Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O NAKNADAMA ZA KORIŠĆENJE JAVNIH DOBARA: Proizvođači bele tehnike protive se predloženom načinu naplate posebne eko-takse po kilogramu proizvoda, koji nakon upotrebe postaje otpad


Naplata posebne eko-takse isključivo po kilogramu proizvoda koji nakon upotrebe postaje otpad katastrofalno je rešenje po domaće proizvođače, smatra Dragan Dilparić, potpredsednik Odbora za životnu sredinu Američke privredne komore. Ovu naknadu plaćaju proizvođači i uvoznici elektronskih i električnih uređaja, guma, baterija, akumulatora, ulja i maziva...

- Reč je o rešenju predviđenom Nacrtom zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara koji je sad u javnoj raspravi - pojašnjava Dilparić. - Obračunom naknade po kilogramu proizvoda stimulisaće se proizvođači koji ugrađuju nekvalitetne sirovine u proizvode. Jednostavno, ako u veš-mašinu proizvođač stavi lim debljine dva milimetra, a ne tri, platiće manju naknadu i cena proizvoda će mu biti niža.

Dilparić navodi primer bankomata koji imaju "50 kilograma metala, 100 kilograma betona i 300 grama elektronike".

- Apsurd je da za njih platite naknadu po kilogramu - ističe Dilparić. - Da ne računamo koliko to iznosi po ceni proizvoda, jer se na sve troškove proizvodnje uračunava i ta naknada, pa na dobijeni iznos još PDV, pa se to prosledi prodavcu koji ugradi svoju maržu i PDV...

Ovi proizvođači već osam godina plaćaju naknadu za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. I uveliko se žale zbog nelojalne konkurencije koju im stvaraju uvoznici i proizvođači koji ovu taksu jednostavno - ne plaćaju, pa samim tim svoje proizvode prodaju jeftinije. S druge strane, reciklažna industrija ne dobija redovno podsticaje koje je država obavezna da im daje. Pa je i ona u problemu.

Zvaničnih podataka o tome koliko je tačno novca naplaćeno od ovih naknada - nema. Srbija je 2010. godine donela zakonsku regulativu kojom je obavezala proizvođače i uvoznike da plaćaju naknadu za proizvode koje stavljaju na tržište.

- Te naknade su u tom trenutku bile izuzetno visoke, ali su bile dobre, u cilju da se podignu kapaciteti reciklažne industrije, koju Srbija u tom trenutku nije imala - ukazuje Dragan Dilparić. - Danas, osam godina od donošenja te zakonske regulative, mi i dalje plaćamo visoke naknade koje smo ugradili u cenu proizvoda i preneli na krajnjeg kupca, to jest potrošača. A, visina te naknade učestvuje, u proseku, oko 12 odsto u ceni proizvoda. Poređenja radi, prosek u Evropskoj uniji je od 0,79 do 2,19 odsto u ceni proizvoda.

Dilparić ističe da proizvođači u Srbiji predlažu modele koji su već usvojeni u svetu.

- To je da se dozvoli proizvođačima i uvoznicima da sami brinu o svojim proizvodima koji nakon upotrebe postaju otpad, ali uz adekvatnu kontrolu države - objašnjava Dilparić. - Mi sada imamo više od 7.000 obveznika ove naknade. Koliki državni aparat vam treba da biste mogli da iskontrolišete da li su svi platili naknadu i gde taj novac ide? Zna se da se naknada uplaćuje u budžet, ali pitanje je da li se novac vraća za ono za šta je prikupljen. Taj novac treba da bude namenjen za upravljanje u životnoj sredini, a upravljanje otpadom podrazumeva i sakupljanje, i transport, i skladištenje, i tretman. A sada samo podsticaj dobija reciklažna industrija i to neredovno.

Proizvođači akumulatora, baterija, ulja, kao i proizvođači električnog i elektronskog otpada imaju obavezu da godišnje dostavljaju izveštaj Agenciji za životnu sredinu, a taksu da plaćaju kvartalno.

Prema zvanično dostupnim podacima ove agencije proizlazi da svaka treća firma u Srbiji, koja je obveznik plaćanja posebne eko-takse, čak ni ne dostavlja Agenciji svoj izveštaj na vreme. Međutim, to ne znači da su oni koji su izveštaj dostavili istovremeno i platili taksu.

Iako se očekivalo da će 2018. godina biti "godina otpada", u Ministarstvu zaštite životne sredine najavljuju da će to ipak biti ključno pitanje tokom 2019. godine. Prema rečima Ivana Karića, državnog sekretara u ovom ministarstvu, dogodine se očekuje usvajanje najvećeg dela legislative u ovoj oblasti.

- Polovinom ove godine napravićemo jednu neformalnu verziju pregovaračkog tima. Neophodna je saradnja privrede i države, a radne grupe će učestvovati u pripremi više pravilnika - rekao je Karić na nedavno održanoj regionalnoj konferenciji "Zaštita životne sredine - Upravljanje otpadom".

Za neplaćene naknade za upravljanje posebnim tokovima otpada u 2016. godini, za koje su istekli svi rokovi plaćanja, Poreska uprava Srbije blokirala je račune samo jednom obvezniku! - Poreskoj upravi je u 2016. dostavljen jedan zahtev Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine za prinudnu naplatu naknade, po kojem je početkom 2017. uprava donela jedno rešenje za prinudnu naplatu naknade u iznosu od 172.052 dinara - rečeno je u Poreskoj upravi.

Izvor: Vebsajt Novosti, D. I. Krasić, 20.02.2018.
Naslov: Redakcija