Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG PRAVILNIKA O NAČINIMA PREPOZNAVANJA OBLIKA ZLOSTAVLЈANJA, ZLOUPOTREBE, DISKRIMINACIJE I NASILЈA NAD DECOM U SPORTU: Mišljenјe Poverenice za zaštitu ravnopravnosti na Predlog pravilnika


Ministarstvo omladine i sporta je dopisom broj 011-00-12/2018-03 od 21.1.2019. godine, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Predlog pravilnika o načinima prepoznavanja oblika zlostavlјanja, zloupotrebe, diskriminacije i nasilјa nad decom u sportu (u dalјem tekstu: Predlog pravilnika), radi davanja mišlјenja.

Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) u članu 21. propisana je zabrana svake diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, dok je u stavu 4. ovog člana utvrđeno da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima. Takođe, u članu 64. Ustava između ostalog utvrđeno je da deca uživaju lјudska prava primereno svom uzrastu i duševnoj zrelosti, kao i da su zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja ili zloupotreblјavanja.

Odredbama člana 19. Konvencije o pravima deteta utvrđeno je da će države članice preduzeti sve odgovarajuće zakonodavne, administrativne, socijalne i obrazovne mere radi zaštite deteta od svih oblika fizičkog ili mentalnog nasilјa, povreda ili zloupotrebe, zanemarivanja ili nemarnog odnosa, maltretiranja ili eksploatacije, uklјučujući i seksualnu zloupotrebu, dok je na brizi kod roditelјa, zakonitih staratelјa ili nekog drugog lica kome je poverena briga o detetu. U stavu 2. ovog člana između ostalog utvrđeno je da takve zaštitne mere treba da obuhvate, utvrđivanja, prijavlјivanja, prosleđivanja, istrage, postupanja i praćenja slučajeva zlostavlјanja deteta i, po potrebi, obraćanja sudu. Članom 34. Konvencije države članice se obavezuju da zaštite dete od svih oblika seksualnog izrablјivanja i seksualne zloupotrebe, dok je članom 36. utvrđena obaveza država članica da štite dete od svih drugih oblika eksploatacije štetne za dete.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009), koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Takođe, članom 22. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelјa, staratelјa i članova porodice, dok stavom 2. ovog člana zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema zdravstvenom stanju, bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola, kao i pravlјenje razlike prema zdravstvenom stanju, imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišlјenju ili uverenju detetovih roditelјa, odnosno staratelјa i članova porodice.

Porodičnim zakonom ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015) u članu 6. tački 2. utvrđeno je da država ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za zaštitu deteta od zanemarivanja, od fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavlјanja te od svake vrste eksploatacije.

Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavlјanja i zanemarivanja koji je usvojen u cilјu implementacije odredaba propisanih Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta, zloupotrebu ili zlostavlјanje deteta definiše kao sve oblike fizičkog i/ili emocionalnog zlostavlјanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje ili nemaran postupak, kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju, što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja detetovog zdravlјa, njegovog preživlјavanja, razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji uklјučuje odgovornost, poverenje ili moć. Definicije zlostavlјanja i zanemarivanja deteta sadržane u ovom protokolu u skladu su sa definicijama usvojenim na Konsultaciji o sprečavanju zloupotrebe dece u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Ženevi, 1999. godine, koje je prihvatilo i Međunarodno udruženje za prevenciju zloupotrebe i zanemarivanja dece (ISPCAN) u dokumentu Intersektorski pristup zlostavlјanju dece (2003). Protokolom su definisani i fizičko zlostavlјanje, seksualna zloupotreba, emocionalna zloupotreba, zanemarivanje i nemarno postupanje i eksploatacija dece. Takođe, navedeni dokument propisuje i način zaštite deteta od zlostavlјanja i zanemarivanja, kao i način prepoznavanja i prijavlјivanja slučajeva zlostavlјanja nadležnom organu, odnosno službi.

Nakon izvršene detalјne analize Predloga pravilnika, Poverenik najpre daje načelnu primedbu na tekst Predloga pravilnika, koji u čl. 6, 7, 8, 9, 10, 11. i 12. definiše pojmove koji su već utvrđeni Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta, Zakonom o zabrani diskriminacije i Opštim protokolom za zaštitu dece od zlostavlјanja i zanemarivanja i koji predstavlјaju zakonsku materiju. Odredbama člana 15. stav 2. Zakona o državnoj upravi ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018 i 30/2018 - dr. zakon) propisano je da se pravilnikom mogu razrađivati samo pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade. Takođe, odredbom člana 4. stav 8. Zakona o sportu ("Sl. glasnik RS", br. 10/2016) dat je zakonski osnov za donošenje ovog pravilnika koji je uži od materije koja je Predlogom pravilnika uređena. Naime ovim članom propisano je da bliže uslove o načinima prepoznavanja oblika zlostavlјanja, zloupotrebe, diskriminacije i nasilјa nad decom sporazumno propisuju ministar, ministar nadležan za unutrašnje poslove, ministar nadležan za pravosuđe i ministar nadležan za zdravlјe. Takođe ukazujemo da date definicije nisu u skladu sa pojmovima koji su već definisani Konvencijom, Zakonom o zabrani diskriminacije i Opštim protokolom.

Dalјe, članom 4. Predloga pravilnika kao mogući načini prepoznavanja oblika zlostavlјanja, zloupotrebe, diskriminacije i nasilјa nad decom u sportu propisani su neposredno opažanje, prijava i drugi način na koji se može prepoznati postojanje nekog od oblika navedenih u Predlogu pravilnika. Poverenik ukazuje da je Opštim protokolom za zaštitu dece od zlostavlјanja i zanemarivanja u glavi IV tačka 1. već propisan postupak prepoznavanja zlostavlјanja i zanemarivanja deteta. Naime, u glavi IV tačka 1.1. Opšteg protokola propisano da je prvi korak u zaštiti otkrivanje zlostavlјanja i zanemarivanja deteta, kao i da je ono ujedno i najosetlјiviji deo tog procesa, od koga, u velikoj meri, zavisi dalјi tok zaštite deteta. Saglasno navedenom, a imajući u vidu da je Opštim protokolom već utvrđeno da se zlostavlјanje i zanemarivanje najčešće otkriva prepoznavanjem znakova povrede na detetu ili ponašanja deteta i porodice koji ukazuju na mogućnost zlostavlјanja/ zanemarivanja deteta; poveravanjem koje može biti direktno – od strana samog deteta ili indirektno – od strane drugih osoba koje imaju saznanje ili sumnju da je dete zlostavlјano (roditelј ili drugi član porodice, komšije, vršnjaci, nastavnici), Poverenik je mišlјenja da je potrebno usaglasiti odredbu propisanu u članu 4. Predloga pravilnika sa Opštim protokolom.

Članom 5. Predloga pravilnika propisano je da prijavu zlostavlјanja, zloupotrebe, diskriminacije i nasilјa nad decom u sportu može podneti lice koje je učlanjeno, zaposleno ili na drugi način, neposredno ili posredno angažovano u organizaciji u oblasti sporta. Poverenik ukazuje da je Porodičnim zakonom u članu 263. stav 3. utvrđeno da je pravo i dužnost svih dečjih, zdravstvenih i obrazovnih ustanova, ustanova socijalne zaštite, pravosudnih i drugih državnih organa, udruženja i građana da obaveste javnog tužioca ili organ staratelјstva o razlozima za zaštitu prava deteta, te je saglasno tome neophodno razmotriti mogućnost za izmenu člana 5. Predloga pravilnika i njegovo usaglašavanje sa propisanom odredbom Porodičnog zakona.

Na kraju još jednom ukazujemo da je članom 10. stav 1. Predloga pravilnika izvršeno definisanje pojma diskriminacije dece u sportu na način koji nije u skladu sa pojmom diskriminacije i diskriminatorskog postupanja koji je utvrđen Zakonom o zabrani diskriminacije. Takođe stavom 2. ovog člana utvrđeno da je diskriminacija i podsticanje i navođenje drugih na diskriminaciju, čime se Predlogom pravilnika, kao aktom niže pravne snage uvode pojmovi navođenje i podsticanje na diskriminaciju koji nisu utvrđeni trenutno važećim Zakonom o zabrani diskriminacije, koji je akt više pravne snage.

Izvor: Vebsajt Poverenice, 18.03.2019.
Naslov: Redakcija