ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Zakon ne sadrži odredbe kojima bi se uredilo sprovođenje izvršenja kada sud odredi privremenu meru zabrane prilaska žrtvi

Porodičnih ubistava ima svuda u svetu i ne mogu se potpuno isključiti, ali dva teška ubistva u centrima za socijalni rad u Beogradu upućuju na zaključak da nešto ne valja u sistemu. Ovi tragični slučajevi treba da posluže da se nešto promeni, kaže dr Nebojša Šarkić, profesor porodičnog prava.

Šarkić naglašava da je Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015 i 106/2016 - autentično tumačenje) "katastrofalan" u delu koji se odnosi na porodičnopravnu zaštitu.

– Nemamo odredbu koja kaže kako će se sprovoditi izvršenje kada sud odredi privremenu meru zabrane prilaska žrtvi. To da nasilnik ne sme da priđe ženi je mrtvo slovo na papiru – kaže Šarkić.

On naglašava da su povratnici iz zatvora najrizičnija grupa kada je o nasilju reč, a da je u zatvorima potpuno zatajila služba resocijalizacije, koja mora da prati kako će se nasilnik vratiti u svoju porodicu, naročito kada u njoj ima dece. Ranije je stručni tim radio procenu rizika na osnovu stanja osuđenika koji je izdržao kaznu i na osnovu okolnosti koje ga čekaju na slobodi, na primer da li ga je žena u međuvremenu ostavila, da li je u porodici došlo do nekih promena. Stručnjaci su procenjivali da li postoji rizik da osuđenik po izlasku iz zatvora ponovo bude nasilan.

– Elektronski nadzor bio bi mnogo efikasniji upravo u primeni prema nasilnicima, jer bi mogao da alarmira kada je prišao žrtvi na 100 metara – kaže Šarkić.

Naglašava da je socijalna zaštita svuda u svetu jedna od primarnih službi, koja se bavi i samohranim majkama, i decom ometenom u razvoju, i hendikepiranima, i starima.

– Centrima za socijalni rad treba dati veća ovlašćenja, treba ih društveno afirmisati i dati im bolje plate. U oba tragična slučaja ubistva ispred centara za socijalni rad procena je bila loša – kaže Šarkić.

U slučajevima kada se proceni da za dete nije dobro da bude u kontaktu sa roditeljem, centri za socijalni rad mogu i da oduzmu roditeljsko pravo, i to na osnovu Porodičnog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015) i Zakona o socijalnoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 24/2011).

– Centar za socijalni rad treba da deluje preventivno. Čim se u porodici pojavi socijalna patologija, ta porodica mora da se stavi pod nadzor Centra za socijalni rad. Kada primeti nasilje kod roditelja, socijalni radnik može da predloži da mu se otkaže roditeljsko pravo. Možda bi privremeno lišenje roditeljskog prava delovalo na drugačije ponašanje. Tada bi na stručnjacima bilo da procene da li je motivisan da se promeni. Država ima mehanizam, samo je pitanje da li funkcioniše – kaže dr Nebojša Šarkić.

Profesor naglašava da Srbiji nedostaje ozbiljna evidencija nasilnika – ljudi sa psihičkim problemima kojima treba stručna pomoć.

Kakva su iskustva advokata, koji zastupaju žene u brakorazvodnim parnicama i krivičnim postupcima za nasilje u porodici, navode u Advokatskoj komori Srbije.

– Svaki slučaj je priča za sebe. Kada se uđe u anamnezu porodice, onda se vidi da je reč o dugogodišnjem zlostavljanju i akumuliranom afektu – kaže Dragoljub Đorđević, predsednik ove komore.

On naglašava da centar za socijalni rad nije institucija koja će demonstrativno da primenjuje silu, već koja može da zabrani kontakte nasilnika sa decom, odnosno da ne dozvoli ni viđanje u kontrolisanim uslovima.

– Šta su kontrolisani uslovi ako nasilnik može da ubije i dete i socijalnog radnika? On se neće promeniti od srede do srede, kada ide da vidi dete u kontrolisanim uslovima, koji će pre da mu podignu nivo besa i spuste prag tolerancije nego da mu smanje afekat. Pre bih takvog roditelja lišio roditeljskog prava, dok ne dokaže da se izlečio. Kada se utvrdi da je uspeo da postane tolerantniji, tada eventualno može da dobije pravo da viđa dete – kaže Đorđević.

Predsednik Advokatske komore Srbije zastupa stav da bi nasilnici morali da budu upućivani u posebne centre, kako kaže, za odvikavanje od besa i kontrolu besa. Taj bes je najčešće usmeren na ženu odnosno majku njihovog zajedničkog deteta, koja je tražila izricanje mere zabrane prilaska.