Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: Predviđeno je osnivanje Alimentacionog fonda iz koga bi se isplaćivalo izdržavanje koje je sud odredio pravnosnažnom i izvršnom odlukom, a koju roditelj - dužnik izdržavanja, izbegava da izvrši. Sredstva isplaćena iz Alimentacionog fonda državi će refundirati roditelj dužnik, uvećana za 10-15 odsto na ime naknade prinudne naplate. Isplaćivanje alimentacije iz ovog fonda bilo bi moguće samo ukoliko roditelj izbegava ovu obavezu tri meseca uzastopno ili u roku od šest meseci sa prekidima


Zbog neplaćanja alimentacije 2015. godine je osuđeno 1.600 očeva i majki, a 172 njih je završilo iza rešetaka.

Iako je podneta 2.341 krivična prijava zbog ovog dela, većina osuđenih, tačnije 1.330 njih, dobilo je uslovnu kaznu, njih 56 je kažnjeno novčano, dok kaznu u kućnom pritvoru služi 13 roditelja. Tokom 2014. godine broj nesavesnih roditelja koji su se našli iza rešetaka bio je duplo veći, dok je uslovne kazne dobilo 1.110 očeva i majki.

Međutim, statistički podaci pokazuju da većina roditelja koji budu na odsluženju zatvorske kazne, u kaznenim ustanovama provedu između tri i šest meseci, iako zbog neplaćanja alimentacije mogu da dobiju kaznu zatvora u trajanju od tri godine.

Ovom krivičnom delu, koje je u grupi dela protiv braka i porodice po brojnosti odmah iza nasilja u porodici, najčešće pribegavaju očevi, te je većina krivičnih prijava podneta upravo protiv njih. Sa druge strane, tokom 2015. godine, 3.884 deteta su nakon razvoda pripala majci, a 752 su ostala sa očevima.

Stručnjaci ističu da je teško odrediti koliko dece ne dobija alimentaciju, jer neki roditelji uplatama s vremena na vreme održavaju prividnu sliku o izmirenju svojih obaveza. U borbi za ostvarenje detetovog prava na izdržavanje, roditelj može da tuži i detetove najbliže srodnike. To su uglavnom babe i dede koji imaju redovna primanja, odnosno penziju. Ovakvi slučajevi su lako rešivi, pogotovo ukoliko roditelj koji duguje alimentaciju nema nikakvu pokretnu ili nepokretnu imovinu. Međutim, većina roditelja izbegava ovu situaciju, jer ona dodatno komplikuje porodične odnose, a može se i odraziti na odrastanje deteta.

Nacrt građanskog zakonika donosi značajne novine u ovoj oblasti jer predviđa formiranje Alimentacionog fonda iz kojeg bi država isplaćivala izdržavanje deteta, u slučaju da jedan od roditelja tu obavezu izbegava.

Država bi preuzela na sebe i prinudnu naplatu alimentacije od roditelja dužnika. On bi morao da vrati iznos koji je isplaćen na ime alimentacije njegovom detetu uz troškove prinudne naplate. Isplaćivanje alimentacije iz ovog fonda bilo bi moguće samo ukoliko roditelj izbegava ovu obavezu tri meseca uzastopno ili u roku od šest meseci sa prekidima.

U Hrvatskoj je ova oblast regulisana pre dve godine, kada je donet Zakon o privremenom uzdržavanju, kojim je propisano da, ukoliko roditelj ne plaća alimentaciju duže od tri meseca, dete ima pravo na izdržavanje na teret države. Ova sredstva država naplaćuje uz pomoć centra za socijalni rad koji donosi rešenja kojima nalaže roditeljima dužnicima da državi vrate novac za alimentaciju. Tako su rešenja centara za socijalni rad dobila snagu sudskih izvršnih odluka, što značajno pojednostavljuje i ubrzava prinudnu naplatu dugovanja.

Izvor: Vebsajt 021.rs, 20.07.2016.
Naslov: Redakcija