NACRT ZAKONA O UNUTRAŠNJIM POSLOVIMA: Pod kojim uslovima će policija moći da ulazi u stanove građana
Predstavnici vlasti, ako je suditi po nedavno objavljenom Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima, nisu bili zadovoljni ovlašćenjima kojima je policija raspolagala prethodnih godina.
Osim što je planirano da se policiji dozvoli korišćenje softvera za prepoznavanje lica, nadležni su namerili da im omoguće u ulazak u stanove bez izričite odluke suda.
Naime, prema nacrtu, službena lica mogu bez naredbe suda da uđu u tuđi stan uz saglasnost vlasnika, ako neko zove u pomoć, radi hapšenja učinioca krivičnog dela, radi izvršenja odluke suda o pritvaranju okrivljenog i ako je to potrebno radi otklanjanja neposredne opasnosti.
Problem sa ovim je što je ista materija već godinama unazad propisana Zakonikom o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - odluka US i 62/2021 - odluka US - dalje: ZKP). Taj zakon propisuje da je za svaki pretres stana neophodna odgovarajuća naredba suda. Pored toga, zakon propisuje da osoba čiji se stan pretresa mora da bude pozvana da prisustvuje pretresu, ali i da pretres može da se odloži tri sata kako bi i njen advokat bio prisutan. ZKP takođe predviđa mogućnost pretresa bez odluke suda nabrajajući iste one uslove koji su pobrojani u Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima. ZKP međutim, propisuje da u ovakvim slučajevima policajci moraju sudiji za prethodni postupak da podnesu izveštaj u kojem objašnjavaju zbog čega su izvršili pretres bez odluke suda.
Momčilo Bulatović, predsednik Advokatske komore Beograda naglašava da dupliranje pravnih normi može samo da stvori pravnu nesigurnost.
- Ovim se praktično daje mogućnosti policiji da bude iznad Zakonika o krivičnom postupku. Time isti organ koji podnosi krivičnu prijavu, dobija mogućnost i da prikuplja dokaze. Pritom je pitanje da li će se poštovati sve one odredbe iz ZKP-a koje propisuju prisustvo svedoka prilikom pretresa. Sve u svemu, to neće doneti ništa dobro - kaže Bulatović.
Sličnog stava je i Aleksandar Trešnjev, predsednik Centra za pravosudna istraživanja i sudija krivične materije. On naglašava da mu deluje suvišno da se ista stvar normira u dva različita propisa, dodajući da se u perspektivi “otvara pitanje zakonitosti onih dokaza koji su prikupljeni u suprotnosti sa Zakonikom o krivičnom postupku”.
Bulatović naglašava da će Advokatska komora Beograda detaljno analizirati Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, kao i da će u propisanom roku podneti komentare i sugestije.
- Ipak, sumnjam da ti komentari mogu značajno da utiču. U situaciji u kojoj vlast ima parlamentarnu većinu može da usvoji koji god zakon želi - navodi Bulatović.
Podsetimo, Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima je nedavno objavljen na internet stranici Ministarstva unutrašnjih poslova, a planirano je da se do kraja godine održe tri okrugla stola čime bi bio okončan proces javne rasprave. Pre godinu i po dana, vlast je takođe pokušala da usvoji novi zakon o unutrašnjim poslovima, ali je odustala nakon što je tadašnji nacrt naišao na oštru reakciju stručne javnosti.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija