NACRT ZAKONA O UNUTRAŠNJIM POSLOVIMA: Stručna javnost nezadovoljna Nacrtom zakona
Novi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima ugledao je svetlost dana. Posle primedbi zbog kojih je prošle godine povučen iz procedure, MUP saopštava da su neke zamerke usvojene i tekst unapređen. Od stručne javnosti stižu kritike da je reč o kozmetičkim promenama i da opet nema dovoljno vremena za javnu raspravu.
Godinu dana nakon povlačenja zbog pritiska javnosti i nakon molbe predsednika države ministru policije, novi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima ponovo je predmet rasprave. Na primedbe da će privatnost građana biometrijskim nadzorom biti ugrožena, MUP odgovara - nema razloga za bojazan.
Biometrija se odnosi na tehnologije koje mere i analiziraju karakteristike ljudskog tela kao što su DNK, otisci prstiju, mrežnjače i dužice oka, šabloni glasa, šabloni lica, tela, hoda.
Biometrijski podaci zajedno sa podacima o zdravlju, seksualnoj orijentaciji, verskom opredeljenju spadaju u posebno osetljive podatke o ličnosti.
Takva vrsta audio-video nadzora koristiće se u postupku posebnih dokaznih radnji samo radi pronalaženja izvršioca krivičnog dela, onog koji priprema teroristički akt ili nestale osobe.
"To znači da će policija podneti inicijativu javnom tužiocu, da će tužilac ispitati tu inicijativu i zatim podneti predlog nadležnom sudiji za prethodni postupak koji će na osnovu analize svih spisa predmeta doneti odluku da li će doneti naredbu za primenu ovog policijskog ovlašćenja ili ne", navodi pukovnik policije Danilo Stevandić, pomoćnik načelnika Uprave policije.
To jeste bolji predlog od prošlogodišnjeg - ocenjuju nevladine organizacije, ali kažu, prostora za zloupotrebe i dalje ima.
"Obrada biometrijskih podataka je potencijalno užasno problematična, jer ne postoji sistem kontrole u policiji, posebno je problematično u kontekstu sada kada je policija već kupila kamere, instalirala ih je, postoje indicije da je nabavljen i softver i sada se samo čeka ovlašćenje u zakonu da to sve što je već spremno koristi, a nemoguće je garantovati u ovakvoj situaciji da neće doći do zloupotrebe toga", ukazuje Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Kako do zloupotreba ne bi došlo, istovremeno će se pred poslanicima naći i Nacrt zakona o obradi podataka i evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova.
Upotreba biometrije za poverenika je legitimna, ali, upozorava - treba dobro odmeriti koristi i rizike.
"Ne može tu svako čak ni iz MUP-a da ima pristup, tu bi trebalo da bude ovlašćena sertifikovana lica koja su prošla posebnu obuku o poverljivosti podataka i zaštiti podataka. Drugo, da bude kontrola pristupa, da se zna ko je kad pristupao tim podacima i u koju svrhu, koliko se čuvaju ti podaci", napominje Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka Milan Marinović.
Smatra da su tri navedena cilja za uvođenje biometrijske obrade humana, ali da se postavlja pitanje da li zarad tih ciljeva treba svi ostali građani koji ne spadaju u te tri kategorije da budu izloženi javnosti.
"Ne bukvalno, ali da njihova privatnost bude na neki način ugrožena i da se njihovi podaci o ličnosti na taj način obrađuju", navodi Marinović.
Očekuje da nakon javne rasprave MUP dostavi procenu uticaja biometrijske obrade podataka na zaštitu podataka o ličnosti jer je reč o kontroli javnog prostora.
Bojan Elek ukazuje da su neke od ključnih manjkavosti novog nacrta to što, kaže, zakon ne rešava probleme koji godinama unazad opterećuju srpsku policiju.
"To je pre svega taj preterani politički uticaj na operativni rad policije. To je ujedno i jedna od zamerki EU u kontekstu EU integracija Srbije i na šta se Srbija obavezala da taj problem reši kroz akcioni plan za poglavlje 24. Tu nije načinjen nikakav pomak. Ministru su data prevelika diskreciona ovlašćenja u odnosu na operativni rad policije i to je nešto na šta mora da se obrati pažnja kada zakon bude ušao u proceduru", navodi Elek.
Iz MUP-a odgovaraju da su u toku izmena nacrta zakona uzete u obzir pravne tekovine EU u ovoj oblasti, preporuke Zaštitnika građana i sugestije nevladinih organizacija.
Kada je reč o ulasku na posed i pretresu bez naloga, o čemu se prethodnih dana govorilo u javnosti, iz MUP-a pojašnjavaju:
"Policija će i dalje ovo policijsko ovlašćenje primenjivati u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - odluka US i 62/2021 - odluka US) koji sada propisuje razloge za ulazak u stan i druge prostorije bez naredbe suda, s tim što smo ovim nacrtom precizirali situacije kada postoji ozbiljna i neposredna opasnost po bezbednost ljudi imovinu na taj način što će takva opasnost postojati i u onim situacijama kada postoje osnovi sumnje da se priprema da se vrši ili da je u toku izvršenje krivičnog dela. Ovo se posebno odnosi na teža krivična dela kao što je nasilje u porodici, krivično delo terorizma i druga krivična dela", kaže pukovnik policije Danilo Stevandić.
Jedno od novih ovlašćenja u rukama policije biće i zaustavljanje, odnosno uklanjanje bespilotnih vazduhoplova, članom 112.
Nova mera po ovom zakonu biće i hitna mera oduzimanja oružja od mogućeg učinioca krivičnog dela, žrtve ili drugih članova domaćinstva u situacijama nasilja u porodici. Ukoliko to čini pripadnik policije, njemu će biti oduzeto službeno oružje i legitimacija.
Da se izjasni o predloženim zakonima, javnost će moći u decembru na tri rasprave u Novom Sadu, Nišu i Beogradu (21, 23. i 27. decembra). Potom će mišljenje dati i Evropska komisija i državni organi.
Na kritike dela javnosti da od objavljivanja nacrta - 8. decembra - do otpočinjanja javne rasprave ima premalo vremena za analizu i predloge, u MUP-u odgovaraju da su takve tvrdnje neosnovane i da se sve radi u zakonskom roku.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija