a da sve to bude propraćeno zakonima - rekao je Nenezić.
Ministri Mali i Đorđević posle sastanka izjavili su da veruju da će do 15. septembra postići konsenzus sve tri strane.
U slučaju da SES ne postigne dogovor o minimalnoj zaradi, o njenom iznosu odlučuje Vlada Republike Srbije.
Izvor: Vebsajt Blic, 21.08.2018.Naslov: Redakcija