Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE: Pet kandidata za predsednika AKS. Tačan datum održavanja Izborne skupštine AKS nije poznat jer njoj prethode izbori u beogradskoj komori 3. decembra 2016. godine


Za mesto novog predsednika Advokatske komore Srbije (AKS) boriće se pet beogradskih advokata:

  • Slobodan Šoškić,
  • Vojislav Nedić,
  • Dragan Karanović,
  • Zoran Ateljević i
  • Zoran Jevrić.

Konkursna dokumentacija advokata već je stigla u AKS, a nadležni u komori bi u narednih nekoliko dana trebalo da razmatraju ispunjenost formalnih zahteva za svakog kandidata. Pošto to uradi, objaviće konačnu listu.

Tačan datum održavanja izborne skupštine AKS na kojoj će se birati još nije poznat s obzirom na to da njima prethode izbori u Advokatskoj komori Beograda koji su zakazani za 3. decembar 2016. godine.

Predsednik će se birati po delegatskom principu. To znači da će ga birati izabrani predstavnici (delegati) svih regionalnih komora koje biraju komore u sastavu AKS. Na svakih 50 advokata regionalne komore bira se po jedan predstavnik u skupštini AKS.

Biraće se i potpredsednik komore, članovi nadzornog odbora, disciplinski tužilac i zamenik tužioca, predsednik i potpredsednik disciplinskog suda, disciplinske sudije i izborni član Saveta AKS.

Sadašnjem predsedniku AKS, Dragoljubu Đorđeviću, mandat je istekao 11. februara 2016. godine, ali će on ovu funkciju obavljati sve dok se ne izabere novi predsednik.

Važno je da se posle ciklusa od četiri godine održe izbori za nove organe AKS. Dodatno, AKS ima predsednika sve vreme. Ako komora dobije novog, to će pre svega značiti da su održani izbori na nivou AKB. Na oba nivoa, ovi izbori su važni kao prilika za prekretnicu u odnosu na proteklih nekoliko godina koje su obeležili sukobi, sudski sporovi i osporavanja u advokaturi Beograda i Srbije.

Podsetimo, Apelacioni sud u Beogradu poništio je u maju ove godine odluke izborne skupštine AKS od 11. februara 2012. godine, kada su izabrani predsednik i svi organi komore, a potvrdio je i odluku o privremenoj meri kojom se predsedniku, potpredsedniku, nadzornom odboru i disciplinskim organima ovog saziva AKS zabranjuje dalji rad. Ovom odlukom potvrđena je prvostepena presuda Višeg suda iz oktobra 2015. godine.

Dok je Slobodan Šoškić, predsednik AKB tvrdio da je ovom presudom "sankcionisano nezakonito i nasilničko ponašanje odgovornih u upravi AKS" i da je "stavljena tačka na pokušaj različitog tumačenja propisa, jer je u presudama izričito navedeno šta je zakonito, a šta ne", Dragoljub Đorđević, predsednik AKS je govorio da "prema Statutu komore, posle ovakve presude funkciju predsednika AKS treba da obavlja prethodni predsednik, odnosno on". Takođe, Đorđević je rekao "da bi izbori novih čelnika srpske komore bili sprovedeni, neophodno je da najpre beogradska komora izabere svoje delegate, što ona odbija da učini".

Sukobi u srpskoj advokaturi počeli su još 2010. godine. Od tada se, sa malim prekidom tokom protesta advokata iz 2014. godine, predsednici advokatskih komora Srbije i Beograda optužuju za nelegalnu uzurpaciju funkcija.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 19.10.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija