ODLUKA O UPRAVLJANJU RIZICIMA KOJI NASTAJU PO OSNOVU AKTIVNOSTI KOJE JE BANKA POVERILA TREĆIM LICIMA: Advokatska komore Srbije ukazuje na neustavnost i nezakonitost pojedinih odredaba Odluke

Odlukom Izvršnog odbora Narodne banke Srbije od 7. septembra 2023. godine o upravljanju rizicima koji nastaju po osnovu aktivnosti koje je banka poverila trećim licima ("Sl. glasnik RS", br. 77/2023) određeno je da “u slučaju poveravanja aktivnosti naplate potraživanja pružaocu usluga, banka je dužna da obezbedi da ugovor zaključen s tim pružaocem usluga sadrži i odredbu o visini naknade za rad pružaoca usluga koja ne iznosi više od 30% ukupno naplaćenog potraživanja, uključujući i sve nagrade, troškove i sl. pružaoca usluga (npr. nagrada za rad ili dosuđeni advokatski troškovi)”.

Predmetna Odluka u označenom delu je nezakonita.

Angažovanje advokata od strane poslovne banke radi naplate potraživanja u građanskom sudskom postupku predstavlja pružanje pravne pomoći. Pravna pomoć je ljudsko pravo zajamčeno Ustavom Republike Srbije (član 67 Ustava), Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (član 6 Konvencije), Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima (član 14 Pakta) i nizom drugih međunarodnih akata koji Republiku Srbiju obavezuju.

Pravnu pomoć obezbeđuju advokatura kao samostalna i nezavisna služba pružanja pravne pomoći i jedinice lokalne samouprave (član 67 Ustava). Zakonom o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US), propisano je da advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad, u skladu sa tarifom, koju donosi Advokatska komora Srbije (član 23 stav 1 Zakona o advokaturi). Odredbom člana 65 stav 1 tačka 13 Zakona o advokaturi određeno je da je donošenje tarife javno ovlašćenje koje je povereno Advokatskoj komori Srbije. Javna ovlašćenja su prerogativi državne vlasti - poslovi državne uprave koji su na osnovu odredbe člana 137 stav 2 Ustava Republike Srbije povereni drugim subjektima. Zakonom o državnoj upravi ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018 i 30/2018 - dr. zakon) (član 51 stav 1) propisano je da imaoci javnih ovlašćenja prilikom vršenja poslova državne uprave imaju ista prava i dužnosti kao organi državne uprave. Odredbom člana 4 stav 2 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata ("Sl. glasnik RS", br. 43/2023) propisano je da advokat može u pisanom obliku sa strankom ugovoriti nagradu u iznosu koji je manji od iznosa propisanog Tarifom, ali ne manji od 50% tog iznosa ili u iznosu koji je veći od iznosa propisanog Tarifom. Zakonom o advokaturi (član 18 stav 1) je određeno da advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pružanje pravne pomoći, osim u slučajevima predviđenim zakonom. Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja, da svoje odnose urede po svojoj volji (član 10 Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 18/2020)). Parnični troškovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu (član 150 stav 2 Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US, 55/2014, 87/2018, 18/2020 i 10/2023 - dr. zakon)). Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili druge troškove, ti troškovi odmeriće se po toj tarifi (član 154 stav 2 Zakona o parničnom postupku).

Upravni odbor Advokatske komore Srbije prati rad advokata, zajedničkih advokatskih kancelarija i ortačkih advokatskih društava na teritoriji Republike Srbije i preduzima odgovarajuće mere u skladu sa zakonom i statutom (član 33 stav 1 tačka 26 Statuta Advokatske komore Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 85/2011, 78/2012, 86/2013 i 11/2023 - odluka US).

Odredbom člana 4 stav 1 i člana 194 stav 1 Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 i 115/2021) određeno je da je pravni poredak jedinstven, a odredbom člana 194 stav 3 da svi zakoni i opšti akti moraju biti saglasni sa Ustavom, dok je odredbom člana 195 stav 1 Ustava propisano da svi podzakonski akti Republike Srbije i imalaca javnih ovlašćenja moraju biti saglasni zakonu. Na kraju, odredbom člana 4 Zakona o Narodnoj banci Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 72/2003, 55/2004, 85/2005 - dr. zakon, 44/2010, 76/2012, 106/2012, 14/2015, 40/2015 - odluka US i 44/2018) određen je delokrug ovlašćenja Narodne banke Srbije, a odredbama članova 14 - 15b istog zakona utvrđena je nadležnost Izvršnog odbora Nadzorne banke Srbije.

Iz označenih odredbi Ustava i zakona proizilazi sledeće:

1. Zastupanje od strane advokata je Ustavom zajamčeno ljudsko pravo i zasnovano je na ugovoru (pisanom ili usmenom) zaključenom između advokata i klijenta, osim u postupcima obaveznog zastupanja po odluci nadležnog suda ili drugog državnog organa ili Advokatske komore;

2. Pravila tog ugovaranja na strani advokata su omeđena imperativnim normama tako da advokat ne sme ugovoriti nagradu za svoj rad u iznosi nižem od 50% nagrade propisane Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata za konkretno zastupanje;

3. Pravni poredak u Republici Srbiji je jedinstven, a svi zakoni i opšti akti moraju biti u saglasnosti sa Ustavom, a opšti akti i sa zakonom, zbog čega nije dozvoljeno društveni odnos uređen zakonom na jedan način, urediti drugim zakonom na drugačiji način, te u suprotnom, po inicijativi, Ustavni sud vrši ekscepciju odredbe zakona, a naročito opšteg akta, kojim je izvršena navedena povreda zakona;

4. Prilikom ugovaranja zastupanja advokat nije slobodan već za njega, prilikom zasnivanja tog obligacionog odnosa, važe ograničenja prinudnog propisa, Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, i ne sme ugovoriti nagradu u iznosu nižem od 50% nagrade propisane Tarifom za konkretno zastupanje;

5. Kada dosuđuje troškove postupka za rad advokata sud ih odmerava prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata usled čega klijentu advokata (stranci u postupku) dosuđuje pun iznos po Tarifi (100 %) nezavisno od okolnosti da je advokat sa klijentom ugovorio visinu nagrade nižu od maksimalne (a do 50% propisane) usled čega nastupa ili neosnovano obogaćenje klijenta ili isplata razlike licu na osnovu čijeg rada i postupanja je, saglasno zakonu, sud i dosudio tu nagradu;

6. Zakonom o Narodnoj banci Srbije zakonodavac nije ustanovio ovlašćenje Narodnoj banci Srbije da svojim aktima uređuje obligacione odnose u sferi pružanja pravne pomoći od strane advokata, niti da odnos koji već uređen Zakonom o advokaturi, uredi drugačije podzakonskim aktom. Takav postupak predstavlja prekoračenje granica zakonom određenih ovlašćenja i ustavnopravno nedozvoljeno normiranje;

7. Zakonom o Narodnoj banci zakonodavac nije ustanovio ovlašćenje Izvršnom odboru banke da uređuje poslovanje poslovnih banaka na Teritoriji Republike Srbije kojim uređuje upravljanje rizicima banke koji nastaju po osnovu aktivnosti u vezi sa njenim poslovanjem koje je poverila trećim licima, a naročito ne uređivanje aktivnosti poslovne banke kod zaključenja ugovora o zastupanju od strane advokata kao pružaoca pravne pomoći.

Sve navedeno Advokatska komora Srbije iskazuje u jednoj rečenici, i to:

Odlukom Izvršnog odbora Narodne banke Srbije od 7. septembra 2023. godine o upravljanju rizicima koji nastaju po osnovu aktivnosti koje je banka poverila trećim licima je suprotno Ustavu Republike Srbije i Zakonu o Narodnoj banci Srbije, čime je izvršen pokušaj faktičke izmene propisa o visini nagrade za rad advokata.

Ovakav pokušaj Narodne banke Srbije disharmonizuje funkcionisanje normi pravnog poretka sa mogućim višestrukim negativnim reperkusijama u sferi zastupanja poslovnih banaka od strane advokata kao profesionalnih pružalaca pravne pomoći.

Zbog svega navedenog stekli su se uslovi da Advokatska komore Srbije, vršeći svoje Zakonom o advokaturi poverene nadležnosti i ovlašćenja, prateći rad advokata, zajedničkih advokatskih kancelarija i ortačkih advokatskih društava preduzme odgovarajuće mere u skladu sa Zakonom o advokaturi i Statutom Advokatske komore Srbije. Pored ovoga, eventualno prihvatanje uslova iz označene Odluke od strane advokata, kao ugovorne strane u zaključenju ugovora o zastupanju poslovne banke, imalo bi za posledicu stvaranje okolnosti propisima zabranjene nelojalne konkurencije, što bi za posledicu moglo da prouzrokuje utvrđivanje disciplinske odgovornosti advokata koji je tako nešto prihvatio, zbog nepoštovanja imperativnih odredbi Zakona o advokaturi, Statuta Advokatske komore Srbije, Kodeksa profesionalne etike advokata ("Sl. glasnik RS", br. 27/2012 i 159/2020 - odluka US) i Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u kom postupku može biti izrečena i disciplinska mera brisanje iz Imenika advokata na određeni period.

Međutim, rukovodeći se dobrim običajima i principima rešavanja društvenih problema dijalogom, Advokatska komore Srbije ukazuje ovim obraćanjem, u dobroj veri, na nužnost izmene citirane norme i poziva da kod Izvršnog odbora Narodne banke Srbije guvernerka inicira njenu izmenu.

Izvor: Vebsajt Advokatska komore Srbije, 18.12.2023.
Naslov: Redakcija