Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

RADNI TEKST IZMENA USTAVA RS: Komentar Foruma sudija Srbije na radni tekst


Forum sudija Srbije, kao strukovno udruženje sudija želi da upozna javnost sa svojim stavom povodom Radnog teksta amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe.

Forum sudija Srbije zalaže za stručnost, integritet i efikasnost sudija, kao ključnih preduslova sudske nezavisnosti. Nezavisnost sudstva nije cilj sam po sebi. Nije cilj da se obezbede određene privilegije sudijama, već je cilj ostvarivanje načela pravne države i vladavine prava, potpuna zaštita ljudskih prava i sloboda. Sudije štite prava građana!

Predloženim amandmanima prihvataju se, stavovi celokupne stručne javnosti kada je reč o nazivu najvišeg suda u Republici - Vrhovni sud, da je potrebno ukinuti izbora sudija na trogodišnji mandat, i isključiti iz izbora sudija Narodnu skupštinu.

Kada je u pitanju sastav Visokog saveta sudstva, Forum sudija Srbije smatra, a kako je to navedeno i u Predlogu izmena Ustavnog okvira iz novembra meseca 2017. godine, da je nužno poštovanja evropskih standarda kada je u pitanju sastav, postupak izbora članova i nadležnost Visokog saveta sudstva. Svakako standardi i dobra praksa moraju se uklopiti u našu pravnu tradiciju, iskustvo i društvene okolnosti u kojima živimo. Iz Foruma ukazuju na Mišljenje broj 10 Konsultativnog veća evropskih sudija i Izveštaj Venecijanske komisije koji se odnosi na izbor sudija. Ovi dokumenti predviđaju da sudijski saveti mogu biti i mešovitog sastava, ali daje i druge smernice koje je nužno ispoštovati.

Izveštaj Venecijanske komisije ukazuje na potrebu da većinu članova sudijskog saveta biraju sudije, a ostali članovi moraju imati odgovarajuće pravne kvalifikacije. Mišljenje broj 10 naglašava da "članovi Visokog saveta sudstva moraju biti birani na osnovu njihove stručnosti, iskustva, razumevanja sudstva, sposobnosti za raspravu i kulturne zavisnosti. Članovi Visokog saveta sudstva ne mogu biti aktivni političari, članovi parlamenta, članovi izvršne ili upravne vlasti. To znači da predsednik države, predsednik vlade, niti jedan ministar ne mogu biti članovi Visokog saveta sudstva". Amandmanima se predviđa da se pet članova bira iz reda "istaknutih pravnika". Ovaj standard "istaknuti pravnik" mora biti preciziran u skladu sa Mišljenjem broj 10. Svakako preciziranje uslova i postupka izvora članova VSS je materija zakona, ali sam ustav mora da da garancije da se ispoštuju navedeni standardi.

Dakle, Forum sudija Srbija smatra da nije dovoljno odrediti članove Visokog saveta sudstva, koji nisu sudije isključivo kao "istaknute pravnike", bez daljeg opisa da su to članovi koji osim odgovarajućeg pravničkog iskustva nemaju sukob interesa sa novom funkcijom koju obavljaju kao članovi Visokog saveta sudstva, što bi bilo potrebno posebno navesti u odgovarajućoj ustavnoj odredbi. Isto tako, Forum sudija Srbije iskazuje određenu bojazan prema Predlogu izmena Ustava Republike Srbije koji određuje da članovi Visokog saveta sudstva koji nisu sudije ne mogu biti aktivni političari, bez bližeg određena pojma "aktivni". Ukoliko je tendencija da se spreči mogućnost da član Visokog saveta sudstva istovremeno bude član političke stranke, odnosno pod njenim uticajem, onda bi bilo celishodnije odrediti da član Visokog saveta sudstva ne može biti član političke partije, niti da je bio član političke partije u periodu ne kraćem od pet godina do dana kada se kandiduje za člana Visokog saveta sudstva.

Predloženo rešenje po kome sudije nemaju većinu, gde se predsednik obavezno bira iz reda istaknutih pravnika i da predsednik VSS ima zlatni glas dovodi do toga da se odluke o bitnim pitanjima kao što su: izbor, razrešenje, disciplinska odgovornost, materijalni položaj sudija, mogu doneti od članova koji nisu sudije. Ovakav predlog je u suprotnosti sa pomenutim Mišljenjem konsultativnog veća evropskih sudija i Izveštajem Venecijanske komisije. U citiranim međunarodnim standardima se ukazuje na potrebu mešovitog sastav VSS zbog nedostatka demokratskog kapaciteta ovog tela i sprečavanja korporativizacije sudstva. Predloženim rešenjem (svakako se obezbeđuje demokratski kapacitet VSS i sprečava korporativizacija pravosuđa, ali se otišlo korak dalje - stvorena je mogućnost da se odluke koje se tiču sudija donose suprotno volji svih članova koji su iz reda sudija, što Forum smatra neprihvatljivim. Nove demokratije, s druge strane, još nisu uspele da razviju tradicije koje mogu da spreče zloupotrebu, i zato, bar u tim zemljama, potrebne su eksplicitne ustavne i zakonske odredbe kao zaštita koja će prevenirati političku zloupotrebu u postupku izbora sudija.

Pitanje koje je privuklo pažnju najšire javnosti je pitanje izbora sudija. Javnost nije dovoljno upoznata, a možda ni zainteresovana za pitanje napredovanja sudija. Ono što je svojstveno za oba postupka je nedostatak objektivnih i merljivih kriterijuma. Napredovanje sudija mora da za osnov ima zasluge odnosno rezultate rada i radnog iskustvo. Ustavni amandmani odnosno zakonske izmene koje će pratiti ove amandmane moraju obezbediti da odluke o napredovanju sudija budu dobro obrazložene i da postoji delotvoran pravni lek.

Amandmanima je za izbor predloženo rešenje po kome se "u sudovima koji imaju isključivo prvostepenu nadležnost može biti izabrano samo lice koje je okončalo posebnu obuku u instituciji za obuku u pravosuđu". Kada je reč o ovom pitanju Forum ukazuje šta mora da donese ovakav postupak izbora u odnosu na postojeći sistem izbora bez učešća "institucije za obuku u pravosuđu". Neophodna je pre svega objektivna selekcija kandidata koji će biti budući nosioci pravosudnih funkcija. Objektivna selekcija mora obezbediti jednake šanse ne samo onima koji dolaze iz pravosuđa već i onima koji dolaze iz advokature, privrede... Na obuku je potrebno primiti onoliki broj kandidata koji odgovara realnim potrebama srpskog pravosuđa. Mora se izbeći situacija, da postoji veliki broj kandidata sa završenom obukom koji konkurišu za nosioce pravosudne funkcije. Ukoliko bi se to dozvolilo u konkurenciji prevelikog broja kandidata na jedno mesto, prevagu bi odneli subjektivni kriterijumi, a ne kvalitet. Izvesnost izbora nakon završene obuke, objektivna selekcija po nespornim kriterijumima, kvalitetna obuka će motivisati najkvalitetnije sudijske pomoćnike i ostale pravnike da se odluče da do izbora na funkciju sudije dođu preko institucije za obuku u pravosuđu.

Inicijalna obuke pre stupanja na funkciju je nužna na to je ukazano Mišljenjem Generalnog direktorata za ljudska prava i vladavinu prava Saveta Evrope. Na nužnost obuke ukazano je i u Mišljenju broj 4 Konsultativnog veća evropskih sudija u kome se navodi da bez obzira odakle dolaze kandidati oni treba da dobiju početnu obuku, zato što je obavljanje sudijskih poslova nova profesija za njih, te stoga podrazumeva poseban pristup u mnogim oblastima, prvenstveno kada se to tiče profesionalne etike sudija, postupka i odnosa sa svim stranama koje su uključene u sudski postupak.

Sama obuka bi trebalo da bude prilagodljiva iskustvu kandidata koje ima pre dolaska na samu obuku, u cilju najoptimalnijeg korišćenja vremena provedenog na obuci i sticanja potrebnih znanja i iskustava.

Uloga sudijskih pomoćnika u pravosuđu je velika, i ona mora biti povećana, nezavisno od toga koji uslovi budu propisani za izbor sudija. Sudijski pomoćnici moraju dobiti samostalna procesna ovlašćenja za rukovođenjem pojedinim fazama ili radnjama u postupku. Veoma je važno uspostavljanje jasnih, objektivnih i merljivih kriterijuma za napredovanje sudijskih pomoćnika, kako unutar samog suda, a tako i napredovanje u više sudijske instance. Svi zaposleni u pravosuđu, pa samim tim i sudijski pomoćnici ne mogu imati isti položaj i radno-pravni status kao i ostali zaposleni u državnoj upravi.

Potpuno uspostavljanje predloženog sistema izbora uz ovako definisanu ulogu "institucije za obuku u pravosuđu" zahteva ne samo usvajanje Amandmana na Ustav već i izmenu pratećeg zakonskog okvira, što sve zahteva izvesno vreme. Treba uzeti u obzir činjenicu da je trenutno upražnjeno oko 140 sudijskih mesta u osnovnim i prekršajnim sudovim, kao i činjenicu da prosečna starost sudije u Srbiji 52 godine, da je 401 sudija stariji od 60 godina. Dakle, samo po sebi se nameće mogućnost jednog kvalitetnog prelaznog rešenja, koje će zadovoljiti interese kako sudijskih pomoćnika tako i onih koji su prošli obuku na Pravosudnoj akademiji ili će je proći. Do trenutka uspostavljanja sistema koji bi izbor vezao isključivo za kandidate koji su završili prošli obuku, potrebno je uspostaviti prelazno rešenje. Jedna od mogućnosti je rešenje koje je navedeno u Preporukama Tvining projekta,- u prelaznom periodu je potrebno uvesti sistem kvota za kandidate koji dolaze iz reda polaznika početne obuke na Pravosudnoj akademiji i ostalih kandidata.

Sudija ne može biti protiv svoje volje premešten u drugi sud, izuzev kod preuređenja sudskog sistema, odlukom Visokog saveta sudstva. Ovaj amandman je sporan je otvara vrata novom reizboru sudija, koji bi samo unazadio dosad postignut stepen zaštite ljudskih prava pred sudovima u Republici Srbiji i doveo bi do novog zastoja u vršenju sudske vlasti. Svedoci smo reforme iz 2009. godine i reizbora koji je značajno usporio suđenja i doveo do nedopuštenog prolongiranja sudskih postupaka na štetu građana.

Disciplinski postupak i postupak razrešenja sudija i predsednika sudova može pokrenuti i ministar nadležan za pravosuđe. U novim i krhkim demokratijama kao što je naša, ovakav upliv izvršne u sudsku vlast mogao bi pogubno da deluje na nezavisnost pravosuđa, stvarajući kod sudija strah od moguće sankcije i odmazde u slučaju donošenja odluka koje nisu po volji izvršnoj vlasti. Ovo bi dalje moglo dovesti do autocenzure kod sudija, koja bi u krajnjoj liniji rezultirala odlukama kojima se prava i slobode građana štite samo u meri u kojoj to odgovara ostalim dvema granama vlasti, odnosno odlukama kojima se ljudska prava krše. Naime, ostavljanje mogućnosti ministru nadležnom za pravosuđe da pokrene disciplinski postupak i postupak razrešenja sudija je u suprotnosti sa preporukama Venecijanske komisije, jer takva nadležnost ministra kao predstavnika izvršne vlasti, predstavlja povredu nezavisnosti sudija.

Izvor: Forum sudija Srbije, 21.02.2018.
Naslov: Redakcija