ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA: Da li je naručilac dužan da zahteva produženje roka važenja ponuda u ponovljenoj stručnoj oceni ukoliko su sve ponude neprihvatljive?

Već smo navikli da se u praksi javnih nabavki dešavaju razne situacije koje nekada nemaju baš najjasnije objašnjenje. U svojim rešenjima Republička komisija za zaštitu prava nam daje smernice ka pravilnom postupanju u praksi u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 91/2019 i 92/2023 - dalje: ZJN) i na osnovu njih se i kreira praksa javnih nabavki u našoj zemlji. Međutim, postavlja se pitanje šta se dešava kada Republička komisija donese rešenje koje nije u skladu sa ranijom praksom i koje dovodi do zabune kako u budućnosti reagovati na konkretne situacije, a da kao ponuđači budemo sigurni da će naše ponude biti pregledane i rangirane shodno uslovima iz konkursne dokumentacije i u svemu u skladu sa ZJN.

Članom 137. ZJN je propisano da je naručilac taj koji određuje rok važenja ponude i da taj rok ne sme biti kraći od 30 dana od dana otvaranja ponuda. Takođe je jasno propisano da ukoliko dođe do isteka roka važenja ponuda, naručilac je dužan da u pisanoj formi zatraži od ponuđača produženje roka važenja ponuda.

U konkretnom slučaju naručilac prilikom ponavljanja stručne ocene ponuda nije postupio u skladu sa članom 137. stav 2. ZJN i nije zatražio od ponuđača produženje roka važenja ponuda, već je vršio stručnu ocenu ponuda koje u datom trenutku nisu bile važeće. Kao objašnjenje za svoje postupanje naveo je da zahtev za produženjem roka važenja ponuda ne bi bio od uticaja u pogledu stručne ocene ponude podnosioca zahteva jer je njegova ponuda neprihvatljiva. Još jedna od nelogičnosti koja se javlja u okviru istog rešenja Republičke komisije jeste i činjenica da je naručilac tek u ponovljenoj stručnoj oceni ponuda, ponudu podnosioca zahteva ocenio kao neprihvatljivu, bez obzira što su mu sve okolnosti bile poznate i prilikom obavljanja prve stručne ocene ponuda u kojoj je istu ocenio kao prihvatljivu.

Ovakvo postupanje naručioca odobrava i stav Republičke komisije u rešenju broj 4-00-175/2024 od 05.04.2024.godine u kome je odbila zahtev za zaštitu prava podnosioca zahteva i navela da je naručilac u svemu postupio u skladu sa ZJN.

Da li ovo znači da u buduće naručioci mogu da vrše ponovnu stručnu ocenu ponuda kojima je istekao rok važenja ponude i da mogu u ponovljenom postupku stručne ocena ponuda da odbiju ponude za nešto što im je već bilo poznato prilikom vršenja prve stručne ocena ponuda, ostaje nam da vidimo u daljoj praksi Republičke komisije.

U ovom slučaju sigurno možemo govoriti i o nejednakom tretmanu koji prilikom primene ZJN zauzima Republička komisija u odnosu na ponuđače i naručioce. Ako znamo da je odredbama ZJN propisao da se novim Zahtevom za zaštitu prava ne može osporavati ono što je ponuđačima moglo biti poznato prilikom podnošenja prvog zahteva, i ako znamo da je Republička komisija otišla i još korak dalje u sužavanju prava ponuđača kada je zauzela stav da jednom podneti Zahtev za zaštitu prava na sadržinu konkursne dokumentacije onemogućava svim ostalim ponuđačima da se na istu žale, ukoliko im je isto moglo biti poznato prilikom podnošenja prvog zahteva, bez obzira na to da li su oni bili podnosilac prvog zahteva ili ne, ali zato članovi komisije naručioca mogu neograničeni broj puta vršiti stručnu ocenu ponuda ponuđača i mogu ukoliko ugovor nije dobio “preferirani ponuđač” u postupku stručne ocene ponuda istu odbiti svaki put iz različitog razloga, sa sigurnošću možemo govoriti o nejednakom tretmanu koji imaju ponuđači u odnosu na naručioca.

Izvor: Vebsajt Ponuđači Srbije, 19.04.2024.
Naslov: Redakcija