Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Javni izvršitelj popisuje stvari koje su u državini izvršnog dužnika, kao i stvari koje su u svojini izvršnog dužnika, ali u državini izvršnog poverioca ili drugog lica. Izvršitelj će popisati i stvari na koje je treće lice stavilo primedbu da na njima ima neko pravo koje sprečava izvršenje. Popisanim stvarima ne može se raspolagati ni pravno ni faktički. Vlasništvo na kući ili stanu u kojoj se nalaze pokretne stvari nije od značaja za sprovođenje na pokretnim stvarima, jer nepokretna imovina nije predmet izvršenja


Izvršitelj će popisati imovinu vlasniku stana, iako dug nije njegov. Dovoljno je da je dužnik prijavljen na njegovoj adresi bilo kao srodnik ili podstanar. Ovakvo pravo javnim izvršiteljima daju važeći propisi koji podrazumevaju da imovina može da se pleni i takozvanom trećem licu.

Ovako nešto može da očekuje i penzioner čija je unuka zbog neplaćenog duga za mobilni telefon dobila rešenje o izvršenju u iznosu od 77.000 dinara. Ona nema svoju imovinu a prijavljena je na dedinoj adresi. Dok čeka da mu na vrata zakucaju izvršitelji, jedino što mu preostaje je ili da plati dug ili da podnese prigovor, ali to neće odložiti popisivanje njegove imovine. Isto bi prošao i stanodavac čiji je podstanar napravio dug. Čak i pet godina pošto se odselio – ukoliko ga vlasnik stana nije na vreme odjavio.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015 i 106/2016 - autentično tumačenje - dalje: Zakon) je jasan – ako ne bude zadovoljan odlukom izvršitelja, može da podnese prigovor sudu, pokrene parnični postupak i naknadno dokazuje da je imovina njegova, a ne dužnikova. Međutim, samo pokretanje parničnog postupka, kako je ovaj penzioner saznao od advokata, košta oko 10.000 dinara. I dok su se pravnici sporili oko toga da li se na ovaj način krši Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) povredom lične imovine "trećih lica", zakonodavac ističe da su pravom na prigovor i tužbu oni zaštićeni od toga "da im se naplati nešto na šta imaju pravo vlasništva".

U Komori izvršitelja kažu da prema Zakonu javni izvršitelj popisuje stvari koje su u državini izvršnog dužnika, kao i stvari koje su u svojini izvršnog dužnika, ali u državini izvršnog poverioca ili drugog lica. Kažu da će izvršitelj popisati i stvari na koje je treće lice stavilo primedbu da na njima ima neko pravo koje sprečava izvršenje. Popisanim stvarima ne može se raspolagati ni pravno ni faktički. Ističu da vlasništvo na kući ili stanu u kojoj se nalaze pokretne stvari nije od značaja za sprovođenje na pokretnim stvarima, jer nepokretna imovina nije predmet izvršenja.

Treće lice koje tvrdi da na popisanim stvarima ima neko pravo koje sprečava izvršenje može izjaviti prigovor kojim zahteva da se izvršenje proglasi nedozvoljenim na tim stvarima. Ukoliko ne bude zadovoljan pravosnažnom odlukom može da pokrene parnicu pred sudom – navode u Komori izvršitelja. Prema njihovim podacima, za prošlu godinu, samo oko pet odsto od ukupnih sredstava izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja ostvareno je prodajom pokretnih stvari u svojini ili državini izvršnih dužnika.

Advokat Vojin Biljić smatra da ovakvo zakonsko rešenje nije u skladu ni sa Ustavom ni sa Evropskom konvencijom. Ističe da je svaka država članica Saveta Evrope, pa i Srbija, dužna da osigura mirno uživanje imovine svakom građaninu, bez bilo kakve njegove obaveze, pa tako i obaveze da ispravlja greške suda ili izvršitelja.

Neverovatno je da je ovaj Zakon zarad olakšavanja postupanja izvršitelja ograničio pravo na imovinu savesnih građana, terajući ih u sudski postupak kako bi zaštitili svoju imovinu i prebacujući na njih nesrazmeran teret – ističe Biljić. Siguran je, dodaje, da će ovo i te kako predstavljati aktuelno pitanje pred Evropskim sudom za ljudska prava kad pristignu prve predstavke protiv Srbije zbog ovakvog Zakona. Biljić kaže da se teško može braniti stav da je ovakvo zakonsko rešenje usvojeno zbog potencijalnih zloupotreba nesavesnih dužnika.

Tu postoje mnoga druga smislena rešenja, uključujući i lični bankrot, ali ovo svakako nije legitimni način, ni u jednom pravnom sistemu u svetu. Niko ne može biti odgovoran za tuđi dug, niti kažnjen zbog toga što je sa dužnikom stupio u neku vrstu pravnog odnosa, poput zakupa stana, zajedničkog domaćinstva ili na neki drugi način. Nažalost, Zakon je na suprotnom stanovištu – kaže Biljić i ističe da se nada se da će Ustavni sud ove odredbe oglasiti neustavnim.

Izvor: Vebsajt Politika, Jelica Antelj / Ivana Albunović, 19.11.2017.
Naslov: Redakcija