Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PRAVILNIK O OBLIKU I SADRŽINI OBRASCA PONUDE FINANSIJSKE POGODBE: Pravilnik predviđa da u radnjama kupcima mora biti jasno prezentiran procenat ili iznos, ako postoji razlika u ceni prilikom kupovine gotovinom i na odloženo plaćanje. Prodavci koji ovo izbegnu da učine, a naplate potrošačima proviziju ili bilo koji drugi dodatni trošak koji podiže cenu kod odloženog plaćanja, rizikuju kazne od 100.000 do milion dinara


Povoljni krediti, kupovina karticama na rate bez kamate i sva ostala sila bezgotovinskih plaćanja nisu uspeli da pošalju u istoriju popularni "ček na poček".

Međutim, oni koji su tako pazarili često su kasnije saznali da kamate, istina, nema, ali zato ima provizija koje su joj skoro pa identične. Od 18. novembra 2017. godine će im uslovi kupovine "ček na poček" biti jasniji. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija donelo je Pravilnik o obliku i sadržini obrasca ponude finansijske pogodbe ("Sl. glasnik RS", br. 101/2017 - dalje: Pravilnik).

Pomenuti Pravilnik predviđa da u radnjama kupcima mora biti jasno prezentiran procenat ili iznos, ako postoji razlika u ceni prilikom kupovine gotovinom i na odloženo plaćanje. Prodavci koji ovo izbegnu da učine, a naplate potrošačima proviziju ili bilo koji drugi dodatni trošak koji podiže cenu kod odloženog plaćanja, rizikuju kazne. One, pak, nisu male i kreću se od 100.000 pa do milion dinara. Pravilnik je donet u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 139/2014).

O čeku i počeku u Narodnoj banci Srbije objašnjavaju da ovu materiju reguliše i Zakon o čeku ("Sl. list FNRJ", br. 105/46, "Sl. list SFRJ", br. 12/65, 50/71 i 52/73, "Sl. list SRJ", br. 46/96 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja). Tim propisom određeno je da se ček ne koristi na odloženo plaćanje. Međutim kod nas se "ček na poček" odomaćio zaslugom trgovaca. Oni su, u želji da pridobiju što više potrošača, iz godine u godinu produžavali rokove naplate. Sada se čekom može platiti i do devet mesečnih rata, pa i duže. Prodaja "ček na poček" kod nas nije nikada regulisana zakonom. Međutim, Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, i to u Članu 47, regulisana je finansijska pogodba koju nude trgovci kod prodaje robe na rate ili drugi oblik finansiranja koji nudi iste mogućnosti, odnosno nešto što najviše liči na kreditiranje. Prilikom prodaje robe na rate trgovac ima pravo da formira veću cenu robe i usluga u odnosu na plaćanje gotovinom. Taj trošak koji snosi potrošač mora biti jasno iskazan. Pravilnikom koje je donelo Ministarstvo trgovine to je i precizirano.

Od 18. novembra 2017. godine, kupac koji pođe u trgovinu gde se primaju čekovi na poček, ima pravo da se raspita kod trgovca za uslove prodaje, ako ne vidi jasnu razliku u cenama. Što se tiče prodaje na ovaj način, kod većine trgovaca "poček cena" veća je oko 10 odsto od gotovinske. To je i iznos kamate koji se plaća za gotovinske kredite kod velikog broja banaka. Zato je dobro da se kupac pre konačne odluke dobro preračuna. Pojedini trgovci dodatne troškove na odloženo plaćanje zaračunavaju u maržu i raspodele na sve cene pa naknade za odloženo plaćanje nema.

U novosadskim prodavnicama na ovaj način najčešće se kupuje tehnička roba, ređe nameštaj ili garderoba. Slično je i u drugim gradovima.

Kao što ima problema sa čekovima tako je i s karticama. Trgovci "plastiku" izbegavaju zbog visokih bankarskih provizija. Međutim, NBS je u maju ove godine poslala na javnu raspravu Nacrt zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica. Zakon reguliše snižavanje međubankarskih naknada i trgovačkih provizija. Javna rasprava je završena 20. septembra. Nakon toga NBS je primedbe i sugestije koje je smatrala opravdanim ugradila u zakon i on je upućen u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Od rasporeda rada Narodne skupštine zavisi kada će doći na dnevni red.

ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 139/2014)

Glava III

FINANSIJSKE POGODBE KOJE NUDI TRGOVAC

Oglašavanje i ponuda

Član 47

Pri oglašavanju i ponudi finansijskih pogodbi koje nudi trgovac (u daljem tekstu: finansijske pogodbe), a naročito prodaje sa obročnim otplatama cene - trgovac mora naročito da navede podatke o robi ili usluzi, gotovinsku cenu, kao i iznos koji se plaća unapred na ime učešća ili prve rate.

Ako se oglašava finansijska pogodba za kupovinu robe čija je kamatna stopa 0%, naznačavaju se i sve povoljnosti koje ima korisnik koji cenu robe plaća gotovinski.

Ako se oglašava prodaja sa obročnim otplatama cene koja se u smislu ovog zakona smatra kreditiranjem korisnika - razlika između cene za kupovinu na odloženo plaćanje i za kupovinu za gotovinu mora biti procentualno iskazana.

Ministar nadležan za poslove zaštite potrošača bliže propisuje oblik i sadržinu obrasca ponude finansijske pogodbe.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Vujošević, 18.11.2017.
Naslov: Redakcija