Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

SPORA PRIMENA NOVIH PRAVILA O URUČIVANJU SUDSKIH PISAMA


U prekršajnim sudovima u Beogradu, Nišu i Novom Sadu je tokom pet godina zastarelo skoro 11% svih slučajeva koji su bili u radu - jedan deo i zbog nemogućnosti uručivanja sudskih pisama stranama u postupku

U periodu od 2012. do 2016. godine pred prekršajnim sudovima u Srbiji slučajevi su zastarevali i zato što se stranke u postupku nisu nalazile na prijavljenim adresama.

Sudovi su za dostavljanje poziva i drugih dokumenata koristili usluge Pošte Srbije ili drugih kurirskih službi. Praksa je bila takva da bi strankama slali pisma u više navrata, sve do uručenja - lično ili nekom punoletnom članu domaćinstva. Kada pisma ne bi bila uručena, vraćala bi se poštama, a zatim i sudovima. Oni bi ih potom ponovo slali.

Takav princip primenjivan je "na uštrb efikasnosti, brzine postupka i troška para iz budžeta", kaže predsednik Prekršajnog suda u Beogradu Milan Marinović.

Zakonom o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013, 13/2016 i 98/2016 - odluka US) načinjen je prvi korak ka rešavanju ovog problema, jer je propisano da se pismo, u slučaju nepronalaska osobe i vraćanja sudu, postavi na oglasnu tablu i internet stranicu suda. Time bi se smatralo uručenim.

Ako vas ja vidim svaki dan na televiziji, nelogično mi je da sud ne može da dođe do vas. Ali nažalost, tako je. Bilo da se radi o pevačicama, glumcima, političarima - pojedinim, ne važi za sve.

Na osnovu ugovora o saradnji koga je 10. aprila 2017. godine potpisala sa Visokim savetom sudstva, Pošta tog dana donosi Tehnološko uputstvo o prijemu i uručenju sudskih pisama. Uputstvo je napravljeno u skladu sa Sudskim poslovnikom ("Sl. glasnik RS", br. 110/2009, 70/2011, 19/2012, 89/2013, 96/2015, 104/2015, 113/2015 - ispr., 39/2016, 56/2016 i 77/2016), Zakonom o prekršajima i drugim procesnim zakonima, poput Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014), pa je osim prekršajnih, obuhvatilo i krivične, parnične i izvršne sudske postupke. U julu iste godine, Pošta je donela dopunjeno uputstvo u kome su propisane posebne koverte sa svaki od ovih postupaka.

Uz koverte dolazi i obaveštenje koje se prilikom prvog slanja pisma ostavlja na adresi osobe, ukoliko ona ne bude pronađena na adresi. U obaveštenju za prekršajne predmete se navodi da je pismo vraćeno sudu i da ga se tamo može preuzeti u roku od 15 dana. U slučaju da pismo ni tada ne bude preuzeto, kopija se postavlja na oglasnu tablu i internet stranicu suda na osam dana. Nakon toga se pismo smatra uručenim.

Milan Marinović, predsednik beogradskog Prekršajnog suda, navodi da bi novi sistem trebalo da smanji gubljenje vremena u suđenjima, posebno zato što su u prekršajnom postupku najkraći rokovi zastarelosti - u većini slučajeva iznose dve godine.

S obzirom na to da primena novih pravila traje tek nešto više od šest meseci, još je neizvesno u kojoj će meri rešiti probleme prekršajnih sudova i problem zastarevanja predmeta zbog neprimanja sudske pošte.

Od tri prekršajna suda u Srbiji sa najvećim brojem zastarelih predmeta u 2016. godini, sa novom praksom je počeo samo Prekršajni sud u Nišu, dok sudovi u Beogradu i Novom Sadu nisu.

Iz novosadskog Prekršajnog suda navode da, prema dogovoru sa sastanka predstаvnikа preduzeća Poštа Srbije i sudovа koji je održаn 30. maja 2017. godine, sudovi koji imаju zаlihe starih koverata nastavljaju da ih koriste dok ih ne potroše, kada bi i počeli sa primenom novih pravila.

Milan Marinović kaže da će, prema njegovoj proceni, puna primena Tehnološkog uputstva za celu Srbiju početi početkom 2018. godine, ali da to zavisi od zaliha pisama u sudovima. Dodaje da bi bilo dobro kada bi Visoki savet sudstva raspisao javnu nabavku koverata za celo pravosuđe jer bi se zbog količine pisama smanjila njihova cena, a ujedno sudovima i tužilaštvima olakšala nabavka.

Ranija istraživanja pokazala su da su postupci odlagani ili čak zastarevali jer nije bilo moguće uručiti pisma osumnjičenima, iako su neki od njih bili funkcioneri koje je bilo moguće pronaći na mestima poput Narodne skupštine, čiji se prenosi emituju na javnom servisu.

Prekršajni sudovi u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, ne vode evidenciju o uspešnosti dostave sudskih pisama. Ovi sudovi nisu dostavili ni evidenciju o tome u koliko je postupaka nastupila zastarelost zbog neuručivanja poziva – niški i novosadski sudovi je nemaju, dok u beogradskom navode da nisu u mogućnosti da podatke dostave zbog preobimnosti zahteva koji podrazumeva uvid u svaki predmet ovog suda.

U periodu 2012-2016 u Beogradu je zastarelo 178.436 od ukupno 1.456.550 prekršajnih postupaka, u Nišu 17.411 od 228.592 i u Novom Sadu 51.252 od 571.437 predmeta.

To znači da je skoro 11% svih predmeta u radu ovih sudova zastarelo.

Ako se posmatraju samo rešeni predmeti, procenti su još gori. Samo u 2016. godini u beogradskom Prekršajnom sudu zastarelo je 35.468 predmeta, odnosno, ukupno 27,03% svih rešenih predmeta. U istoj godini je u Prekršajnom sudu u Novom Sadu zastarelo 6.983 (27,09%), a u niškom prekršajnom sudu 6.611 zastarelih predmeta (24,87%).

Od tri prekršajna suda od kojih su traženi podaci, samo niški raspolaže informacijom koliko je novca utrošeno na slanje sudskih poziva - 8.973.085 dinara od 2012. do 2016. godine. Ovaj iznos predstavlja više od četvrtine novca potrošenog na slanje svih pisama u ovom sudu za dati period (39.567.818 dinara).

Cena koju su prekršajni sudovi u Beogradu i Nišu plaćali za slanje jednog pisma od 2012-2016 preko Pošta Srbije iznosila je 46,40 dinara. Prekršajni sud u Novom Sadu je pisma slao preko Omladinske zadruge Sloga, po ceni od 40 dinara za svako uručeno pismo.

"Problem je u tome što se Pošti isplaćivalo da ne uruči pismo (…). Vi ste imali situaciju da onaj poštar koji uruči, on je u stvari neisplativ za Poštu jer tu pošiljku sud više ne mora da uruči", kaže Marinović.

Novo Tehnološko uputstvo o prijemu i uručenju sudskih pisama uvelo je promene i prilikom dostavljanja pisama u krivičnim, parničnim i izvršnim postupcima u sudovima i tužilaštvima.

Zamenik predsednika Drugog osnovnog suda u Beogradu, rekao je da postupci traju godinama jer osumnjičene i oštećene nije moguće uvek dovesti zajedno na suđenje. On je rekao da je problem u tome što je osobe teško pronaći na prijavljenim adresama, kao i da dopisivanja sa policijom u vezi sa proveravanjem adresa mogu da traju i duže od mesec dana.

Ivana Ramić, sudija i portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu, kaže da je jedan od razloga za odlaganje glavnog pretresa i uručivanje pisama svedocima: "Kada je svedok u pitanju vi nemate mnogo mogućnosti da ga dovedete u sud, po zakonu. Možete da ga novčano kaznite ili privedete ukoliko je on primio poziv, a nije opravdao izostanak. Ali svakako morate da odložite pretres."

Ramić navodi da je Prvi osnovni sud dobio nove koverte i počeo da primenjuje nova pravila.

Izvor: Vebsajt Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, Dina Đorđević, 19.12.2017.