NACRT PRAVILNIKA O PRISTUPU HITNIM SLUŽBAMA I JEDINSTVENOM BROJU ZA HITNE SLUŽBE 112: Pružaoci komunikacionih usluga biće dužni da korisnicima besplatno omoguće pozivanje ovog broja, kao i drugih brojeva hitnih službi, ali i slanje SMS poruka i ePoziva ka broju 112, neprekidno 24 časa svakog dana u godini

Srbija će uvesti jedinstveni evropski broj za hitne slučajeve 112, a korak ka tom cilju koji je već godinama u planu, upravo je napravio RATEL, objavivši Nacrt pravilnika o pristupu hitnim službama i jedinstvenom broju za hitne službe 112, koji reguliše obaveze mobilnih i fiksnih operatera u vezi implementacije ovog broja.

Prema tom dokumentu pružaoci komunikacionih usluga biće dužni da korisnicima besplatno omoguće pozivanje ovog broja, kao i drugih brojeva hitnih službi, ali i slanje SMS poruka i ePoziva ka broju 112, neprekidno 24 časa svakog dana u godini.

Jedinstveni broj za hitne slučajeve 112 je broj koji se koristi u svim zemljama Evropske unije, ali svaka država, pored ovog broja, može imati i svoje nacionalne brojeve, što znači da Srbija nije dužna da ukine linije 192 za policiju, 194 za hitnu pomoć i druge, već samo da “doda” i ovaj dodatni broj koji će važiti za sve hitne službe.

Prilikom izrade Nacrta pravilnika o pristupu hitnim službama i jedinstvenom broju za hitne službe 112 korišćena su i rešenja iz zemalja iz neposrednog okruženja Srbije.

“Pravilnik je pokušao da obuhvati što je moguće više vidova hitnih komunikacija i predvideo je da se odredbe odnose i na kratki SMS kod 112 i na e-Poziv, iako u ovom trenutku nije poznato da li će ove mogućnosti biti podržane od strane Službe 112”, piše u Nacrtu pravilnika.

Više od 30 godina građani Evropske unije koriste jedinstveni evropski broj za hitne slučajeve “112” kako bi se javili hitnim službama. U osam zemalja EU (Danskoj, Estoniji, Finskoj, Malti, Holandiji, Portugalu, Rumuniji i Švedskoj) 112 je jedini broj za hitne pozive (u ostalim državama EU pored broja 112, u upotrebi su i nacionalni brojevi).

Uspostavljanje broja 112 je jedna od obaveza koju Srbija ima u procesu evropskih integracija, deo je poglavlja 10 - Informaciono društvo i mediji. Da bi se to poglavlje zatvorilo Srbija mora da (između ostalog) u potpunosti uspostavi broj 112.

Evropska unija je i finansirala jedan od projekata u vezi sa sistemom 112 u Srbiji. Na sajtu euzatebe.rs dostupne su informacije o projektu “Dizajn efikasnog sistema podrške 112 u Republici Srbiji”.

Krajem prošle godine, objavljeno je da je Kina dala Srbiji donaciju za uvođenje sistema za hitne pozive 112. Ta donacija vredna je 25,6 miliona evra i podrazumeva nabavku informaciono-komunikacionog sistema.

Prema odgovoru koji je MUP dostavio početkom novembra nacionalni sistem 112 još uvek nije u potpunosti uspostavljen na teritoriji Srbije, a kompletan sadržaj projekta utvrđen je tehničkim planom koji su usaglasile Srbija i Kina.

Za potrebe implementacije Nacionalnog centra 112 u Srbiji su uključeni predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva zdravlja, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL).

Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) je početkom februara objavilo Nacrt pravilnika o pristupu hitnim službama i jedinstvenom broju za hitne službe 112. RATEL je tada pozvao stručnu i širu javnost da u okviru javnih konsultacija koje traju do 3. marta da svoje mišljenje.

Prema Nacrtu pravilnika, obaveza pružalaca komunikacione usluge biće i da uspostavi pristupne vodove i rezervne pristupne vodove do Službe 112, o svom trošku, na način na koji propiše. Služba 112 bi trebalo da predstavlja organizacionu jedinicu nadležnu za funkcionisanje jedinstvenog broja za hitne intervencije 112.

Služba 112 predstavlja komunikaciono-informacioni sistem za prijem obradu i prosleđivanje poziva i SMS poruka za hitne slučajeve koji je organizovan u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, piše u Nacrtu pravilnika.

Za svaki poziv, SMS poruku i e-Poziv, koji su upućeni na broj 112 operater će biti dužan da dostavlja Službi 112 sve raspoložive podatke koji između ostalog uključuju broj pozivaoca, ime i prezime, odnosno naziv pozivaoca, vreme kad je uspostavljen poziv, odnosno vreme slanja SMS poruke, adresu priključka za broj ako je poziv upućen fiksnim telefonom ili lokaciju pozivaoca ako je broj 112 pozvan preko mobilnog telefona.

Ovi podaci će biti slati Službi 112 čak i ako je pozivalac zahtevao sprečavanje prikazivanja identifikacije.

Kada se radi o e-Pozivu pružalac komunikacione usluge je u obavezi da službi 112 prosledi standardizovani minimalni skup podataka. E-Poziv je, inače, definisan kao hitna veza koja se uspostavlja iz vozila, ručno ili automatskim aktiviranjem modula ugrađenih u vozilo, prema Službi 112 prilikom saobraćajne nezgode.

Pravilnik zabranjuje svaku vrstu zloupotrebe pozivanja broja 112 i ostalih brojeva hitnih službi, što obuhvata sve vrste zlonamernih i uznemiravajućih poziva.

U slučaju zloupotrebe poziva pružalac komunikacione usluge, na osnovu pisanog zahteva Službe 112 ili nadležnog tela za hitnu komunikaciju, ima obavezu da krajnjem korisniku, ukine mogućnost odlaznih poziva na period od sedam dana, uz opomenu, da ako u narednih šest meseci ponovi isto, ukida se mogućnost odlaznih poziva na period od 30 dana, s tim što ukidanje mogućnosti odlaznih poziva ne obuhvata pozivanje broja 112 i ostalih brojeva hitnih službi.

“Ako se utvrdi da je izvršena zloupotreba poziva, sa istog broja u roku od 12 meseci od opomene, pružalac komunikacione usluge će tom korisniku trajno prestati da pruža komunikacione usluge i raskinuće s njim ugovorni odnos u skladu sa opštim uslovima poslovanja”, piše u Nacrtu pravilnika.

Takođe, navodi se da primena ovih mera ne isključuje odgovornost krajnjeg korisnika za učinjeni prekršaj ili krivično delo.

U 2021. godini u Evropskoj uniji je broj “112” pozvan 153 miliona puta, što je povećanje za tri odsto u poređenju sa 2019. godinom.

Ukupan broj hitnih poziva (uključujući i pozive ka nacionalnim brojevima tamo gde su oni još uvek u upotrebi) zadržao se na 270 miliona. To znači da je u ukupnom broja svih hitnih poziva, udeo poziva jedinstvenog broja “112” bio 56 odsto, piše u izveštaju Evropske komisije o efikasnosti primene jedinstvenog evropskog broja za hitne slučajeve 112.

U državama članicama gde za hitne pozive na raspolaganju postoje i nacionalni brojevi i jedinstven broj 112, korišćenje jedinstvenog evropskog broja varira, od 5 odsto u Irskoj do 97 odsto u Bugarskoj.

Trenutno brojevi za pristup hitnim službama u Srbiji uključuju 192 za policiju, 193 za vatrogasce, 194 za hitnu pomoć, 1976 za vojnu hitnu pomoć, 1985 za službu za obaveštavanje i uzbunjivanje, 19191 za BIA i 19860 za vojnu policiju.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Nevena Petaković, 20.02.2024.
Naslov: Redakcija