Knjiga prva
OPŠTI DEO
Deo prvi
UVODNE ODREDBE
Predmet regulisanja
Član 1
Ovaj zakonik obuhvata opšti deo građanskog prava, ugovorne i druge obligacione odnose, svojinu i druga stvarna prava, porodične odnose, nasleđivanje.
Cilj zakonika
Član 2
Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.
I po tome: Zakonik svim svojim odredbama teži ostvarenju vrline pravde.
Jednakost ljudskih prava
Član 3
Zakonik proklamuje i na odgovarajući način predviđa istu zakonsku zaštitu celovitosti ljudskih prava u svim oblastima koje čine predmet njegovog regulisanja.
Sud ili drugi nadležni organ dužan je da ovu zakonsku odredbu primenjuje na sve subjekte bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, rođenja ili drugih srodnih ili sličnih okolnosti.
Savesnost i poštenje
Član 4
Savesnost i poštenje je vrhovno načelo Zakonika.
Primena načela savesnosti i poštenja ne može se isključiti ili ograničiti.
Pretpostavka savesnosti
Član 5
Savesnost i poštenje se pretpostavlja, a ko tvrdi suprotno dužan je da to dokaže.
Smatraće se da je savestan onaj koji nije znao ili u konkretnoj situaciji nije mogao da zna za činjenice ili okolnosti od bitnog značaja za ostvarivanje ili zaštitu određenog građanskog prava.
Autonomija volje
Član 6
Subjekti građanskih prava su slobodni da svoje odnose urede po svojoj volji u granicama prinudnih propisa, javnog poretka, dobrih običaja i morala.
Ravnopravnost
Član 7
U građanskopravnim odnosima subjekti su pravno jednaki.
Zabrana stvaranja i iskorišćavanja dominantnog položaja
Član 8
U zasnivanju građansko-pravnih odnosa ne mogu se ustanovljavati prava i obaveze kojima se za bilo koga stvara ili iskorišćava dominantni položaj na tržištu.
Ravnopravnost na tržištu i zaštita konkurencije obezbeđuje se i posebnim propisima.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Dužna pažnja
Član 9
Subjekti u građanskopravnim odnosima dužni su da u izvršavanju obaveza i ostvarivanju prava postupaju onako kako se osnovano moglo očekivati od razumnog i pažljivog čoveka u datim okolnostima.
Dužnost obaveštavanja
Član 10
Subjekti građanskopravnih odnosa dužni su da se međusobno obaveštavaju o činjenicama i okolnostima od značaja za ostvarivanje njihovih građanskih prava.
Zaštita životne sredine
Član 11
Opšta je dužnost da se štiti, unapređuje i oplemenjuje zdrava životna sredina, u skladu sa ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima, zakonima, načelima ekološke etike i sa poštovanjem međugeneracijske solidarnosti.
Tumačenje Zakonika
Član 12
Radi utvrđivanja pravog značenja odredaba Zakonika pri njihovom tumačenju uzimaju se u obzir njihova svrha i smisao, ali i pravila jezičkog, sistematskog, logičkog i istorijskog tumačenja.
Zakonski izuzeci se usko tumače.
Rešavanje sporova na miran način
Član 13
Subjekti građanskopravnih odnosa nastojaće da sporove rešavaju usaglašavanjem, posredovanjem ili na drugi miran način.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Zakonska analogija
Član 14
Ako određeni odnos nije regulisan Zakonikom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, primeniće se zakonska odredba koja reguliše sličan pravni odnos.
Neposredna primena načela pravičnosti
Član 15
Ako nema uslova za primenu zakonske analogije primeniće se, u skladu sa osnovnim načelima Zakonika, rešenje koje je u datim okolnostima pravično.
Prednost kasnijeg zakona
Član 16
Kasnije donete zakonske odredbe imaju prednost u odnosu na prethodni zakon, osim ako u prelaznim i završnim odredbama nije drugačije propisano.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Posebni zakoni
Član 17
Ako je neko dispozitivno pravilo iz ovog zakonika drugačije uređeno u posebnom zakonu, ono ima prednost u odnosu na rešenje iz ovog zakonika.
Poseban zakon ne može biti u suprotnosti sa načelima Zakonika i njegovim prinudnim odredbama.
Izigravanje zakona
Član 18
Svako pravo priznato je Zakonikom radi postizanja određene svrhe.
Protivno je osnovnom pravilu ponašanja pozivati se na slovo Zakonika da bi se osujetilo postizanje njegove svrhe.
Zabrana prouzrokovanja štete
Član 19
Svako je dužan da se uzdrži od postupka kojim se može drugom prouzrokovati šteta.
Zloupotreba prava
Član 20
Zabranjeno je vršenje prava u nameri da se drugome škodi, kao i svako drugo njegovo vršenje koje je protivno svrsi radi koje je ustanovljeno ili priznato.
Univerzalna primena
Član 21
Uvodne odredbe ovog zakonika primenjuju se u svim njegovim posebnim delovima.
Deo drugi
POSEBNE ODREDBE
GLAVA I
SUBJEKTI
Fizička i pravna lica
Član 22
Subjekti građanskih prava i obaveza su fizička i pravna lica.
Odeljak 1.
FIZIČKA LICA
Odsek 1.
PRAVNA SPOSOBNOST
Sticanje
Član 23
Fizičko lice stiče pravnu sposobnost rođenjem.
Prenatalna pravna sposobnost
Član 24
Začeto dete još pre rođenja ima posebnu pravnu sposobnost čija se sadržina i obim utvrđuju posebnim zakonom.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Začeto dete, pod pretpostavkom da će se živo roditi, smatra se kao rođeno, u pogledu prava koja bi imalo, da je rođeno.
Sadržina
Član 25
Fizičko lice je subjekt građanskih prava i obaveza koja su mu svojstvena kao biću prirode i koja su predviđena pravnim poretkom Republike Srbije.
Prestanak pravne sposobnosti
Član 26
Pravna sposobnost prestaje smrću koja se utvrđuje po pravilima medicinske struke i nauke.
Pravna sposobnost prestaje i odlukom o proglašenju nestalog lica za umrlo.
Smatra se da odluka o proglašenju nestalog lica za umrlo proizvodi ista pravna dejstva kao u slučaju smrti.
Kloniranje i zabrana izbora pola
Član 27
Zabranjeno je reprodukciono kloniranje ljudskih bića i primena biomedicinskih tehnika radi izbora pola deteta.
Intervencije na ljudskom genomu
Član 28
Intervencija u pokušaju modifikovanja ljudskog genoma može se preduzeti isključivo u preventivne, dijagnostičke ili terapeutske svrhe i samo ako nema za cilj bilo kakve promene u genomu nekog potomka.
Odsek 2.
POSLOVNA SPOSOBNOST
Potpuna poslovna sposobnost
Član 29
Fizičko lice postaje potpuno poslovno sposobno sa navršenih osamnaest godina života.
Od tog trenutka fizičko lice može sopstvenim izjavama volje da stiče, menja, prenosi, gasi i štiti građanska prava.
Maloletnik sa navršenih šesnaest godina, koji uz dozvolu nadležnog organa zaključi brak, stiče potpunu poslovnu sposobnost u trenutku njegovog zaključenja.
Nadležni organ može dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletniku sa navršenih šesnaest godina, ako je postao roditelj i ako je dostigao telesnu i duševnu zrelost, potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj ličnosti, pravima i interesima.
Poslovna sposobnost deteta
Član 30
Dete koje nije navršilo četrnaestu godinu života (mlađi maloletnik) može da preduzima uobičajene pravne poslove manje vrednosti (na primer: kupovina školskog pribora i sl.).
Delimična poslovna sposobnost
Član 31
Delimična poslovna sposobnost se stiče sa navršenih četrnaest godina života (stariji maloletnik).
Stariji maloletnik može preduzimati, pored pravnih poslova iz prethodnog člana i sve ostale pravne poslove, ali uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja ili kada je potrebno i organa starateljstva.
Alternativa: Prethodni stav menja se i glasi:
Stariji maloletnik može samostalno da obavlja pravne poslove određene zakonom, one koje odgovaraju njegovim sposobnostima ili koje su po svojoj prirodi u skladu sa njegovim intelektualnim sposobnostima i emocionalnom zrelošću.
Raspolaganje zaradom
Član 32
Stariji maloletnik koji je navršio petnaestu godinu života može samostalno da preduzima pravne poslove kojima upravlja i raspolaže svojom zaradom ili imovinom, koju je stekao sopstvenim radom.
Lišenje poslovne sposobnosti
Član 33
Lice može biti delimično ili potpuno lišeno poslovne sposobnosti pod uslovima i postupku utvrđenim zakonom.
Licu lišenom poslovne sposobnosti postavlja se staralac.
O lišenju poslovne sposobnosti odlučuje sud.
Pre donošenja odluke o lišenju poslovne sposobnosti sud će pribaviti stručno mišljenje veštaka medicinske struke o zdravstvenom stanju lica za koje je pokrenut postupak za lišenje poslovne sposobnosti i o uticaju tog stanja na njegovu sposobnost da se stara o zaštiti svojih prava i interesa drugih lica.
Stručno mišljenje veštaka medicinske struke ne sme biti starije od tri meseca.
Alternativa: Brišu se st. 2-5.
Potpuno lišenje poslovne sposobnosti
Član 34
Punoletno lice, koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga, nije sposobno za rasuđivanje, te zbog toga nije u stanju da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava i interesa, može biti potpuno lišeno poslovne sposobnosti.
Lice potpuno lišeno poslovne sposobnosti izjednačeno je sa poslovnom sposobnošću mlađeg maloletnika.
Delimično lišenje poslovne sposobnosti
Član 35
Punoletno lice, koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga, svojim postupcima neposredno ugrožava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica, može biti delimično lišeno poslovne sposobnosti.
Lice delimično lišeno poslovne sposobnosti izjednačeno je sa poslovnom sposobnošću starijeg maloletnika.
Sudskom odlukom o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti određuju se pravni poslovi koje može (odnosno ne može) samostalno da preduzima.
Alternativa: Stav 3 se briše.
Vraćanje poslovne sposobnosti
Član 36
Punoletnom licu može se vratiti oduzeta poslovna sposobnost kada prestanu razlozi zbog kojih je ono bilo potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti.
Sud po službenoj dužnosti, najmanje jedanput u dve godine ili na zahtev lica koje ima pravni interes preispituje da li su prestali razlozi za delimično ili potpuno lišenje poslovne sposobnosti.
Lice koje ima pravni interes može da zahteva utvrđivanje razloga za vraćanje poslovne sposobnosti.
Alternativa: U stavu 2 reči: ''jedanput u dve godine'', zamenjuju se rečima: ''jednom godišnje'' idodaje se sledeći stav:
Lišenje poslovne sposobnosti ne može trajati duže od pet godina, ali se na zahtev lica koje ima pravni interes može produžiti.
Dostavljanje odluke organu starateljstva
Član 37
Pravosnažna sudska odluka o lišenju ili vraćanju poslovne sposobnosti dostavlja se, bez odlaganja, organu starateljstva i upisuje se u matičnu knjigu rođenih, a ako lice ima određena prava koja se registruju, ta prava se upisuju u odgovarajući javni registar.
Alternativa: Prethodna dva člana se brišu.
Deliktna sposobnost maloletnika
Član 38
Maloletnik do navršene sedme godine ne odgovara za štetu koju prouzrokuje.
Maloletnik od navršene sedme do navršene četrnaeste godine ne odgovara za štetu, osim ako se dokaže da je pri prouzrokovanju štete bio sposoban za rasuđivanje.
Stariji maloletnik deliktno je sposoban i odgovara prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.
Odsek 3.
OBELEŽJA FIZIČKIH LICA
Lično ime
Član 39
Svako fizičko lice ima pravo na lično ime.
Lično ime se može promeniti pod uslovima propisanim zakonom.
Prebivalište i boravište
Član 40
Prebivalište je mesto u kome se fizičko lice nastanilo sa namerom da u njemu trajnije živi.
Boravište je mesto u kome fizičko lice privremeno boravi van svoga prebivališta.
Bliže odredbe o prebivalištu i boravištu utvrđuju se posebnim propisima.
Državljanstvo
Član 41
Lice srpske nacionalnosti rođeno na teritoriji druge države stiče državljanstvo Republike Srbije pod povoljnijim uslovima, u skladu sa posebnim zakonom.
Alternativa: Stav 1 se briše.
Saznanje porekla i očuvanje identiteta
Član 42
Svako fizičko lice ima pravo da sazna svoje poreklo i pravo da očuva svoj identitet.
Odeljak 2.
PRAVNA LICA
Odsek 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 43
Pravno lice je društvena tvorevina koja ima posebnu imovinu i koja je organizovana radi određene društvene (ili zajedničke) svrhe, kojoj pravni poredak priznaje pravni subjektivitet.
Pravni položaj pojedinih pravnih lica, kao i status pravnih lica javnog prava uređuju se posebnim zakonima.
Ako posebnim zakonima nisu uređena ova pitanja shodno se primenjuju odredbe ovog zakonika.
Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:
Pravno lice je organizacija kojoj je, u skladu sa posebnim zakonom, priznat pravni subjektivitet.
Imovina
Član 44
Imovina pravnog lica odvojena je od imovine članova, kao i od lica koja njime upravljaju i onih koja su njegovi korisnici.
Dozvoljena svrha
Član 45
Svrha osnivanja pravnog lica može biti svaka delatnost koja nije zakonom zabranjena i koja nije protivna javnom poretku, dobrim običajima ili moralu.
Nastanak pravnog lica
Član 46
Pravno lice mogu osnovati fizička i pravna lica.
Pravno lice se osniva za neodređeno vreme, izuzev ako je posebno utvrđeno da se osniva za određeno vreme.
Pravno lice stiče svojstvo subjekta prava upisom u javni registar.
Pravna sposobnost
Član 47
Pravno lice može imati sva prava i obaveze, izuzev onih koja proizilaze iz prirodnih svojstava čoveka kao fizičkog lica.
Alternativa: Član se menja tako da glasi:
Pravno lice može imati sva prava i obaveze, izuzev onih koja su neodvojiva od čovekove fizičke prirode.
Poslovna sposobnost
Član 48
Pravno lice stiče poslovnu sposobnost u trenutku kada se, u skladu sa zakonom, osnivačkim aktom, statutom ili posebnom odlukom, obrazuju njegovi organi.
Pravnu volju pravnog lica izražavaju njegovi organi.
Organi zaključuju ugovore i druge pravne poslove kojima obavezuju pravno lice i za njega pribavljaju prava.
Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:
Ugovori, koje je u ime pravnog lica zaključio ovlašćeni organ sa trećim licem stvaraju prava i obaveze samo između trećeg i pravnog lica kao celine.
Zastupanje i zastupnik pravnog lica
Član 49
Zastupnik pravnog lica može biti fizičko ili pravno lice upisano u javni registar.
Svako pravno lice ima najmanje jednog zastupnika.
Zastupnik je dužan da postupa u skladu sa ovlašćenjima i ograničenjima utvrđenim zakonom i aktima pravnog lica.
Neregistrovana ograničenja ovlašćenja zastupnika ne mogu se isticati prema trećim savesnim licima, izuzev ako za određene vrste ograničenja nije drugačije zakonom određeno.
Deliktna odgovornost
Član 50
Pravno lice odgovara za štetu koju zaposleni ili njegovi organi prouzrokuju u vršenju ili u vezi sa obavljanjem svojih funkcija ili u ostvarivanju svojih nadležnosti.
Pravno lice ne odgovara ako dokaže da je štetnik postupao kako je trebalo u datim okolnostima.
Za štetu solidarno odgovaraju i njegovi organi, ako je to posebnim zakonom predviđeno.
Pravno lice koje je isplatilo naknadu oštećeniku ima pravo da zahteva od lica koje je štetu prouzrokovalo namerno ili krajnjom nepažnjom naknadu isplaćenog iznosa u roku od šest meseci od dana isplate.
Poslovno ime i sedište
Član 51
Pravno lice ima svoje registrovano poslovno ime i sedište koje samostalno određuje.
Prestanak
Član 52
Pravno lice prestaje kada ostvari cilj radi koga je osnovano.
Pravno lice može prestati na osnovu odluke nadležnog organa, i u slučaju stečaja.
U slučaju prestanka pravnog lica, ako ništa nije predviđeno u zakonu, statutu ili aktu o osnivanju, imovina pripada, u skladu sa odlukom nadležnog organa, domaćem pravnom licu osnovanom radi postizanja iste ili slične svrhe.
U slučaju prestanka pravnog lica, čija su svrha ili delatnost zakonom zabranjeni, protivni javnom poretku, dobrim običajima ili moralu, njegova imovina pripada državi.
Odsek 2.
UDRUŽENJA
Pojam
Član 53
Udruženje je dobrovoljna organizacija više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi postizanja određene društvene ili zajedničke neprivredne svrhe.
Pravni status i delovanje političkih organizacija, sindikata, crkava i verskih zajednica, poslovnih udruženja i drugih organizacija uređuje se posebnim zakonima.
Ako nema posebnih zakonskih pravila, shodno se primenjuju odredbe ovog zakonika.
Alternativa: Stav 1. menja se tako da glasi:
Udruženje je dobrovoljna organizacija više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi postizanja određene društvene ili zajedničke neprivredne svrhe u oblasti: kulture; obrazovanja; nauke; umetnosti; tehnike; sporta i rekreacije; dobrotvorne ili humanitarne delatnosti; stručnog rada i strukovne delatnosti; ekologije; informacijske delatnosti i sl.
Osnivanje i registracija udruženja
Član 54
Za osnivanje udruženja potrebna je saglasnost izjavljenih volja najmanje tri lica, od kojih više od polovine ima boravište ili sedište u Republici Srbiji.
Osnivači udruženja mogu biti poslovno sposobna fizička ili pravna lica.
Udruženje stiče svojstvo pravnog lica: upisom u javni registar nakon usvajanja akta o osnivanju i statuta, izbora organa upravljanja i lica ovlašćenog za zastupanje.
Udruženje koje nema svojstvo pravnog lica
Član 55
Odredbe ovog zakonika o ugovoru o ortakluku shodno se primenjuju na udruženje koje nema svojstvo pravnog lica, kao i na ono koje to svojstvo nije još steklo.
Odnos statuta i zakonika
Član 56
Odredbe ovog zakonika o unutrašnjoj organizaciji udruženja i o pravima i obavezama članova su dispozitivne prirode i primenjuju se ako statut udruženja ne sadrži drukčija pravila.
Pravila statuta ne mogu se primenjivati ako su protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili moralu.
Skupština udruženja
Član 57
Skupština članova je najviši organ udruženja.
Skupština se održava najmanje jednom u dve godine.
Skupštinu saziva upravni (izvršni) odbor udruženja.
Ako statutom udruženja nije nešto drugo predviđeno, skupštinu može sazvati najmanje petina ukupnog broja članova.
Nadležnost skupštine
Član 58
Skupština donosi odluke o uslovima za sticanje svojstva člana udruženja i o isključenju iz članstva, bira organe udruženja i rešava pitanja koja nisu u nadležnosti drugih organa.
Skupština obavlja nadzor nad radom drugih organa udruženja i može ih opozvati u svako vreme.
Kada postoje osnovani razlozi, skupština može opozvati organ udruženja po samom zakonu.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Pravo glasa
Član 59
Članovi udruženja imaju jednako pravo glasa u skupštini.
Odluke se donose većinom glasova prisutnih članova.
Skupština može odlučivati samo o tačkama predloženog dnevnog reda, izuzev ako statutom nije drugačije određeno.
Alternativa: Stav 3 se briše.
Oduzimanje prava glasa
Član 60
Član udruženja nema pravo glasa u organima udruženja kada se odlučuje o zaključenju pravnog posla, vođenju spora udruženja ili o imovinskim pitanjima, a jedna od strana u pravnom odnosu je on, njegov supružnik, srodnik u pravoj liniji ili pravno lice u kome on ima privredni (ekonomski) interes ili kontrolu.
Alternativa: U prethodnom članu reči: ''zaključenju pravnog posla'', zamenjuju se rečima: ''zasnivanju pravnog odnosa''.
Jednoglasna odluka svih članova
Član 61
Predlog koji u pismenoj formi potpišu svi članovi udruženja izjednačava se sa odlukom skupštine.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Izvršni (upravni) odbor
Član 62
Izvršni odbor upravlja poslovima udruženja i predstavlja ga u skladu sa statutom.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Članovi
Član 63
Članovi udruženja su osnivači i lica koja naknadno pristupe udruženju u skladu sa pravilima statuta.
Stariji maloletnik može pristupiti udruženju sopstvenom izjavom, uz saglasnost zakonskog zastupnika.
Mlađi maloletnik može pristupiti udruženju uz prethodnu dozvolu zakonskog zastupnika.
Član udruženja ima pravo da u svako vreme istupi iz udruženja, izuzev ako bi time naneo udruženju imovinsku ili neimovinsku štetu.
Status članstva u udruženju ne može se drugom ustupiti niti naslediti.
Alternativa: Stav 4 menja se tako da glasi:
Član udruženja ima pravo da u svako vreme istupi iz Udruženja, uz najavu šest meseci unapred.
Članarina
Član 64
Statutom se može predvideti obaveza plaćanja članarine i drugih doprinosa.
Obaveza plaćanja članarine i drugih novčanih doprinosa članova se ne pretpostavlja.
Isključenje
Član 65
Statutom se mogu utvrditi razlozi za isključenje člana iz udruženja.
Odricanje od članstva u udruženju može se usloviti izričitim pristankom člana udruženja.
Članstvo u udruženju prestaje ako je suprotno zakonu ili moralu.
Statutom se može predvideti isključenje iz članstva bez označavanja razloga za isključenje i u tom slučaju isključeni nema pravo da vodi spor povodom odluke o isključenju.
Ako statutom nije što drugo predviđeno, član udruženja se može isključiti samo odlukom skupštine i iz osnovanih razloga.
Varijanta I: Dodaje se novi stav koji glasi:
Isključeni član ima pravo na zaštitu prema opštim pravilima ili po posebnom zakonu.
Varijanta II: St. 4. do 6. se brišu.
Dejstva
Član 66
Član koji je istupio iz udruženja, kao i isključeni član gube svako pravo na udeo u aktivi udruženja.
Oni su dužni da uplate neuplaćenu članarinu i druge doprinose za vreme dok su bili članovi udruženja.
Alternativa: Prethodničlan se briše.
Odsek 3
ZADUŽBINE
Pojam
Član 67
Zadužbina je pravno lice kome je osnivač, poštujući srpsku tradiciju zadužbinarstva, namenio određenu imovinu radi dobročinog ostvarivanja opštekorisnog cilja ili privatnog interesa koji nisu zabranjeni ustavom ili zakonom.
Imovina
Član 68
Sredstva zadužbine čini imovina koju je osnivač svojom izjavom volje namenio za postizanje ciljeva radi kojih je zadužbina osnovana.
Imovina se odvaja od osnivača u trenutku upisa zadužbine u registar.
Zadužbinska imovina posvećena je i isključivo služi postizanju cilja, koji je odredio osnivač.
Upravni odbor se stara o imovini zadužbine, a imovinske koristi dodeljuju se onima kojima su namenjene, u skladu sa ciljevima i pravilima zadužbine.
Alternativa: Stav 1 menja se i glasi:
Imovinu zadužbine čine stvarna, obligaciona, autorska i druga građanska prava namenjena za ostvarivanje ciljeva zbog kojih je osnovana.
Obim prava
Član 69
Zadužbina ima pravo svojine na stvarima koje se nalaze u njenoj imovini.
Zadužbina je imalac i ostalih subjektivnih prava koja su u njenoj imovini.
Ciljevi osnivanja
Član 70
Zadužbina se osniva radi podsticanja kulture, obrazovanja (prosvete), verskog i duhovnog života, nauke, umetnosti, zdravstvene zaštite, sporta i rekreacije, socijalnog rada i pomoći, stručnog rada i osposobljavanja ljudi (naročito mladih) za koristan rad u društvu, zaštite životne sredine i živog sveta i u svim drugim oblastima u kojima dobročinstvo može da doprinese ljudskoj sreći ili ublažavanju nesreće i humanijem progresu i procvatu pojedinaca i njihovih zajednica.
Osnivanje
Član 71
Zadužbinu može osnovati domaće ili strano fizičko ili pravno lice izjavom volje kojom namenjuje svoju imovinu ili neki njen deo za postizanje trajne društvene ili zajedničke svrhe.
Izjava volje o osnivanju zadužbine za života osnivača mora biti data u pismenoj formi i overena od nadležnog organa.
Fizičko lice može osnovati zadužbinu zaveštanjem ili legatom (isporukom).
Pravno lice osniva zadužbinu odlukom svog nadležnog organa.
Više lica mogu osnovati zadužbinu ili na osnovu ugovora, overenog od nadležnog organa, naknadno pristupiti kao saosnivači.
Osporavanje izjave o osnivanju
Član 72
Nužni naslednik može osporavati izjavu o osnivanju zadužbine, ako je njome povređeno njegovo pravo na nužni deo.
Sud može, uzimajući u obzir ciljeve zadužbine, imovno stanje nužnog naslednika, pravičnost, kao i druge okolnosti, odlučiti da li će nužnim naslednicima dosuditi nužni deo.
Poverioci osnivača mogu osporavati (pobijati) izjavu o osnivanju zadužbine po pravilima o pobijanju (opozivanju) dužnikovih besplatnih raspolaganja.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Registar zadužbina
Član 73
Osnivač zadužbine dužan je da podnese prijavu za upis u registar.
Kad je zadužbina osnovana zaveštanjem, prijavu za upis u registar podnosi izvršilac zaveštanja.
Ako nema izvršioca zaveštanja organ koji vodi ostavinski postupak podnosi prijavu za upis u javni registar zadužbina.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Opozivanje izjave o osnivanju
Član 74
Osnivač može opozvati izjavu o osnivanju zadužbine do upisa u registar.
U ostalim slučajevima osnivanja, zadužbina neće steći svojstvo pravnog lica, ako akt o osnivanju prestane da proizvodi pravno dejstvo pre upisa.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Zadužbinski savet
Član 75
Radi podsticanja zadužbinarstva i ostvarivanja ciljeva zadužbina, Vlada Republike Srbije osniva zadužbinski savet čije članove imenuje iz reda istaknutih stručnjaka i javnih radnika.
Zadužbinski savet predlaže Vladi Republike Srbije da određenoj zadužbini prizna svojstvo ustanove opšte koristi.
Organi zadužbine
Član 76
Aktom o osnivanju određuju se organi zadužbine i način upravljanja.
Osnivač može ovlastiti fizičko ili pravno lice da, po njegovim uputstvima ili po svom nahođenju, vodeći računa o nameri osnivanja i svrsi zadužbine, odredi organe i način upravljanja.
U slučaju da osnivač nije ostavio dovoljno podataka o organima i načinu upravljanja, ministarstvo kulture će imenovati lice (koje je nezavisno u odnosu na zadužbinu) da učini što je potrebno za organizovanje zadužbine, vodeći računa o nameri osnivača i o svrsi zadužbine.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Upravni odbor
Član 77
Ako aktom o osnivanju ili drugim aktom osnivača nije drukčije određeno, radom zadužbine rukovodi upravni odbor.
Upravni odbor može imati tri ili više članova.
Osnivač može imenovati predsednika i članove upravnog odbora u aktu o osnivanju zadužbine ili docnije.
On može ovlastiti fizičko ili pravno lice da po njegovim uputstvima ili po svom nahođenju, vodeći računa o nameri osnivača i o svrsi zadužbine, imenuje predsednika i članove upravnog odbora.
Ako osnivač nije izvršio imenovanje članova upravnog odbora, ministarstvo nadležno za poslove kulture će imenovati članove upravnog odbora (na predlog zadužbinskog saveta) iz redova nezavisnih ličnosti, dostojnih poverenja.
Alternativa: St. 3-5 se brišu.
Statut zadužbine
Član 78
Zadužbina ima statut kojim se uređuju pitanja neophodna za uspešno ostvarivanje ciljeva radi kojih se osniva.
Osnivač može aktom o osnivanju da reguliše statut zadužbine.
On može ovlastiti fizičko ili pravno lice da po njegovim uputstvima ili po svom nahođenju, vodeći računa o nameri osnivanja i o svrsi zadužbine, donese statut.
Ako je zadužbina osnovana zaveštanjem, statut zadužbine donosi izvršilac zaveštanja.
Ako statut nije donet, upravni odbor zadužbine donosi statut i druge opšte pravne akte kojima se uređuje način odlučivanja i rada organa zadužbine, kao i druga pitanja propisana posebnim zakonom.
Oslobađanje od poreskih obaveza
Član 79
Na prenos imovine koju osnivač nameni zadužbini, kao i na sredstva zadužbine koja, osnovana radi ostvarivanja društvenokorisnog cilja, posle osnivanja stiče besteretno (od dobrovoljnih priloga, poklona, donacija, finansijskih subvencija, zaostavština i sl.) ne plaćaju se porezi ustanovljeni zakonom, ako je priznato svojstvo ustanove opšte koristi.
Alternativa: Posle reči: ''zadužbine'', dodaju se reči: ''na ukupnu imovinu zadužbine''.
Shodna primena
Član 80
Odredbe ovog zakonika o zadužbinama shodno se primenjuju na fondove i fondacije.
GLAVA II
SUBJEKTIVNA GRAĐANSKA PRAVA
Odeljak 1.
SUBJEKTIVNO PRAVO
Pojam
Član 81
Subjektivno pravo je ovlašćenje ili skup ovlašćenja koja pravni poredak priznaje određenom licu da od drugog ili drugih lica u pravnom odnosu zahteva određeno ponašanje sudskim putem.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Subjektivno pravo je ovlašćenje ili skup ovlašćenja koja pravni poredak priznaje određenom licu da od drugih lica zahteva određeno ponašanje, uz mogućnost prinudnog ostvarenja.
Odeljak 2.
VRSTE SUBJEKTIVNIH PRAVA
Apsolutna prava
Član 82
Pravna vlast koju pravni poredak priznaje nekom licu na određenom objektu, može se suprotstaviti svima bez obzira na njihovu savesnost i svako je dužan da je poštuje. Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:
Pravnu vlast koju pravni poredak priznaje nekom licu na određenom predmetu svako je dužan da poštuje.
Relativna prava
Član 83
Poverilac može imati pravo da od određenog dužnika zahteva sudskim putem određeno davanje, činjenje ili nečinjenje na koje bi ovaj inače imao pravo, a dužnik ima obavezu da se to ispuni.
Poveriočevo pravo potraživanja ima pravno dejstvo prema dužniku i poverilac može zahtevati ispunjenje obaveze jedino od dužnika.
Ali, poverilac može suprotstaviti svoje pravo nesavesnom trećem licu koje je zaključenjem ugovora sa dužnikom onemogućilo dužnika da izvrši svoju obavezu prema poveriocu.
Treće lice je nesavesno ako je znalo ili prema okolnostima moglo znati za postojanje poveriočevog prava prema dužniku.
Alternativa: Stav 3. menja se tako da glasi:
Ali, poverilac može suprotstaviti svoje pravo nesavesnom trećem licu koje je, zaključujući ugovor sa njegovim dužnikom, onemogućilo poverioca da zahteva ispunjenje obaveze od dužnika.
Odeljak 3.
PRAVA LIČNOSTI
Pravo na dostojanstvo
Član 84
Pravo na dostojanstvo ličnosti je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju.
Iz prava na dostojanstvo proizilaze sva druga prava ličnosti.
Pojedina prava ličnosti
Član 85
Prava ličnosti su: pravo na život, zdravlje i telesni integritet; pravo na slobodu; pravo na čast i ugled; pravo na ime; pravo na lični identitet; pravo na sopstvenu sliku; pravo na tajnost pisma; pravo na glas; pravo na lični (privatni) život; pravo na psihički integritet, kao i na druga prava ličnosti utvrđena ustavom, međunarodnim konvencijama i posebnim zakonima.
Sadržina, uslovi i postupak ostvarivanja prava ličnosti regulišu se posebnim zakonima.
Neotuđivost prava ličnosti
Član 86
Pravo ličnosti ne može se ustupiti drugome niti prelazi na naslednike.
Niko se ne može odreći uživanja i vršenja prava ličnosti, protivno zakonu, javnom poretku ili moralu.
Niko ne može otuđiti svoju slobodu niti ograničiti njeno vršenje, ako je to protivno zakonu, javnom poretju ili moralu.
Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:
Prava ličnosti su urođena i neotuđiva.
Pravo na zaštitu
Član 87
Fizičko lice uživa potpunu zaštitu svoje ličnosti.
Pravno lice uživa zaštitu svih prava ličnosti, izuzev onih koja proizilaze iz prirodnih svojstava čoveka kao fizičkog lica (kao što su pol, godine života, srodstvo i sl.).
Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:
Ličnost čoveka (ljudskog bića) kao fizičkog lica uživa potpunu pravnu zaštitu.
Zaštita od protivpravnog ponašanja
Član 88
Lice kome je protivpravno prouzrokovana povreda prava ličnosti, ima pravo na zaštitu prema svakome ko je u tome učestvovao.
Povreda je protivpravna ako nije zasnovana na zakonu, pristanku povređenog ili na privatnom ili javnom interesu veće vrednosti.
Alternativa: Član se menja tako da glasi:
Lice čije je lično dobro povređeno ima pravo na zaštitu svog prava protiv svakoga ko je učestvovao u povredi.
Odgovornost povredioca je isključena ako dokaže da je povredu prouzrokovao u nužnoj odbrani, otklanjajući veću opasnost od sebe ili drugog ili u slučaju dozvoljene samopomoći.
Varijanta I: Stav 2 u alternativi menja se tako da glasi:
Povredilac se oslobađa odgovornosti ako dokaže da je do povrede došlo u nužnoj odbrani, u otklanjanju veće opasnosti za sebe ili drugog ili u slučaju dozvoljene samopomoći.
Varijanta II: Stav 2 u alternativi menja se tako da glasi:
Nema odgovornosti ako je povredilac vršio svoje pravo, izuzev slučaja zloupotrebe ili prekoračenja prava.
Posebne mere u slučaju prinude ili zlostavljanja
Član 89
U slučaju povrede prava ličnosti nastale prinudom ili zlostavljanjem povređeni može, pod pretnjom novčane kazne, zahtevati od suda da povrediocu zabrani određeno ponašanje (da uđe u određeni prostor, da se iseli iz određene prostorije, da uznemirava povređenog telefonom, elektronskim putem, pismima ili na drugi način).
Alternativa: Član se menja tako da glasi:
U slučaju primenjene prinude ili zlostavljanja (uznemiravanja) povređeni može tražiti od suda da povrediocu:
a) zabrani da se približi ili da uđe u prostor na određenoj udaljenosti od njegovog stana ili mesta stanovanja;
b) da se kreće određenim ulicama ili delovima grada;
v) da uznemirava povređenog telefonom, elektronskim putem, pismima ili na drugi način.
Ako oba lica žive u istom stambenom prostoru, povređeni može zahtevati od suda da povrediocu zabrani svaki kontakt sa povređenim, a u slučaju ponovne grube povrede da se iseli iz stana ili porodične kuće.
Pravna sredstva zaštite
Član 90
Građansko pravna zaštita prava ličnosti može se ostvariti zahtevima za: zabranu protivpravne povrede ako ona neposredno predstoji; utvrđivanje protivpravne povrede; prestanak povrede ako je ona u toku; uzdržavanje od budućih povreda ili uklanjanje posledica učinjenih povreda; naknadu materijalne i nematerijalne štete, kao i drugim pravnim sredstvima i merama kojima se mogu obezbediti osnovna prava ličnosti.
Radi zaštite prava ličnosti može se posebno zahtevati: objavljivanje određene informacije ili dostavljanje određenim licima ili organima; objavljivanje ispravke objavljene informacije, sudske ili druge odluke nadležnog organa.
Privremene mere
Član 91
U slučaju prinude, pretnje ili bilo kojeg oblika zlostavljanja ili uznemiravanja mogu se zahtevati odgovarajuće privremene (preventivne, represivne, garancijske) mere ponašanja prema određenom licu kojima će se sprečiti povreda prava ličnosti.
Privremene mere preduzete protiv učinioca povrede prava ličnosti mogu se obustaviti ako je to u konkretnim okolnostima pravično.
Podnosilac zahteva, na osnovu koga su preduzete privremene mere, dužan je da naknadi prouzrokovanu štetu, ako je očigledno da su mere ostvarene zloupotrebom prava na pravnu zaštitu prava ličnosti.
Pravo na dostojanstvenu smrt (eutanaziju)
Član 92
Pravo na eutanaziju, kao pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, može se izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psiho-socijalni i medicinski uslovi.
Uslovi i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju propisuju se posebnim zakonom.
Zloupotreba prava na eutanaziju, radi pribavljanja neosnovane materijalne ili druge koristi, predstavlja osnov za krivičnu odgovornost.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Napomena: Zbog kompleksnosti ostvarivanja prava na eutanaziju, koje ima, pored pravnih i medicinske, psihološke i socijalne aspekte, Komisija će se tek posle održane javne rasprave izjasniti o alternativnom predlogu na osnovu argumenata stručnjaka iz različitih oblasti i profesionalnih delatnosti. Eventualnim usvajanjem osnovnog predloga, izvršila bi se odgovarajuća promena u Krivičnom zakoniku.
GLAVA III
IMOVINA
Neprikosnoveno uživanje
Član 93
Svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, izuzev u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.
Ali, to ni na koji način ne utiče na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim za uređivanje i korišćenje imovine, u skladu sa opštim interesom ili da bi obezbedila naplatu poreza, drugih dažbina ili kazni.
Pojam
Član 94
Imovinu subjekata građanskih prava čine prava i obaveze koje se mogu izraziti u novcu.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Imovinu subjekta građanskih prava čine njegova imovinska prava i obaveze.
Odgovornost
Član 95
Za svoje imovinske obaveze subjekti odgovaraju celokupnom svojom imovinom, izuzev ako je za određene delove imovine ili određene subjekte drugačije propisano.
Promet
Član 96
Subjekt građanskih prava može ugovorom ili drugim pravnim poslom preneti na treće lice svoja prava i obaveze, izuzev ako to nije protivno zakonu ili prirodi subjektivnog prava.
Alternativa: Član se menja tako da glasi:
Subjekt građanskog prava može ugovorom ili drugim pravnim poslom preneti na treća lica svoja prava i obaveze, izuzev ako to nije protivno zakonu, javnom poretku ili moralu.
GLAVA IV
PRAVNI POSLOVI
Odeljak 1.
IZJAVA VOLJE
Pojam pravnog posla
Član 97
Pravni posao je izjava volje koja proizvodi određena pravna dejstva.
Načini izjave volje
Član 98
Izjava volje u cilju nastanka pravnog posla može se učiniti rečima i postupcima čija je nesumnjiva svrha izražavanje određene volje, kao i postupcima i uopšte ponašanjem iz koga se sa izvesnošću može zaključiti postojanje određene volje.
Volja se može saopštiti i različitim sredstvima komunikacija, u skladu sa posebnim propisima.
Alternativa: Stav 1. menja se i glasi:
Volja za preduzimanje pravnog posla može se izjaviti rečima, uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju.
Slobodna i ozbiljna izjava volje
Član 99
Volja koja nije izražena slobodno i ozbiljno ne proizvodi pravno dejstvo, ali druga strana može imati pravo na naknadu štete koju usled toga trpi.
Alternativa: Član se menja tako da glasi:
Izjava volje treba da bude data slobodno i ozbiljno, u protivnom, može predstavljati osnov za naknadu prouzrokovane štete.
Shodna primena
Član 100
Odredbe ovog zakonika o ugovorima shodno se primenjuju i na druge pravne poslove.
Napomena: Prethodni član se briše ako se identična odredba zadrži u delu ovog zakonika o ugovorima.
Odeljak 2.
PRAVNI POSLOVI POD USLOVOM
Uslovi i njihovo dejstvo
Član 101
Pravni posao je obavljen pod uslovom ako nastanak ili prestanak njegovih pravnih dejstava zavisi od buduće neizvesne činjenice.
Ako je preduzet pod odložnim uslovom pa se uslov ispuni, pravno dejstvo deluje od trenutka njegovog nastanka, osim ako iz zakona, prirode posla ili izjavljene volje ne proističe nešto drugo.
Ako je preduzet pod raskidnim uslovom, pravna dejstva prestaju da važi kada se uslov ispuni.
Smatra se da uslov postoji ako njegovo nastupanje, protivno načelu savesnosti i poštenja, spreči strana na čiji je teret određen, a smatra se da nije ostvaren ako njegovo nastupanje, protivno načelu savesnosti i poštenja, prouzrokuje strana u čiju je korist određen.
Nedozvoljen ili nemoguć uslov
Član 102
Ništav je pravni posao u kome je postavljen odložni ili raskidni uslov koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku, dobrim običajima ili moralu.
Pravni posao preduzet pod nemogućim odložnim uslovom je ništav, a nemoguć raskidni uslov smatra se nepostojećim.
Potestativni uslov
Član 103
Ako nastupanje uslova zavisi isključivo od volje lica koje preuzima određenu obavezu, takva obaveza je ništava.
Obezbeđenje uslovnog prava
Član 104
Ako je pravni posao zaključen pod odložnim uslovom, lice čije je pravo uslovljeno može da zahteva odgovarajuće obezbeđenje tog prava, ako je njegovo ostvarenje ugroženo.
GLAVA V
ZASTUPANJE
Odeljak 1.
O ZASTUPANJU UOPŠTE
Mogućnost i osnovi zastupanja
Član 105
Ugovor, kao i drugi pravni posao može se preduzeti i preko zastupnika, ako posebnom zakonskom odredbom nije isključeno.
Ovlašćenje za zastupanje zasniva se na zakonu, osnivačkom aktu, statutu, odluci pravnog lica, aktu nadležnog organa ili na izjavi volje zastupanog (punomoćje).
Za punovažnost ugovora ili drugog pravnog posla potrebno je da i zastupani i zastupnik imaju poslovnu sposobnost.
Zastupnik može biti i pravno lice.
Dejstva zastupanja
Član 106
Ugovor koji zaključi zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlašćenja obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu.
Pod istim uslovima i ostali pravni poslovi zastupnikovi proizvode pravno dejstvo neposredno prema zastupanom licu.
Zastupnik je dužan obavestiti drugu stranu da postupa u ime zastupanog, ali i kad on to ne uradi pravni posao proizvodi pravno dejstvo za zastupanog i drugu stranu, ako je ova znala ili je iz okolnosti mogla znati da on postupa kao zastupnik.
Dužnost pokazivanja ovlašćenja za zastupanje
Član 107
Na zahtev saugovornika zastupnik je dužan dokazati da je ovlašćen zastupati drugu stranu.
Ako zastupnik ima ispravu o ovlašćenju za zastupanje, saugovornik ima pravo zahtevati prepis te isprave, potpisan od zastupnika.
Dužnost postupanja u interesu zastupanog
Član 108
Zastupnik je dužan postupati u interesu zastupanog, te odgovara za štetu koju prouzrokuje zastupanom pravnim poslom preduzetim protivno njegovim interesima.
Zastupani ima pravo zahtevati da se poništi pravni posao preduzet protivno njegovim interesima, ako je druga strana znala ili mogla znati da je pravni posao protivan njegovim interesima.
Prenošenje ovlašćenja
Član 109
Zastupnik ne može preneti svoja ovlašćenja na drugog, izuzev kad mu je to dozvoljeno zakonom, odlukom ovlašćenog organa ili ugovorom.
Ali, zastupnik može preneti ovlašćenje ako je sprečen da posao lično obavi, a interesi zastupanog zahtevaju neodložno preduzimanje pravnog posla.
Nedozvoljeno zastupanje
Član 110
Zastupnik ne može u ime lica koje zastupa zaključiti ugovor sa samim sobom za svoj račun, kao i za račun nekog drugog lica koje takođe zastupa, izuzev slučajeva kad je to zakonom dozvoljeno.
Ali, lice u čije ime je takav ugovor zaključen može ga naknadno potvrditi (ratifikovati).
Prekoračenje granica ovlašćenja
Član 111
Kad zastupnik prekorači granice ovlašćenja, zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoračenje, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.
Odobrenje iz prethodnog stava ima povratno dejstvo, ako strane ne odrede drukčije.
Ako zastupani ne odobri ugovor u roku koji je redovno potreban da se ugovor takve vrste razmotri i oceni, smatraće se da je odobrenje odbijeno.
Ako druga strana nije znala niti morala znati za prekoračenje ovlašćenja može odmah po saznanju za prekoračenje ovlašćenja, ne čekajući da se zastupani o ugovoru izjasni, izjaviti da ga ugovor ne obavezuje.
Ako zastupani odbije odobrenje, zastupnik i zastupani su solidarno odgovorni za štetu koju je druga strana pretrpela ako ona nije znala niti je morala znati za prekoračenje ovlašćenja.
Alternativa: Stav 5 menja se tako da glasi:
Ako zastupani odbije odobrenje, zastupnik je obavezan da drugoj strani koja ne zna niti je morala da zna za prekoračenje ovlašćenja, pruži naknadu koja će je staviti u isti položaj u kojoj bi bila da je zastupani dao odobrenje.
Zaključenje ugovora od strane neovlašćenog lica
Član 112
Ugovor koji neko lice zaključi kao punomoćnik u ime drugoga bez njegovog ovlašćenja obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri.
Strana sa kojom je ugovor zaključen može zahtevati od neovlašćeno zastupanog da se u primerenom roku izjasni da li ugovor odobrava.
Ako neovlašćeno zastupani ni u ostavljenom roku ugovor ne odobri, smatra se da ugovor nije ni zaključen.
U tom slučaju, strana sa kojom je ugovor zaključen može od lica koje je kao punomoćnik bez ovlašćenja zaključilo ugovor zahtevati naknadu štete, ako u trenutku zaključenja ugovora nije znala niti je morala znati da to lice nije imalo ovlašćenje za zaključenje ugovora.
Alternativa I: Stav 4 menja se tako da glasi:
U tom slučaju, strana sa kojom je ugovor zaključen može od lica koje je kao punomoćnik bez ovlašćenja zaključio ugovor, ali u trenutku zaključenja ugovora nije znala niti je morala da zna da to lice nije imalo ovlašćenje za zaključenje ugovora, zahtevati naknadu štete koja će je staviti u isti položaj u kojoj bi bila da je zastupnik delovao sa ovlašćenjem.
Alternativa II: Prethodna dva člana zamenjuju se novim članom koji glasi:
Potvrda poslova obavljenih bez ovlašćenja
Član 113
Ugovor ili drugi pravni posao koji prelazi granice zastupnikovih ovlašćenja, a koji je zastupnik obavio u ime zastupanog, može ovaj naknadno potvrditi.
Potvrda može biti i posredna.
Druga strana ima pravo pozvati onoga u čije je ime posao obavljen da se izjasni u određenom primerenom roku da li posao prihvata, i ako ovaj to ne učini u datom roku smatraće se da ga je odbio.
U slučaju odbijanja potvrde druga strana ima pravo da zahteva naknadu od zastupnika, izuzev ako je znala ili morala znati da obavljen posao prelazi granice zastupnikovih ovlašćenja.
Prethodna pravila primenjuju se i u slučaju kad neko, predstavljajući se neistinito kao nečiji zastupnik, obavi neki pravni posao u njegovo ime.
Odeljak 2.
PUNOMOĆJE
Davanje punomoćja
Član 114
Punomoćje je ovlašćenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoćniku.
Postojanje i obim punomoćja su nezavisni od pravnog odnosa na čijoj je podlozi punomoćje dato.
Forma punomoćja
Član 115
Forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao važi i za punomoćje za zaključenje tog ugovora, odnosno preduzimanje tog posla.
Obim ovlašćenja
Član 116
Punomoćnik može preduzimati samo one pravne poslove za čije je preduzimanje ovlašćen.
Punomoćnik kome je dato opšte punomoćje može preduzimati samo pravne poslove koji spadaju u redovno upravljanje.
Posao koji ne spada u redovno poslovanje može punomoćnik preduzeti samo ako je posebno ovlašćen za preduzimanje tog posla, odnosno vrste poslova među koje on spada.
Punomoćnik ne može bez posebnog ovlašćenja za svaki pojedini slučaj zaključiti ugovor o jemstvu, poravnanju, izabranom sudu, kao ni odreći se nekog prava bez naknade.
Alternativa: U prethodnom stavu iza reči: ''sudu'', dodaju se reči: ''o preuzimanju menične obaveze''.
Opozivanje i sužavanje punomoćja
Član 117
Vlastodavac može po svojoj volji suziti ili opozvati punomoćje, čak i ako se ugovorom odrekao tog prava.
Opozivanje i sužavanje svakog punomoćja može se izvršiti neformalnom izjavom.
Ako je opozivanjem ili sužavanjem punomoćja povređeni ugovor o nalogu, ugovor o radu, ugovor o delu ili neki drugi ugovor, punomoćnik ima pravo na naknadu tako pretrpljene štete.
Dejstvo prestanka i sužavanja punomoćja prema trećim licima
Član 118
Opozivanje punomoćja, kao i njegovo sužavanje nema dejstva prema trećim licima koja su, ne znajući za to i u osnovanom poverenju u ranije data ovlašćenja, zaključila ugovor sa punomoćnikom ili obavila drugi pravni posao.
U tom slučaju, vlastodavac ima pravo da zahteva od punomoćnika naknadu štete koju bi zbog toga pretrpeo, izuzev kad punomoćnik nije znao ili morao znati za opozivanje ili sužavanje punomoćja.
Isto važi i u ostalim slučajevima prestanka punomoćja.
Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:
Opozivanje punomoćja, kao i njegovo sužavanje, nema dejstvo prema trećem licu koje je zaključilo ugovor sa punomoćnikom ili preduzelo drugi pravni posao, a nije znalo niti je moralo znati da je punomoćje opozvano ili suženo.
Drugi slučajevi prestanka punomoćja
Član 119
Punomoćje prestaje smrću punomoćnika.
Punomoćje prestaje prestankom pravnog lica kao punomoćnika, ako zakonom nije drukčije određeno.
Punomoćje prestaje prestankom pravnog lica, odnosno smrću lica koje ga je dalo, osim ako se započeti posao ne može prekinuti bez štete po pravne sledbenike ili ako punomoćje važi i za slučaj smrti davaoca, bilo po njegovoj volji, bilo s obzirom na prirodu posla.
Vraćanje isprave o punomoćju
Član 120
Po prestanku punomoćja, punomoćnik ili lice kod koga se nalazi isprava o punomoćju dužno je da je vrati vlastodavcu.
Odeljak 3.
POSLOVNO PUNOMOĆJE
Ko može dati punomoćje i njegova sadržina
Član 121
Poslovno punomoćje može dati, u granicama zakona, privredni subjekt, odnosno drugo pravno lice, i njime ovlastiti punomoćnika da zaključuje ugovore i obavlja ostale poslove koji su uobičajeni u vršenju njihove poslovne delatnosti.
Poslovni punomoćnik ne može otuđiti ili opteretiti nepokretnosti, preuzeti menične obaveze, obaveze jemstva, uzeti zajam i voditi spor, ako nije dobio posebno punomoćje za svaki takav posao.
Poslovno punomoćje može biti ograničeno na određenu vrstu poslova ili na određene poslove, ali ova ograničenja imaju dejstvo prema trećem samo ako je za njih znao ili morao znati.
Poslovno punomoćje preduzetnika
Član 122
Odredbe o poslovnom punomoćju shodno se primenjuju na poslovno punomoćje preduzetnika.
Poslovno punomoćje ne prestaje smrću preduzetnika, kao ni kad on bude lišen poslovne sposobnosti.
Odeljak 4.
PROKURA
Pojam
Član 123
Prokura sadrži punomoćje zasnovano na nalogu za zaključivanje ugovora i obavljanje svih ostalih poslova koji spadaju u krug poslovne delatnosti vlastodavca.
Prokurist može otuđiti ili opteretiti nepokretnosti samo ako je za svaki takav posao dobio posebno punomoćje.
Sva druga ograničenja prokure nemaju dejstva prema savesnim trećim licima.
Varijanta I: Prethodni član se menja tako da glasi:
Prokura je najšire punomoćje koje daje privredni subjekt, u skladu sa svojim osnivačkim ili opštim aktom, radi zaključivanja pravnih poslova ili obavljanja pravnih radnji u vezi sa delatnošću tog privrednog subjekta.
Prokuru daje nadležni organ privrednog subjekta u pismenoj formi i to samo fizičkom licu i ona je neprenosiva.
Davanje prokure, uz potpis prokuriste i naznaku svojstva, upisuje se u javni registar.
Varijanta II: Prethodni član se menja tako da glasi:
Prokura je poslovno punomoćje kojim privredno društvo ovlašćuje jedno ili više fizičkih lica (u daljem tekstu: prokurista) da u njegovo ime i za njegov račun preduzima pravne poslove i obavlja druge pravne radnje.
Izuzetno, prokura se može izdati i samo za ogranak društva.
Prokura je neprenosiva i prokurista ne može dati punomoćje za zastupanje drugom licu.
Vrste prokure
Član 124
Prokura se daje jednom ili većem broju lica radi pojedinačnog ili zajedničkog istupanja.
Kad je prokura data nekolicini, svaki od njih obavezuje vlastodavca nezavisno od ostalih, izuzev ako je u prokuri određeno da je za punovažnost pravnog posla potrebna saglasnost svih prokurista (zajednička prokura).
U slučaju zajedničke prokure pravni poslovi se mogu preduzimati samo uz saglasnost svih prokurista zajedno, a izjave volje trećih lica i njihove pravne radnje učinjene prema jednom od zajedničkih prokurista, smatra se da su učinjene svim tim prokuristima.
Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:
Prokura može biti pojedinačna ili zajednička prokura.
Ako je prokura izdata za dva ili više lica bez naznake da se radi o zajedničkoj prokuri, svaki prokurista postupa samostalno.
Ako je prokura izdata kao zajednička prokura, pravni poslovi ili pravne radnje koje preduzimaju prokuristi punovažni su uz izričitu saglasnost svih prokurista, osim ako je u prokuri navedeno da je za punovažnost dovoljna saglasnost tačno određenog broja prokurista.
Saglasnost iz prethodnog stava može biti data kao prethodna ili naknadna.
Izjava volje ili pravna radnja učinjena prema jednom prokuristi ima pravno dejstvo kao da je učinjena prema svim prokuristima.
Ograničenja prokure
Član 125
Prokura ne sadrži ovlašćenje za otuđenje i opterećenje nepokretnosti, osim ako je za svaki takav posao dobijeno posebno punomoćje.
Sva druga ograničenja prokure nemaju dejstva prema savesnim trećim licima.
Prokura se ne može dati za određeno vreme, niti se može vezati za određene uslove.
Varijanta I: Stav 1 menja se tako da glasi: Prokura ne sadrži ovlašćenje za preduzimanje pravnih poslova za koje je potrebno posebno punomoćje.
Varijanta II: Prethodni član se menja tako da glasi:
Prokurista ne može bez posebnog ovlašćenja da: preduzima pravne poslove i pravne radnje u vezi sa sticanjem, otuđenjem ili opterećenjem nepokretnosti i udela i akcija koje društvo poseduje u drugim pravnim licima; preuzima menične obaveze i obaveze jemstva; zaključuje ugovore o zajmu i kreditu; zastupa društvo u sudskim postupcima ili pred arbitražom.
Ograničenja prokure koja nisu izričito predviđena ovim zakonikom nemaju dejstvo prema trećim savesnim licima.
Izuzetno od prethodnog stava, dozvoljeno je ograničiti ovlašćenja prokuriste supotpisom zakonskog zastupnika društva ili drugog prokuriste (zajednička prokura).
Potpisivanje prokuriste
Član 126
Prokurista se potpisuje tako što ispod oznake vlastodavca stavlja svoj potpis sa obaveznim dodatkom iz koga se vidi njegovo svojstvo.
Nenavođenje funkcije prokuriste nije formalni uslov za validnost potpisanog dokumenta.
Alternativa: Stav 2 se briše.
Odgovornost prokuriste
Član 127
Prokurista odgovara za štetu koju prouzrokuje vlastodavcu prekoračenjem granica svojih ovlašćenja, izuzev ako je postupao u skladu sa odlukom nadležnog organa ili ako su njegove radnje naknadno odobrene od strane tog organa.
Zabrana postupanja za drugog
Član 128
Prokurist koji je bez dozvole vlastodavca obavio za račun nekog trećeg neki posao koji spada u krug poslovne delatnosti vlastodavca dužan mu je nadoknaditi pričinjenu štetu.
Opoziv prokure
Član 129
Vlastodavac može opozvati prokuru u svako doba.
Vlastodavac se ne može unapred odreći prava na opoziv prokure ili na ograničenje ovlašćenja iz prokure.
Opoziv prokure ne lišava prokuristu prava koja ima iz ugovora kojim je prokura zasnovana.
Dejstvo prema trećim licima
Član 130
Opozivanje prokure proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima kad bude upisano u registar, ako za opozivanje nisu ranije saznala.
Otkaz
Član 131
Prokurista može otkazati prokuru u svako doba, uz obavezu da u narednih 30 dana, računajući od dana dostave otkaza vlastodavcu, preduzima pravne poslove i druge pravne radnje, ako je to potrebno radi izbegavanja nastanka štete za vlastodavca.
Registracija prestanka prokure
Član 132
Prestanak prokure upisuje se u javni registar.
Ovlašćenje iz prokure prestaje brisanjem iz registra, izuzev ako treća lica za to nisu ranije saznala.
Odeljak 5.
OVLAŠĆENJA TRGOVINSKOG PUTNIKA
Član 133
Trgovinski putnik je ovlašćen da preduzima izvan poslovnih prostorija samo one poslove koji se odnose na prodaju robe ili usluga navedenih u punomoćju koje mu je dao vlastodavac.
U slučaju neizvesnosti, smatra se da trgovinski putnik nije ovlašćen da zaključuje ugovore, nego samo da prikuplja poruxbine, ali će ipak ugovor koji je zaključio ostati na snazi ako ga vlastodavac naknadno odobri.
Trgovinski putnik koji je ovlašćen da prodaje robu, nije ovlašćen da naplati cenu, kao ni da prodaje na kredit, osim ako ima posebno ovlašćenje za prodaju na kredit.
Trgovinski putnik je ovlašćen da za vlastodavca prima reklamacije zbog nedostatka robe ili neizvršene usluge i ostale izjave u vezi sa izvršenjem ugovora zaključenog njegovim posredovanjem, kao i da u ime vlastodavca preduzima potrebne mere za očuvanje njegovih prava iz tog ugovora.
Odeljak 6.
OVLAŠĆENJA LICA KOJA OBAVLJAJU ODREĐENE POSLOVE
U POSLOVNIM PROSTORIJAMA
Član 134
Lica zaposlena u trgovinama i ostalim radnjama u kojima se prodaje roba smatraju se ovlašćenim da u tim prostorijama prodaju robu koja se tamo redovno prodaje i da za nju primaju isplatu cene.
Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:
Lica koja rade na takvim poslovima čije obavljanje je vezano za zaključenje i ispunjenje određenih ugovora, kao što su prodavci u prodavnicama, lica koja obavljaju određene usluge u ugostiteljstvu, lica na poslovima šalterske službe u pošti, banci i sl. ovlašćena su samim tim na zaključenje i ispunjenje tih ugovora.
GLAVA VI
OBJEKTI
Vrste objekata
Član 135
Objekti subjektivnih prava su stvari, ljudske radnje, lična dobra, proizvodi ljudskog duha i uma.
Odeljak 1.
STVARI
Pojam
Član 136
Stvar je materijalni deo prirode koji se nalazi u vlasti fizičkog ili pravnog lica i na kome može postojati pravo svojine ili neko drugo pravo.
Stvarima se smatraju i različiti oblici energije koju fizička ili pravna lica mogu upotrebljavati ili je drugačije imati u vlasti.
Sastavni delovi stvari
Član 137
Na sastavnom delu stvari koji se može odvojiti bez oštećenja može postojati zasebno pravo svojine (ili neko drugo subjektivno pravo).
U slučaju otuđenja stvari, svojina na odvojenom delu prelazi na pribavioca samo ako je taj deo bio u svojini prenosioca.
Prethodni stav neće se primenjivati na sticanje svojine od nevlasnika, održajem ili u drugim slučajevima sticanja svojine utvrđenim zakonom.
Složena stvar
Član 138
Složena stvar sastoji se od više sastavnih delova koji se mogu odvojiti bez oštećenja.
Pripadak stvari
Član 139
Pripadak je stvar koja je namenjena da trajno služi upotrebi druge stvari s kojom nije fizički spojena.
Pripadak je i stvar bez koje se druga (glavna) stvar ne može upotrebiti ili koju zakon ili sam vlasnik odredi za stalnu upotrebu glavne stvari.
Pripadak ne gubi to svojstvo time što je privremeno (npr. usled popravke) prestao da služi upotrebi glavne stvari.
Pribavilac glavne stvari stiče svojinu na njenom pripatku samo ukoliko je prenosilac glavne stvari bio i vlasnik pripatka.
Prethodna pravila neće se primenjivati u slučaju sticanja svojine od nevlasnika, održaja ili u drugim slučajevima sticanja svojine utvrđenim zakonom.
Alternativa I:Stav 1 menja se tako da glasi:
Pripadak je odvojena pokretna stvar koja, voljom vlasnika i u skladu sa shvatanjima pravnog prometa, trajno služi drugoj vlasnikovoj stvari kao glavnoj i, po pravilu, deli pravnu sudbinu složene odnosno glavne stvari.
Alternativa II:Posle stava 3 dodaje se stav koji glasi:
Namenjivanje stvari da služi upotrebi druge kao pripadak nema dejstva na prava trećih koja postoje na toj stvari.
Napomena: Pripadak se može definisati i na sledeći način:
Pripadak je odvojena pokretna stvar koja, voljom vlasnika i u skladu sa shvatanjima pravnog prometa, trajno služi drugoj vlasnikovoj stvari kao glavnoj i po pravilu, deli pravnu sudbinu složene odnosno glavne stvari.
Nepokretne stvari
Član 140
Nepokretne su one stvari koje se ne mogu premestiti sa mesta na mesto bez povrede njihove suštine.
Nepokretnosti su zemljišne parcele, a zgrade ili drugi građevinski objekti koji su izgrađeni kao trajni objekti su priraštaji zemljišta.
Nepokretnosti su zemljišta i zgrade.
Alternativa: Posle stava 2 dodaje se stav koji glasi:
Nepokretnost i stvari trajno spojene sa njom čine jedinstvenu stvar i u pravnom prometu, po pravilu, imaju istu pravnu sudbinu.
Pokretne stvari
Član 141
Pokretne su one stvari koje se mogu same kretati ili se, bez povrede njihove suštine, mogu premeštati s mesta na mesto, ukoliko nisu sastavni delovi nepokretnosti.
Prirodne snage koje imaju ekonomsku vrednost i nalaze se u čovekovoj vlasti (električna, elektronska, toplotna i druge vrste energije) smatraju se za pokretne stvari, ako zakonom nije drukčije određeno.
Sastavni delovi nepokretnosti (neobrano voće, neposečeno drveće i sl.) smatraju se za pokretnosti u smislu pravnog posla kojim se njima raspolaže.
Neoboreno drveće namenjeno seči, neodvojivi plodovi, materijal od građevine koja treba da se sruši i uopšte stvari trajno vezanih za nepokretnost, zasebno prodatih, smatraju se pokretnim stvarima, bez obzira na to ko treba da izvrši odvajanje.
Stvari u prometu i stvari van prometa
Član 142
Stvari u prometu su one kojima se može raspolagati pravnim poslovima.
Stvari van prometa su one kojima se ne može raspolagati pravnim poslovima.
Stvari mogu biti i u ograničenom prometu u skladu sa posebnim zakonom.
Pravnim poslovima ne može se raspolagati stvarima u opštoj upotrebi ni drugim stvarima za koje je to zakonom određeno.
Stvari određene po rodu i pojedinačno određene
Član 143
Stvari određene po rodu su one koje se u pravnom prometu određuju po vrsti, meri ili broju.
Pojedinačno određena je ona stvar koju su stranke tačno imale u vidu, bez obzira da li je zamenljiva ili nezamenljiva.
Zamenljive i nezamenljive stvari
Član 144
Zamenljiva je ona stvar na mesto koje se u ispunjenju obaveza može dati druga stvar istih svojstava i vrednosti.
Potrošne i nepotrošne stvari
Član 145
Potrošne stvari su one koje se potroše prvom upotrebom.
Potrošnom stvari smatra se i novac.
Nepotrošne stvari su one koje se mogu upotrebiti više puta.
Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:
Potrošna je ona stvar koja se prilikom prve upotrebe potroši ili se njena količina, odnosno vrednost smanjuje srazmerno upotrebi.
Deljive i nedeljive stvari
Član 146
Deljiva je ona stvar koja se može tako fizički podeliti da je zbir vrednosti delova dobijenih deobom približno jednak vrednosti stvari pre deobe.
Ostale stvari su nedeljive.
Procenjive i neprocenjive stvari
Član 147
Procenjive su one stvari čija se vrednost može izraziti u novcu.
Ostale stvari su neprocenjive.
Zbirna stvar
Član 148
Zbirnu stvar sačinjava više pokretnih stvari koje imaju jedinstvenu namenu i u prometu predstavljaju celinu (kao što je šahovska garnitura, par cipela, par rukavica).
Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:
Zbirnu stvar čine dve ili više pokretnih stvari sa jedinstvenom namenom, koje se u prometu javljaju kao celina, označavaju zajedničkim nazivom, podesne su za raspolaganje jednim aktom i za koje važe ista prava i obaveze.
Zbir stvari
Član 149
Zbir stvari čine dve ili više pokretnih stvari fizički odvojenih, sa samostalnom namenom i pravnim statusom.
Opasna stvar
Član 150
Pokretna ili nepokretna stvar čiji položaj ili upotreba ili osobine ili samo postojanje predstavlja povećanu opasnost štete za okolinu je opasna stvar.
Javna dobra
Član 151
Javno dobro je stvar koja se koristi za ostvarivanje određene javne svrhe (vojni objekti, zgrade državnih organa, ustanova, objekti javnih preduzeća) i njihovo korišćenje i pravni promet uređuju se posebnim zakonom.
Stvar u opštoj upotrebi
Član 152
Stvar u opštoj upotrebi je ona koju po svojoj prirodi ili nameni, pod jednakim uslovima, može svako da koristi (parkovi, putevi, ulice).
Odeljak 2.
ČOVEKOVO TELO KAO OBJEKT GRAĐANSKIH PRAVA
Delovi čovekovog tela
Član 153
Odvojeni delovi čovekovog tela ili stvari trajno spojene sa čovekovim telom i dalje pripadaju tom licu, ako drukčije nije propisano, određeno njegovom voljom ili ugovorom.
Alternativa: Dodaje se stav 2 koji glasi:
Doniranje, transplantacija i nasleđivanje odvojenih delova čovekovog tela uređuju se posebnim zakonom.
Posmrtni ostaci
Član 154
Posmrtni ostaci mogu biti predmet određenih građanskih prava, u skladu sa moralom i izraženom poslednjom voljom umrlog ili saglasnom voljom njegovih naslednika.
GLAVA VII
PROTEK VREMENA
Odeljak 1.
DEJSTVO PROTEKA ROKA I NJEGOVO RAČUNANJE
Trajanje građanskih prava
Član 155
Pojedina subjektivna prava mogu nastati ili prestati protekom vremena.
Prekluzivni rok
Član 156
Određena subjektivna prava mogu se ostvarivati samo u okviru propisanog roka, nakon čijeg isteka se gase.
Računanje vremena
Član 157
Rok određen u danima počinje teći prvog dana posle događaja od koga se rok računa, a završava se istekom poslednjeg dana roka.
Rok određen u nedeljama, mesecima ili godinama završava se onog dana koji se po imenu i broju poklapa sa danom nastanka događaja od koga rok počinje da teče, a ako takvog dana nema u poslednjem mesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca.
Ako poslednji dan roka pada u dan kada je zakonom ili drugim opštim pravnim aktom određeno da se ne radi, kao poslednji dan roka računa se sledeći radni dan.
Početak meseca označava prvi dan u mesecu, sredina - petnaesti, a kraj - poslednji dan u mesecu, ako što drugo ne proizlazi iz namere strana ili iz prirode pravnog odnosa.
Primena pravila o uslovu
Član 158
Kad dejstvo pravnog posla počinje od određenog vremena, shodno se primenjuju odredbe o odložnom uslovu, a kad pravni posao prestaje da važi po isteku određenog roka, shodno se primenjuju odredbe o raskidnom uslovu.
Knjiga druga
OBLIGACIONI ODNOSI
(OBLIGACIJE)
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 159
Obligacija je pravni odnos između dve određene strane na osnovu koga je jedna strana (poverilac) ovlašćena da zahteva od druge strane (dužnika) određeno davanje, činjenje ili uzdržavanje od nečega što bi inače imala pravo da čini, a druga strana je dužna da to ispuni.
Nastanak
Član 160
Obligacije nastaju iz ugovora, prouzrokovanja štete, neosnovanog obogaćenja, nezvanog vršenja tuđeg posla, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrđenih činjenica.
Alternativa: Reč: ''obligacije'' zamenjuje se rečima: ''obligacioni odnosi''.
Dužnosti ispunjenja obaveza
Član 161
Strane u obligacionom odnosu dužne su da izvrše svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje.
Obaveza se može ugasiti samo saglasnošću volja strana u obligacionom odnosu ili na osnovu zakona.
Ponašanje u izvršavanju obaveza i ostvarivanju prava
Član 162
Strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju svoje obaveze postupa sa pažnjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajućoj vrsti obligacionih odnosa (brižljivost razumnog i pažljivog čoveka).
Strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju obaveza iz svoje profesionalne delatnosti postupa s povećanom pažnjom prema pravilima struke i običajima (brižljivost razumnog i pažljivog stručnjaka).
Strana u obligacionom odnosu dužna je da se u ostvarivanju svog prava uzdrži od postupka kojim bi se otežalo izvršavanje obaveze druge strane.
Dispozitivni karakter odredaba Zakonika
Član 163
Strane mogu svoje obligacione odnose da urede drukčije nego što je ovim zakonikom određeno, ako iz pojedine odredbe ovog zakonika ili iz njenog smisla ne proizilazi što drugo.
Primena dobrih poslovnih običaja
Član 164
Strane u obligacionim odnosima dužne su da u pravnom prometu postupaju u skladu sa dobrim poslovnim običajima.
Na obligacione odnose se primenjuju uzanse ako su strane u obligacionim odnosima ugovorile njihovu primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu htele.
Postupanje u skladu sa opštim aktima
Član 165
Pravna lica u zasnivanju obligacionih odnosa postupaju u skladu sa svojim opštim aktima.
Ali, ugovor koji je zaključen ili druga pravna radnja koja je preduzeta suprotno tim aktima ostaje na snazi, osim ako je za to druga strana znala ili morala znati ili ako je ovim zakonikom drukčije određeno.
Savesnost druge ugovorne strane se pretpostavlja.
Alternativa: Stav 3 se briše
Primena pojedinih odredaba
Član 166
Odredbe ovog zakonika koje se odnose na ugovore primenjuju se na sve vrste ugovora, izuzev ako za privredne ugovore nije izričito drugačije određeno.
Privredni ugovori, u smislu ovog zakonika, su ugovori koje međusobno zaključuju privredni subjekti, kao što su: privredna društva, druga pravna lica i pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost.
Deo prvi
NASTANAK OBAVEZA
GLAVA I
UGOVOR
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Sloboda ugovaranja
Član 167
Strane ugovornice su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i morala, da svoje odnose urede po svojoj volji.
Odredbe prinudnih propisa o sadržini određenih ugovora su sastavni delovi tih ugovora, te ih upotpunjuju ili stupaju na mesto ugovornih odredbi koje nisu u saglasnosti sa njima.
Ugovor obavezuje strane ugovornice kao zakon.
Primena na druge pravne poslove
Član 168
Odredbe ovog zakonika o ugovorima shodno se primenjuju i na druge pravne poslove.
Odricanje unapred od prigovora
Član 169
Odredba ugovora kojom se jedna ugovorna strana unapred odriče svih prigovora ili određene vrste prigovora koji bi se mogli odnositi na punovažnost tog ugovora, nema pravnog dejstva ni u pogledu onih prigovora kojih bi se inače mogao pojedinačno unapred odreći.
Isto važi za takvo odricanje jednostranom izjavom volje.
Odeljak 2.
ZAKLJUČENJE UGOVORA
Odsek 1.
SAGLASNOST VOLJA
Kad je ugovor zaključen
Član 170
Ugovor je zaključen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim elementima ugovora.
Alternativa: Reč: ''elementima'' se zamenjuje rečju: ''sastojcima''.
Obavezno zaključenje i obavezna sadržina ugovora
Član 171
Ako je neko po zakonu obavezan da zaključi ugovor, zainteresovano lice može zahtevati da se takav ugovor bez odlaganja zaključi.
Odredbe propisa kojima se, delimično ili u celini, određuje sadržina ugovora sastavni su delovi tih ugovora, te ih upotpunjavaju ili stupaju na mesto ugovornih odredaba koje nisu u saglasnosti sa njima.
Dozvola i odobrenje
Član 172
Kad je za zaključenje nekog ugovora potrebna saglasnost trećeg lica, ona može biti data pre zaključenja ugovora, kao dozvola, ili posle njegovog zaključenja, kao odobrenje, ako zakonom nije propisano što drugo.
Saglasnost mora biti u formi propisanoj za ugovor za čije se zaključenje daje.
Svesno zaključenje ništavog ugovora
Član 173
Ko je pri zaključenju ugovora znao za neki uzrok zbog koga ugovor može biti lišen dejstva, dužan je naknaditi štetu drugoj strani, ako je ova osnovano verovala da je ugovor punovažan.
Pregovori
Član 174
Pregovori koji prethode zaključenju ugovora ne obavezuju i svaka ih strana može prekinuti kad god hoće.
Ali strana koja je vodila pregovore bez namere da zaključi ugovor odgovara za štetu nastalu vođenjem pregovora.
Odgovara za prouzrokovanu štetu i onaj koji je vodio pregovore bez namere da zaključi ugovor pa pošto je svojim držanjem naveo drugu stranu na gubitke, odustao od te namere bez osnovanog razloga.
Ako se drukčije ne sporazumeju, svaka strana snosi svoje troškove oko priprema za zaključenje ugovora, a zajedničke troškove snose na jednake delove.
Alternativa: Dodaju se dva nova stava koja glase:
Ako je jedna strana u pregovorima dala drugoj strani poverljiva obaveštenja ili joj omogućila da dođe do njih, druga strana, ako nije drukčije dogovoreno, ne sme ih učiniti dostupnim trećim licima, niti ih koristiti za svoje interese, bez obzira da li je naknadno ugovor zaključen ili nije.
Odgovornost za povredu obaveze o poverljivim obaveštenjima može se sastojati u naknadi prouzrokovane štete i predaji oštećenom koristi koju je štetnik tom povredom ostvario.
Vreme i mesto zaključenja ugovora
Član 175
Ugovor je zaključen onog trenutka kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu.
Smatra se da je ugovor zaključen u mestu u kome je ponudilac imao svoje sedište, odnosno prebivalište u trenutku kad je učinio ponudu.
Ponuda
Član 176
Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor.
Ako su ugovorne strane posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora ostavile neke sporedne tačke za docnije, ugovor se smatra zaključenim, a sporedne tačke, ako same ugovorne strane ne postignu saglasnost o njima, urediće sud vodeći računa o prethodnim pregovorima, pravnom osnovu, kao i njihovoj dotadašnjoj poslovnoj praksi i običajima.
Opšta ponuda
Član 177
Predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica, koji sadrži bitne sastojke ugovora čijem je zaključenju namenjen, važi kao ponuda, ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja.
Alternativa: Dodaju se dva nova stava koja glase:
Predlog za zaključenje ugovora upućen većem broju određenih lica predstavlja ponudu ako je dovoljno određen i ako ukazuje na nameru ponudioca da se obaveže u slučaju prihvatanja.
Predlog upućen neodređenom broju lica smatraće se samo kao poziv da se učini ponuda, izuzev ako lice koje čini takav predlog jasno ne ukaže na suprotno.
Ponuda neovlašćenog lica
Član 178
Pismena ponuda obavezuje ponudioca, iako je nije potpisalo ovlašćeno lice, samo u slučaju: ako je ponuda sačinjena na hartiji sa odštampanim ili utisnutim oznakama ponudioca, kojom se on u svom poslovanju služi; ako je ponuda snabdevena pečatom ili štambiljem ponudioca i potpisana na uobičajeni način; ako se ponuda odnosi na posao kojim se ponudilac redovno bavi i ne prelazi obim njegovog uobičajenog poslovanja i ako ponuđeni nije znao da je ponudu potpisalo neovlašćeno lice.
Isto važi i za prihvatanje ponude.
Prethodne odredbe važe za zaključenje privrednih ugovora.
Alternativa: Stav 3 se briše
Izlaganje robe
Član 179
Izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda, ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja.
Slanje kataloga i oglasa
Član 180
Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obaveštenja, kao i oglasi učinjeni štampom, lecima, radiom, televizijom, elektronskim putem ili na koji drugi način ne predstavljaju ponudu za zaključenje ugovora, nego samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima.
Ali će pošiljalac takvih poziva odgovarati za štetu koju bi pretrpeo ponudilac, ako bez osnovanog razloga nije prihvatio njegovu ponudu.
Dejstvo ponude
Član 181
Ponudilac je vezan ponudom, izuzev ako je svoju obavezu da održi ponudu isključio ili ako to isključenje proizlazi iz okolnosti posla.
Ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom.
Alternativa: Stav 2. zamenjuje se stavovima koji glase:
Ponuda proizvodi dejstvo od trenutka kad stigne ponuđenome.
Ponuda, čak i kad je neopoziva, može da se povuče ako je izjava o povlačenju stigla ponuđenome pre ili u isto vreme kada i ponuda.
Sve dok se ugovor ne zaključi ponuda može da se opozove, ako opoziv stigne ponuđenome pre nego što je on otposlao svoj prihvat.
Ponuda ne može da se opozove ako je u njoj određen rok za njeno prihvatanje ili kad je na drugi način naznačeno da je neopoziva, kao i ako je ponuđeni razumno verovao da je ponuda neopoziva i ponašao se saglasno tome.
Do kada ponuda obavezuje
Član 182
Ponuda u kojoj je određen rok za njeno prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka tog roka.
Ako je ponudilac u pismu, elektronskoj pošti ili telegramu odredio rok za prihvatanje, smatraće se da je taj rok počeo teći od datuma označenog u pismu, elektronskoj pošti ili od dana kad je telegram predat pošti.
U slučaju da pismo nije datirano, rok za prihvatanje ponude teče od dana kada je pismo predato pošti.
Ponuda učinjena odsutnom licu, u kojoj nije određen rok za prihvatanje, vezuje ponudioca za vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponuđenome, da je ovaj razmotri, o njoj odluči i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu.
Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:
Ako rok za prihvatanje ponude nije istekao, ponuda će prestati da važi kada ponudilac primi izjavu kojom se ponuda odbija.
Forma ponude
Član 183
Ponuda ugovora za čije zaključenje zakon zahteva posebnu formu obavezuje ponudioca samo ako je učinjena u toj formi.
Isto važi i za prihvatanje ponude.
Prihvatanje ponude
Član 184
Ponuda je prihvaćena kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu.
Ponuda je prihvaćena i kad ponuđeni pošalje stvar ili plati cenu, kao i kad učini neku drugu radnju koja se, na osnovu ponude, prakse utvrđene između zainteresovanih strana ili običaja, može smatrati kao izjava o prihvatanju.
Prihvatanje se može opozvati ako ponudilac primi izjavu o opozivanju pre izjave o prihvatanju ili istovremeno sa njom.
Ukrštanje ponuda
Član 185
U slučaju ukrštenih ponuda koje se razlikuju u tome što jedna strana traži manju naknadu za svoju obavezu, a druga joj nudi više, ugovor je zaključen za srednji iznos.
Prihvatanje neposredne ponude
Član 186
Ponuda učinjena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihvaćena bez odlaganja, izuzev ako iz okolnosti proizlazi da ponuđenom pripada izvestan rok za razmišljanje.
Ponuda učinjena telefonom, elektronskim putem ili neposrednom radio ili vizuelnom vezom, smatra se kao ponuda prisutnom licu.
Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:
Ponuda učinjena telefaksom ne smatra se ponudom učinjenom prisutnom licu.
Prihvatanje ponude s predlogom da se izmeni
Član 187
Ako ponuđeni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predloži da se ona u nečemu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu odbio i da je sa svoje strane učinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu.
Alternativa: Dodaju se tri nova stava koja glase:
Odgovor na ponudu, kojim se ponuda prihvata, ali sa dopunama ili izmenama koje je bitnije ne menjaju, znači prihvatanje, osim ako ponudilac odmah ne prigovori.
Ako tako ne postupi, ugovor će se zaključiti u skladu sa sadržinom izmena koje su navedene u izjavi o prihvatanju.
Smatra se da se bitno menja ponuda kad se dopune ili izmene odredbe koje se odnose na cenu, plaćanje, kvalitet ili količinu robe, mesto i vreme isporuke, obim odgovornosti jedne strane u odnosu na drugu.
Ćutanje ponuđenog
Član 188
Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude.
Nema dejstva odredba u ponudi da će se ćutanje ponuđenog ili neko drugo njegovo propuštanje (na primer, ako ne odbije ponudu u određenom roku ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u određenom roku i sl.) smatrati kao prihvatanje.
Ali, kad se ponuđeni nalazi u ustaljenim poslovnim odnosima s ponudiocem u pogledu određene robe, smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio.
Isto tako, lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegove naloge za obavljanje određenih poslova, kao i lice u čiju poslovnu delatnost spada vršenje takvih naloga, dužno je da izvrši dobijeni nalog ako ga nije odmah odbilo.
Ako u slučaju iz prethodnog stava ponuda, odnosno nalog nije odbijen, smatra se da je ugovor zaključen u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponuđenom.
Alternativa: U stavu 3 na kraju dodaju se reči: ''kao i u slučaju kad je to u skladu sa trgovačkim običajima''.
Zadocnelo prihvatanje i zadocnelo dostavljanje izjave o prihvatanju
Član 189
Prihvatanje ponude izvršeno sa zadocnjenjem smatra se kao nova ponuda od strane ponuđenog.
Ali, ako je izjava o prihvatanju koja je učinjena blagovremeno, stigla ponudiocu posle isteka roka za prihvatanje, a ponudilac je znao ili je mogao znati da je izjava otposlata blagovremeno, ugovor je zaključen.
Ipak, ugovor u takvom slučaju nije zaključen ako ponudilac odmah, a najkasnije prvog idućeg radnog dana po prijemu izjave ili i pre prijema izjave, a po isteku roka za prihvatanje ponude, izvesti ponuđenoga da se zbog zakašnjenja ne smatra vezan svojom ponudom.
Smrt ili nesposobnost jedne strane
Član 190
Ponuda ne gubi dejstvo ako je smrt ili poslovna nesposobnost jedne strane nastupila pre njenog prihvatanja, izuzev ako suprotno proizlazi iz namere strana, običaja ili prirode posla.
Predugovor
Član 191
Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zaključi drugi, glavni ugovor.
Propisi o formi nekog ugovora važe i za predugovor, ako je forma propisana radi zaštite ugovornika od naglih nepromišljenih odluka.
Predugovor obavezuje ako sadrži bitne sastojke glavnog ugovora.
Na zahtev zainteresovane strane sud će naložiti drugoj strani koja odbija da pristupi zaključenju glavnog ugovora da to uradi u roku koji će joj odrediti.
Zaključenje glavnog ugovora može se zahtevati u roku od šest meseci od isteka roka predviđenog za njegovo zaključenje, a ako taj rok nije predviđen, onda od dana kad je prema prirodi posla i okolnostima ugovor trebalo da bude zaključen.
Predugovor ne obavezuje ako su se okolnosti od njegovog zaključenja toliko izmenile da ne bi bio ni zaključen da su takve okolnosti postojale u to vreme.
Alternativa: St. 4. i 5. zamenjuju se stavovima koji glase:
Zaključenje glavnog ugovora može se zahtevati u roku od šest meseci od isteka roka predviđenog za njegovo zaključenje, a ako taj rok nije predviđen, onda od zaključenja predugovora.
Neizvršavanje obaveze da se zaključi glavni ugovor daje pravo saugovorniku da zahteva naknadu štete koju zbog tog neizvršenja trpi.
Ali, ako su u predugovoru određeni bitni uslovi za zaključenje glavnog ugovora, sud će, na zahtev zainteresovane strane, osuditi drugu stranu koja odbija da pristupi zaključenju glavnog ugovora da to uradi u roku koji će joj odrediti, posle čijeg isteka će se presuda smatrati kao zaključenje glavnog ugovora.
Opcioni ugovor
Član 192
Ugovorom se mogu odrediti uslovi nekog drugog ugovora među istim ugovornicima i dati pravo jednom ugovorniku da svojom izjavom zasnuje odnose iz tog drugog ugovora (opcioni ugovor ili opcija).
Ako za vršenje prava opcije nije određen rok u ugovoru ili zakonu, a ugovornici se o njemu naknadno ne sporazumeju, odrediće ga sud prema okolnostima slučaja i običajima.
Odsek 2.
NESPORAZUM
Član 193
Ne nastaje ugovor kad strane veruju da su saglasne a u stvari među njima postoji nesporazum, bilo što nisu primetile da se njihove izjave ne podudaraju, bilo što su različito razumele nejasne ili dvosmislene izraze u njihovim podudarnim izjavama.
Strana koja je izazvala nesporazum svojom krivicom dužna je naknaditi štetu koju je druga strana pretrpela.
Kada se posle zaključenja ugovora utvrdi da postoji nesporazum o nekoj sporednoj tački, ugovor će ostati na snazi, a tu tačku urediće sud, ako se iz okolnosti slučaja može zaključiti da bi ugovorne strane zaključile ugovor i bez nesporazuma o toj tački.
Odeljak 3.
PREDMET
Šta može biti predmet obaveze
Član 194
Predmet ugovora može biti sve što nije zakonom zabranjeno i što nije protivno javnom poretku ili moralu.
Predmet ugovora može biti i buduća stvar.
Ugovorna obaveza može se sastojati u davanju, činjenju, nečinjenju ili trpljenju.
Ona mora biti moguća, dozvoljena i određena, odnosno odrediva.
Pravne posledice ništavosti ugovora zbog predmeta
Član 195
Kad je predmet obaveze nemoguć, nedozvoljen, neodređen ili neodrediv, ugovor je ništav.
Ali ako je ugovor zaključen sa odložnim rokom ili pod odložnim uslovom, naročito pod uslovom da predmet ugovora postane moguć, ugovor će biti punovažan ako predmet bude moguć o roku, odnosno u vreme ostvarenja uslova.
Strana koja pri zaključenju ugovora nije znala niti je mogla znati da je predmet ugovora nedozvoljen ili nemoguć ima pravo da zahteva od druge strane, ako je ova znala ili morala znati za to, da joj naknadi štetu koju ne bi imala da ugovor nije bio zaključen.
Zabluda o predmetu
Član 196
Nema saglasnosti između ugovornika i ugovor je bez dejstva ako je jedan ugovornik bio u zabludi o predmetu.
Naknadna mogućnost
Član 197
Ugovor zaključen pod odložnim uslovom ili rokom punovažan je ako je predmet obaveze koji je u početku bio nemoguć postao moguć pre ostvarenja uslova ili isteka roka.
Kad je predmet obaveze nedopušten
Član 198
Predmet obaveze je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku, dobrim običajima ili moralu.
Kad je predmet odrediv
Član 199
Predmet obaveze je odrediv ako ugovor sadrži podatke pomoću kojih se može odrediti ili su strane ostavile trećem licu da ga odredi.
Ako to treće lice neće ili ne može da odredi predmet obaveze, ugovor je ništav.
Alternativa: Dodaje se pet novih stavova koji glase:
Ako je određivanje predmeta ugovora ostavljeno nekolicini, u slučaju neslaganja odlučuje većina.
Treće lice je dužno voditi računa o svim okolnostima, naročito o prilikama na tržištu, i prema njima odrediti predmet pravično, u protivnom nezadovoljna ugovorna strana može zahtevati poništenje ugovora.
Ali ako su ugovorne strane ostavile trećem licu da postupi po svom nahođenju, poništenje ugovora može se zahtevati samo ako je ono postupilo nesavesno.
Ako je ugovoreno da će predmet odrediti jedna od ugovornih strana, smatra se da je ugovor zaključen pod uslovom da se sa njegovom odlukom saglasi druga strana.
Ništav je ugovor u kome je određivanje predmeta ugovora ostavljeno slobodnoj oceni jednoj od ugovornih strana.
Ugovaranje obaveze da se stvar ne otuđi ili ne optereti
Član 200
Punovažan je ugovor kojim se neko obavezuje da određenu stvar ne otuđi ili ne optereti za određeno vreme, koje ne može biti duže od pet (deset) godina.
Ali ako je on stvar otuđio, sticanje savesnog pribavioca ne može se osporavati, a otuđilac je odgovoran svom saugovorniku zbog povrede svoje obaveze.
Isto važi u slučaju opterećenja stvari.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Odsek 1.
OSNOV
Dozvoljen i istinit osnov
Član 201
Svaka ugovorna obaveza mora imati dozvoljen pravni osnov, te je ništava obaveza čiji je osnov protivan prinudnim propisima, javnom poretku, dobrim običajima ili moralu.
Pretpostavlja se da obaveza ima pravni osnov iako nije izražen, ali ako osnov ne postoji, obaveza je bez dejstva.
Kad se utvrdi da je osnov neistinit, ugovor će ostati na snazi samo ako se iza neistinitog osnova nalazi neki dozvoljen osnov.
Nema saglasnosti i ugovor je bez dejstva ako je jedan ugovornik bio u zabludi o osnovu.
Dužnik može odbiti da izvrši obavezu koja nema dozvoljen pravni osnov i posle zastarelosti prava da traži poništenje te obaveze.
Pobude za zaključenje ugovora
Član 202
Pobude iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost.
Ali, ako je pobuda protivna nekom prinudnom zakonskom propisu, javnom poretku, dobrim običajima ili moralu, a iz samog ugovora ili prilika u kojima je zaključen vidi se da je ona odlučila jednog ugovornika da zaključi ugovor i da je to drugi ugovornik znao ili morao znati, ugovor će biti bez dejstva.
Ugovor bez naknade ne proizvodi nikakva pravna dejstva i kad drugi ugovornik nije znao da je nedozvoljena pobuda koja je odlučila njegovog saugovornika.
Odsek 2.
SPOSOBNOST
Ugovori pravnog lica
Član 203
Pravno lice može zaključivati ugovore u pravnom prometu u okvira svoje pravne sposobnosti.
Ugovor zaključen izvan pravne sposobnosti pravnog lica nema pravno dejstvo, osim ako posebnim propisima nije drukčije određeno.
Savesna strana može zahtevati naknadu štete koju je pretrpela usled zaključenja ugovora koji nema pravno dejstvo.
Saglasnost za zaključenje ugovora
Član 204
Kad je opštim aktom pravnog lica određeno i u registar upisano da njegov zastupnik može zaključiti određeni ugovor samo uz saglasnost nekog organa, saglasnost se može dati prethodno, istovremeno ili naknadno, ako šta drugo nije upisano u registar.
Druga strana ima pravo da pozove pravno lice da se njegov ovlašćeni organ u primerenom roku izjasni da li daje saglasnost, pa ako to ovaj ne učini, smatraće se da saglasnost nije data.
Naknadna saglasnost ima povratno dejstvo, ako drukčije nije ugovoreno.
Ako saglasnost nije data, smatra se da ugovor nije ni zaključen.
Kad se prema odredbama ovog člana smatra da ugovor nije zaključen, savesna strana može zahtevati od pravnog lica pravičnu naknadu.
Odredbe prethodnih stavova primenjuju se i u slučaju kad je opštim aktom pravnog lica određeno da zastupnik može zaključiti neki ugovor samo zajedno s određenim organom tog pravnog lica.
Ugovor poslovno nesposobnog lica
Član 205
Za zaključenje punovažnog ugovora potrebno je da ugovornik ima poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora.
Ograničeno poslovno sposobno lice može bez odobrenja svog zakonskog zastupnika zaključivati samo one ugovore čije mu je zaključivanje zakonom dozvoljeno.
Poslovno nesposobno lice može bez dozvole svog zakonskog zastupnika zaključivati samo one ugovore čije mu je zaključivanje zakonom dozvoljeno.
Ostali ugovori tih lica zaključeni bez dozvole zakonskog zastupnika rušljivi su, ali mogu biti osnaženi njegovim naknadnim odobrenjem.
Pravo saugovornika poslovno nesposobnog lica
Član 206
Saugovornik poslovno nesposobnog lica koji nije znao za njegovu poslovnu nesposobnost može odustati od ugovora koji je zaključio sa njim bez odobrenja njegovog zakonskog zastupnika.
Isto pravo ima i saugovornik poslovno nesposobnog lica koji je znao za njegovu poslovnu nesposobnost, ali je bio prevaren od njega da ima dozvolu svog zakonskog zastupnika.
Ovo pravo se gasi po isteku trideset dana od saznanja za poslovnu nesposobnost druge strane, odnosno za odsustvo dozvole odnosno odobrenja zakonskog zastupnika, ali i ranije ako zakonski zastupnik bude odobrio ugovor pre nego što taj rok istekne.
Pozivanje zakonskog zastupnika da se izjasni
Član 207
Saugovornik poslovno nesposobnog lica koji je zaključio ugovor sa njim bez dozvole njegovog zakonskog zastupnika može pozvati zakonskog zastupnika da se izjasni da li odobrava taj ugovor.
Ako se zakonski zastupnik ne izjasni u roku od trideset dana od ovog poziva da ugovor odobrava, smatraće se da nije dao saglasnost.
Kad ugovornik stekne poslovnu sposobnost posle zaključenja ugovora
Član 208
Poslovno sposobno lice može zahtevati da se poništi ugovor koji je bez potrebne dozvole zaključilo za vreme svoje ograničene poslovne sposobnosti samo ako je tužbu podnelo u roku od tri meseca od dana sticanja potpune poslovne sposobnosti.
Odsek 3.
MANE VOLJE
Prinuda i pretnja
Član 209
Ništav je ugovor zaključen upotrebom sile ili nedozvoljene prinude.
Ako je ugovorna strana ili neko treći nedozvoljenom pretnjom izazvao osnovani strah kod druge strane tako da je ova zbog toga zaključila ugovor, druga strana može tražiti da se on poništi.
Strah se smatra osnovanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošću ugrožen život, telo ili drugo značajno dobro ugovorne strane ili trećeg lica.
Ugovor zaključen upotrebom sile ili nedozvoljene prinude prema drugoj strani ne proizvodi pravna dejstva.
Bitna zabluda
Član 210
Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zaključuje ugovor ako se zaključuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po običajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlučnim, a strana koja je u zabludi ne bi inače zaključila ugovor takve sadržine.
Strana koja je u zabludi može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude, osim ako pri zaključenju ugovora nije postupala s pažnjom koja se u prometu zahteva.
U slučaju poništaja ugovora zbog zablude, druga savesna strana ima pravo da traži naknadu pretrpljene štete bez obzira na to što strana koja je u zabludi nije kriva za svoju zabludu.
Strana koja je u zabludi ne može se na nju pozivati ako je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo.
Zabluda o pobudi kod ugovora bez naknade
Član 211
Kod ugovora bez naknade bitnom zabludom se smatra i zabluda o pobudi koja je bila odlučna za preuzimanje obaveze.
Posredna izjava
Član 212
Zabluda lica preko koga je ugovorna strana izjavila svoju volju smatra se isto kao i zabluda u vlastitom izjavljivanju volje.
Prevara
Član 213
Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora, druga strana može zahtevati njegov poništaj i onda kad zabluda nije bitna.
Strana koja je zaključila ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva naknadu pretrpljene štete.
Ako je prevaru učinilo treće lice prevara utiče na sam ugovor ako je druga ugovorna strana u vreme zaključenja ugovora znala ili morala znati za prevaru.
Ugovor bez naknade može se poništiti i kad je prevaru učinilo treće lice, bez obzira na to da li je druga ugovorna strana u vreme zaključenja ugovora znala ili morala znati za prevaru.
Strana koja je zaključila ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva i posle isteka roka zastarelosti prava da zahteva poništenje ugovora.
Alternativa: Prethodni stav se menja i glasi:
Strana koja je zaključila ugovor pod prevarom može odbiti da izvrši obavezu iz ugovora i posle zastarelosti prava da traži njegovo poništenje.
Odsek 4.
FORMA UGOVORA
Neformalnost ugovora
Član 214
Zaključenje ugovora ne podleže nikakvoj formi, izuzev kad to zakon naročito zahteva.
Propisana obaveza da ugovor bude zaključen u određenoj formi važi i za sve docnije izmene ili dopune ugovora.
Ali su punovažne docnije usmene dopune o sporednim tačkama o kojima u formalnom ugovora nije ništa rečeno ako to nije protivno cilju radi koga je forma propisana.
Punovažne su i docnije usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne ili druge strane, ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.
Raskidanje formalnih ugovora
Član 215
Formalni ugovori mogu biti raskinuti neformalnim sporazumom, izuzev ako je za određeni slučaj zakonom predviđeno što drugo ili ako cilj zbog koga je propisana forma za zaključenje ugovora zahteva da raskid ugovora bude obavljen u istoj formi.
Ugovorena forma
Član 216
Ugovorne strane mogu se sporazumeti da posebna forma bude uslov punovažnosti njihovog ugovora.
Ako se pre ili prilikom postizanja saglasnosti o sadržini ugovora postigne saglasnost o njegovoj formi, smatra se da je ugovor zaključen tek kada je ta forma ispunjena.
Isto važi ako je tada samo jedna strana zahtevala da ugovor bude obavljen u određenoj formi.
Ugovor za čije je zaključenje ugovorena posebna forma može biti raskinut, dopunjen ili na drugi način izmenjen i neformalnim sporazumom.
Ako su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga ugovora ili da postignu što drugo, ugovor je zaključen kad je postignuta saglasnost o njegovoj sadržini, a za ugovorne strane je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru daju predviđenu formu.
Forma ugovora o prenosu nepokretnosti
Član 217
Ugovor na osnovu koga se prenosi pravo svojine na nepokretnosti ili se ustanovljava neko drugo stvarno pravo na nepokretnosti, mora biti zaključen u pismenoj formi i overen od strane ovlašćenog organa određenog posebnim zakonom.
Alternativa: U prethodnom stavu brišu se reči: "ili se ustanovljava neko drugo stvarno pravo na nepokretnosti"
Sankcija nedostatka potrebne forme
Član 218
Ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi nema pravno dejstvo ukoliko iz cilja propisa kojim je određena forma ne proizilazi što drugo.
Ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su ugovorne strane punovažnost ugovora uslovile posebnom formom.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Ugovor ne proizvodi nikakvo dejstvo ako nije zaključen u zakonom propisanoj ili ugovorenoj formi, izuzev ako je samim zakonom za određeni slučaj predviđeno nešto drugo.
Ali, delimičan manji nedostatak u formi ne povlači ništavost ugovora ako ne smeta postizanju cilja radi koga je forma ustanovljena.
Pretpostavka potpunosti isprave
Član 219
Ako je ugovor zaključen u posebnoj formi, bilo na osnovu zakona bilo po volji stranaka, važi samo ono što je u toj formi izraženo.
Ipak, biće punovažne istovremene usmene pogodbe o sporednim tačkama o kojima u formalnom ugovoru nije ništa rečeno, ukoliko nisu u suprotnosti sa njegovom sadržinom ili ako nisu protivne cilju zbog koga je forma propisana.
Punovažne su i istovremene usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne ili obe strane ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.
Sastavljanje isprave
Član 220
Kad je za zaključenje ugovora potrebno sastaviti ispravu, ugovor je zaključen kad ispravu potpišu sva lica koja se njim obavezuju.
Ugovorna strana koji ne zna pisati staviće na ispravu rukoznak overen od dva svedoka ili od suda, odnosno drugog organa.
Za zaključenje dvostranog ugovora dovoljno je da obe strane potpišu jednu ispravu ili da svaka od strana potpiše primerak isprave namenjen drugoj strani.
Zahtev pismene forme je ispunjen ako strane izmenjaju pisma ili se sporazumeju putem elektronske pošte ili nekim drugim sredstvom koje omogućava da se sa izvesnošću utvrde sadržina i davalac izjave.
Korišćenje elektronskog potpisa uređuje se posebnim propisima.
Nestanak isprave
Član 221
Postojanje i sadržina ugovora za čije je zaključenje potrebna pismena forma može se u slučaju nestanka isprave dokazivati svim dokaznim sredstvima.
Kad je izvršen ugovor kome nedostaje forma
Član 222
Ugovor za čije se zaključenje zahteva pismena forma smatra se punovažnim iako nije zaključen u toj formi ako su ugovorne strane izvršile, u celini ili u pretežnom delu, obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno ne proizlazi što drugo.
Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:
Ugovor za čije se zaključenje zahteva određena pismena forma ostaće punovažan, iako nije zaključen u toj formi, ako su izvršene sve obaveze koje iz njega nastaju, izuzev ako zakon naređuje što drugo u određenom slučaju.
Ali, ako je jedna strana u usmeno zaključenom dvostranom ugovoru, za čiju se punovažnost zahteva pismena forma, ispunila svoju obavezu, ona nema pravo zahtevati od druge strane da i ova ispuni svoju obavezu, nego samo pravo zahtevati povraćaj onoga što je dala na ime ispunjenja, izuzev ako je forma ustanovljena samo radi njene zaštite i ako je u datom slučaju moguće odricanje od te zaštite.
Odgovornost za nedostatak forme
Član 223
Ko navede svog saugovornika da se pri zaključenju ugovora ne pridržava propisane forme, pa posle odbije da izvrši svoju obavezu pozivajući se na ništavost ugovora zbog odsustva forme, dužan je naknaditi mu štetu koju ovaj ne bi pretrpeo da nije bilo ovog ugovora.
Isto vredi i za slučaj odbijanja ugovornika da pristupi obavljanju ugovorene forme kad je to uslov za zaključenje ugovora.
Odsek 5.
KAPARA I ODUSTANICA
1. Kapara
Vraćanje i uračunavanje kapare
Član 224
Ako je u trenutku zaključenja ugovora jedna strana dala drugoj izvestan iznos novca ili izvesnu količinu drugih zamenljivih stvari kao znak da je ugovor zaključen (kapara), ugovor se smatra zaključenim kad je kapara data, ako nije što drugo ugovoreno.
U slučaju ispunjenja ugovora, kapara se mora vratiti ili uračunati u ispunjenje obaveze.
Ako što drugo nije ugovoreno, strana koja je dala kaparu ne može odustati od ugovora ostavljajući kaparu drugoj strani, niti to može učiniti druga strana vraćanjem udvojene kapare.
Alternativa: Stav 1. menja se tako da glasi:
Ako su se ugovorne strane sporazumele da će jedna dati drugoj izvesni iznos novca ili drugu imovinu, kao znak da je ugovor zaključen (kaparu), ugovor se smatra zaključenim kada je kapara data, ako nije drugačije ugovoreno.
Neizvršenje ugovora
Član 225
Ako ugovor nije izvršen krivicom strane koja je dala kaparu, druga strana može po svom izbora tražiti izvršenje ugovora, ako je to još moguće ili tražiti naknadu štete, a kaparu uračunati u naknadu ili vratiti ili se zadovoljiti primljenom kaparom.
Ako je za neizvršenje ugovora kriva strana koja je primila kaparu, druga strana može, po svom izbora, tražiti izvršenje ugovora, ako je to još moguće, ili tražiti naknadu štete i vraćanje kapare ili tražiti vraćanje udvojene kapare.
U svakom slučaju, kad druga strana traži izvršenje ugovora, ona ima pravo i na naknadu štete koju trpi zbog zadocnjenja.
Sud može na zahtev zainteresovane strane smanjiti preterano veliku kapara.
Delimično ispunjenje obaveze
Član 226
U slučaju delimičnog ispunjenja obaveze, poverilac ne može zadržati kaparu, nego može tražiti ispunjenje ostatka obaveze i naknadu štete zbog zadocnjenja ili tražiti naknadu štete zbog nepotpunog ispunjenja, ali se u oba slučaja kapara uračunava u naknadu.
Ako poverilac raskine ugovor i vrati ono što je primio kao delimično ispunjenje, on može birati između ostalih zahteva koji pripadaju jednoj strani kad je ugovor ostao neizvršen krivicom druge.
2. Odustanica
Uloga odustanice
Član 227
Sporazumom ugovornih strana može se ovlastiti jedna ili svaka strana da odustane od ugovora davanjem odustanice.
Kad strana u čiju je korist ugovorena odustanica izjavi drugoj strani da će dati odustanicu, ona više ne može zahtevati izvršenje ugovora.
Strana ovlašćena da odustane dužna je dati odustanicu istovremeno sa izjavom o odustajanju.
Ako ugovorne strane nisu odredile rok do koga ovlašćena strana može odustati od ugovora, ona to može učiniti sve dok ne protekne rok određen za ispunjenje njene obaveze.
Ovo pravo odustajanja od ugovora prestaje i kad strana u čiju je korist ugovoreno počne ispunjavati svoje obaveze iz tog ugovora ili primati ispunjenje od druge strane.
Kapara kao odustanica
Član 228
Kad je uz kaparu ugovoreno pravo da se odustane od ugovora, onda se kapara smatra kao odustanica i svaka strana može odustati od ugovora.
U ovom slučaju, ako odustane strana koja je dala kaparu, ona je gubi, a ako odustane strana koja je kaparu primila, ona je udvojeno vraća.
Odeljak 4.
TUMAČENJE UGOVORA
Primena i tumačenje ugovornih odredaba
Član 229
Jasne odredbe ugovora ne podležu tumačenju, njih treba primeniti kako glase.
Pri tumačenju spornih odredbi ne treba se držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza, nego istraživati zajedničku nameru ugovornih strana i odredbu tako razumeti kako se najbolje slaže sa svrhom koju su one imale u vidu zaključujući ugovor.
Alternativa: Stav 2. menja se tako da glasi:
Pri tumačenju spornih odredbi ne treba se držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza, već treba istraživati zajedničku namera ugovornih strana i odredbu tako razumeti kako to odgovara načelima ovog zakonika.
Utvrđivanje namere ugovornih strana
Član 230
Zajednička namera ugovornih strana utvrđuje se prema prirodi i cilju ugovora, odnosno prema onome što je jedna strana izjavila i kako je trebalo da druga strana to razume u smislu sa kojim može imati pravno dejstvo, u skladu sa načelima poštenog prometa.
Ako se ne može utvrditi zajednička namera ugovornih strana treba istraživati nameru koju bi redovno imala razumna lica istog svojstva u odgovarajućim okolnostima.
Ako je utvrđeno da je jedna strana imala nameru da ugovor dobije određeno značenje, a u vreme zaključenja ugovora druga strana je morala da zna za tu nameru, ugovor treba tumačiti u skladu sa tom namerom.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Zajednička namera ugovornika utvrđuje se prema onome što je jedna strana stvarno izjavila i kako je trebalo da druga strana ovo razume, prema onome što redovno biva u poštenom prometu.
Kad nije moguće utvrditi zajedničku nameru ugovornika, treba istraživati nameru koju bi redovno imala razumna lica istog svojstva kad bi bila u istoj situaciji.
Okolnosti od značaja za tumačenje ugovora
Član 231
Pri tumačenju ugovora uzeće se u obzir prethodni pregovori, okolnosti u kojima je ugovor zaključen, ponašanje ugovornih strana i posle zaključenja ugovora, međusobno uspostavljena dobra poslovna praksa, uobičajeno značenje pojedinih izraza u odgovarajućoj profesionalnoj delatnosti, priroda i opšta svrha ugovora.
Alternativa: Dodaje se stav 2 koji glasi:
Ugovorne strane mogu isključiti prethodne pregovore kao okolnost od značaja za tumačenje ugovora samo ako to nije suprotno načelu savesnosti i poštenja.
Tumačenje u korist jedne strane
Član 232
U slučaju kad je ugovor zaključen prema unapred odštampanom sadržaju ili kad je ugovor bio na drugi način pripremljen i predložen od jedne ugovorne strane, nejasne odredbe tumačiće se u korist druge strane.
Tumačenje prema vrsti ugovora
Član 233
Nejasne odredbe u ugovoru bez naknade treba tumačiti u smislu koji je manje težak za dužnika, a u teretnom ugovoru u smislu kojim se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja.
Vansudsko tumačenje ugovora
Član 234
Ugovorne strane mogu predvideti da će, u slučaju nesaglasnosti u pogledu smisla i domašaja ugovornih odredbi, neko treći tumačiti ugovor.
U tom slučaju, ako ugovorom nije drukčije predviđeno, strane ne mogu pokrenuti spor pred sudom ili drugim nadležnim organom dok prethodno u razumnom roku ne pribave tumačenje ugovora, osim ako treće lice odbije da protumači ugovor.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Odeljak 5.
ZABRANJENI I NIŠTAVI UGOVORI
Odsek 1.
NIŠTAVOST UGOVORA I DRUGE SANKCIJE
Zabranjeni ugovori
Član 235
Zabranjeni su ugovori koji su protivni zakonu, ili javnom poretku ili moralu.
Ništavi ugovori
Član 236
Zabranjeni ugovori su ništavi, ako cilj zabrane ne upućuje na koju drugu sankciju, ili ako zakon u određenom slučaju ne određuje nešto drugo za povredu propisane zabrane.
Ali, ako je zaključenje određenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor će ostati na snazi, ako u zakonu nije šta drugo predviđeno za određeni slučaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosiće odgovarajuće posledice.
Kad je cilj zabrane ili ništavosti nekog ugovora da se onemogući da strane ugovornice postignu određeni rezultat, onda su ništavi i svi drugi ugovori kojima bi se zaobilaženjem zakonske zabrane postigao taj rezultat.
Alternativa: Prethodna dva člana zamenjuju se sa članom koji glasi:
Sankcije
Član 237
Zabranjeni su ugovori koji su protivni zakonu, ili javnom poretku ili moralu.
Zabranjeni ugovori su ništavi, ako cilj zabrane ne upućuje na koju drugu sankciju, ili ako zakon u određenom slučaju ne određuje nešto drugo za povredu propisane zabrane.
Ali ako je zaključenje određenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor će ostati na snazi, ako u zakonu nije šta drugo predviđeno za određeni slučaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosiće odgovarajuće posledice.
Ako je cilj zabrane ili ništavosti nekog ugovora da se onemogući da strane ugovornice postignu određeni rezultat, onda su ništavi i svi drugi ugovori kojima bi se zaobilaženjem zakonske zabrane postigao taj rezultat.
Naknadni nestanak uzroka ništavosti
Član 238
Ništav ugovor ne postaje punovažan kad zabrana ili koji drugi uzrok ništavosti naknadno nestane.
Delimična ništavost
Član 239
Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost i samog ugovora, ako on može opstati bez ništave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen.
Ali će ugovor ostati na snazi čak i ako je ništava odredba bila uslov ili odlučujuća pobuda ugovora u slučaju kad je ništavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio oslobođen te odredbe i važio bez nje.
Kad oba ugovornika znaju da je neka nebitna odredba ništava
Član 240
Ako oba ugovornika znaju da je neka odredba njihovog ugovora ništava, smatraće se da ta odredba ne postoji, a ostali deo ugovora biće punovažan ako su ispunjeni bitni uslovi za zaključenje takvog ugovora.
Konverzija
Član 241
Kad ništav ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora onda će među ugovornicima važiti taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovornici imali u vidu kad su ugovor zaključili, i ako se može uzeti da bi oni zaključili taj ugovor da su znali za ništavog svog ugovora.
Prividan ugovor (simulacija)
Dejstva među ugovornicima
Član 242
Prividan ili simulovan ugovor nastaje kad strane ugovornice istovremeno sa zaključenjem nekog ugovora, ili posle toga, naprave drugi ugovor o istom predmetu, ali druge prirode ili druge sadržine, bez namere da se vežu njime i isključivo u cilju prikrivanja prvog ugovora.
Prividni ugovor nema dejstva među stranama ugovornicama, već među njima proizvodi svoja dejstva prvi, prikriveni ugovor, koji se stvarno hteo, ako su ispunjeni uslovi za njegovo zaključenje.
Dejstva prema trećim licima
Član 243
Svako zainteresovano lice može se u sukobu sa jednim od ugovornika pozvati na prikriveni ugovor i istaći da prividni ugovor nema dejstva.
Ali lica koja su u poverenju na prividni ugovor stekla neko pravo, ili koja su kao lični poveriocu preduzela mere izvršenja na predmetima prividnog ugovora ne znajući za njegovu prividnost, mogu se pozvati na prividni ugovor kako u sukobu sa ugovornicima i njihovim pravosledbenicima, tako i u sukobu sa poveriocima prividnog otuđioca.
Alternativa: Prethodna dva člana se menjaju tako da glasi:
Prividan ugovor
Član 244
Prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama.
Ali, ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi ugovor važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.
Prividnost ugovora ne može se isticati prema trećem savesnom licu.
Povraćaj primljenog i odgovornost za štetu
Član 245
Ako je na osnovu ništavog ugovora nešto bilo ispunjeno, ima se izvršiti povraćaj.
U slučaju ugovora čije se izvršenje proteže kroz izvesno vreme (kao što je ugovor o zakupu ili ugovor o radu) ako se priroda onog što je ispunjeno protivi povraćaju, druga strana dužna je dati odgovarajuću naknadu u novcu, prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo određuje.
Ali, sud može odbiti, u celini ili delimično, zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dala, vodeći računa o tome da li je i druga strana bila nesavesna, kao i o moralnim shvatanjima društva.
Povraćaj uzajamnih davanja vrši se po pravilima za izvršenje dvostranih ugovora.
Odgovornost lica krivog za ništavost ugovora
Član 246
Ugovornik čijom je krivicom nastao uzrok ništavosti ugovora odgovoran je svome saugovorniku za štetu koju trpi zbog ništavosti ugovora, ako ovaj nije znao za postojanje uzroka ništavosti.
Isticanje ništavosti
Član 247
Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozivati svako zainteresovano lice.
Pravo da zahteva utvrđenje ništavosti ima i javni tužilac.
Neograničenost isticanja ništavosti
Član 248
Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se.
Odsek 2.
RUŠLJIVI UGOVORI
Kad je ugovor rušljiv
Član 249
Ugovor je rušljiv kad ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna, kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana (pretnja, prinuda, zabluda i prevara), kao i kad je to ovim zakonikom ili posebnim zakonom određeno.
Poništenje ugovora
Član 250
Ugovorna strana u čijem je interesu rušljivost ustanovljena može tražiti da se ugovor poništi.
Saugovornik lica koje ima pravo da zahteva poništenje ugovora, može mu tražiti da izjavi da li ostaje pri ugovoru.
Ako to lice ne izjavi u roku od trideset dana da se odriče prava zahtevati da se ugovor poništi, smatraće se da je ugovor poništen.
Alternativa: Dodaju se dva nova stava koja glase:
Obaveštenje o zahtevu za poništaj treba da bude dato u razumnom roku, vodeći računa o datim okolnostima, pošto je strana koja zahteva poništaj ugovora saznala ili je morala da sazna relevantne činjenice ili je stekla mogućnost da slobodno deluje.
Ukoliko strana koja ima pravo da zahteva poništaj ugovora, izričito ili prećutno potvrdi ugovor, pošto sazna za osnov poništaja ili stekne mogućnost da slobodno deluje, poništaj ugovora neće biti moguć.
Posledica poništenja
Član 251
Ako je na osnovu rušljivog ugovora koji je poništen nešto bilo ispunjeno, ima se izvršiti vraćanje, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu.
Naknada u novcu daje se prema cenama u vreme vraćanja, odnosno donošenja sudske odluke.
Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:
Strana koja zahteva poništaj ima pravo na naknadu štete koja bi je stavila u isti položaj u kom bi bila da nije zaključila ugovor, pod uslovom da je druga strana znala ili morala da zna za uzrok poništenja ugovora.
Pravo saugovornika u rušljivom ugovoru da zahteva
od ovlašćenog lica da se izjasni
Član 252
Saugovornik lica koje ima pravo da zahteva poništenje ugovora, može mu tražiti da izjavi ostaje li pri ugovoru ili ne.
Ako to lice ne izjavi u roku od trideset dana da se odriče prava zahtevati da se ugovor poništi, smatraće se da je ugovor poništen.
Napomena: Ostaje otvoreno pitanje mesta ovog člana.
Vraćanje i naknada u slučaju poništenja ugovora
delimično poslovno sposobnog lica
Član 253
U slučaju poništenja ugovora zbog poslovne nesposobnosti jednog ugovornika, saugovornik takvog lica može zahtevati povraćaj samo onog dela ispunjenja koji se nalazi u imovini poslovno nesposobnog lica, ili je upotrebljen u njegovu korist, kao i onog što je zlonamerno uništeno ili otuđeno.
Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:
U slučaju poništenja ugovora zbog delimične poslovne sposobnosti jedne strane, saugovornik takvog lica može zahtevati vraćanje samo onog dela ispunjenja koji se nalazi u imovini delimično poslovno sposobnog lica, ili je upotrebljen u njegovu korist, kao i onog što je namerno uništeno ili otuđeno.
Odgovornost za poništenje ugovora
Član 254
Ugovornik čijom je krivicom nastao uzrok ništavosti ugovora, odgovoran je svome saugovorniku za štetu koju trpi zbog ništavosti ugovora, ako ovaj nije znao za postojanje uzroka rušljivosti.
Odgovornost poslovno nesposobnog lica
Član 255
Neće se smatrati krivim za ništavost ugovora poslovno nesposobno lice koje prosto izjavilo saugovorniku da je poslovno sposobno, ali će biti krivo i odgovarajuće za štetu nastalu poništenjem ugovora poslovno nesposobno lice koje je lukavstvom uverilo svoga saugovornika da je poslovno sposobno.
Na ime naknade sud može dosuditi ispunjenje obaveze iz rušljivog ugovora
Prestanak prava
Član 256
Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za uzrok rušljivosti, odnosno od prestanka prinude.
To pravo u svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti, odnosno od prestanka prinude, a u slučaju zablude u roku od tri godine od saznanja za postojanje zablude.
To pravo u svakom slučaju prestaje istekom roka od pet godina od dana zaključenja ugovora, a u slučaju prinude i prevare u roku od deset godina od dana zaključenja ugovora.
Odeljak 6.
DVOSTRANO OBAVEZNI UGOVORI
Odsek 1.
NAČELO JEDNAKE VREDNOSTI
Član 257
U zasnivanju dvostranih ugovora strane su dužne da se pridržavaju načela jednake vrednosti uzajamnih davanja.
Zakonom se određuje u kojim slučajevima narušavanje načela jednake vrednosti povlači pravne posledice.
Odsek 2.
ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE I PRAVNE NEDOSTATKE
Član 258
Ko prenese na drugoga pravo svojine ili koje drugo pravo na stvari ili koje drugo pravo na osnovu ugovora sa naknadom, odgovara mu (pribaviocu) za materijalne nedostatke stvari i dužan je štititi ga od prava i pretenzija trećih lica, kojima bi njegovo pravo bilo suženo ili isključeno.
Na obaveze prenosioca prava shodno se primenjuju odredbe o obavezama prenosioca stvari.
Na ove obaveze prenosioca shodno se primenjuju odredbe ovog zakonika o odgovornosti prodavca za materijalne i pravne nedostatke stvari, ako za određeni slučaj nije što drugo propisano.
Odsek 3.
PRIGOVOR NEISPUNJENJA UGOVORA
Pravilo istovremenog ispunjenja
Član 259
U dvostranoobaveznim ugovorima nijedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je što drugo ugovoreno ili zakonom određeno ili ako što drugo proističe iz prirode posla.
Ali, ako na sudu jedna strana istakne da nije dužna ispuniti svoju obavezu dok i druga strana ne ispuni svoju, sud će joj naložiti da ispuni svoju obavezu kad i druga strana ispuni svoju.
Pogoršanje imovinskih prilika
Član 260
Ako je ugovoreno da prvo jedna strana ispuni svoju obavezu, pa se posle zaključenja ugovora imovinske prilike druge strane pogoršaju u toj meri, da je neizvesno da li će ona moći ispuniti svoju obavezu, strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu može odložiti njeno ispunjenje dok druga strana ne ispuni svoju obavezu ili dok ne pruži dovoljno obezbeđenje da će je ispuniti.
To važi i kad su imovinske prilike druge strane bile u istoj meri teške još pre zaključenja ugovora ako njen saugovornik to nije znao niti je morao znati.
U tim slučajevima strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu može zahtevati da joj se obezbeđenje pruži u primerenom roku, a posle proteka tog roka bez rezultata, može raskinuti ugovor.
Alternativa: U stavu 1 posle reči: ''svoju obavezu'' dodati reči:'' ili ako ta neizvesnost proizlazi iz drugih ozbiljnih razloga''.
Delimično ispunjenje
Član 261
Protivno je savesnosti i dobrim običajima u prometu odbiti potpuno ili delimično ispunjenje sopstvene obaveze ako je druga strana ispunila svoju obavezu, ali ne sasvim, a s obzirom na malu vrednost neispunjenog dela njene obaveze i na okolnosti slučaja, ispunjenje sopstvene obaveze ne predstavlja rizik za poverioca.
Odsek 4.
RASKID UGOVORA ZBOG NEISPUNJENJA
Prava jedne strane kad druga strana ne ispuni svoju obavezu
Član 262
U dvostranobaveznim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana može, ako nije što drugo određeno, zahtevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predviđenim u idućim članovima, raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete.
Kad je ispunjenje o roku bitni element ugovora
Član 263
Kad ispunjenje obaveze u određenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora, pa dužnik ne ispuni obavezu u tom roku, ugovor je raskinut samom činjenicom neizvršenja, bez izjave o raskidu i bez ostavljanja naknadnog roka (automatski raskid).
Ali, poverilac može održati ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez odlaganja, obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora.
Kad je poverilac zahtevao ispunjenje, pa ga nije dobio u razumnom roku, može izjaviti da raskida ugovor.
Ova pravila važe kako u slučaju kad su ugovorne strane predvidele da će se ugovor smatrati raskinutim ako ne bude ispunjen u određenom roku, tako i onda kad je ispunjenje ugovora u određenom roku bitan sastojak ugovora po prirodi posla.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Bitna povreda ugovora
Član 264
Poverilac može izjaviti da raskida ugovor kad neispunjenje obaveze predstavlja bitnu povredu ugovora.
Bitna povreda ugovora postoji kad neispunjenje ugovorne obaveze od strane dužnika prouzrokuje takvu štetu poveriocu koja ga suštinski lišava koristi koju je od ugovora opravdano očekivao ili usled koje se za poverioca svrha ugovora ne može ostvariti.
Izjava o raskidu ima dejstvo jedino ako je o njoj dužnik obavešten.
U slučaju bitne povrede ugovora, poverilac nije dužan ostavljati dužniku naknadni rok za ispunjenje obaveze.
Kad ispunjenje o roku nije bitni element ugovora
Član 265
Kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora, dužnik zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, a poverilac da zahteva njeno ispunjenje.
Ali, ako poverilac želi raskinuti ugovor, mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje.
Ako dužnik ne ispuni obavezu u naknadnom roku, ugovor se raskida izjavom poverioca upućenom dužniku na nesumnjiv način.
Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:
Kad neispunjenje o roku nije bitna povreda ugovora
Član 266
Kad neispunjenje obaveze u određenom roku ne predstavlja bitnu povredu ugovora, dužnik zadržava pravo da ispuni svoju obavezu, a poverilac da zahteva njeno ispunjenje.
Ali poverilac može dati dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje.
Neispunjenje obaveze u ovom naknadnom roku predstavlja bitnu povredu ugovora.
Ostali slučajevi raskida bez ostavljanja naknadnog roka
Član 267
Poverilac može izjaviti da raskida ugovor bez ostavljanja dužniku naknadnog roka za ispunjenje ako mu je dužnik saopštio da neće ispuniti obavezu ili ako iz dužnikovog držanja proizilazi da on svoju obavezu neće ispuniti ni u naknadnom roku ili ako je ostavljanje naknadnog roka suprotno prirodi posla.
Raskid ugovora pre isteka roka
Član 268
Kad je pre isteka roka za ispunjenje obaveze očigledno da jedna strana neće ispuniti svoju obavezu iz ugovora, druga strana može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.
Raskid ugovora sa uzastopnim obavezama
Član 269
Kad u ugovoru sa uzastopnim obavezama jedna strana ne ispuni jednu obavezu, druga strana može, u razumnom roku, raskinuti ugovor u pogledu svih budućih obaveza, ako je iz datih okolnosti očigledno da ni one neće biti ispunjene.
Ona može raskinuti ugovor ne samo u pogledu budućih obaveza, nego i u pogledu već ispunjenih obaveza, ako njihovo ispunjenje bez izostalih ispunjenja nema interesa za nju.
Dužnik može održati ugovor ako da odgovarajuće obezbeđenje.
Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:
Kad u ugovoru sa uzastopnim obavezama neispunjenje bilo koje obaveze dužnika predstavlja bitnu povredu ugovora, poverilac može izjaviti da raskida ugovor u odnosu na tu obavezu.
Kad zbog neispunjenja bilo koje obaveze dužnika poverilac osnovano zaključi da će doći do bitne povrede ugovora u odnosu na buduće obaveze, poverilac može izjaviti da ugovor raskida za ubuduće, pod uslovom da to učini u razumnom roku.
Poverilac može izjaviti da raskida ugovor ne samo u pogledu budućih obaveza, nego i u pogledu već ispunjenih obaveza, ako njihovo ispunjenje bez ostalih ispunjenja nema interesa za njega.
Izjava o raskidu
Član 270
Poverilac koji raskida ugovor dužan je to izjaviti dužniku na nesumnjiv način.
Izjava o raskidu ugovora proizvodi dejstvo samo ako je o njoj dužnik obavešten.
Kad se ugovor ne može raskinuti
Član 271
Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog delà obaveze.
Alternativa: U prethodnom članu tačka se zamenjuje zarezom i dodaju sledeće reči: ''ako drugačije nije ugovoreno''.
Dejstvo raskida
Član 272
Raskidom ugovora obe strane su oslobođene svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu eventualne štete.
Ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično, ima pravo da joj se vrati ono što je dala.
Ako obe strane imaju pravo zahtevati vraćanje datog, uzajamna vraćanja vrše se po pravilima za izvršenje dvostranih ugovora.
Svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u međuvremenu imala od onoga što je dužna vratiti, odnosno naknaditi.
Strana koja vraća novac dužna je platiti zateznu kamatu od dana kad je isplatu primila.
Alternativa: U stavu 5. reči: "zateznu kamatu" zamenjuju sa rečima: "zakonsku kamatu".
Odsek 5.
RASKID ILI IZMENA UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI
Uslovi za traženje izmene ili raskida ugovora
Član 273
Ako bi zbog izvanrednih događaja, koji se nisu mogli predvideti u vreme zaključenja ugovora ispunjenje obaveze za jednu ugovornu stranu postalo preterano otežano ili bi joj nanelo veliki gubitak, ona može tražiti da se ugovor izmeni ili raskine.
Raskid ugovora može se zahtevati samo posle neuspelih pregovora o izmeni ugovora preduzetih u razumnom roku shodno konkretnim okolnostima.
Ugovorna strana nema pravo da zahteva izmenu ili raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti koje su nastupile posle isteka roka određenog za ispunjenje njene obaveze.
Pri odlučivanju da li je zahtev za izmenu ili raskid ugovora opravdan, kao i da li će se ugovor izmeniti ili raskinuti, vodiće se računa o cilju ugovora, o normalnom riziku kod ugovora te vrste, o trajanju i dejstvu izvanrednih događaja, kao i interesima jedne i druge strane.
Sud neće raskinuti ugovor ako druga strana pristane da se odgovarajući uslovi ugovora pravično izmene.
Primeri izvanrednih događaja i odredbe ugovora koje se mogu izmeniti
Član 274
Kao izvanredni događaj zbog kojih se može tražiti izmena ili raskid ugovora smatraju se naročito: prirodni događaji (suša, poplave, zemljotres); upravne mere (u vidu zabrana ili ograničenja uvoza ili izvoza i drugih ograničenja prometa robom, promena sistema cena, tarifa i propisanih cena, promena standarda i ekonomske pojave (kao što su izuzetno nagli i veliki pad ili skok cena).
Zbog izvanrednih događaja mogu se izmeniti one odredbe ugovora na koje je taj događaj uticao, kao što su odredbe o ceni, količini predmeta, visini drugih obaveza, vremenu, mestu, načinu ispunjenja ugovora ili se može odrediti nešto drugo.
Prava strane kad druga strana traži izmenu ili raskid ugovora
Član 275
Kad jedna ugovorna strana zahteva izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti, druga strana može raskinuti ugovor, u kom slučaju se smatra kao da ugovor nije ni bio zaključen.
Kad jedna ugovorna strana zahteva raskid ugovora, druga strana može tražiti da se ugovor održi na snazi, sa predlogom izmena odredaba ugovora.
Saopštavanje zahteva za izmenu ili raskid ugovora
Član 276
Ugovorna strana koja je ovlašćena da zbog promenjenih okolnosti zahteva izmenu ili raskid ugovora, svoj zahtev treba na nesumnjiv način da saopšti drugoj strani čim je doznala da su takve okolnosti nastupile, u protivnom odgovara za štetu koju je druga strana pretrpela zbog toga što joj zahtev nije bio na vreme saopšten.
Odricanje od pozivanja na promenjene okolnosti
Član 277
Strane se mogu ugovorom unapred odreći pozivanja na određene promenjene okolnosti, izuzev ako je to u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja.
Odsek 6.
NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA
Nemogućnost ispunjenja za koju ne odgovara nijedna strana
Član 278
Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane, a ako je ova nešto ispunila od svoje obaveze, može zahtevati vraćanje po pravilima o neosnovanom obogaćenju.
U slučaju delimične nemogućnosti ispunjenja zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, druga strana može raskinuti ugovor ako delimično ispunjenje ne odgovara njenim potrebama, inače ugovor ostaje na snazi, a druga strana ima pravo da zahteva srazmerno smanjenje svoje obaveze.
Nemogućnost ispunjenja za koju odgovara druga strana
Član 279
Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koji odgovara druga strana, njena obaveza se gasi, a ona zadržava svoje potraživanje prema drugoj strani, s tim što se smanjuje za onoliko koliko je ona mogla imati koristi od oslobođenja od sopstvene obaveze.
Pored toga, ona je dužna ustupiti drugoj strani sva prava koja bi imala prema trećim licima u vezi sa predmetom svoje obaveze čije je ispunjenje postalo nemoguće.
Odsek 7.
OŠTEĆENJE PREKO POLOVINE
Nesrazmera uzajamnih davanja
Član 280
Ako između obaveza strana ugovornica u dvostrano obaveznom ugovoru postoji u vreme zaključenja ugovora tolika nesrazmera, da ono što je jedna strana primila ili treba da primi od druge strane ne predstavlja ni polovinu vrednosti onoga što je ona dala drugoj strani, ili se obavezala dati ili učiniti, onda ona može zahtevati poništenje ugovora u roku od jedne godine od njegovog zaključenja.
Odricanje unapred od ovoga prava nema pravnog dejstva.
Poništenje ugovora ne može zahtevati ako navedena nesrazmera ne postoji više u vreme podizanja tužbe.
Ugovor će ostati na snazi i ako druga strana ponudi dopunu do prave vrednosti datog ili obećanog.
Zbog ove nesrazmere ne može se tražiti poništenje privrednih ugovora, aleatornih ugovora, kao ni javnih prodaja.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Očigledna nesrazmera uzajamnih davanja
Član 281
Ako je između obaveza ugovornih strana u dvostrano obaveznom ugovoru postojala u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora, ako za pravu vrednost nije znala niti je morala znati.
Pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja.
Odricanje unapred od ovog prava nema pravnog dejstva.
Ugovor će ostati na snazi ako druga strana ponudi dopunu do prave vrednosti.
Zbog ove nesrazmere ne može se tražiti poništenje privrednih i aleatornih ugovora, poravnanja, javne prodaje, kao ni onda kad je za stvar data viša cena iz osobite naklonosti.
Odsek 8.
ZELENAŠKI UGOVOR
Član 282
Kad jedna ugovorna strana, iskorišćujući stanje nužde, ili teško imovinsko stanje druge strane, njeno nedovoljno iskustvo, lakomislenost, zavisnost, ili neku drugu sličnu okolnost, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je ona drugoj strani dala ili učinila, ili se obavezala dati ili učiniti, ili uopšte ugovori očigledno nepravične uslove, onda druga strana može zahtevati da ugovor bude poništen i da joj se vrati ono što je dala, ili, ako je to moguće, da sud smanji njenu obavezu na pravičan iznos.
U slučaju poništenja sud može odrediti rokove kojima će tuženom biti olakšano vraćanje onoga što je primio.
Sud neće poništiti ugovor ako tuženi ponudi dopunu svoje obaveze do srazmernog iznosa, ili koju drugu odgovarajuću pravičnu izmenu ugovora.
Poništenje ugovora ili smanjenje obaveze može se tražiti u roku od jedne godine računajući od zaključenja ugovora, a kad je u pitanju krivično delo, dok ne zastari pravo na gonjenje.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Ništav je ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio ili se obavezao dati ili učiniti.
Na zelenaški ugovor shodno se primenjuju odredbe ovog zakonika o posledicama ništavosti i o delimičnoj ništavosti ugovora.
Ako oštećeni zahteva da se njegova obaveza smanji na pravičan iznos, sud će udovoljiti takvom zahtevu ako je to moguće, a u tom slučaju ugovor sa odgovarajućom izmenom ostaje na snazi.
Oštećeni može podneti zahtev za smanjenje obaveze na pravičan iznos u roku od pet godina od zaključenja ugovora, a kad je u pitanju krivično delo, dok ne zastari pravo na gonjenje.
Odsek 9.
OPŠTI USLOVI UGOVORA PO PRISTUPU (FORMULARNI UGOVORI)
Obaveznost
Član 283
Opšti uslovi određeni od jedne ugovorne strane, bilo da su sadržani u formularnom ugovoru, bilo da se na njih ugovor poziva, dopunjuju posebne pogodbe utvrđene među ugovornim stranama u istom ugovoru i, po pravilu, obavezuju kao i ove.
Opšti uslovi moraju se objaviti na uobičajeni način.
Opšti uslovi ne obavezuju drugu ugovornu stranu ako joj nisu bili poznati ili dostupni u času zaključenja ugovora.
U slučaju neslaganja opštih uslova i posebnih pogodbi važe ove poslednje.
Alternativa: Stav 1. menja se i glasi:
Ugovorom po pristupu (formularnim ugovorom) jedna strana unapred određuje elemente ugovora preko jedne opšte i stalne ponude (opšti uslovi), a druga strana samo pristupa tako učinjenoj ponudi.
Stav 3 menja se tako da glasi:
Opšti uslovi obavezuju ugovornu stranu ako su joj bili poznati ili morali biti poznati u času zaključenja ugovora.
Varijanta I:Posle stava 3 dodaje se novi stav koji glasi:
Strana koja je odredila opšte uslove dužna je da dokaže da su bili dostavljeni drugoj strani.
Varijanta II:U prethodnoj varijanti reč: ''dostavljeni'', zamenjuje se rečju: ''dostupni''.
Ništavost nekih odredbi opštih uslova
Član 284
Ništave su odredbe opštih uslova koje su protivne samom cilju zaključenog ugovora ili dobrim poslovnim običajima, čak i ako su opšti uslovi koji ih sadrže odobreni od nadležnog organa.
Sud može odbiti primenu pojedinih odredbi opštih uslova koje lišavaju drugu stranu prava da stavi prigovore ili onih na osnovu kojih ona gubi prava iz ugovora ili gubi rokove ili koje su inače nepravične ili preterano stroge prema njoj.
Alternativa: Dodaje se novi član koji glasi:
Odnos opštih uslova i individualnih ugovora
Član 285
Kad su za određena javna preduzeća ili druge privredne subjekte utvrđeni opšti uslovi isporuke ili usluga koje oni vrše, ti uslovi su sastavni delovi svih individualnih ugovora koje bi oni zaključili o tim isporukama ili uslugama.
Isto pravilo važi i u slučaju da organizacija potrošača ugovori opšte uslove za pojedinačne ugovore individualnih potrošača.
Odsek 10.
USTUPANJE UGOVORA
Uslovi ustupanja
Član 286
Svaka strana u dvostrano obaveznom ugovoru može, ako na to pristane druga strana, ustupiti ugovor nekom trećem licu, koje time postaje nosilac svih njenih prava i obaveza iz tog ugovora.
Ustupanjem ugovora ugovorni odnos između ustupioca i druge strane prelazi na prijemnika i drugu stranu u času kad je druga strana pristala na ustupanje, a ako je druga strana dala svoj pristanak unapred, u času kada je obaveštena o ustupanju.
Pristanak na ustupanje ugovora je punovažan samo ako je dat u formi propisanoj u zakonu za ustupljeni ugovor.
Odredbe o sporednim pravima u vezi sa ugovorom o preuzimanju duga shodno se primenjuje i na ustupanje ugovora.
Odgovornost ustupioca
Član 287
Ustupilac odgovara prijemniku za punovažnost ustupljenog ugovora.
On mu ne jemči da će druga strana ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora, osim ako se na to naročito obavezao.
On ne jemči drugoj strani da će prijemnik ispuniti obaveze iz ugovora, osim ako se na to naročito obavezao.
Prigovori
Član 288
Druga strana može istaći prijemniku sve prigovore iz ustupljenog ugovora, kao i one koje ima iz drugih odnosa sa njim, ali ne i prigovore koje ima prema ustupiocu.
Odeljak 7.
OPŠTA DEJSTVA UGOVORA
Odsek 1.
STVARANJE OBAVEZA ZA UGOVORNE STRANE
Dejstva ugovora među ugovornim stranama i njihovim pravosledbenicima
Član 289
Ugovorima se stvaraju obaveze za strane ugovornice.
Ugovori proizvode svoja pravna dejstva i za naslednike i za universalne pravosledbenike ugovornih strana, izuzev ako je što drugo ugovoreno, ili ako što drugo proizilazi iz prirode samog ugovora.
U slučaju spajanja privrednih društava, ustanova ili drugih pravnih lica, ugovori koji su pre toga zaključila spojena pravna lica obavezuju novo pravno lice, a ako je jedno pravno lice pripojeno drugom, njegovi ugovori obavezuju pravno lice kome je pripojeno.
Ugovorom se može stvoriti pravo u korist trećeg lica.
Odsek 2.
UGOVOR I KORIST TREĆEG LICA
Neposredno pravo trećeg
Član 290
Kad neko ugovori u svoje ime potraživanje u korist trećeg, onda treći stiče sopstveno i neposredno pravo prema obećaocu, ako nije što drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz okolnosti posla.
Ugovorna strana ima pravo zahtevati da obećalac izvrši prema trećem ono što je ugovoreno u njegovu korist.
Opozivanje koristi za trećeg
Član 291
Ugovarilac koristi za trećeg može je opozvati ili izmeniti sve dok treći ne izjavi da prihvata ono što je ugovoreno u njegovu korist.
Ako je ugovoreno da će dužnik izvršiti ono na šta se obavezao u korist trećeg tek posle smrti ugovorne strane, ovaj može sve dotle, pa i svojim zaveštanjem, opozvati korist ugovorenu za trećeg, ako iz samog ugovora ili iz okolnosti ne proizlazi što drugo.
Prigovori dužnika prema trećem
Član 292
Dužnik može istaći trećem sve prigovore koje ima prema ugovornoj strani po osnovu ugovora kojim je ugovorena korist za trećeg.
Odbijanje trećeg
Član 293
Ako treći odbije korist koja je ugovorena za njega ili je ugovorilac opozove, korist pripada ugovoriocu, ako što drugo nije ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla.
Obećanje radnje trećeg lica
Član 294
Obećanje učinjeno drugom da će treći nešto učiniti ili propustiti, trećeg ne obavezuje, a obećalac odgovara za štetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga što treći neće da se obaveže ili da izvrši ili propusti određenu radnju.
Obećalac neće odgovarati ako je drugom obećao da će se samo zauzeti kod trećeg da se ovaj obaveže da nešto učini ili propusti, a u tome nije uspeo i pored sveg potrebnog zalaganja.
GLAVA II
PROUZROKOVANJE ŠTETE
Odeljak 1.
OPŠTA NAČELA
Osnovi odgovornosti
Član 295
Ko drugome prouzrokuje štetu svojom krivicom dužan je naknaditi je.
Za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu odgovaraju njihovi sopstvenici, bez obzira na njihovu krivicu.
Za štetu bez obzira na krivicu odgovara se i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Ko drugome prouzrokuje štetu, dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.
Pretpostavlja se obična nepažnja.
Imovinska i neimovinska šteta
Član 296
Šteta je svako umanjenje nečije imovine (pretrpljeni gubitak ili prosta šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i povrede svakog zakonitog interesa (imovinska šteta).
Pod štetom se podrazumeva i povreda prava ličnosti, kao što su pravo na život, zdravlje i telesni integritet, pravo na ljudsko dostojanstvo, slobodu, čast i ugled, stid, lični i porodični mir i druga prava ličnosti predviđena ovim zakonikom, kao i nanošenje drugome fizičkog ili duševnog bola (neimovinska ili moralna šteta).
Zahtev da se ukloni opasnost štete
Član 297
Svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica, kao i da se uzdrži od delatnosti iz koje za njega proizlazi uznemiravanje ili opasnost štete, ako se nastanak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama.
Sud će na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja, ili da se ukloni izvor opasnosti, na trošak držaoca izvora opasnosti, ako ovaj sam to ne učini.
Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa, može se zahtevati samo naknada za štetu koja prelazi normalne granice.
Ali, i u tom slučaju se može zahtevati preduzimanje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje.
Zahtev da se prestane sa povredom prava ličnosti
Član 298
Svako ima pravo zahtevati od suda ili drugog nadležnog organa da naredi prestanak povreda prava njegove ličnosti.
Sud i drugi nadležan organ može narediti da tuženi prestane sa povredama pod pretnjom plaćanja izvesne novčane svote, određene ukupno ili po jedinici vremena, u korist povređenog.
Ovim odredbama se ne isključuje pravo povređenog da zahteva naknadu štete zbog povrede prava njegove ličnosti.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Svako ima pravo zahtevati od suda ili drugog nadležnog organa da naredi prestanak radnje kojom se povređuje integritet ljudske ličnosti, ličnog i porodičnog života i drugih prava njegove ličnosti.
Sud, odnosno drugi nadležni organ može narediti prestanak radnje pod pretnjom plaćanja izvesne novčane svote, određene ukupno ili po jedinici vremena, u korist povređenog.
Odeljak 2.
ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE
Kada postoji krivica
Član 299
Pri prosuđivanju da li je lice koje je štetu prouzrokovalo krivo ili ne, to jest da li se ponašalo kako je trebalo, sud vodi računa o redovnom toku stvari i o tome šta se od razumnog i pažljivog čoveka moglo osnovano očekivati u datim okolnostima.
Ali, kada prosuđuje da li je lice koje profesionalno obavlja određenu delatnost (na primer: lekari, veterinari, medicinsko osoblje, apotekari, inženjeri, arhitekte, javni beležnici, advokati, zanatlije) skrivljeno prouzrokovalo štetu, sud vodi računa i o naučnim saznanjima kao i o pravilima struke, o životnom iskustvu i o tome šta se od razumnog i pažljivog stručnjaka moglo osnovano očekivati u datim okolnostima (krivica stručnjaka).
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom.
Neodgovorna lica
Član 300
Lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuđivanje, ne odgovara za štetu koju drugome prouzrokuje.
Za štetu koju bi lice nesposobno za rasuđivanje prouzrokovalo za vreme svetlih trenutaka odgovara ono samo.
Ko drugome prouzrokuje štetu u stanju prolazne nesposobnosti za rasuđivanje, odgovoran je za nju, izuzev ako dokaže da nije svojom krivicom dospeo u to stanje.
Ako je u to stanje dospeo tuđom krivicom, za štetu će odgovarati onaj koji ga je u to stanje doveo.
Odgovornost maloletnika
Član 301
Maloletnik do navršene sedme godine ne odgovara za štetu koju prouzrokuje.
Maloletnik od navršene sedme do navršene četrnaeste godine ne odgovara za štetu, izuzev ako protivna strana dokaže da je maloletnik pri prouzrokovanju štete bio sposoban za rasuđivanje.
Maloletnik sa navršenih četrnaest godina odgovara prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.
Isključenje odgovornosti
Član 302
Ko drugome prouzrokuje štetu vršeći neko svoje pravo, nije dužan naknaditi je.
Ali, ko vrši svoje pravo u nameri da drugome naškodi, ili ga vrši protivno cilju radi kojeg je ustanovnjeno i na taj način prouzrokuje drugome štetu dužan je da je naknadi.
Nužna odbrana, stanje nužde, otklanjanje štete od drugog
Član 303
Ko u nužnoj odbrani prouzrokuje štetu napadaču nije dužan naknaditi je, izuzev u slučaju prekoračenja nužne odbrane.
Kad neko prouzrokuje štetu otklanjajući od sebe ili od drugoga opasnost štete koja se drukčije nije mogla izbeći, oštećenik može zahtevati naknadu od lica koje je krivo za nastanak opasnosti štete, ili od lica od kojih je šteta otklonjena, ali od ovih poslednjih ne više od koristi koje su imala od toga.
Ko pretrpi štetu otklanjajući od drugoga opasnost štete koja ovome preti ima pravo zahtevati od njega naknadu one štete kojoj se razumno izložio.
Dozvoljena samopomoć
Član 304
Ko u slučaju dozvoljene samopomoći prouzrokuje štetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoći, nije dužan naknaditi je.
Pod dozvoljenom samopomoći podrazumeva se pravo svakog lica da otkloni povredu prava kad neposredno preti opasnost, ako je takva zaštita nužna i ako način otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima je opasnost nastala.
Pristanak oštećenika
Član 305
Ko dozvoli drugome preduzimanje neke štetne radnje ne može zahtevati od njega naknadu štete prouzrokovane tom radnjom.
Ali je ništava izjava oštećenika kojom je pristao da mu se učini šteta zakonom zabranjenom radnjom.
Odeljak 3.
ODGOVORNOST ZA DRUGOGA
Odgovornost za lica nesposobna za rasuđivanje
Član 306
Lica koja usled duševne bolesti, zaostalog umnog razvoja ili iz nekog drugog uzroka nisu sposobna za rasuđivanje, ne odgovaraju za prouzrokovanu štetu.
Ali, za njihove radnje kojima je prouzrokovana šteta, odgovara lice kome je na osnovu zakona, odluke nadležnog organa ili ugovora, poverena dužnost da vodi nadzor nad njima.
On se može osloboditi odgovornosti ako dokaže da je nadzor obavljao kako je trebalo, ili ako dokaže da bi šteta nastala i da je nadzor obavljao sa potrebnom brižljivošću.
Odgovornost roditelja
Član 307
Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo dete do navršene sedme godine, bez obzira na svoju krivicu.
Oni se oslobađaju odgovornosti ako postoje razlozi za isključenje odgovornosti prema pravilima o odgovornosti bez obzira na krivicu.
Oni ne odgovaraju ako je šteta nastala dok je dete bilo povereno drugom licu i ako je to lice odgovorno za štetu.
Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina, izuzev ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice.
Solidarna odgovornost
Član 308
Ako pored roditelja za štetu odgovara i maloletnik, njihova odgovornost je solidarna.
Odgovornost drugog lica za maloletnika
Član 309
Za štetu koju drugom prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom staraoca, škole ili druge ustanove, odgovaraju staralac, škola, odnosno druga ustanova, izuzev ako dokažu da su nadzor obavljali kako je trebalo, ili ako dokažu da bi šteta nastala i da su nadzor obavljali sa potrebnom brižljivošću.
Ako za štetu odgovara i maloletnik, odgovornost je solidarna.
Odgovornost roditelja za loše vaspitane maloletnike
Član 310
Ako dužnost nadzora nad maloletnim licem ne leži na roditeljima već na nekom drugom licu, oštećenik ima pravo da zahteva naknadu od roditelja ako je šteta nastala usled lošeg vaspitanja maloletnika, rđavih primera ili poročnih navika koje su mu roditelji dali, ili se i inače šteta može upisati u krivicu roditeljima.
Lice na kome u ovom slučaju leži dužnost nadzora ima pravo, ako je ono isplatilo naknadu oštećeniku, zahtevati od roditelja da mu naknade isplaćeni iznos.
Odgovornost po osnovu pravičnosti
Član 311
U slučaju štete koju je prouzrokovalo lice nesposobno za rasuđivanje, a naknada se ne može dobiti od lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad njim, sud može, kad to pravičnost zahteva, a naročito s obzirom na imovno stanje štetnika i oštećenika, osuditi štetnika da naknadi štetu potpuno ili delimično.
Ako je štetu prouzrokovao maloletnik sposoban za rasuđivanje koji nije u stanju da je naknadi, sud može, kad to pravičnost zahteva, a naročito s obzirom na imovno stanje roditelja i oštećenika, obavezati roditelje da naknade štetu, potpuno ili delimično, i ako za nju nisu krivi.
Odgovornost zaposlenog i poslodavca
Član 312
Za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu svojom krivicom, odgovara pored štetnika i poslodavac, kod kojeg je radio u trenutku prouzrokovanja štete.
Poslodavac odgovara za prouzrokovanu štetu izuzev ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo.
Oštećenik ima pravo zahtevati naknadu štete i neposredno od zaposlenog, ako je ovaj štetu prouzrokovao namerno, ili krajnjom nepažnjom.
Ovim odredbama ne dira se u pravila o odgovornosti za štetu koja potiče od opasnih stvari ili opasnih delatnosti.
Alternativa: U stavu 3 brišu se reči: " ili krajnjom nepažnjom".
Regresni zahtev poslodavca
Član 313
Poslodavac koji je oštećeniku isplatio naknadu štete, nastale krivicom zaposlenog, ima pravo zahtevati od štetnika naknadu isplaćenog iznosa ako je ovaj prilikom prouzrokovanja štete postupao namerno ili sa krajnjom nepažnjom.
U tom slučaju potraživanje poslodavca prema zaposlenom zastareva u roku od šest meseci od dana isplaćene naknade oštećeniku.
Odgovornost pravnih lica za njihove organe
Član 314
Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.
Ako za određeni slučaj nije što drugo u zakonu određeno, pravno lice ima pravo na naknadu od lica koje je štetu skrivilo namerno ili krajnjom nepažnjom.
To pravo zastareva u roku od šest meseci od dana isplaćene naknade štete.
Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:
Pravno lice odgovara za štetu koju članovi organa prouzrokuju trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.
Odgovornost države
Član 315
Odgovornost države za štetu koju trećim licima prouzrokuju državni organi i nosioci javnih ovlašćenja u obavljanju i u vezi sa obavljanjem njihovih funkcija uređuje se posebnim zakonom.
Pravila o odgovornosti države, shodno se primenjuju na odgovornost autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.
U pitanjima koja nisu uređena posebnim zakonom, shodno se primenjuju pravila ovog zakonika.
Odeljak 4.
ODGOVORNOST ZA OPASNE STVARI ILI OPASNE DELATNOSTI
Odsek 1.
OPŠTE ODREDBE
Odgovornost sopstvenika stvari i vršioca delatnosti
Član 316
Sopstvenik stvari, pokretnih ili nepokretnih, čiji položaj, ili upotreba, ili osobine, ili samo postojanje predstavljaju povećanu opasnost štete za okolinu (opasne stvari), odgovara za štetu koja potiče od njih, bez obzira na krivicu.
Vršilac delatnosti koja predstavlja povećanu opasnost štete za okolinu (opasna delatnost) odgovara za štetu koja potiče od te delatnosti, bez obzira na krivicu.
Pretpostavka uzročnosti
Član 317
Šteta nastala u vezi sa funkcionisanjem opasne stvari, ili prilikom njene upotrebe, i uopšte šteta u čijem je nastajanju stvar materijalno učestvovala, smatra se da potiče od te stvari, izuzev ako se dokaže da ta stvar nije bila uzrok štete.
Oslobođenje od odgovornosti
Član 318
Sopstvenik stvari se oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a čije se dejstvo nije moglo predvideti, ili se nije moglo sprečiti ili izbeći.
Sopstvenik opasne stvari oslobađa se odgovornosti i ako dokaže da je šteta nastala isključivo krivicom oštećenog ili trećeg lica, koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći.
Sopstvenik se oslobađa odgovornosti delimično, ako je oštećeni delimično kriv za štetu.
Ako je za štetu delimično krivo treće lice, ono odgovara oštećeniku solidarno sa sopstvenikom, a dužno je snositi naknadu srazmerno težini svoje krivice.
Lice kojim se sopstvenik poslužio pri upotrebi opasne stvari ne smatra se trećim licem.
Pod istim uslovima oslobađa se odgovornosti i lice koje obavlja opasnu delatnost.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Sopstvenik ili držalac se oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a čije se dejstvo nije moglo predvideti ili izbeći ili otkloniti.
Sopstvenik ili držalac stvari oslobađa se odgovornosti i ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenog ili trećeg lica, koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti.
Sopstvenik ili držalac se oslobađa odgovornosti delimično, ako je oštećeni delimično doprineo nastanku štete..
Ako je nastanku štete delimično doprinelo treće lice, ono odgovara oštećenom solidarno sa sopstvenikom ili držaocem stvari, a dužno je snositi naknadu srazmerno težini svoje krivice.
Lice kojim se sopstvenik ili držalac poslužio pri upotrebi stvari ne smatra se trećim licem.
Pod istim uslovima oslobađa se odgovornosti i lice koje obavlja opasnu delatnost.
Poveravanje stvari licu u službi sopstvenika
Član 319
Za štetu od opasne stvari koju je sopstvenik poverio licu u svojoj službi odgovara i dalje sopstvenik.
Pored sopstvenika odgovara i lice u njegovoj službi kome je opasna stvar bila poverena, ako ne dokaže da se šteta dogodila bez njegove krivice.
Alternativa: Dodaje se stav 3 koji glasi:
Oštećenik ima pravo zahtevati naknadu štetu i neposredno od lica u sopstvenikovoj službi ako je štetu prouzrokovao namerno, ili krajnjom nepažnjom.
Protivpravno oduzimanje stvari od sopstvenika
Član 320
Ako je sopstvenik lišen državine stvari na protivpravan način, za štetu koja od nje potiče ne odgovara on, nego onaj koji mu je oduzeo državinu stvari.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Ako je sopstvenik lišen državine opasne stvari na protivpravan način, za štetu koja od nje potiče ne odgovara on, nego onaj koji mu je oduzeo državinu stvari, ako sopstvenik nije za to odgovoran.
Predaja stvari trećem licu
Član 321
Umesto sopstvenika opasne stvari i isto kao on, odgovara i lice koje je ovlašćeno da se njom služi (na primer plodouživalac, zakupac, poslugoprimac, lice kome je stvar predata na probu, ili je inače dužno da je nadgleda a nije kod njega na radu (na primer, lice kome je stvar predata radi opravki).
Ali će pored njega odgovarati i sopstvenik stvari, ako je šteta proizašla iz neke skrivene mane ili skrivenog svojstva stvari, na koje mu sopstvenik nije skrenuo pažnju.
U tom slučaju odgovorno lice koje je isplatilo naknadu oštećeniku ima pravo da zahteva ceo njen iznos od sopstvenika.
Alternativa: Dodaje se stav 4 koji glasi:
Sopstvenik ostaje odgovoran za štetu koja potiče od opasne stvari, ukoliko je oštećenik prethodno bezuspešno pokušao da prinudnim putem naplati naknadu od lica, koje je bilo ovlašćeno da se služi opasnom stvarju ili (odnosno) od lica koje je bilo dužno da je nadgleda.
Odsek 2.
ODGOVORNOST PROIZVOĐAČA STVARI SA NEDOSTATKOM
Član 322
Ko stavi u promet neku stvar koju je proizveo, a koja zbog nekog nedostatka, za koji on nije znao, predstavlja opasnost štete za lica ili stvari, odgovara za štetu koja bi nastala zbog tog nedostatka.
Proizvođač odgovara za opasna svojstva stvari ako nije preduzeo sve što je potrebno da štetu koju je mogao predvideti, spreči putem upozorenja, bezbedne ambalaže ili drugim odgovarajućim merama.
Ako je više lica prouzrokovalo štetu proizvodom sa nedostatkom, njihova odgovornost je solidarna.
Odgovornost proizvođača stvari sa nedostatkom ne može se ugovorom unapred isključiti ili ograničiti.
Odgovornost proizvođača za stvari sa nedostatkom uređuje se posebnim zakonom.
U pitanjima koja nisu uređena posebnim zakonom shodno se primenjuju pravila ovog zakonika.
Odsek 3.
ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD ŽIVOTINJA
Odgovornost sopstvenika
Član 323
Za štetu koju prouzrokuje životinja odgovara njen sopstvenik, bilo da je životinja kod njega, bilo da je zalutala ili odbegla.
Sopstvenik odgovara za štetu koju je uznemirena životinja prouzrokovala licu koje je dragovoljno pokušalo da je uhvati ili zadrži.
Alternativa: Stav 1. menja se tako da glasi:
Za štetu koju prouzrokuje životinja, odgovara lice koje je drži, ako ne dokaže da je životinju čuvalo i nadziralo sa svom pažnjom koju su okolnosti nalagale ili da bi šteta nastupila i pored njegove pažnje.
Kad je životinja predata drugome
Član 324
Za štetu koju prouzrokuju životinje poverene na čuvanje ili staranje licima i ustanovama koje se bave primanjem životinja na čuvanje i staranje, kao što su veterinari, bolnice i hoteli za životinje, restorani i radnje, odgovaraju ta lica i ustanove onako kako bi odgovarao sopstvenik.
Sopstvenik koji je predao životinju drugome da se njom služi, ili na čuvanje ili staranje u smislu prethodnog stava, dužan je skrenuti mu pažnju na mane životinja, ako ih ima, inače će odgovarati za štetu.
Kad je životinja uhvaćena u šteti
Član 325
Držalac zemljišta ima pravo da uhvati tuđu životinju koja tu čini štetu i da je zadrži kao zalogu za naplatu naknade.
On je dužan da bez odlaganja obavesti o šteti i zadržavanju sopstvenika životinje, a ako ne zna ko je sopstvenik, onda nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Šteta od divljih životinja
Član 326
Odgovornost za štetu koja potiče od divljih životinja uređuje se posebnim propisima.
Odsek 4.
ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD GRAĐEVINA
Član 327
Sopstvenik zgrade i svake druge građevine odgovoran je za štetu koju ona prouzrokuje svojim rušenjem, ili padom nekog njenog dela, ili na koji drugi način.
On se oslobađa odgovornosti ako dokaže da se šteta dogodila usled više sile ili krivicom oštećenika.
Sopstvenik ima pravo da traži naknadu od lica koja su kriva što se šteta dogodila.
Za štetu koja potiče od zgrade sa više posebnih delova (etažne zgrade) odgovaraju svi etažni sopstvenici solidarno.
Odredbe o odgovornosti sopstvenika važe i za svojinskog držaoca.
Zahtev da se ukloni opasnost od zgrade
Član 328
Svako ima pravo da zahteva od sopstvenika zgrade ili druge građevine da ukloni opasnost štete koja preti njemu ili neodređenom broju lica.
Sud može dopustiti da se ukloni opasnost štete na trošak sopstvenika, ako ovaj sam to ne učini.
Odgovornost za štetu iz stana
Član 329
Sopstvenik odgovara za štetu koja bi drugome bila prouzrokovana prosipanjem ili bacanjem neke stvari iz njegovog stana.
Sopstvenik stana odgovara za štetu koju bi stvari okačene ili nameštene u njegovom stanu prouzrokovale svojim padom iz stana na ulicu.
Sopstvenik stana ima pravo da zahteva naknadu onoga što je isplatio na ime tako prouzrokovane štete od lica koje je za tu štetu odgovorno.
Pravila o odgovornosti sopstvenika shodno se primenjuju i na svojinskog držaoca.
Odsek 5.
ODGOVORNOST U SLUČAJU UDESA IZAZVANOG
MOTORNIM VOZILIMA U POKRETU
Motorno vozilo
Član 330
Motornim vozilom smatra se svako vozilo koje se pokreće sopstevnim motorom i koje je po svojim tehničikim osobinama namenjeno i osposobljeno za prevoz.
Sastavnim delom motornog vozila smatra se i sa njim povezano priključno vozilo.
Odgovornost po osnovu krivice
Član 331
U slučaju štete prouzrokovane u saobraćajnoj nezgodi uz učešće dva ili više motornih vozila koja je prouzrokovana isključivom krivicom sopstvenika ili držaoca, primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice.
Ako postoji obostrana krivica, svaki sopstvenik odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice.
Ako nema krivice ni jednog, sopstvenici ili držaoci odgovaraju na ravne delove, ako razlozi pravičnosti ne zahtevaju što drugo.
Za štetu koju pretrpe treća lica sopstvenici ili držaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.
Odgovornost za štetu trećem licu
Član 332
Suvlasnici, odnosno zajednički sopstvenici motornog vozila odgovaraju solidarno za štetu koju pretrpi treće lice.
Treće lice je oštećeno lice koje nije sopstvenik, niti lice zaduženo za održavanje, aktiviranje ili korišćenje motornog vozila.
Odgovornost u slučaju neovlašćenog korišćenja motornog vozila
Član 333
Neovlašćeni korisnik motornog vozila odgovara za štetu trećem licu umesto sopstvenika i isto kao on.
Sopstvenik ili držalac motornog vozila solidarno odgovara sa njegovim neovlašćenim korisnikom ako je svojom krivicom omogućeno neovlašćeno korišćenje motornog vozila.
Alternativa: Prethodna 4 člana zamenjuju se sledećim članom koji glasi:
Odgovornost u slučaju udesa izazvanog motornim vozilima u pokretu
Član 334
U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog sopstvenika, primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice.
Ako postoji obostrana krivica, svaki sopstvenik odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice.
Ako nema krivice ni jednog sopstvenika, sopstvenici odgovaraju na ravne delove, ako razlozi pravičnosti ne zahtevaju što drugo.
Za štetu koju pretrpe treća lica sopstvenici motornih vozila odgovaraju solidarno.
Odgovornost za opasne delatnosti
Član 335
Pravila o odgovornosti za opasne stvari shodno se primenjuju na odgovornost za opasne delatnosti.
Odeljak 5.
POSEBNI SLUČAJEVI ODGOVORNOSTI
Odgovornost za štetu usled terorističkih akata,
javnih demonstracija ili manifestacija
Član 336
Za štetu nastalu smrću, telesnom povredom ili oštećenjem odnosno uništenjem imovine fizičkog ili pravnog lica usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, odgovara država čiji su organi po važećim propisima bili dužni da spreče takvu štetu.
Organizatori, učesnici, podstrekači i pomagači u aktima nasilja ili terora, javnim demonstracijama i manifestacijama koje su usmerene na podrivanje ustavnog uređenja, nemaju pravo na naknadu štete po ovom osnovu.
Država ima pravo i obavezu da zahteva naknadu isplaćenog iznosa od lica koje je štetu prouzrokovalo.
To pravo zastareva u rokovima propisanim za zastarelost potraživanja naknade štete.
Varijanta I: Stav 1. menja se tako da glasi:
Za štetu nastalu smrću, telesnom povredom ili oštećenjem, odnosno uništenjem imovine fizičkog lica, kao i zbog izgubljenog izdržavanja usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, odgovara država.
Varijanta II: St. 1 i 3 menjaju se tako da glase:
Za štetu nastalu smrću, telesnom povredom ili oštećenjem, odnosno uništenjem imovine nekog pravnog ili fizičkog lica, usled terorističkih akata, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, odgovara država, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava čiji su organi po važećim propisima bili dužni da spreče takvu štetu i koji imaju pravo i obavezu da zahtevaju naknadu isplaćenog iznosa od lica koje je štetu prouzrokovalo.
Odgovornost organizatora priredbi
Član 337
Organizator okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom ili na otvorenom prostoru odgovara za štetu nastalu smrću ili telesnom povredom koju neko pretrpi usled izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikama mogu nastati, kao što je gibanje masa, opšti nered i slično.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Organizator okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom ili na otvorenom prostoru odgovara za štetu nastalu smrću, telesnom povredom ili oštećenjem stvari nastalim usled izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikama mogu nastati, kao što je gibanje masa, opšti nered i slično.
Odgovornost zbog uskraćivanja neophodne pomoći
Član 338
Ko bez opasnosti po sebe uskrati pomoć licu čiji su život ili zdravlje očigledno ugroženi, odgovara za štetu koja je otuda nastala, ako je on tu štetu prema okolnostima slučaja morao predvideti.
Ako pravičnost zahteva, sud može takvo lice osloboditi obaveze da naknadi štetu.
Odgovornost u vezi sa obavezom zaključenja ugovora
Član 339
Lice koje je po zakonu obavezno da zaključi neki ugovor, dužno je da naknadi štetu ako na zahtev zainteresovanog lica bez odlaganja ne zaključi taj ugovor.
Odgovornost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa
Član 340
Lice koje obavlja komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovara za štetu ako, bez opravdanog razloga, obustavi ili neredovno vrši svoju uslugu.
Odeljak 6.
NAKNADA
Odsek 1.
NAČELO POTPUNE NAKNADE IMOVINSKE ŠTETE
Vaspostavljanje ranijeg stanja i naknada u novcu
Član 341
Odgovorno lice dužno je vaspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala.
Ukoliko vaspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu potpuno, odgovorno lice dužno je za ostatak štete dati naknadu u novcu.
Kad vaspostavljanje ranijeg stanja nije moguće, ili kad sud smatra da nije nužno da to učini odgovorno lice, sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete.
Sud će dosuditi oštećeniku naknadu u novcu kad on to zahteva, izuzev ako okolnosti datog slučaja opravdavaju vaspostavljanje ranijeg stanja.
Dospelost potraživanja naknade
Član 342
Smatra se da je potraživanje naknade dospelo u trenutku nastajanja štete.
Naknada u slučaju propasti stvari oduzete na nedozvoljen način
Član 343
Ako je vraćanje stvari koja je bila oduzeta sopstveniku na nedozvoljen način postalo nemoguće usled više sile, odgovorno lice dužno je dati naknadu u novcu.
Naknada u obliku novčane rente
Član 344
U slučaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja naknada se određuje po pravilu u obliku novčane rente, doživotno ili za određeno vreme.
Novčana renta dosuđena na ime naknade štete plaća se mesečno unapred, ako sud ne odredi što drugo.
Poverilac ima pravo da zahteva potrebno obezbeđenje za isplatu rente izuzev ako to prema okolnostima slučaja ne bi bilo opravdano.
Ako dužnik ne pruži obezbeđenje koje sud odredi, poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota, čija se visina određuje prema visini rente i verovatnom trajanju poveriočevog života, a koja ne može biti veća od ukupnog iznosa renti za petnaest godina.
Iz ozbiljnih uzroka poverilac može i u drugim slučajevima zahtevati, odmah ili docnije, da mu se mesto rente isplati jedna ukupna svota.
Alternativa: U stavu 3 reči: "izuzev ako to prema okolnostima slučaja ne bi bilo opravdano", brišu se.
Odsek 2.
VISINA NAKNADE IMOVINSKE ŠTETE
Prosta šteta i izmakla dobit
Član 345
Oštećenik ima pravo po pravilu kako na naknadu pretrpljenog gubitka (proste štete), tako i na naknadu izmakle koristi.
Visina naknade određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev slučaja kad zakon naređuje što drugo
Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari i prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.
O veličini štete sud može zatražiti mišljenje stručnjaka, i pošto ga dobije sam će odlučiti.
Alternativa: Stav 2 menja se tako da glasi:
Veličina pretrpljenog gubitka određuje se prema prometnoj vrednosti stvari, izuzev slučaja kad zakon naređuje što drugo.
Određivanje naknade po pravičnosti
Član 346
Kad se veličina štete ne može tačno da utvrdi, sud će odrediti naknadu po pravičnosti, vodeći račna o svim okolnostima slučaja.
Kad je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom,
ili umišljajnim krivičnim delom
Član 347
Kad je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom, pri određivanju visine naknade ne vodi se računa o okolnostima koje bi inače mogle uticati na sniženje naknade.
Kad je šteta prouzrokovana umišljajnim krivičnim delom, sud može odrediti visinu naknade prema vrednosti koju je stvar imala za oštećenika.
Alternativa: Stav 2 menja se tako da glasi:
Kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom učinjenim sa umišljajem, veličina pretrpljenog gubitka određuje se prema vrednosti koju je stvar imala lično za oštećenika.
Sniženje naknade
Član 348
Sud može, vodeći računa o imovnom stanju oštećenika, osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego što iznosi šteta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom, a odgovorno lice je slabog imovnog stanja te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu.
Ako je štetnik prouzrokovao štetu radeći nešto radi koristi oštećenika, a nije postupao ni namerno ni sa krajnjom nepažnjom, sud može odrediti manju naknadu, vodeći računa o brižljivosti koju štetnik pokazuje u svojim stvarima.
Krivica oštećenika
Član 349
Oštećenik koji je svojom krivicom doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.
Kad je nemoguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove krivice, polovinu štete snosiće on, a polovinu će mu naknaditi štetnik.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Podeljena odgovornost
Član 350
Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.
Kad je nemoguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje, sud će dosuditi naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja.
Odsek 3.
POSEBNO O NAKNADI IMOVINSKE ŠTETE U SLUČAJU SMRTI,
TELESNE POVREDE I OŠTEĆENJA ZDRAVLJA
Izgubljena zarada i troškovi lečenja i sahrane
Član 351
Ko prouzrokuje nečiju smrt dužan je naknaditi uobičajene troškove oko njegove sahrane.
On je dužan naknaditi i troškove njegovog lečenja od zadobijenih povreda i druge potrebne troškove u vezi sa lečenjem, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad.
Pravo lica koje je poginuli izdržavao
Član 352
Lica koje je poginuli izdržavao ili pomagao, kao i ona koja su po zakonu imala pravo zahtevati izdržavanje od poginulog, imaju pravo na naknadu štete koju trpe gubitkom izdržavanja ili pomaganja.
Ova šteta naknađuje se plaćanjem novčane rente, čiji se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja, a koji ne može biti veći od onoga što bi oštećeni dobijali od poginulog da je ostao u životu.
Sud određuje vreme za koje će odgovorno lice plaćati rentu, ali ono ne može biti duže od vremena za koje bi poginuli verovatno živeo da nije bilo nasilne smrti.
Novčana renta u slučaju trajne nesposobnosti za rad
Član 353
Ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje dužan je naknaditi mu troškove oko lečenja i druge potrebne troškove s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja.
Ako je povređeni zbog povrede ostao trajno nesposoban za rad, ili mu je radna sposobnost trajno smanjena, ili su mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili su smanjene, odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu, kao naknadu za tu štetu.
Alternativa: Stav 2 menja se tako da glasi:
Ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene, odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu, kao naknadu za tu štetu.
Izmena dosuđene naknade
Član 354
Sud može na zahtev oštećenika povisiti za ubuduće rentu dosuđenu zbog telesnih povreda, ako se posledice tih povreda pogoršaju, a može je na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti, ako se te posledice ublaže ili sasvim nestanu.
Neprenosivost prava
Član 355
Pravo na naknadu štete u slučaju smrti ili povrede tela ili zdravlja ne može se ustupiti drugom licu.
Dospeli iznosi naknade mogu se ustupiti drugome, ako je iznos naknade određen sporazumom strana ili pravosnažnom presudom.
Varijanta I: Stav 1 menja se tako da glasi:
Pravo na naknadu štete u vidu novčane rente usled smrti bliskog lica ili usled povreda tela ili oštećenja zdravlja ne može se preneti drugom licu.
Varijanta II: Dodaje se stav 3 koji glasi:
Potraživanje po osnovu naknade štete može se naslediti ako je pokrenut sudski postupak.
Odsek 4.
POSEBNO O NAKNADI IMOVINSKE ŠTETE U SLUČAJU POVREDE ČASTI I RASPROSTIRANJA NEISTINITIH ČINJENICA
Član 356
Ko drugome nanese imovinsku štetu povredom njegove časti kao i ko iznosi ili prenosi neistinite činjenice o prošlosti, o znanju, o sposobnosti drugog lica, ili o čemu drugome, a zna ili bi mogao znati da su neistiniti, i time mu prouzrokuje imovinsku štetu, dužan je naknaditi je.
Ali ne odgovara za prouzrokovanu štetu onaj ko učini neistinito saopštenje o drugome na znajući da je ono neistinito, ako je on ili onaj kome je saopštenje učinio imao u tome ozbiljnog interesa.
Odsek 5.
NAKNADA NEIMOVINSKE (MORALNE) ŠTETE
Objavljivanje presude ili ispravke i satisfakcija
Član 357
U slučaju povrede prava ličnosti sud može narediti objavljivanje presude na trošak štetnika, ili objavljivanje ispravke, ili da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena, ili što drugo čime se može postići svrha naknade.
Sud će pored takve naknade ili umesto nje, i nezavisno od naknade imovinske štete, kao i u odsustvu imovinske štete, dosuditi povređenom na njegovo traženje određenu svotu novca za pretrpljenu neimovinsku štetu, kad nađe da je takva novčana naknada u datom slučaju opravdana težinom krivice ili težinom nanesene štete.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Objavljivanje presude ili ispravke
Član 358
U slučaju povrede prava ličnosti sud može narediti, na trošak štetnika, objavljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena, ili što drugo čime se može ostvariti svrha koja se postiže naknadom.
Na zahtev štetnika, sud može doneti presudu kojom se samo utvrđuje da je štetnik povredio pravo ličnosti.
Satisfakcija u slučaju nanošenja bola
Član 359
Za pretrpljene fizičke bolove, kao i za strah, brigu, tugu i druge duševne bolove može sud, prema okolnostima slučaja, dosuditi pravičnu novčanu naknadu nezavisno od naknade imovinske štete, kao i u odsustvu imovinske štete.
Pri odlučivanju o zahtevu za pravičnu novčanu naknadu i o njenoj visini, sud vodi računa o svim okolnostima slučaja, a naročito o jačini i trajanju fizičkih i duševnih bolova, o cilju kome služi (ta) ova vrsta naknade, ali i o tome da se ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Pravična novčana naknada
Član 360
Za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade imovinske štete kao i u njenom odsustvu.
Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu neimovinske štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.
Pravična novčana naknada neimovinske štete pravnom licu
Član 361
U slučaju povrede ugleda pravnog lica i drugih prava ličnosti, svojstvenih njegovoj pravnoj prirodi, sud može uzimajući u obzir sve okolnosti, a naročito težinu povrede i težinu krivice, dosuditi pravičnu novčanu naknadu nezavisno od naknade imovinske štete kao i u njenom odsustvu.
Varijanta I: Prethodni član menja se tako da glasi:
Pravo na pravičnu naknadu nezavisno od naknade imovinske štete kao i u njenom odsustvu, ima pravno lice u slučaju povrede ugleda ili drugih prava ličnosti svojstvenih njegovoj (pravnoj) prirodi.
Varijanta II: Prethodni član menja se tako da glasi:
Pravna lica imaju pravo na pravičnu naknadu štete zbog povrede ugleda ili drugih vrednosti koje proizlaze iz prirode njihovog subjektiviteta.
Lica koja imaju pravo na novčanu naknadu
u slučaju smrti ili teškog invaliditeta
Član 362
U slučaju smrti ili naročito teškog invaliditeta nekog lica, pravo na pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove imaju članovi njegove uže porodice (bračni drug, deca i roditelji).
Takvu naknadu sud može, uzimajući u obzir sve okolnosti, dosuditi sestrama i braći, bakama i dedovima, unukama i unucima, kao i vanbračnom drugu ako je između njih i umrlog odnosno povređenog sa teškim invaliditetom postojala trajnija zajednica života.
Majka i otac zajedno, ili svako od njih ponaosob, imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu za duševne bolove zbog gubitka njihovog začetog, a nerođenog deteta.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
U slučaju smrti nekog lica, sud može dosuditi članovima njegove uže porodice (supružnik, deca i roditelji) pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove.
Takva naknada može se dosuditi i braći i sestrama ako je između njih i umrlog postojala trajnija zajednica života.
U slučaju naročito teškog invaliditeta nekog lica, sud može dosuditi njegovom bračnom dragu, deci i roditeljima pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove.
Pravična naknada može se dosuditi i vanbračnom dragu, ako je između njega i umrlog, odnosno povređenog postojala trajnija zajednica života.
Satisfakcija u posebnim slučajevima
Član 363
Pravo na pravičnu novčanu naknadu zbog pretrpljenih duševnih bolova ima lice koje je prevarom, prinudom ili zloupotrebom nekog odnosa podređenosti ili zavisnosti navedeno na kažnjivu obljubu ili kažnjivu bludnu radnju, kao i lice prema kome je izvršeno neko drugo krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala.
Naknada buduće štete
Član 364
Sud će na zahtev oštećenog dosuditi naknadu i za buduću neimovinsku štetu ako je po redovnom toku stvari izvesno da će ona trajati i u budućnosti.
Ustupanje i nasleđivanje prava na naknadu
Član 365
Pravo na naknadu neimovinske štete ne može se drugome ustupiti, izuzev ako je ugovorom priznato, ili je o njemu poveden spor.
Pod istim uslovima ovo pravo prelazi na naslednike.
Varijanta I: Prethodni član menja se tako da glasi:
Potraživanje naknade neimovinske štete prelazi na naslednike samo ako je priznato pravosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom.
Pod istim uslovima, to potraživanje može biti predmet ustupanja, prebijanja ili prinudnog izvršenja.
Varijanta II: Prethodni član menja se tako da glasi:
Potraživanje naknade neimovinske štete prelazi na naslednika i ono može biti predmet ustupanja, prebijanja i prinudnog izvršenja.
Podeljena odgovornost i sniženje naknade
Član 366
Odredbe o određivanju naknade po pravičnosti o podeljenoj odgovornosti i sniženju naknade koje važe za imovinsku štetu shodno se primenjuju i na neimovinsku štetu.
Odeljak 7.
ODGOVORNOST VIŠE LICA ZA ISTU ŠTETU
Solidarna odgovornost
Član 367
Za štetu koju je više lica prouzrokovalo zajedno, odgovaraju svi učesnici solidarno.
Podstrekač i pomagač, kao i onaj koji bi pomogao da se odgovorna lica ne otkriju, odgovaraju solidarno sa njima.
Odgovaraju solidarno za prouzrokovanu štetu i lica koja su je prouzrokovala radeći nezavisno jedno od drugog, ako se ne mogu utvrditi njihovi udeli u prouzrokovanoj šteti.
Kad je nesumnjivo da je štetu prouzrokovalo neko od dva ili više određenih lica, ali se ne može utvrditi koje je od njih štetu prouzrokovalo, ona odgovaraju solidarno.
Regres isplatioca
Član 368
Solidarni dužnik koji isplati više nego što iznosi njegov deo može tražiti od svakog od ostalih dužnika da mu naknadi ono što je platio za njega.
Koliko iznosi deo svakog pojedinog dužnika određuje sud s obzirom na težinu njegove krivice i težinu posledica koje su proistekle iz njegovog delovanja.
U slučaju nemogućnosti da se utvrde delovi dužnika, na svakog pada jednak deo.
Alternativa: Na kraju stava 3 briše se tačka i dodaju se reči: "izuzev ako pravičnost zahteva da se u konkretnom slučaju drugačije postupi."
Odeljak 8.
PRAVO OŠTEĆENIKA POSLE ZASTARELOSTI PRAVA
DA ZAHTEVA NAKNADU
Član 369
Posle zastarelosti prava da zahteva naknadu štete, oštećenik može zahtevati od odgovornog lica, po pravilima koja važe u slučaju obogaćenja bez osnova, da mu ustupi ono što je dobilo radnjom kojom je prouzrokovana šteta.
GLAVA III
NEOSNOVANO OBOGAĆENJE
Odeljak 1.
OPŠTE PRAVILO
Član 370
Pravilo je da se niko ne može obogatiti bez osnova na tuđi račun.
I po tome: kad je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugo, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan vratiti ga kad je to moguće, a inače naknaditi vrednost postignutih koristi.
Po istom opštem pravilu: ko se neosnovano koristovao tuđim, dužan je naknaditi vrednost postignutih koristi..
Odeljak 2.
POJEDINI SLUČAJEVI NEDUGOVANOG
Odsek 1.
ISPLATA
Verovanje da dug postoji
Član 371
Ko, verujući da je dužan, plati što nije bio dužan ima pravo zahtevati da mu se isplaćeno vrati.
Kad se zna da dug ne postoji
Član 372
Ko izvrši isplatu znajući da nije dužan platiti, nema pravo da zahteva vraćanje, izuzev ako je zadržao pravo da traži vraćanje ili ako je platio da bi izbegao prinudno izvršenje ili neku drugu prinudu.
Onaj iz čije je imovine putem prinudnog izvršenja isplaćen tuđi dug, ima pravo da zahteva povraćaj isplaćenog.
Dvostruka isplata duga
Član 373
Ko je isti dug platio dva puta, pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave, ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova.
Izvršenje neke prirodne obaveze ili neke moralne ili društvene dužnosti
Član 374
Ne može se tražiti ono što je dato ili učinjeno na ime izvršenja neke prirodne obaveze ili neke moralne ili društvene dužnosti.
Odsek 2.
KAD SE OSNOV NIJE OSTVARIO ILI DOCNIJE OTPAO
Član 375
Obaveza vraćanja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se nešto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao.
Alternativa: prethodni član menja se tako da glasi:
Pravo zahtevati da mu se vrati ono što je isplatio ima i onaj koji je platio što je bio dužan, ako je osnov duga docnije otpao, kao i onaj koji je platio s obzirom na budući osnov, ako se taj osnov ne ostvari.
Odsek 3.
PRIMANJE ISPLATE TUĐEG POTRAŽIVANJA I OTUĐENJE TUĐE STVARI
Član 376
Ko je primio isplatu tuđeg potraživanja kojom se to potraživanje punovažno ugasilo, dužan je primljeno ustupiti pravom poveriocu.
Isto važi u slučaju punovažnog otuđenja tuđe stvari, a ako naknada nije još isplaćena otuđiocu, sopstvenik se može obratiti neposredno pribaviocu.
Odsek 4.
NEMORALAN I NEZAKONIT OSNOV
Član 377
Ko primi štogod da bi se uzdržao od nekog nedopuštenog dela, ili da bi izvršio radnju koju je inače dužan izvršiti, dužan vratiti primljeno kao nesavesno obogaćeni.
Ko drugome obeća nagradu za delo za koje zna da je protivno zakonu, javnom poretku ili moralu nije dužan isplatiti je, ali ako je istu isplatio ne može je natrag tražiti, bez obzira da li je delo izvršeno ili ne, niti je može zadržati za sebe onaj kome je data, nego je dužan predati sve što je primio, odnosno vrednost primljenog, u skladu sa posebnim propisima.
Alternativa: U prethodnom članu iza reči: ''primljenog'' dodaju se reči: ''ustanova koja se stara za decu sa posebnim potrebama sa sedištem u mestu izvršenja nezakonite radnje''.
Odeljak 3.
PRAVILA VRAĆANJA
Obim vraćanja
Član 378
Kad se vraća ono što je stečeno bez osnova, moraju se vratiti plodovi i platiti zakonska (zatezna) kamata, i to, ako je sticalac nesavestan, od dana sticanja, a inače od dana podnošenja zahteva.
Naknada troškova
Član 379
Sticalac ima pravo na naknadu nužnih i korisnih troškova, ali ako je bio nesavestan, naknada za korisne troškove mu pripada samo do iznosa koji predstavlja uvećanje vrednosti u trenutku vraćanja.
Kad se može zadržati primljeno
Član 380
Ne može se tražiti vraćanje neosnovano plaćenih iznosa na ime naknade štete zbog povrede tela, narušenja zdravlja ili smrti, ukoliko je isplata izvršena savesnom pribaviocu.
Alternativa: Dodaje se stav 2 koji glasi:
Sticalac se smatra nesavesnim od trenutka dostave odluke o prihvatanju vanrednog pravnog leka i dužan je vratiti primljeno sa kamatama od trenutka kada je postao nesavestan.
Isplata pre roka ili pre ispunjenja uslova
Član 381
Isplata duga izvršena pre roka ne daje pravo zahtevati povraćaj, niti pravo na odbijanje odgovarajućih kamata.
Dužnik ima pravo zahtevati povraćaj ako je isplatio uslovni dug pre ispunjenja uslova, izuzev ako se uslov ispunio u međuvremenu.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Odeljak 4.
OSTVARIVANJE KORISTI
Upotreba stvari u tuđu korist
Član 382
Ako je neko svoju ili tuđu stvar upotrebio na korist trećeg, a nema uslova za primenu pravila o poslovodstvu bez naloga, treći je dužan vratiti stvar, odnosno, ako to nije moguće, naknaditi njenu vrednost.
Izdatak za drugog
Član 383
Ko za drugog učini kakav izdatak ili nešto drugo što je ovaj po zakonu bio dužan učiniti, ima pravo zahtevati naknadu od njega.
Upotrebljavanje tuđe stvari u svoju korist
Član 384
Kad je neko tuđu stvar upotrebio u svoju korist, imalac može zahtevati, nezavisno od prava na naknadu štete, ili u odsustvu ove, da mu ovaj naknadi korist koju je imao od upotrebe.
GLAVA IV
NEZVANO VRŠENJE TUĐIH POSLOVA
Odeljak 1.
OPŠTA PRAVILA
Član 385
Nezvano vršenje tuđih poslova je vršenje tuđih poslova, pravnih ili materijalnih, bez naloga ili ovlašćenja, ali za račun onoga čiji su poslovi, a radi zaštite njegovih interesa.
Vršenju tuđeg posla može se nezvano pristupiti samo ako posao ne trpi odlaganje, te predstoji šteta ili propuštanje očigledne koristi.
Alternativa: Stav 2. menja se tako da glasi:
Vršenju tuđeg posla može se nezvano pristupiti samo ako posao ne trpi odlaganje, te predstoji neminovna šteta ili nesumnjivo propuštanje znatne koristi.
Kad nezvani vršilac veruje da vrši svoj posao
Član 386
Ne nastaju odnosi iz nezvanog vršenja tuđih poslova kad se neko prihvati tuđeg posla u uverenju da vrši sopstveni posao, kao što je to u slučaju poslova koje preduzima savesni držalac ili prividni naslednik.
Odeljak 2.
OBAVEZE I PRAVA NEZVANOG VRŠIOCA
Obaveze poslovođe bez naloga
Član 387
Nezvani vršilac dužan je obavestiti o svom postupku što je moguće pre onog čiji je posao i nastaviti započeti posao ukoliko mu je to razumno moguće, dok ovaj ne bude mogao preuzeti brigu o njemu.
Po svršenom poslu on je dužan položiti račun i ustupiti onome čiji je posao sve što je pribavio vršeći njegov posao.
Ukoliko nije što drugo zakonom propisano, nezvani vršilac ima obaveze nalogoprimca.
Dužna pažnja i odgovornost
Član 388
Pri vršenju tuđeg posla nezvani vršilac dužan je rukovoditi se stvarnim ili verovatnim namerama i potrebama onoga čiji je posao.
On je dužan postupiti sa pažnjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaćina.
Sud može, s obzirom na okolnosti u kojima se neko nezvano prihvatio tuđeg posla, smanjiti njegovu odgovornost ili ga sasvim osloboditi odgovornosti za nepažnju.
Za odgovornost poslovno nesposobnog nezvanog vršioca važe pravila o njegovoj ugovornoj i vanugovornoj odgovornosti.
Prava nezvanog vršioca
Član 389
Nezvani vršilac koji je postupio u svemu kako treba i radio ono što su okolnosti zahtevale, ima pravo zahtevati da ga onaj čiji je posao vršio oslobodi svih obaveza koje je zbog toga posla uzeo na sebe, da preuzme sve obaveze koje je zaključio u njegovo ime, da mu naknadi sve nužne i korisne izdatke, kao i da mu naknadi pretrpljenu štetu, čak i ako očekivani rezultat nije postignut.
NJemu pripada i primerena naknada, za trud, ako je otklonio štetu od lica čiji je posao ili ako mu je pribavio korist koja odgovara u svemu njegovim namerama i potrebama.
Vršenje tuđih poslova u nameri da se drugom pomogne
Član 390
Ko vrši tuđi posao u nameri da drugome pomogne, a nisu ispunjeni uslovi za nezvano vršenje tuđih poslova, pripada mu pravo na naknadu učinjenih troškova, ali najviše do visine koristi koju je drugi postigao.
Alternativa: dodaje se novi član koji glasi:
Spašavanje tuđe stvari
Član 391
Ko spasi tuđu pokretnu stvar od propasti ili oštećenja ima pravo zahtevati naknadu izdataka koji su prema prilikama bili potrebni, naknadu pretrpljene štete, kao i pravičnu nagradu za svoj trud.
Sopstvenik se može osloboditi ovih obaveza ako izjavi da napušta stvar.
Odnošenje dodataka
Član 392
Svaki nezvani vršilac ima pravo odneti stvari kojima je povećao tuđu imovinu a za koje mu se učinjeni izdaci ne naknađuju, ako se one mogu odvojiti bez oštećenja stvari kojoj su dodate, ali lice u čiji se posao bio umešao može, ako hoće, zadržati te dodatke ukoliko mu naknadi njihovu sadašnju vrednost, no najviše do iznosa učinjenih izdataka.
Odeljak 3.
VRŠENJE TUĐIH POSLOVA PROTIV ZABRANE
Član 393
Ko se prihvati tuđeg posla i pored zabrane lica čiji je posao, a za zabranu je znao ili morao znati, nema prava koja pripadaju nezvanom vršiocu.
On odgovara za štetu koju je prouzrokovao mešanjem u tuđe poslove, čak i ako je do nje došlo bez njegove krivice.
Ali, kad je zabrana vršenja posla protivna zakonu ili moralu, a naročito ako je neko zabranio da drugi ispuni neku njegovu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje važe opšta pravila o nezvanom vršenju tuđih poslova.
Odeljak 4.
NEPRAVO VRŠENJE TUĐEG POSLA
Član 394
Ko vrši tuđi posao u nameri da za sebe zadrži postignute koristi iako zna da je posao tuđ, dužan je na zahtev onoga čiji je posao položiti račun kao nezvani vršilac i predati mu sve postignute koristi.
Onaj čiji je posao može zahtevati i vraćanje stvari u pređašnje stanje, kao i naknadu štete.
Odeljak 5.
ODOBRENJE
Član 395
Ako onaj čiji je posao naknadno odobri ono što je izvršeno, nezvani vršilac smatra se nalogoprimcem koji je od početka radio po nalogu lica čiji je posao.
GLAVA V
JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE
Odeljak 1.
IZDAVANJE OBVEZNICA NA DONOSIOCA
Nastanak obaveze
Član 396
Izdavanjem obveznice na donosioca obavezuje se izdavalac da ispuni obavezu upisanu na obveznici svakome ko mu donese i preda ovbeznicu.
Izdavalac je dužan izvršiti obavezu upisanu na obveznici i kaad je obveznica izašla iz njegove državine protiv njegove volje.
Za izdavanje serije obveznica na donosioca potrebna je dozvola nadležnog organa.
Kome pripada pravo iz obveznice
Član 397
Potraživanje iz obveznice na donosioca vezano je za obveznicu i pripada sopstveniku obveznice.
Savesni pribavilac obveznice na donosioca stiče svojinu obveznice, i na njoj upisano potraživanje, i kad je obveznica izašla iz ruku njenog ranije imaoca njegove volje.
Ko može tražiti ispunjenje
Član 398
Ispunjenje potraživanja iz obveznice na donosioca možezahtevati samo donosilac obveznice.
Kada se dužnik oslobađa obaveze
Član 399
Izadavalac obveznice na donosioca oslobađa se obaveze ispunjenjem donosiocu čk i kad ovome ne pripada, niti je inače ovlašćen da zahteva ispunjenje.
Ali ako je izdavaocu obveznice bilo poznato, ili mu nije moglo ostati nepoznato, da donosilac nije zakoniti imalac obveznice, niti je ovlašćen od zakonitog imoca da je naplati, on je dužan odbiti ispunjenje, inače će odgovarati za štetu.
Zabrana ispunjenja
Član 400
Izdavalac obveznice na donosioca ne može punovažno ispuniti svoju obavezu ako mu je to nadležni organ zabranio, kao i ako je znao ili morao znati da je pokrenut postupak za poništenje obveznice.
Isplata glavnice i isplata kamata
Član 401
Iako je opšte zakonsko pravilo da se pretpostavlja da je isplaćena i kamata kad je isplaćena glavnica, ipak je dužnik koji je isplatio glavnicu donosiocu obveznice dužan isplatiti kupone kamata iste obveznice, koji mu budu podneseni posle toga, ako dotle nisu zastareli.
Sjedinjenje
Član 402
Potražiavanje iz obveznice na donosioca ne prestaje kad obveznica pripadne izdavaocu.
Prigovori izdavaoca
Član 403
Protiv zahteva imaoca obveznice na donosioca izdavalac može istaći samo prigovore koji se tiču punovažnosti izdavanja same obveznice, kao što je na primer, falsifikat; zatim, prigovore koji su sadržani u samoj obveznici, kao što su, na primer, rokovi ili uslovi; najzad, prigovore koje ima prema samom donosiocu, kao što su, na primer, kompensacija i odsustvo ovlašćenja.
I po tome: izdavalac može istaći protiv zahteva imaoca kome je ustupio obveznicu nedostatke pravnog posla na osnovu koga je prenos izvršen, ali ih ne može istaći protiv zahteva nekog potonjeg imaoca.
Međutim, ako je donosilac primajući obveznicu od svog prethodnika znao, ili je morao znati, da mu ovaj predaje obveznicu da bi izbegao prigovor koji izdavalac ima prema njemu, izdavalac će moći istaći taj prigovor i prema donosiocu.
Znaci na donosioca
Član 404
Na železničke karte, pozorišne i druge ulaznice, bonove i druge slične isprave koje sadrže određenu obavezu za njihovog izdavaoca, a u kojima nije označen poverilac, niti iz njih ili okolnosti u kojima su izdate proizilazi da se ne mogu ustupiti drugome, shodno se primenjuju odredbe o obavezi izdavaoca obveznice na donosioca prema donosiocu, odredbe o oslobođenju izdavaoca od obaveze ispunjenjem donosiocu, odredbe o pravima savesnog pribavioca obveznica i odredbe o priogovrima izdavaoca prema donosiocu.
Legitimacioni znaci
Član 405
Garderobni i slični znaci, koji se sastoje iz komada hartije, kartona ili metala, na kojima je obično utisnut jedan broj, ili naveden broj predatih predmeta, a koji obično ne sadrže nešto određeno o obavezi njihovog izdavaoca, služe samo da pokažu ko je poverilac u obavezi prilikom čijeg nastanka su izdati.
Izdavalac legitimacionog znaka oslobađa se obaveze kad u dobroj veri istu izvrši donosiocu, ali za donosioca ne važi pretpostavka da je on pravi poverilac, ili da je ovlašćen zahtevati ispunjenje, te je u slučaju spora dužan dokazati to svoje svojstvo.
Poverilac može zatevati isunjenje obaveze i ako je izgubio legitimacioni znak.
U pogledu ostalog, u svakom pojedinom slučaju treba se držati zajedničke volje izdavaoca i primaoca znaka, kao i onoga što je uobičajeno.
Odeljak 2.
JAVNO OBEĆANJE NAGRADE
Kad obavezuje
Član 406
Javnim oglasom učinjeno obećanje nagrade za određenu radnju opisanu u oglasu obavezuje obećaoca prema izvršiocu, makar ovaj i ne znao za obećanje nagrade.
Isto vredi i kad je obećanje učinjeno u korist onog ko postigne određeni uspeh ili se nađe u određenoj situaciji, ili pod nekim drugim uslovom.
Ako nagrada treba da se dodeli posle konkursa, ili kog bilo vida utakmice, obećanje obavezuje obećaoca samo ako je određen rok za takmičenje.
Opozivanje obećanja
Član 407
Obećanje se može opozvati onako kako je učinjeno, kao i ličnim saopštenjem, ali onaj koji je izvršio radnju u neznanju da je obećanje nagrade opozvano ima pravo zahtevati obećanu nagradu, a onaj koji je do opazivanja učinio potrene izdatke radi izvršenja radnje određene u javnom oglasu ima pravo na njihovu naknadu, izuzev ako obećalac dokaže da su oni učinjeni uzalud.
Obećanje nagrade ne može se opozvati ako je oglasom određen rok za izvršenje radnje, odnosno za obaveštenje o postignutom rezultatu ili o ostvarenju određene situacije.
Ko ima pravo na nagradu
Član 408
Pravo na nagradu ima onaj ko prvi izvrši obećaocu radnju za koju je nagrada obećana.
Slučaj konkursa
Član 409
O dodeljivanju nagrade u slučaju konkursa odlučuje definitivno organizator konkursa, ili jedno ili više lica koja on odredi.
Ali ako su u uslovima kokursa, ili nekim opštim propisima koji važe za određeni konkurs, postavljena pravila po kojima nagrada treba da bude dodeljena, svaki učesnik u konkursu ima pravo zahtevati poništenje odluke o dodeljivanju nagrade ako nagrada nije dodeljena saglasno tim pravilima.
Svojina ili koje drugo pravo na delu nagrađenom na konkursu pripada organizatoru konkursa samo ako je to naglašeno u oglasu konkursa.
Prestanak obaveze
Član 410
Obaveza obećaoca nagrade prestaje ako mu niko ne saopšti, u roku određenom u oglasu, da je izvršio radnju, ili postigao uspeh, ili uopšte ispunio uslove postavljene u javnom oglasu, a ako on nije odredio nikakav rok, onda posle jedne godine od oglasa.
Alternativa: Dodaju se sledeće opšte odredbe o hartijama od vrednosti.
Odeljak 3.
HARTIJE OD VREDNOSTI1
Odsek 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 411
Hartija od vrednosti je pisana isprava, odnosno elektronski (dematerijalizovani) zapis, koji sadrži određena prava, koja njen zakoniti imalac može da ostvari prema izdavaocu (emitentu), odnosno prema trećem licu.
Prava i obaveze iz hartije od vrednosti nastaju u trenutku kada izdavalac hartiju od vrednosti preda njenom korisniku, odnosno kada se zakoniti imalac upiše u javni registar.
Prava iz hartija od vrednosti mogu biti obligaciona, svojinska i druga stvarna prava, kao i određena prava utvrđena posebnim propisima.
Alternativa: Stav 3. se briše.
Bitni sastojci (elementi)
Član 412
Hartija od vrednosti koja se izdaje kao pismena isprava sadrži sledeće bitne sastojke:
Posebnim zakonom za pojedine hartije od vrednosti mogu biti određeni i drugi bitni sastojci.
Isprava koja ne sadrži bilo koji od bitnih sastojaka ne važi kao hartija od vrednosti.
Alternativa: Tačka 6. menja se tako da glasi:
6) potpis izdavaoca hartije od vrednosti, osim u slučaju serijskih hartija od vrednosti koje se elektronski registruju.
Na koga hartija od vrednosti može glasiti
Član 413
Hartija od vrednosti može glasiti na donosioca, na ime ili po naredbi.
Alternativa: Dodaje se odsek 2 sa pet članova koji glase:
Odsek 2.
HARTIJE ODVREDNOSTI U SERIJI
(DEMATERIJALIZOVANE HARTIJE)
Posebni uslovi za izdavanje hartija od vrednosti u seriji
Član 414
Hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji izdaju se u obliku elektronskih zapisa na odgovarajućim elektronskim nosiocima podataka (dematerijalizovane hartije od vrednosti).
Hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji izdaju se, po pravilu, javnom ponudom na način propisan posebnim zakonom.
Hartije od vrednosti izdate u seriji glase na ime i ne mogu se izdavati po naredbi niti na donosioca.
Pravo na hartiju i prava iz hartije izdate u seriji stiču se upisom na odgovarajući račun zakonitog imaoca tih hartija od vrednosti (vlasnički račun), koji se vodi u zajedničkom javnom registru o tim hartijama.
Zakoniti imalac hartija od vrednosti izdate u seriji može od izdavaoca zahtevati izdavanje te hartije u materijalizovanom obliku ili potvrdu o njenom postojanju, a trošak tog izdavanja snosi vlasnik te hartije od vrednosti.
Bitni sastojci hartije izdate u seriji
Član 415
Hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji sadrže i:
oznaku vrste, serije i broj hartija od vrednosti;
nominalnu vrednost ukupne emisije, odnosno serije hartija od vrednosti;
- nominalnu vrednost pojedinačne hartije od vrednosti, odnosno računovodstvenu vrednost ukoliko se hartije od vrednosti izdaju bez nominalne vrednosti;
- prava i obaveza koje hartija od vrednosti sadrži i
- elektronski potpis izdavaoca sa datumom izdavanja hartija od vrednosti.
Posebne elemente za jednoobraznu identifikaciju pojedinih vrsta hartija od vrednosti utvrđuje ovlašćeni organ koji propisuje sadržinu registra u kome se vodi evidencija o izdavaocima i zakonskim imaocima hartija od vrednosti izdatim u seriji.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Dematerijalizovana hartija od vrednosti sadrži sledeće bitne sastojke:
1) oznaku vrste hartije od vrednosti;
2) identifikacione podatke o izdavaocu;
3) ukupan broj izdatih hartija od vrednosti;
4) ukupni nominalni iznos izdatih hartija od vrednosti, ako ona glasi na nominalni iznos;
5) datum upisa hartije od vrednosti u centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (centralni registar), odnosno drugi registar određen posebnim zakonom.
Posebni bitni sastojci pojedinih vrsta hartija od vrednosti propisani su posebnim zakonom.
Centralni registar propisuje vrste i bliže elemente (sastojke) dematerijalizovanih hartija od vrednosti, način dodele i evidentiranja jedinstvenih identifikacionih brojeva, kao i prava i obaveza koje takva dematerijalizovana hartija od vrednosti sadrži.
Isprava koja ne sadrži bilo koji od bitnih sastojaka ne važi kao hartija od vrednosti.
Vrste hartija od vrednosti u seriji
Član 416
Hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji su:
Akcije - hartije od vrednosti koje glase na deo osnovnog kapitala akcionarskog društva i koje zakonitom imaocu (akcionaru) daju skup prava u akcionarskom društvu kao emitentu;
Obveznice, blagajnički zapisi i komercijalni zapisi - hartije od vrednosti na osnovu kojih zakoniti imalac stiče potraživanja prema emitentu, koja se mogu ostvariti nakon isteka roka dospelosti;
Varanti - hartije od vrednosti koje zakonitom imaocu daju pravo na kupovinu, odnosno prodaju hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata određenog dana, odnosno u određenom periodu po unapred određenoj ili odredivoj ceni;
Depozitne potvrde - hartije od vrednosti koje izdaje domaća banka koja poseduje inostrane akcije ili obveznice deponovane kod banke u inostranstvu i koje predstavljaju domaći ekvivalent inostranih hartija od vrednosti, a zakonitom imaocu omogućuju korišćenje prava iz tih hartija;
Druge hartije od vrednosti u skladu sa posebnim zakonom.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Promet hartija od vrednosti izdatih u seriji
Član 417
Hartije od vrednosti izdate u seriji su prenosive i mogu biti predmet kupovine i prodaje između učesnika na finansijskom tržištu, u skladu sa posebnim zakonom.
Hartije od vrednosti izdate u seriji mogu biti predmet zaloge za obezbeđivanje potraživanja na robnom i finansijskom tržištu.
Prava na hartijama od vrednosti izdatim u seriji, prenos tih prava i ograničenja raspolaganja tim hartijama vrše se upisom tih prava na račun zakonitog imaoca u javnom registru, u skladu sa posebnim zakonom.
Davanje u zajam
Član 418
Hartije od vrednosti izdate u seriji mogu se pozajmljivati na osnovu ugovora o zajmu zaključenog u skladu sa zakonom.
Način vraćanja pozajmljenih hartija od vrednosti izdatim u seriji uređuju se ugovorom koji zaključuju zajmodavac i zajmoprimac.
Ako ugovorne strane nisu utvrdile način vraćanja pozajmljenih hartija od vrednosti, zajmoprimac vraća one koje je pozajmio, a ako to nije moguće, vraća odgovarajući ekvivalent u drugim hartijama od vrednosti po izboru zajmodavca, odnosno plaća novčani iznos srazmerno njihovoj tržišnoj vrednosti koju one imaju na dan dospeća obaveze za njihov povraćaj.
Alternativa: Stav 3 menja se tako da glasi:
Ako ugovorne strane nisu utvrdile način vraćanja pozajmljenih hartija od vrednosti zajmoprimac vraća isti broj zamenljivih hartija od vrednosti (iste vrste i klase istog emitenta), a ako to nije moguće, dužan je da zajmodavcu naknadi svu prouzrokovanu štetu.
Odsek 3.
OSTVARIVANJE PRAVA IZ HARTIJA OD VREDNOSTI
Kome pripadaju prava iz hartije od vrednosti
Član 419
Prava iz hartije od vrednosti pripada njenom zakonitom imaocu. Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na donosioca smatra se njen donosilac.
Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na ime ili po naredbi smatra se lice na koje hartija od vrednosti glasi, odnosno lice na koje je zakonito preneta.
Savesni pribavilac hartije od vrednosti na donosioca postaje njen zakoniti imalac i stiče prava upisana na njoj i kad je hartija od vrednosti izašla iz ruku njenog izdavaoca, odnosno njenog ranijeg imaoca i bez njegove volje.
Alternativa: Stav 3 menja se tako da glasi:
Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na ime ili po naredbi smatra se lice na koje hartija od vrednosti glasi, odnosno lice na čiji je račun hartija od vrednosti upisana u javnom registru.
Ko može tražiti ispunjenje
Član 420
Ispunjenje prava iz hartije od vrednosti može zahtevati samo njen zakoniti imalac, odnosno lice koje on ovlasti.
Odsek 4.
PRENOS HARTIJE OD VREDNOSTI
Prenos prava iz hartije na donosioca
Član 421
Prava iz hartije od vrednosti na donosioca prenose se njenom predajom.
Prenos prava iz hartije na ime
Član 422
Prava iz hartije od vrednosti na ime prenose se cesijom.
Posebnim zakonom može biti određeno da se prava iz hartije od vrednosti na ime može prenositi i indosamentom.
Prenos prava iz materijalizovane hartije od vrednosti na ime vrši se ubeležavanjem na samoj hartiji poslovnog imena, odnosno ličnog imena novog imaoca, potpisivanjem prenosioca i upisom prenosa u registar hartija od vrednosti, ako se takav registar vodi kod izdavaoca.
Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:
Prenos prava iz dematerijalizovane hartije od vrednosti na ime vrši se upisom na vlasnički račun sticaoca u javnom registru, u skladu sa posebnim zakonom.
Prenos prava iz hartije po naredbi
Član 423
Prava iz hartije od vrednosti po naredbi prenose se indosamentom.
Vrsta indosamenta
Član 424
Indosament može biti puni, blanko i na donosioca.
Puni indosament sadrži izjavu o prenosu i poslovno ili lično ime lica na koje se prava iz hartije od vrednosti prenose (indosatar) i potpis prenosioca (indosant), a može da sadrži i druge podatke (mesto, datum i dr.).
Blanko indosament sadrži samo potpis indosanta.
U slučaju prenosa na donosioca umesto imena indosatara stavlja se reč "donosiocu".
Indosament na donosioca važi kao blanko indosament.
Ništav je delimični indosament.
Prenos punomoćja i prenos za zalogu
Član 425
Hartija od vrednosti može se preneti i kao prenos punomoćja, odnosno kao prenos za zalogu.
Kod prenosa punomoćja stavlja se klauzula "vrednost u punomoćju", a kod prenosa za zalogu "vrednost za zalogu" ili slično.
Dejstvo prenosa prava
Član 426
Prenosom prava iz hartije od vrednosti njen novi imalac stiče sva prava koja su pripadala prethodnom imaocu.
Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime bilo da se vrši putem cesije ili indosamenta, nema dejstva prema izdavaocu dok on o tome ne bude pismenim putem obavešten, odnosno dok taj prenos ne bude upisan na račun sticaoca u registar hartija od vrednosti na ime, ako se takav registar vodi kod izdavaoca.
Cedent, odnosno indosant ne odgovara za neispunjenje obaveze od strane izdavaoca, osim u slučaju drukčije zakonske odredbe ili ako postoji suprotna odredba upisana na samoj hartiji od vrednosti.
Dejstvo prenosa punomoćja i prenosa za zalogu
Član 427
Imalac hartije od vrednosti koja je na njega preneta kao "prenos punomoćja" ili "prenos za zalogu" može vršiti sva prava koja iz te hartije od vrednosti proističu, ali hartiju može preneti na drugog samo kao prenos punomoćja.
Alternativa: Dodaje se stav 2. koji glasi:
Zalogoprimac hartije od vrednosti izdate u seriji ne može vršiti prava koja iz te hartije proističu, osim ukoliko nije drugačije predviđeno ugovorom o zalozi ili utvrđeno sudskom odlukom.
Dokazivanje zakonitosti prenosa
Član 428
Poslednji indosatar dokazuje svoje pravo iz hartije od vrednosti neprekidnim nizom indosamenata.
Ovo pravilo se shodno primenjuje i na poslednjeg cesionara, osim kod hartija od vrednosti izdatih u seriji.
Alternativa: Dodaje se stav 3. koji glasi:
Zakonitost prenosa hartije od vrednosti izdate u seriji dokazuje se odgovarajućim pravnim poslom, odnosno sudskom odlukom na osnovu koje je taj prenos izvršen.
Zabrana prenosa
Član 429
Zabrana prenosa indosamentom hartije od vrednosti po naredbi vrši se izrazom "ne po naredbi" ili stavljanjem slične klauzule koja ima isto značenje.
Prava iz hartije od vrednosti čiji je prenos indosamentom zabranjen mogu se preneti samo cesijom.
Prenos indosamentom mogu zabraniti izdavalac i indosant.
Posebnim zakonom ili izjavom izdavaoca upisanoj na samoj hartiji od vrednosti na ime može se zabraniti svako njeno prenošenje.
Zabrana prenosa prava iz dematerijalizovanih hartija od vrednosti izdatih u seriji vrši se na osnovu odredaba posebnog zakona, pravosnažne sudske odluke ili odluke nadležnog organa.
Odsek 5.
PROMENE KOD HARTIJA OD VREDNOSTI
Promené koje vrši izdavalac
Član 430
Hartiju od vrednosti na donosioca ili po naredbi može izdavalac, na zahtev i o trošku imaoca hartije, promeniti u hartiju na ime.
Ako promenu nije izričito zabranio, izdavalac hartije od vrednosti na ime može je, na zahtev i o trošku imaoca, promeniti u hartiju na donosioca ili po naredbi, osim u slučaju dematerijalizovanih hartija od vrednosti.
Promené koje vrši imalac pri prenosu
Član 431
Hartiju od vrednosti po naredbi indosant može preneti indosamentom na donosioca, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.
Hartiju od vrednosti na ime, cedent, odnosno indosant može preneti samo na određeno lice.
Hartija od vrednosti na donosioca može se indosamentom preneti i na određeno lice.
Sjedinjavanje i deljenje hartija od vrednosti
Član 432
Hartije od vrednosti izdate u seriji mogu se, na zahtev i o trošku imaoca, sjediniti u jednu ili više hartija od vrednosti.
Hartija od vrednosti može se, na zahtev i o trošku imaoca, podeliti na više hartija od vrednosti manjeg iznosa, ali one ne mogu biti ispod iznosa najnižeg apoena hartije izdate u toj seriji.
U slučaju sjedinjenja, odnosno podele hartija od vrednosti izdatih u seriji od strane istog izdavaoca, nove hartije od vrednosti moraju imati istu nominalnu vrednost, kao i druge hartije od vrednosti iste vrste tog izdavaoca (princip homogenizacije).
Odsek 6.
ISPUNJENJE OBAVEZE IZ HARTIJE OD VREDNOSTI
Prestanak obaveze
Član 433
Prava iz hartije od vrednosti prestaju njihovim ostvarenjem od strane zakonitog imaoca (prema izdavaocu hartije).
Prava iz hartije od vrednosti prestaju i kada ona pripadne izdavaocu, ukoliko posebnim zakonom nije drukčije određeno.
Savesni izdavalac hartije od vrednosti na donosioca oslobađa se obaveze ispunjenjem donosiocu i onda kada ovaj nije njen zakoniti imalac.
Alternativa: Dodaju se dva stava koja glase:
Obaveze izdavaoca prema zakonitom imaocu hartija od vrednosti izdatih u seriji prestaju njihovim ispisom iz javnog registra u skladu sa posebnim zakonom.
Prava zakonitog imaoca iz hartija od vrednosti izdatih u seriji prestaju njihovim prenosom sa vlasničkog računa zakonitog imaoca na vlasnički račun novog sticaoca u javnom registru u skladu sa posebnim zakonom.
1 Napomena: U Komisiji je izražen stav da se deo o hartijama od vrednosti svede na neophodne odredbe, o čemu će se Komisija izjasniti posle javne rasprave, naročito na osnovu ocene i predloga specijalizovanih udruženja sa sugestijom da se ta materija, koja je u ovom radnom tekstu prezentirana kao moguća alternativna rešenja, reguliše posebnim zakonom.
Zabrana ispunjenja
Član 434
Ako je izdavalac hartije od vrednosti na donosioca znao ili morao znati da donosilac nije zakoniti imalac hartije, niti je ovlašćen od strane zakonitog imaoca, dužan je odbiti ispunjenje, inače odgovara za štetu.
Izdavalac hartije od vrednosti ne može punovažno ispuniti svoju obavezu ako mu je to nadležni organ zabranio, ili kad je znao ili morao znati da je pokrenut postupak amortizacije ili poništenja hartije od vrednosti.
Isplata kamate ili drugih prinosa po isplati glavnice
Član 435
Izdavalac koji je isplatio glavnicu zakonitom imaocu hartije od vrednosti dužan je isplatiti kamate, dividendu, odnosno druge prinose sa iste hartije koji mu budu podneti na isplatu posle isplate glavnice, ukoliko ova potraživanja nisu zastarela.
Prigovori na zahtev za ispunjenje obaveze
Član 436
Protiv zahteva imaoca hartije od vrednosti, izdavalac može istaći samo prigovore koji se tiču izdavanja same hartije, kao što je falsifikat; zatim prigovore koji proizlaze iz sadržaja hartije, kao što su rokovi ili uslovi; najzad, prigovore koje ima prema samom imaocu hartije, kao što su kompenzacija, nedostatak zakonom propisanog postupka za sticanje hartije od vrednosti i odsustvo ovlašćenja.
Izdavalac može protiv zahteva imaoca kome je on ustupio hartiju od vrednosti istaći nedostatke pravnog posla na osnovu koga je prenos izvršen, ali te nedostatke ne može istaći protiv zahteva nekog potonjeg imaoca.
Ako je imalac hartije od vrednosti, primajući hartiju od svog prethodnika, znao ili morao znati da mu je ovaj predaje da bi izbegao prigovor koji izdavalac ima prema njemu, izdavalac može istaći taj prigovor i prema imaocu hartije.
Posebnim zakonom mogu se odrediti i druge vrste prigovora kod pojedinih vrsta hartije od vrednosti.
Zamena oštećene hartije od vrednosti
Član 437
Imalac oštećene hartije od vrednosti koja nije podobna za promet, ali čija se istinitost i sadržina mogu tačno utvrditi, ima pravo da zahteva izdavanje nove hartije od vrednosti u istom iznosu, s tim da vrati oštećenu hartiju i naknadi troškove.
Amortizacija hartije od vrednosti
Član 438
Izgubljena hartija od vrednosti može se amortizovati samo ako glasi na ime ili po naredbi ukoliko posebnim zakonom nije drukčije određeno.
Hartije od vrednosti izdate u seriji ne mogu se amortizovati.
Zastarelost potraživanja iz hartije od vrednosti
Član 439
Za zastarelost potraživanja iz hartije od vrednosti važe pravila ovog zakonika o zastarelosti, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.
Napomena: Odredbe o tovarnom listu, skladišnici, konosmanu, polisi osiguranja i dr. uređuju se uz odgovarajuće pravne poslove.
Odeljak 4.
LEGITIMACIONI PAPIRI I ZNACI
Legitimacioni papiri
Član 440
Na železničke i druge putne karte, pozorišne i druge ulaznice, bonove i druge slične isprave koje sadrže određenu obavezu za njihovog izdavaoca, a u kojima nije označen poverilac, niti iz njih ili okolnosti u kojima su izdate proizlazi da se mogu ustupiti drugome, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe o hartijama od vrednosti.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Legitimacioni znaci
Član 441
Garderobni ili slični znaci, koji se sastoje iz komada hartije, metala ili drugog materijala, na kojima je obično utisnut neki broj, ili naveden broj predatih predmeta, a koji obično ne sadrži nešto određeno o obavezi njihovog izdavaoca, služe samo da pokažu ko je poverilac u obligacionom odnosu prilikom čijeg nastanka su izdati.
Izdavalac legitimacionog znaka oslobađa se obaveze kad je u dobroj veri izvrši donosiocu, ali za donosioca ne važi pretpostavka da je on pravi poverilac ili da je ovlašćen zahtevati ispunjenje, te je u slučaju spora dužan dokazati to svoje svojstvo.
Poverilac može zahtevati ispunjenje obaveze iako je izgubio legitimacioni znak.
U pogledu ostalog, u svakom pojedinom slučaju treba se držati zajedničke volje izdavaoca i primaoca znaka, kao i onoga što je uobičajeno.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Deo drugi
DEJSTVA OBAVEZA
GLAVA VI
POVERIOČEVA PRAVA I DUŽNIKOVE OBAVEZE
Odeljak 1.
OPŠTA PRAVILA
Sadržina obaveze
Član 442
Na osnovu obaveze poverilac je ovlašćen da od dužnika zahteva njeno ispunjenje.
Dužnik je dužan ispuniti svoju obavezu savesno u svemu kako ona glasi.
Odgovornost dužnika
Član 443
Za svoje obaveze dužnik odgovara celom svojom imovinom.
Dužnik odgovara za svog zakonskog zastupnika, kao i za druga lica kojima je poverio ispunjenje svoje obaveze, ili kojima je poslužio za njeno ispunjenje.
Obaveza čuvanja određene stvari
Član 444
Dužnik individualno određene stvari dužan je čuvati je sa pažnjom brižljivog i urednog čoveka.
Obaveza dovođenja stvari u određeno stanje
Član 445
Ko je dužan vratiti stvar, dužan je dovesti je u stanje u kome je bila kada je on došao do nje.
Alternativa: Prethodni članovi iz Odeljka 1. zamenjuju se sa dva člana koja glase:
Ispunjenje obaveze i posledice neispunjenja
Član 446
Poverilac u obligacionom odnosu je ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi.
Kad dužnik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i naknadu štete koju je usled toga pretrpeo.
Za štetu zbog zadocnjenja sa ispunjenjem odgovara i dužnik kome je poverilac dao primeren naknadni rok za ispunjenje.
Dužnik odgovara i za delimičnu ili potpunu nemogućnost ispunjenja koju nije skrivio ako je nastupila posle njegovog dolaska u docnju, za koju odgovara.
Alternativa: Posle stava 1 dodaje se novi stav koji glasi:
Za svoje obaveze dužnik odgovara svojom celokupnom imovinom, ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.
Posebne obaveze dužnika
Član 447
Dužnik odgovara za svog zakonskog zastupnika, kao i za druga lica kojima je poverio ispunjenje svoje obaveze ili kojima se poslužio za njeno ispunjenje.
Dužnik individualno određene stvari dužan je da čuva sa pažnjom razumnog i pažljivog čoveka.
Ko je dužan da vrati stvar dužan je dovesti u stanje u kome je bila kada je on došao da nje.
Odsek 1.
PRAVO NA NAKNADU ŠTETE
Opšta pravila
Član 448
Kad dužnik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati naknadu štete koju je usled toga pretrpeo.
Za štetu zbog zadocnjenja sa ispunjenjem odgovara i dužnik kome je poverilac dao primeren naknadni rok za ispunjenje.
Visinu naknade određuje sud, ali je i same strane mogu sporazumno odrediti, a visinu naknade u slučaju zadocnjenja sa ispunjenjem novčanih obaveza određuje zakon.
Uslovi za pravo na naknadu
Član 449
Poverilac koji zahteva naknadu dužan je dokazati postojanje obaveze, kao i daje zbog njenog neispunjenja ili zbog dužnikovog zadocnjenja sa ispunjenjem pretrpeo štetu.
Oslobađanje dužnika od odgovornosti
Član 450
Dužnik se oslobađa odgovornosti za štetu ako dokaže da bi stvar koja je predmet obaveze slučajno propala i da je on svoju obavezu na vreme ispunio.
Dužnik se oslobađa odgovornosti za štetu ako dokaže da nije mogao da ispuni svoju obavezu, odnosno da je zakasnio sa ispunjenjem obaveze zbog okolnosti nastalih posle zaključenja ugovora koje nije mogao sprečiti, otkloniti ili izbeći.
Ugovorno proširenje odgovornosti
Član 451
Odgovornost dužnika može se ugovorom proširiti tako da obuhvati i odgovornost za određene ili sve slučajeve više sile.
Ali se ispunjenje ovakve ugovorne odredbe ne može zahtevati ako bi to bilo u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja.
Isključenje i ograničenje odgovornosti
Član 452
Odgovornost dužnika za nameru ili krajnju nepažnju ne može se unapred ugovorom isključiti.
Ali sud može na zahtev zainteresovane ugovorne strane poništiti i ugovornu odredbu o isključenju odgovornosti za običnu nepažnju, ako je takav sporazum pro izašao iz monopolskog položaja dužnika ili uopšte iz neravnopravnog odnosa ugovornih strana.
Punovažna je odredba ugovora kojom se određuju najviši iznos naknade, ako tako određeni iznos nije u očiglednoj nesrazmeri sa štetom i ako za određeni slučaj nije što drugo zakonom određeno.
U slučaju ograničenja visine naknade poverilac ima pravo na potpunu naknadu ako je nemogućnost ispunjenja obaveze prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom dužnika.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Odgovornost dužnika zbog neizvršenja ugovora ne može se ugovorom isključiti, ako za određeni slučaj nije što drugo zakonom određeno.
Punovažna je odredba ugovora kojom se određuje najviši iznos naknade koja nije u očiglednoj nesrazmeri sa štetom i ako za određeni slučaj nije što drugo zakonom propisano.
Ali će i u slučaju dozvoljenog isključenja odgovornosti i u slučaju ograničenja visine naknade poverilac imati pravo na potpunu naknadu po pravilima vanugovorne odgovornosti ako je nemogućnost ispunjenja prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom dužnika.
Odredbama ovog člana ne isključuje se pravo ugovornih strana da odrede da li neka obaveza nastaje iz njihovog ugovora i koliki je obim pojedinih obaveza.
Visina naknade
Član 453
Poverilac ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi, koje je dužnik u vreme zaključenja ugovora morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora, a s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate.
U slučaju prevare ili namernog neispunjenja, kao i neispunjenja zbog krajnje nepažnje, poverilac ima pravo zahtevati od dužnika naknadu svih štetnih posledica koje su nastale zbog povrede ugovora, bez obzira na to što dužnik nije znao za posebne okolnosti zbog kojih su one nastale.
Ako je prilikom povrede obaveze pored štete nastao za poverioca i neki dobitak, o njemu će se prilikom određivanja visine naknade voditi računa u razumnoj meri.
Strana koja se poziva na povredu ugovora dužna je preduzeti sve razumne mere da bi se smanjila šteta izazvana tom povredom, inače druga strana može zahtevati smanjenje naknade.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na neispunjenje obaveza koje nisu nastale iz ugovora, ukoliko za pojedine od njih nije ovim zakonikom nešto drugo predviđeno.
Krivica poverioca
Član 454
Kad za nastalu štetu ili njenu veličinu ili za otežanje dužnikovog položaja ima krivice do poverioca ili do lica za koje on odgovara, naknada se smanjuje srazmerno.
Odgovornost zbog propuštanja obaveštenja
Član 455
Ugovorna strana koja je dužna da obavesti drugu stranu o činjenicama koje su od uticaja na njihov međusobni odnos, odgovara za štetu koju pretrpi druga strana zbog toga što nije bila na vreme obaveštena.
Vreme ocenjivanja štete
Član 456
Visina naknade određuje se prema veličini štete procenjenoj u vreme donošenja sudske odluke.
Određivanje naknade po pravičnosti
Član 457
Kad se visina štete ne može tačno utvrditi, sud će odrediti naknadu po pravičnosti, vodeći računa o svim okolnostima slučaja.
Primena odredaba o prouzrokovanju štete
Član 458
Ukoliko odredbama ovog odseka nije drukčije propisano, na naknadu ove štete shodno se primenjuju odredbe ovog zakonika o naknadi vanugovorne štete.
Odsek 2.
UGOVORNA KAZNA
Opšta pravila
Član 459
Poverilac i dužnik mogu ugovorom odrediti vrstu i visinu naknade koju će dužnik dati poveriocu ako ne ispuni svoju obavezu, ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem (ugovorna kazna).
Ako što drugo ne proizlazi iz ugovora, smatra se da je kazna ugovorena za slučaj da dužnik zadocni sa ispunjenjem.
Ugovorna kazna ne može biti ugovorena za novčane obaveze.
Alternativa: Stav 1 menja se i glasi.
Poverilac i dužnik mogu ugovoriti da će dužnik platiti poveriocu određeni novčani iznos ili pribaviti neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem (ugovorna kazna).
Način određivanja
Član 460
Ugovorne strane mogu odrediti visinu kazne po svom nahođenju u jednom ukupnom iznosu, u procentu ili za svaki dan zadocnjenja ili na koji drugi način.
Ona mora biti ugovorena u formi propisanoj za ugovor iz koga je nastala obaveza na čije se ispunjenje odnosi.
Akcesornost
Član 461
Sporazum o ugovornoj kazni deli pravnu sudbinu obaveze na čije se obezbeđenje on odnosi.
Sporazum gubi pravno dejstvo ako je do neispunjenja ili zadocnjenja došlo iz uzroka za koji dužnik ne odgovara.
Poveriočeva prava
Član 462
Kad je kazna ugovorena za slučaj neispunjenja obaveze, poverilac može zahtevati ili ispunjenje obaveze ili ugovornu kaznu.
On gubi pravo da zahteva ispunjenje obaveze ako je zatražio isplatu ugovorne kazne.
Kad je kazna ugovorena za slučaj neispunjenja, dužnik nema pravo da isplati ugovornu kaznu i odustane od ugovora, izuzev ako je to bila namera ugovornih strana kad su kaznu ugovorili.
Kad je kazna ugovorena za slučaj da dužnik zadocni sa ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu.
Poverilac ne može zahtevati ugovornu kaznu zbog zadocnjenja ako je primio ispunjenje obaveze, a nije bez odlaganja saopštio dužniku da zadržava svoje pravo na ugovornu kaznu.
Smanjenje iznosa ugovorne kazne
Član 463
Poverilac ima pravo zahtevati ugovorenu kaznu i kad njen iznos premaši visinu štete koju je pretrpeo, kao i kad nije pretrpeo nikakvu štetu.
Ipak, sud može na zahtev dužnika smanjiti iznos ugovorene kazne ako je ona preterano velika u poređenju sa štetom koju je pretrpeo poverilac.
Alternativa: Stav 2 menja se i glasi:
Sud će na zahtev dužnika smanjiti iznos ugovorne kazne ako nađe da je ona nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i značaj predmeta obaveze.
Alternativa: Dodaje se novi član koji glasi:
Neprava ugovorna kazna
Član 464
Kad je kazna obećana ne kao sporedna obaveza, već kao glavna obaveza sa uslovom da obećalac nešto učini ili ne učini, sud je može na zahtev obećaoca smanjiti ako nađe da je preterano velika.
Ugovorna kazna i naknada štete
Član 465
Poverilac ima pravo zahtevati ugovornu kaznu i kad njen iznos premaša visinu štete koju je pretrpeo, kao i kad nije pretrpeo nikakvu štetu.
Ako je šteta koju je poverilac pretrpeo veća od iznosa ugovorne kazne, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade štete.
Varijanta I: Stav 2. menja se tako da glasi:
Ako poverilac dokaže da je iznos ugovorne kazne manji od štete koju je pretrpeo, on ima pravo na potpunu naknadu štete umesto ugovorene kazne.
Varijanta II: Stav 2. menja se tako da glasi:
Poverilac čija je šteta veća od ugovorne kazne može da traži veću naknadu samo ako dokaže postojanje krivice dužnika.
Zakonom određena naknada i ugovorna kazna
Član 466
Ako je za neispunjenje obaveze ili za slučaj zadocnjenja sa ispunjenjem zakonom određena visina naknade pod nazivom penala, ugovorne kazne, naknade ili pod kojim drugim nazivom, a ugovorne strane su pored toga ugovorile kaznu, poverilac nema pravo da zahteva ugovorenu kaznu i naknadu određenu zakonom, izuzev ako je to samim zakonom dozvoljeno.
Odsek 3.
ZAKONSKA (ZATEZNA) KAMATA
Kad se duguje
Član 467
Dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu.
Stopa zatezne kamate utvrđuje se posebnim propisima.
Ako je stopa ugovorene kamate viša od stope zatezne kamate, ona teče i posle dužnikove docnje.
Pravo na potpunu naknadu
Član 468
Poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da li je uopšte pretrpeo štetu zbog dužnikove docnje.
Ali ako poverilac dokaže da je šteta koju je pretrpeo zbog dužnikovog zadocnjenja veća od naknade predviđene u prethodnom članu, ono ima pravo zahtevati potpunu naknadu štete.
Alternativa: Stav 2 se menja tako da glasi:
Ako je šteta koju je poverilac pretrpeo zbog dužnikovog zadocnjenja veća od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade štete.
Kamata na kamatu
Član 469
Na dospelu, a neisplaćenu ugovornu ili zateznu kamatu, kao i na druga dospela povremena novčana davanja ne teče zatezna kamata, izuzev kad je to zakonom određeno.
Na iznos neisplaćene kamate može se zahtevati zatezna kamata samo od dana kad je sudu podnesen zahtev za njenu isplatu.
Na povremena dospela novčana davanja teče zatezna kamata od dana kad je sudu podnesen zahtev za njihovu isplatu.
Odsek 4.
VRŠENJE DUŽNIKOVIH PRAVA
Član 470
Svaki poverilac čije je potraživanje dospelo za isplatu može vršiti, u ime i za račun dužnika, njegova imovinska prava prema trećim licima koja on ne vrši na štetu svojih poverilaca, izuzev onih prava koja su isključivo vezana za dužnikovu ličnost.
Sud će o poveriočevom zahtevu obavestiti dužnika.
Druga strana može istaći poveriocu sve prigovore i druga sredstva odbrane koje ima prema dužniku.
Poverilac čijom je zaslugom ostvareno neko dužnikovo imovinsko pravo ima pravo prvenstvene naplate iz vrednosti tog prava.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Odeljak 2.
POBIJANJE DUŽNIKOVIH PRAVNIH RADNJI
Alternativa: Naziv odeljka 2 se menja tako da glasi:
OPOZIVANJE DUŽNIKOVIH PRAVNIH RADNJI
Opšte pravilo
Član 471
Svaki poverilac čije je potraživanje dospelo za isplatu, i bez obzira kad je nastalo, može pobijati pravnu radnju svog dužnika koja je preduzeta na štetu poverilaca.
Smatra se da je pravna radnja preduzeta na štetu poverilaca ako usled njenog izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriočevog potraživanja.
Pod pravnom radnjom podrazumeva se i propuštanje zbog koga je dužnik izgubio neko imovinsko pravo ili kojim je za njega nastala određena imovinska obaveza.
Uslovi pobijanja
Član 472
Teretno raspolaganje može se pobijati ako je u vreme raspolaganja dužnik znao ili mogao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu svojim poveriocima i ako je trećem licu sa kojim je ili u čiju je korist pravna radnja preduzeta to bilo poznato ili moglo biti poznato.
Ako je treće lice dužnikov suprug ili srodnik po krvi u pravoj liniji ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena ili po tazbini do istog stepena, pretpostavlja se da mu je bilo poznato da dužnik preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima.
Kod besplatnih raspolaganja i sa njima izjednačenih pravnih radnji smatra se da je dužnik znao da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima, i za pobijanje tih radnji ne zahteva se da je trećem licu to bilo poznato ili moglo biti poznato.
Odricanje od nasledstva smatra se besplatnim raspolaganjem.
Isključenje pobijanja
Član 473
Ne mogu se pobijati zbog oštećenja poverilaca uobičajeni prigodni pokloni (darovi), nagrade, kao ni pokloni učinjeni iz zahvalnosti, srazmerni materijalnim mogućnostima dužnika.
Kako se vrši pobijanje
Član 474
Pobijanje se može vršiti tužbom ili prigovorom.
Tužba za pobijanje podnosi se protiv trećeg lica sa kojim je, ili u čiju je korist preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno protiv njegovih univerzalnih prava sledbenika.
Ako je treći otuđio nekim teretnim pravnim poslom korist pribavljenu raspolaganjem koje se pobija, tužba se može podići protiv pribavioca samo ako je ovaj znao da se pribavljanje njegovih prethodnika moglo pobijati, a ako je tu korist otuđio pravnim poslom bez naknade, tužba se može podići protiv pribavioca i ako on to nije znao.
Tuženi može izbeći pobijanje ako ispuni dužnikovu obavezu.
Dejstvo pobijanja
Član 475
Ako sud usvoji tužbeni zahtev, pravni posao gubi dejstvo samo prema tužiocu i samo koliko je potrebno za ispunjenje njegovih potraživanja.
Rok za podizanje tužbe
Član 476
Tužba za pobijanje može se podneti u roku od jedne godine za teretno raspolaganje, a za ostale slučajeve u roku od tri godine.
Rok iz prethodnog stava računa se od dana kada je preduzet pravni posao koji se pobija, odnosno od dana kada je trebalo preduzeti propušteni pravni posao.
Alternativa: stav 1 menja se tako da glasi:
Tužba za pobijanje može se podneti u roku od tri godine.
Dodaje se novi stav 3 koji glasi:
Trogodišnji rok prekida se ako poverilac izvesti lice protiv koga se može podneti tužba o svojoj nameri da zahteva pobijanje pravnog posla.
Odeljak 3.
PRAVO ZADRŽAVANJA (RETENCIJE)
Vršenje prava zadržavanja
Član 477
Poverilac dospelog potraživanja u čijim se rakama nalazi neka dužnikova stvar ima pravo zadržati je dok mu ne bude isplaćeno potraživanje.
U slučaju da je dužnik postao nesposoban za plaćanje, poverilac može vršiti pravo zadržavanja iako njegovo potraživanje nije dospelo.
Izuzeci
Član 478
Poverilac nema pravo zadržavanja kad dužnik zahteva da mu se vrati stvar koja je izašla iz njegove državine protiv njegove volje, ili kad dužnik zahteva da mu se vrati stvar koja je predata poveriocu na čuvanje ili na poslugu.
On ne može zadržati ni punomoćje dobijeno od dužnika, kao ni druge dužnikove isprave, legitimacije, prepisku i ostale slične stvari, kao ni druge stvari koje se ne mogu izložiti prodaji.
Obaveza vraćanja stvari pre ispunjenja obaveze
Član 479
Poverilac je dužan vratiti stvar dužniku ako mu ovaj pruži odgovarajuće obezbeđenje njegovog potraživanja.
Dejstvo prava zadržavanja
Član 480
Poverilac koji drži dužnikovu stvar po osnovu prava zadržavanja ima pravo da se naplati iz njene vrednosti na isti način kao založni poverilac, ali je dužan pre nego što pristupi ostvarenju naplate da o svojoj nameri blagovremeno obavesti dužnika.
GLAVA VII
POVERIOČEVA PRAVA U NEKIM POSEBNIM SLUČAJEVIMA
Kad se obaveza sastoji u davanju stvari određenih po rodu
Član 481
Kad se obaveza sastoji u davanju stvari određenih po rodu, a dužnik dođe u docnju, poverilac, pošto je prethodno o tome obavestio dužnika, može po svom izbora nabaviti stvar istoga roda i zahtevati od dužnika naknadu cene i naknadu štete, ili zahtevati vrednost dugovanih stvari i naknadu štete.
Kad se obaveza sastoji u činjenju
Član 482
Kad se obaveza sastoji u činjenju, a dužnik tu obavezu nije na vreme ispunio, poverilac može, obavestivši o tome prethodno dužnika, sam o trošku dužnika uraditi ono što je dužnik bio dužan uraditi, a od dužnika zahtevati naknadu štete zbog zadocnjenja, kao i naknadu druge štete koju bi imao zbog ovakvog načina ispunjenja.
Kad se obaveza sastoji u nečinjenju
Član 483
Kad se obaveza sastoji u nečinjenju, poverilac ima pravo na naknadu štete samim tim što je dužnik postupio protivno svojoj obavezi.
Ako je nešto sagrađeno protivno obavezi, poverilac može zahtevati da se to ukloni o trošku dužnika i da mu dužnik naknadi štetu koju je pretrpeo u vezi sa građenjem i uklanjanjem.
Sud može, kad nađe da je to očigledno korisnije, uzimajući u obzir opšti interes i opravdani interes poverioca, odlučiti da se ne ruši ono što je sagrađeno, već da se poveriocu naknadi šteta u novcu.
Pravo zahtevati naknadu umesto dosuđenog
Član 484
Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu u roku koji mu je određen pravnosnažnom odlukom, poverilac ga može pozvati da je ispuni u naknadnom primerenom roku i izjaviti da po isteku tog roka neće primiti ispunjenje, nego će tražiti naknadu štete zbog neispunjenja.
Po isteku naknadnog roka, poverilac može zahtevati samo naknadu štete zbog neispunjenja.
Sudski penali
Član 485
Kad dužnik ne izvrši o roku neku svoju nenovčanu obavezu utvrđenu pravnosnažnom odlukom, sud može, na traženje poverioca, odrediti dužniku naknadni primeren rok i izreći, a u cilju uticanja na dužnika i nezavisno od svake štete, da će dužnik, ako ne izvrši svoju obavezu u tom roku, biti dužan isplatiti poveriocu izvesnu svotu novca za svaki dan zadocnjenja, ili za koju drugu jedinicu vremena, počev od isteka tog roka.
Kad dužnik naknadno ispuni obavezu, sud može smanjiti tako određenu svotu, vodeći računa o svrsi zbog koje je naredio njeno plaćanje.
Deo treći
PRESTANAK OBAVEZA
Načini prestanka
Član 486
Obaveza prestaje kad se ispuni, kao i u drugim zakonom određenim slučajevima.
Prestankom glavne obaveze gase se jemstvo, zaloga i druga sporedna prava.
GLAVA VIII
ISPUNJENJE
Odeljak 1.
OPŠTA PRAVILA O ISPUNJENJU
Odsek 1.
KO MOŽE ISPUNITI I TROŠKOVI ISPUNJENJA
Ispunjenje od strane dužnika ili trećeg lica
Član 487
Obavezu može ispuniti ne samo dužnik nego i treće lice.
Poverilac je dužan primiti ispunjenje od svakog lica koje ima neki pravni interes da obaveza bude ispunjena, čak i kad se dužnik protivi tom ispunjenju.
Poverilac je dužan primiti ispunjenje od trećeg lica ako je dužnik sa tim saglasan, izuzev kad prema ugovoru ili prirodi same obaveze ovu treba da ispuni dužnik lično.
Poverilac može primiti ispunjenje od trećeg lica bez dužnikovog znanja, pa i u slučaju kad ga je dužnik obavestio da ne pristaje da treći ispuni njegovu obavezu.
Ali, ako mu je dužnik ponudio da sam ispuni odmah svoju obavezu, poverilac ne može primiti ispunjenje od trećeg lica.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Ispuniti obavezu može i poslovno nesposoban dužnik, ako je postojanje obaveze nesumnjivo i ako je dospeo rok za ispunjenje.
Obavezu može ispuniti ne samo dužnik nego i neko treće lice.
Poverilac je dužan primiti ispunjenje od svakog lica koje ima neki pravni interes da obaveza bude ispunjena, čak i kad se dužnik protivi tom ispunjenju.
Poverilac je dužan primiti ispunjenje od trećeg lica ako je dužnik sa tim saglasan, izuzev kad prema ugovoru ili prirodi same obaveze ovu treba da ispuni dužnik lično.
Poverilac može primiti ispunjenje od trećeg lica i bez dužnikovog znanja.
Poverilac može primiti ispunjenje od trećeg lica, ali to nije dužan ako ga je dužnik obavestio da ne pristaje da treći ispuni njegovu obavezu.
Ispunjenje poslovno nesposobnog
Član 488
I poslovno nesposobni dužnik može pravovaljano ispuniti obavezu ako je postojanje obaveze nesumnjivo i ako je dospeo rok za njeno ispunjenje.
Ali se može osporavati ispunjenje ako je takvo lice isplatilo zastareli dug ili dug koji potiče iz igre ili opklade.
Alternativa: Stav 2. se briše.1
Troškovi ispunjenja
Član 489
Troškove ispunjenja snosi dužnik, ukoliko ih nije prouzrokovao poverilac.
Odsek 2.
ISPUNJENJE SA SUBROGACIJOM
Ugovorna subrogacija
Član 490
U slučaju ispunjenja tuđe obaveze, svaki ispunilac može ugovoriti sa poveriocem, ali samo pre ispunjenja ili najdocnije prilikom ispunjenja, da ispunjeno potraživanje pređe na njega sa svima ili samo sa nekim pravima i garantijama njegovog ispunjenja.
Poveriočeva prava mogu preći na ispunioca i na osnovu ugovora između dužnika i ispunioca, zaključenog pre ispunjenja.
U ovim slučajevima subrogacija ispunioca u prava poverioca nastaje u času ispunjenja.
Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:
U slučaju ispunjenja tuđe obaveze svaki ispunilac može ugovoriti sa poveriocem, pre ispunjenja ili prilikom ispunjenja, da ispunjeno potraživanje pređe na njega sa svima ili samo sa nekim sporednim pravima.
Zakonska subrogacija
Član 491
Kad obavezu ispuni lice koje ima neki pravni interes u tome, na njega prelazi u času ispunjenja poveriočevo potraživanje sa svim sporednim pravima i garancijama njegovog ispunjenja.
Subrogacija u slučaju delimičnog ispunjenja
Član 492
U slučaju delimičnog ispunjenja poveriočevog potraživanja, na ispunioca prelaze sporedna prava kojima je obezbeđeno ispunjenje tog potraživanja samo ukoliko nisu potrebna za ispunjenje ostatka poveriočevog potraživanja.
Ali poverilac i ispunilac mogu ugovoriti da će koristiti garantije srazmerno svojim potraživanjima, a mogu ugovoriti i da će ispunilac imati pravo prvenstvene naplate.
Dokazi i sredstva obezbeđenja
Član 493
Poverilac je dužan predati ispuniocu sredstva kojima se potraživanje dokazuje ili obezbeđuje.
Izuzetno, poverilac može predati ispuniocu stvar koju je primio u zalogu od dužnika ili nekog drugog samo ako zalogodavac pristane na to, inače ona ostaje kod poverioca da je drži i čuva za račun ispunioca.
Koliko se može zahtevati od dužnika
Član 494
Ispunilac na koga je prešlo potraživanje ne može zahtevati od dužnika više nego što je isplatio poveriocu.
Isključenje odgovornosti poverioca za postojanje
i naplativost potraživanja
Član 495
Poverilac koji je primio ispunjenje od trećeg lica ne odgovara za postojanje i naplativost potraživanja u vreme ispunjenja.
Ovim se ne isključuje primena pravila o neosnovanom obogaćenju.
Odsek 3.
KOME SE VRŠI ISPUNJENJE
Ovlašćeno lice
Član 496
Ispunjenje mora biti izvršeno poveriocu ili njegovom zastupniku, ili licu određenom zakonom, sudskom odlukom, ugovorom između poverioca i dužnika, ili od strane samog poverioca.
Ispunjenje je punovažno i kad je izvršeno trećem licu, ako ga je poverilac naknadno potvrdi ili ako se njime koristio.
Alternativa: Posle prethodnog člana dodaju se dva nova člana koja glase:
Prividni poverilac
Član 497
Dužnik se oslobađa obaveze ako je u dobroj veri izvršio ispunjenje prividnom poveriocu, a ovaj je obavezan prema pravom poveriocu po pravilima o sticanju bez osnova.
Ovlašćenje trećeg lica da primi ispunjenje
Član 498
Kad je treće lice ovlašćeno da primi ispunjenje za poverioca, u sumnji se smatra da ono nije ovlašćeno zahtevati ispunjenje od dužnika.
Ispunjenje poslovno nesposobnom poveriocu
Član 499
Ispunjenje izvršeno poslovno nesposobnom poveriocu oslobađa dužnika samo ukoliko je bilo korisno za poverioca ili se predmet ispunjenja još nalazi kod njega.
Poslovno nesposoban poverilac može odobriti, pošto postane poslovno sposoban, ispunjenje koje je primio u vreme svoje poslovne nesposobnosti.
Alternativa: U stavu 1. reči: "kod njega" zamenjuju se recima: "u njegovoj imovini".
Odsek 4.
PREDMET ISPUNJENJA
Sadržina obaveze
Član 500
Ispunjenje se sastoji u izvršenju onoga što čini sadržinu obaveze, te niti je dužnik može ispuniti nečim drugim, niti poverilac može zahtevati nešto drugo.
Nema punovažnog ispunjenja ako ono što je dužnik predao kao dugovanu stvar, i poverilac kao takvu primio to uistinu nije, a poverilac ima pravo da vrati ono što mu je predato i da zahteva dugovanu stvar.
Zamena ispunjenja
Član 501
Obaveza prestaje ako poverilac u sporazumu sa dužnikom primi nešto drugo umesto onoga što mu se duguje.
U tom slučaju dužnik odgovara isto kao prodavac za materijalne i pravne nedostatke stvari date umesto onoga što je dugovao.
Ali, poverilac, umesto zahteva po osnovu odgovornosti dužnika za materijalne ili pravne nedostatke stvari, može zahtevati od dužnika, ali ne više od jemca, ispunjenje prvobitnog potraživanja i naknadu štete.
Predaja radi prodaje
Član 502
Ako je dužnik predao poveriocu neku stvar ili koje drugo pravo da ih proda i da iz postignutog iznosa naplati svoje potraživanje, a ostatak mu preda, obaveza prestaje tek kad se poverilac naplati iz postignutog iznosa.
Delimično ispunjenje
Član 503
Poverilac nije dužan primiti delimično ispunjenje.
Ako poverilac naknadno utvrdi da ono što je primio kao potpuno ispunjenje u stvari to nije, ima pravo vratiti primljenog i zahtevati potpuno ispunjenje.
Ali ako poverilac nema nikakv interes da ga odbije, dužan je primiti delimično ispunjenje novčane obaveze.
Varijanta I: Prethodni član se menja tako da glasi:
Poverilac nije dužan primiti delimično ispunjenje, osim ako priroda obaveze drukčije ne nalaže.
Ali je poverilac dužan primiti delimično ispunjenje novčane obaveze, osim ako ima poseban interes da ga odbije.
Varijanta II:U prethodnom članudodaje se stav 3 koji glasi:
Ako poverilac naknadno utvrdi da ono što je primio kao potpuno ispunjenje u stvari to nije, ima pravo vratiti primljeno i zahtevati potpuno ispunjenje ili zadržati primljeno i tražiti ostatak do potpunog ispunjenja.
Obaveza davanja stvari određenih po rodu
Član 504
Ako su stvari određene samo po rodu, dužnik je dužan dati stvari srednje kakvoće.
Ali, ako mu je bila poznata namena stvari, dužan je dati stvari odgovarajućeg kvaliteta.
Odsek 5.
URAČUNAVANJE ISPUNJENJA
Red uračunavanja
Član 505
Kad između istih lica postoji više istorodnih obaveza, pa ono što dužnik ispuni nije dovoljno da bi se mogle namiriti sve, onda se uračunavanje vrši onim redom koji odredi dužnik.
Izuzetno, ako dužnik pored glavnice duguje i kamate i troškove, uračunavanje se vrši sporazumom poverioca i dužnika, a ako takvog sporazuma nema, uračunavanje se obavezno vrši tako što se prvo otplaćuju troškovi, zatim kamate i najzad glavnica.
Kad nema ni sporazuma ni dužnikove izjave o uračunavanju, onda se obaveze namiruju redom kako je koja dospela za ispunjenje.
Ako je više obaveza istovremeno dospelo za ispunjenje, onda se prvo namiruju one čije je ispunjenje najmanje obezbeđeno, a kad su sve podjednako obezbeđene, onda se prvo namiruju one koje su dužniku na najvećem teretu.
Ako se u svemu napred rečenom obaveze jednake, namiruju se redom kako su nastale, a ako su istovremeno nastale, onda se ono što je dato na ime ispunjenja raspoređuje na sve obaveze srazmerno njihovim iznosima.
Alternativa: St. 1 i 2 menjaju se tako da glase:
Kad između istih lica postoji više istorodnih obaveza, pa ono što dužnik ispuni nije dovoljno da bi se mogle namiriti sve, onda se, ako o tome ne postoji sporazum poverioca i dužnika, uračunavanje vrši onim redom koji odredi dužnik najkasnije prilikom ispunjenja.
Kad nema dužnikove izjave o uračunavanju, obaveze se namiruju redom kako je koja dospela za ispunjenje.
Uračunavanje kamata i troškova
Član 506
Ako dužnik pored glavnice duguje i kamate i troškove, uračunavanje se vrši tako što se prvo otplaćuju troškovi, zatim kamate i najzad glavnica.
Kad dužnik propusti da odredi red uračunavanja
Član 507
Ako se dužnik koji je propustio da odredi red uračunavanja ne slaže sa uračunavanjem koje je poverilac izvršio u priznanici, on više ne može odrediti sam drugi red uračunavanja, ali ako bez odlaganja izjavi poveriocu da se ne slaže sa uračunavanjem izvršenim u priznanici, primeniće se red uračunavanja određen u zakoniku.
Odsek 6.
VREME ISPUNJENJA
Kad rok nije određen
Član 508
Ako rok nije određen, a svrha posla, priroda obaveze i ostale okolnosti ne zahtevaju izvestan rok za ispunjenje, poverilac može zahtevati odmah ispunjenje obaveze, a dužnik sa svoje strane može zahtevati od poverioca da odmah primi ispunjenje.
Alternativa: Naslov iznad prethodnog člana menja se tako da glasi:
Opšte pravilo
i dodaje se novi stav 1. koji glasi:
Dužnik je dužan ispuniti obavezu u određenom roku.
Ispunjenje pre roka
Član 509
Kad je rok ugovoren isključivo u interesu dužnika, on ima pravo ispuniti obavezu i pre ugovorenog roka, ali je dužan obavestiti poverioca o svojoj nameri i paziti da to ne bude u nevreme.
U ostalim slučajevima, kad dužnik ponudi ispunjenje pre roka, poverilac može odbiti ispunjenje, a može ga i primiti i zadržati pravo na naknadu štete, ako o tome bez odlaganja obavesti dužnika.
Pravo poverioca da zahteva ispunjenje pre roka
Član 510
Poverilac ima pravo zahtevati ispunjenje pre roka ako mu dužnik nije dao obećano obezbeđenje ili ako na njegov zahtev nije dopunio obezbeđenje smanjeno bez njegove krivice, kao i kad je rok ugovoren isključivo u njegovom interesu.
Kad je određivanje roka ostavljeno jednoj strani
Član 511
Kad je određivanje vremena ispunjenja ostavljeno poveriocu ili dužniku, druga strana može, ako ovlašćenik ne odredi rok ni posle opomene, zahtevati od suda da odredi primeren rok za ispunjenje.
Novčana obaveza
Član 512
Ako se plaćanje vrši posredstvom banke ili druge organizacije kod koje se vodi račun poverioca, smatraće se, ukoliko ugovorne strane nisu drukčije odredile, da je dug izmiren kada banci, odnosno organizaciji kod koje se vodi račun, stigne novčana doznaka u korist poverioca.
Ako je posebnim propisom ili ugovorom predviđeno plaćanje čekom na određeni račun, pretpostavlja se da su se strane saglasile da je isplata izvršena na dan kada je dužnikova banka zadužila račun izdavaoca čeka, a banka od poverioca primila uplatu.
Alternativa: Dodaju se dva nova člana koja glase:
Odbijanje zadocnelog ispunjenja
Član 513
Poverilac može odbiti da primi zadocnelo ispunjenje koje više nema interesa za njega i zahtevati naknadu štete zbog neispunjenja.
Za zadocnjenje sa ispunjenjem obaveze iz dvostranog ugovora važe posebne odredbe.
Ugovoreni gubitak roka
Član 514
Kad je ugovoreno da će dužnik izgubiti rokove ako zadocni sa ispunjenjem neke obaveze, gubitak rokova ne nastupa ako je dužnik zadocnio sa ispunjenjem neznatnog dela obaveze, izuzev kad je drukčije ugovoreno.
Smatra se da se poverilac odrekao da se koristi ovim pravom ako je primio zadocnelo ispunjenje bez rezerve.
Odsek 7.
MESTO ISPUNJENJA
Opšta pravila
Član 515
Dužnik je dužan ispuniti obavezu, a poverilac primiti ispunjenje u mestu određenom pravnim poslom ili zakonom.
Kad mesto ispunjenja nije određeno, a ne može se odrediti ni po svrsi posla, prirodi obaveze ili ostalim okolnostima, ispunjenje obaveze vrši se u mestu u kome je dužnik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedište, odnosno prebivalište, a u nedostatku prebivališta, svoje boravište.
Ali, ako je dužnik pravno lice koje ima više organizacionih delova u raznim mestima, kao mesto ispunjenja smatra se sedište organizacionog delà koji treba da izvrši radnje neophodne za ispunjenje obaveze, ako je poveriocu ta okolnost pri zaključenju ugovora bila poznata ili morala biti poznata.
Mesto ispunjenja novčanih obaveza
Član 516
Novčane obaveze ispunjavaju se u mestu u kome poverilac ima sedište odnosno prebivalište, a u nedostatku prebivališta, boravište.
Ako se plaćanje vrši virmanom, novčane obaveze se ispunjavaju u sedištu organizacije kod koje se vode poveriočeva novčana sredstva.
Ako je poverilac promenio mesto u kome je imao svoje sedište, odnosno prebivalište u vreme kad je obaveza nastala te su zbog toga povećani troškovi ispunjenja to povećanje pada na teret poverioca.
Odsek 8.
PRIZNANICA
Pretpostavke u vezi sa priznanicom
Član 517
Ko ispuni obavezu potpuno ili delimično, ima pravo zahtevati da mu poverilac o tome izda priznanicu o svom trošku.
Dužnik koji je novčanu obavezu isplatio preko banke ili pošte, može zahtevati da mu poverilac izda priznanicu samo ako za to ima opravdan razlog.
Ako je izdata priznanica da je potpuno isplaćena glavnica, pretpostavlja se da su isplaćene i kamate i sudski i drugi troškovi, ako ih je bilo.
Isto tako, ako dužnik povremenih davanja, kao što su zakupnine, i drugih potraživanja koja se povremeno obračunavaju, kao što su ona koja nastaju utroškom električne energije, ili vode, ili upotrebom telefona, ima priznanicu da je isplatio docnije dospelo potraživanje pretpostavlja se da je isplatio i ona koja su ranije dospela.
Odbijanje izdavanja priznanice
Član 518
Ako poverilac odbije da izda priznanicu, dužnik može položiti kod suda predmet svoje obaveze.
Odsek 9.
VRAĆANJE ISPRAVA O DUGU
Vraćanje obveznice
Član 519
Kad potpuno ispuni svoju obavezu, dužnik može, pored priznanice, zahtevati od poverioca da mu vrati obveznicu.
Kad poverilac ne može da vrati obveznicu, dužnik ima pravo zahtevati da mu poverilac izda javno overenu ispravu da je obaveza prestala.
Ako je dužniku vraćena obveznica, pretpostavlja se da je obaveza potpuno ispunjena.
Dužnik koji je ispunio obavezu samo delimično, ima pravo zahtevati da se to ispunjenje zabeleži na obveznici.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Vraćanje druge isprave o dugu
Član 520
Kad potpuno ispuni svoju obavezu, dužnik može, pored priznanice, zahtevati od poverioca da mu vrati drugu ispravu o dugu.
Kad poverilac ne može da vrati ispravu o dugu dužnik ima pravo zahtevati da mu poverilac izda javno overenu ispravu da je obaveza prestala.
Ako je dužniku vraćena druga isprava o dugu pretpostavlja se da je obaveza potpuno ispunjena.
Dužnik koji je ispunio obavezu samo delimično, ima pravo zahtevati da se to ispunjenje zabeleži na drugoj ispravi o dugu.
Odeljak 2.
DOCNJA
Odsek 1.
DOCNJA DUŽNIKA
Kad dužnik dolazi u docnju
Član 521
Dužnik dolazi u docnju kad ne ispuni obavezu u roku određenom za ispunjenje.
Ako rok za ispunjenje nije određen, dužnik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili započinjanjem nekog postupka čija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze.
Alternativa: Dodaje se novi stav 3 koji glasi:
Dužnik ne dolazi u docnju ako dokaže da je zadocnio sa ispunjenjem usled više sile ili nekih drugih okolnosti za koje on ne odgovara.
Dejstvo dužnikove docnje
Član 522
Dužnik u docnji odgovara za štetu koju poverilac trpi usled njegovog zadocnjenja sa ispunjenjem.
On odgovara i za delimičnu ili potpunu nemogućnost ispunjenja koja je nastupila od više sile posle njegovog dolaska u docnju.
Odsek 2.
DOCNJA POVERIOCA
Kad poverilac dolazi u docnju
Član 523
Poverilac dolazi u docnju ako bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponašanjem spreči.
Poverilac dolazi u docnju i kad je spreman da primi ispunjenje dužnikove istovremene obaveze, ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze.
Poverilac ne dolazi u docnju ako dokaže da u vreme ponude ispunjenja, ili u vreme određeno za ispunjenje, dužnik nije bio u mogućnosti da svoju obavezu ispuni.
Dejstva poveriočeve docnje
Član 524
Dolaskom poverioca u docnju prestaje docnja dužnika, i na poverioca prelazi rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari.
Od dana poveriočeve docnje prestaje teći kamata.
Poverilac u docnji dužan je naknaditi dužniku štetu nastalu usled docnje za koju odgovara, kao i troškove oko daljeg čuvanja stvari.
Alternativa: Dodaje se novi stav 4 koji glasi:
Dok traje njegova docnja poverilac ne može preduzimati mere izvršenja.
Odeljak 3.
POLAGANJE I PRODAJA DUGOVANE STVARI
Polaganje kod suda ili javnog beležnika
Član 525
Kad je poverilac u docnji ili je nepoznat ili kad je neizvesno ko je poverilac ili gde se nalazi ili kad je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika ili neće da primi dugovano, može dužnik položiti dugovanu stvar kod suda ili javnog beležnika, za poverioca.
Isto pravo imaju i treća lica koja su pravno zainteresovana da obaveza bude ispunjena.
O izvršenom polaganju dužnik je dužan izvestiti poverioca ako zna za njega i za njegovo boravište.
Alternativa: Stav 3. zamenjuje se stavovima koji glase:
O izvršenom polaganju dužnik je dužan izvestiti poverioca ako zna za njega i za njegovo boravište, inače će mu odgovarati za štetu.
Ako je poveriočevo boravište nepoznato, odrediće mu se staralac.
Kod kog suda se vrši polaganje
Član 526
Polaganje se vrši kod stvarno nadležnog suda u mestu ispunjenja, osim ako razlozi ekonomičnosti ili priroda posla zahtevaju da se polaganje izvrši u mestu gde se stvar nalazi.
Svaki drugi stvarno nadležni sud mora primiti stvar u depozit, a dužnik je dužan dati naknadu poveriocu ako je ovaj polaganjem kod drugog suda pretrpeo štetu.
Predaja na čuvanje drugom licu
Član 527
Kad je predmet obaveze neka stvar koja se ne može čuvati u sudskom depozitu, dužnik može zahtevati od suda da odredi lice kome će predati stvar da je čuva o trošku i za račun poverioca.
U slučaju obaveze iz privrednog ugovora, predaja takve stvari javnom skladištu na čuvanje za račun poverioca proizvodi dejstvo polaganja kod suda.
O izvršenoj predaji na čuvanje dužnik je dužan obavestiti poverioca, inače će mu odgovarati za štetu.
Uzimanje položene stvari natrag
Član 528
Dužnik može uzeti natrag položenu stvar.
O uzimanju stvari dužnik je dužan obavestiti poverioca.
Pravo dužnika da uzme položenu stvar prestaje kad dužnik izjavi sudu da se odriče tog prava, kad poverilac izjavi da prima položenu stvar, kao i kad bude utvrđeno pravnosnažnom odlukom da polaganje ispunjava uslove urednog ispunjenja.
Dejstvo polaganja
Član 529
Polaganjem dugovane stvari dužnik se oslobađa obaveze u času kad je izvršio polaganje.
Ako je dužnik bio u docnji, njegova docnja prestaje. Od časa kada je stvar položena, rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari prelazi na poverioca.
Od dana polaganja prestaje teći kamata.
Ako dužnik uzme natrag položenu stvar, smatraće se kao da nije bilo polaganja, a njegovi sadužnici i jemci ostaju u obavezi.
Alternativa: Stav 1. menja se tako da glasi:
Polaganjem dugovane stvari kod suda dužnik se oslobađa obaveze u času kada je izvršeno polaganje pod uslovom da položenu stvar ne uzme natrag.
Dodaje se novi stav 6. koji glasi:
Ali kada poverilac izjavi da će primiti položenu stvar kao potpuno ispunjenje, kao i kada se pravosnažnom presudom utvrdi da polaganje ispunjava uslove urednog potpunog ispunjenja, onda su jemci i sadužnici oslobođeni svojih obaveza, čak i ako bi docnije sa pristankom poverioca dužnik uzeo stvar natrag.
Troškovi polaganja
Član 530
Troškove punovažnog i neopozvanog polaganja snosi poverilac ukoliko prelaze troškove ispunjenja koje je dužan snositi dužnik.
Prodaja umesto polaganja stvari
Član 531
Ako je stvar nepodesna za čuvanje, ili ako su za njeno čuvanje ili za njeno održavanje potrebni troškovi nesrazmerni sa njenom vrednošću, dužnik je može prodati na javnoj prodaji u mestu određenom za ispunjenje, ili nekom drugom mestu ako je to u interesu poverioca, a postignuti iznos, po odbitku troškova prodaje, položiti kod suda tog mesta.
Ako stvar ima tekuću cenu, ili ako je male vrednosti u poređenju sa troškovima javne prodaje, dužnik je može prodati iz slobodne ruke odnosno bez javne prodaje.
Ako je stvar takva da može brzo propasti ili se pokvariti, dužnik je dužan prodati je bez odlaganja na najpogodniji način.
U svakom slučaju, dužnik je dužan obavestiti poverioca o nameravanoj prodaji kad god je to moguće, a po izvršenoj prodaji, o postignutoj ceni i njenom polaganju kod suda.
Alternativa: Na kraju stava 4. tačka se zamenjuje zarezom i dodaju se reči: "inače će mu odgovarati za štetu".
Predavanje stvari poveriocu
Član 532
Sud će predati poveriocu položenu stvar pod uslovima koje je dužnik postavio.
Alternativa: Dodaje se novi stav 2 koji glasi:
Kad poverilac ima pravo zahtevati ispunjenje od dužnika samo ako i sam istovremeno ispuni nešto njemu, dužnik može poveriočevo pravo da uzme stvar položenu za njega kod suda, usloviti ispunjenjem onoga što poverilac duguje njemu.
Prodaja radi pokrića troškova čuvanja
Član 533
Ako troškovi čuvanja ne budu isplaćeni u razumnom roku, sud će, na traženje čuvara, narediti da se stvar proda i odrediti način prodaje.
Od iznosa dobijenog prodajom odbiće se troškovi prodaje i troškovi čuvanja, a ostatak položiti kod suda za poverioca.
GLAVA IX
OSTALI NAČINI PRESTANKA OBAVEZA
Odeljak 1.
PREBIJANJE ILI KOMPENZACIJA
Odsek 1.
ZAKONSKA KOMPENZACIJA
Opšti uslovi i dejstva
Član 534
Dužnik može prebiti potraživanje koje ima prema poveriocu sa onim što ovaj potražuje od njega, ako oba potraživanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoće i ako su oba dospela i likvidna.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Kad dužnik postane poverilac svog poverioca onda se može prebiti ono što on potražuje od svog poverioca sa onim što ovaj potražuje od njega, ako oba potraživanja imaju za predmet novac, ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoće, ako je svako od njih likvidno, to jest ako je svako od njih izvesno da postoji i koliko je i ako su oba dospela.
Prebijanjem prestaju oba potraživanja ako su jednaka, a ako nisu jednaka manje prestaje, a veće se smanjuje za iznos manjeg.
Ovim se ne dira u pravila koja važe za tekući račun.
Izjava o prebijanju
Član 535
Prebijanje ne nastaje čim se steknu uslovi za to, nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da vrši prebijanje.
Posle izjave o prebijanju smatra se da je prebijanje nastalo onog časa kad su se stekli uslovi za to.
Odsustvo uzajamnosti
Član 536
Dužnik ne može izvršiti prebijanje onoga što duguje poveriocu sa onim što poverilac duguje njegovom jemcu.
Ali jemac može izvršiti prebijanje dužnikove obaveze prema poveriocu sa dužnikovim potraživanjem od poverioca.
Ko je dao svoju stvar u zalogu za tuđu obavezu, može zahtevati od poverioca da mu vrati založenu stvar kad se ispune uslovi za prestanak te obaveze prebijanjem, kao i kad poverilac propusti svojom krivicom da izvrši prebijanje.
Alternativa: Ispred stava 1 dodaju se dva nova stava koja glase:
Dužnik ne može ugasiti svoj dug prebijanjem pozivajući na svoje potraživanje prema nekom trećem koji, sa svoje strane, ima potraživanje prema dužnikovom poveriocu.
Ko je na osnovu ugovora dužan izvršiti nešto u korist nekog trećeg ne može mu prebiti potraživanje koje ima prema licu sa kojim je zaključio ugovor u korist tog lica.
Produženje roka za ispunjenje
Član 537
Ako je rok za ispunjenje produžen sporazumno, potraživanje se smatra dospelim tek kada istekne novi rok.
Produženje roka od samog poverioca ne sprečava prebijanje.
Zastarelo potraživanje
Član 538
Dug se može prebiti sa zastarelim potraživanjem samo ako ono još nije bilo zastarelo u času kad su se stekli uslovi za prebijanje.
Ako su uslovi za prebijanje nastali pošto je jedno od potraživanja zastarelo, nema prebijanja ako je dužnik zastarelog potraživanja istakao prigovor zastarelosti.
Različita mesta ispunjenja
Član 539
Prebijanje se može izvršiti kad je mesto ispunjenja jedne obaveze različito od mesta ispunjenja druge, ali se pri tom od potraživanja svake strane odbijaju odgovarajući troškovi do mesta ispunjenja njene obaveze.
Prebijanje sa ustupljenim potraživanjem
Član 540
Dužnik ustupljenog potraživanja može prebiti prijemniku ona svoja potraživanja koja je do obaveštenja o ustupanju mogao prebiti ustupiocu.
On mu može prebiti i ona svoja potraživanja od ustupioca koja je stekao pre obaveštenja o ustupanju, a čiji rok za ispunjenje nije bio dospeo u času kada je obavešten o ustupanju, ali samo ako taj rok pada pre roka za ispunjenje ustupljenog potraživanja ili u isto vreme.
Dužnik koji je bez rezerve izjavio prijemniku da pristaje na ustupanje ne može mu više prebiti nikakvo svoje potraživanje od ustupioca.
Ako je ustupljeno potraživanje upisano u javne knjige, dužnik može izvršiti prebijanje prijemniku samo ako je njegovo potraživanje upisano kod ustupljenog potraživanja ili ako je prijemnik izvešten prilikom ustupanja o postojanju tog potraživanja.
Prebijanje sa obavezama prema pravnim licima javnog prava
Član 541
Obaveze prema licima javnog prava i njihovim organima može prestati prebijanjem sa potraživanjem prema njima samo ako nije posebnim zakonom drugačije određeno.
Slučajevi kad je prebijanje isključeno
Član 542
Ne može prestati prebijanjem:
Zabrana na potraživanju druge strane
Član 543
Dužnik ne može vršiti prebijanje ako je njegovo potraživanje dospelo tek pošto je neko treći stavio zabranu na poveriočevo potraživanje prema njemu.
Uračunavanje prebijanjem
Član 544
Kad između dva lica postoji više obaveza koje mogu prestati prebijanjem, prebijanje se vrši po pravilima koja važe za uračunavanje ispunjenja.
Odsek 2.
SUDSKA KOMPENZACIJA
Član 545
Ako potraživanje jedne strane nije likvidno, ali se može lako utvrditi da li ono postoji i koliko je, sud može izvršiti prebijanje za onaj deo tog potraživanja čije postojanje bude utvrdio i odložiti donošenje odluke o zahtevu druge strane dok se ne utvrdi postojanje i količina ostatka.
Ako je potraživanje druge strane veće od potraživanja koje mu se ističe radi prebijanja, sud će dosuditi razliku poveriocu istom presudom.
Odsek 3.
UGOVORNA KOMPENZACIJA
Član 546
Ugovorne strane mogu svojom voljom prebiti svoja uzajamna potraživanja i kad nisu ispunjeni drugi uslovi za propisanu zakonsku kompenzaciju, osim ako su protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili moralu.
Odeljak 2.
OTPUŠTANJE DUGA ILI OPROŠTAJ
Sporazum
Član 547
Obaveza prestaje kad poverilac izjavi dužniku da neće tražiti njeno ispunjene i dužnik se sa tim saglasi.
Za punovažnost ovog sporazuma nije potrebno da bude zaključen u formi u kojoj je zaključen posao iz koga je obaveza nastala.
Alternativa: Dodaje se novi stav 3 koji glasi:
Ako dužnik ne odbije bez odlaganja ponudu poverioca da mu dug oprosti, smatra se da je ponudu prihvatio.
Odricanje od sredstava obezbeđenja
Član 548
Vraćanje zaloge i odricanje od drugih sredstava kojima je bilo obezbeđeno ispunjenje obaveze, ne znači poveriočevo odricanje od prava da traži njeno ispunjenje.
Otpuštanje duga jemcu
Član 549
Otpuštanje duga jemcu ne oslobađa glavnog dužnika, a otpuštanje duga glavnom dužniku oslobađa jemca.
Kad ima više jemaca, pa poverilac oslobodi jednog od njih, ostali ostaju u obavezi, ali se njihova obaveza smanjuje za deo koji otpada na oslobođenog jemca.
Opšte otpuštanje duga
Član 550
Opšte otpuštanje duga gasi sva poveriočeva potraživanja prema dužniku, izuzev onih za koja poverilac nije znao da postoje u času kad je otpuštanje izvršeno.
Odeljak 3.
PRENOV ILI NOVACIJA
Uslovi
Član 551
Obaveza prestaje ako se poverilac i dužnik saglase da postojeću obavezu zamene novom i ako nova obaveza ima različit predmet ili različit osnov.
Sporazum poverioca i dužnika kojim se menja ili dodaje odredba o roku, o mestu, ili o načinu ispunjenja, zatim naknadni sporazum o kamati, ugovornoj kazni, obezbeđenju ispunjenja ili o kojoj drugoj sporednoj odredbi, kao i sporazum o izdavanju nove isprave o dugu, ne smatraju se prenovom.
Izdavanje menice ili čeka zbog neke ranije obaveze ne smatra se prenovom, izuzev kad je to ugovoreno.
Volja da se izvrši prenov
Član 552
Prenov se ne pretpostavlja, te ako strane nisu izrazile nameru da ugase postojeću obavezu kad su stvarale novu, ranija obaveza ne prestaje, već postoji i dalje pored nove.
Potreba naročitog ovlašćenja zastupniku
Član 553
Kad novacija prelazi granice redovnog upravljanja, zastupnik poverioca ili dužnika može je izvršiti samo ako ima posebno ovlašćenje za to.
Dejstva prenova
Član 554
Ugovorom o prenovu ranija obaveza prestaje, a nova nastaje.
Sa ranijom obavezom prestaju i zaloga i jemstvo, izuzev ako je sa jemcem ili zalogodavcem drukčije ugovoreno.
Isto važi i za ostala sporedna prava koja su bila vezana za raniju obavezu.
Nedostatak ranije obaveze
Član 555
Prenov je bez dejstva ako je ranija obaveza bila ništava ili već ugašena. Ako je ranija obaveza bila samo rušljiva, prenov je punovažan ako je dužnik znao za nedostatak ranije obaveze.
Dejstvo poništenja
Član 556
Kad je ugovor o prenovu poništen smatra se da nije ni bilo prenova i da ranija obaveza nije ni prestala postojati.
Odeljak 4.
SJEDINJENJE ILI KONFUZIJA
Član 557
Obaveza prestaje sjedinjenjem kad jedno isto lice postane i poverilac i dužnik.
Kad jemac postane poverilac, obaveza glavnog dužnika ne prestaje.
Obaveze upisane u javne registre prestaju sjedinjenjem tek kad se izvrši upis brisanja.
Odeljak 5.
NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA
Prestanak obaveze zbog nemogućnosti ispunjenja
Član 558
Obaveza prestaje kad njeno ispunjenje postane nemoguće usled okolnosti zbog kojih dužnik ne odgovara.
Dužnik treba da dokaže okolnosti koje isključuju njegovu odgovornost.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Obaveza prestaje kad njeno ispunjenje postane nemoguće usled slučajeva više sile, i uopšte usled događaja za koji dužnik ne odgovara, a koji se desio posle njenog nastanka.
Dužnik treba da dokaže događaj koji isključuje njegovu odgovornost.
Kad su predmet obaveze stvari određene po rodu
Član 559
Ako su predmet obaveze stvari određene po rodu, obaveza ne prestaje čak i kad sve što dužnik ima od takvih stvari propadne usled okolnosti za koje on ne odgovara.
Ali, kad su predmet obaveza stvari određene po rodu koje se imaju uzeti iz određene mase tih stvari, obaveza prestaje kad propadne cela ta masa.
Ustupanje prava prema trećem odgovornom za nemogućnost ispunjenja
Član 560
Dužnik određene stvari koji je oslobođen svoje obaveze usled nemogućnosti ispunjenja dužan je ustupiti poveriocu pravo koje bi imao prema trećem licu zbog nastale nemogućnosti.
Odeljak 6.
PROTEK ROKA U TRAJNOM DUGOVINSKOM ODNOSU
Član 561
Trajni dugovinski odnos sa određenim rokom trajanja prestaje kad rok istekne, izuzev kad je ugovoreno ili zakonom određeno da se posle isteka roka dugovinski odnos produžava za neodređeno vreme ako ne bude blagovremeno otkazan.
Odeljak 7.
OTKAZ TRAJNOG DUGOVINSKOG ODNOSA
Član 562
Ako vreme trajanja dugovinskog odnosa nije određeno, svaka strana može ga prekinuti otkazom.
Otkaz mora biti dostavljen drugoj strani.
Otkaz se može dati u svako doba, samo ne u nevreme.
Otkazni dugovinski odnos prestaje kada istekne otkazni rok određen ugovorom, a ako takav rok nije određen ugovorom, odnos prestaje po isteku roka određenog zakonom ili običajem, odnosno istekom primerenog roka.
Strane mogu ugovoriti da će njihov dugovinski odnos prestati samim dostavljanjem otkaza, ako za određeni slučaj zakon ne naređuje što drugo.
Poverilac ima pravo da zahteva od dužnika ona davanja koja su dospela pre nego što je obaveza prestala protekom roka ili otkazom.
Alternativa: U stavu 4 reči: ''ili običajem'' zamenjuju se rečima: ''uzansama ili mesnim običajima''.
Odeljak 8.
PRESTANAK OBAVEZA SMRĆU DUŽNIKA ILI POVERIOCA
Smrt dužnika ili poverioca
Član 563
Po pravilu, obaveze ne prestaju smrću dužnika ili poverioca, već prelaze na njihove naslednike.
Ali će prestati smrću poverioca ili dužnika trajni dugovinski odnos pri čijem su zasnivanju lične osobine druge strane bile odlučujuća pobuda za zaključenje ugovora.
Smrću dužnika prestaje trajni dugovinski odnos iz ugovora zaključenog s obzirom na lične sposobnosti dužnika.
Naslednici lica čijom smrću prestaje dugovinski odnos, ako znaju za postojanje takvog odnosa, dužni su obavestiti drugu stranu o nastupeloj smrti, inače će odgovarati za štetu.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Smrću dužnika ili poverioca prestaje obaveza samo ako je nastala s obzirom na lične osobine koje od ugovornih strana ili lične sposobnosti dužnika.
GLAVA X
ZASTARELOST
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Dejstvo zastarelosti
Član 564
Protekom propisanog vremena zastarevaju prava potraživanja i druga građanska prava određena zakonom.
Odredbe o zastarelosti potraživanja shodno se primenjuju na zastarevanje zakonom određenih drugih građanskih prava.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Opšte pravilo
Član 565
Zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze.
Zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze.
Sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao.
Kad zastarelost počinje teći
Član 566
Zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajeve nije što drugo propisano.
Ako se obaveza sastoji u tome da se nešto ne učini, da se propusti ili trpi, zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kad je dužnik postupio protivno obavezi.
Nastupanje zastarelosti
Član 567
Zastarelost nastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog vremena.
Uračunavanje vremena prethodnika
Član 568
U vreme zastarelosti računa se i vreme koje je proteklo u korist dužnikovih prethodnika.
Zabrana promene roka zastarelosti
Član 569
Pravnim poslom ne može se odrediti duže ili kraće vreme zastarelosti od onog vremena koje je određeno zakonom.
Pravnim poslom ne može se odrediti da zastarelost neće teći za neko vreme.
Odricanje od zastarelosti
Član 570
Dužnik se ne može odreći zastarelosti pre nego što protekne vreme određeno za zastarelost.
Pismeno priznanje i obezbeđenje zastarele obaveze
Član 571
Pismeno priznanje zastarele obaveze smatra se kao odricanje od zastarelosti.
Isto dejstvo ima davanje zaloge ili kog drugog obezbeđenja za zastarelo potraživanje.
Dejstvo ispunjenja zastarele obaveze
Član 572
Ako dužnik ispuni zastarelu obavezu, nema pravo zahtevati da mu se vrati ono što je dao, čak i ako nije znao da je obaveza zastarela.
Poverilac čije je potraživanje obezbeđeno
Član 573
Kad protekne vreme zastarelosti, poverilac čije je potraživanje obezbeđeno zalogom ili hipotekom može se namiriti samo iz opterećene stvari, ako je drži u rukama ili ako je njegovo pravo upisano u javnoj knjizi.
Međutim, zastarela potraživanja kamata i drugih povremenih davanja ne mogu se namiriti ni iz opterećene stvari.
Sporedna potraživanja
Član 574
Kad zastari glavno potraživanje, zastarela su i sporedna potraživanja, kao što su potraživanja kamata, plodova, troškova, ugovorne kazne.
Kad se ne primenjuju pravila o zastarelosti
Član 575
Pravila o zastarelosti ne primenjuju se u slučajevima kad su u zakonu određeni rokovi u kojima treba da se podigne tužba ili da se izvrši određena radnja pod pretnjom gubitka prava.
Odeljak 2.
VREME POTREBNO ZA ZASTARELOST
Opšti rok zastarelosti
Član 576
Potraživanja zastarevaju za deset godina, ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti.
Povremena potraživanja
Član 577
Potraživanja povremenih davanja koja dospevaju godišnje ili u kraćim određenim razmacima vremena (povremena potraživanja), pa bilo da se radi o sporednim povremenim potraživanjima, kao što je potraživanje kamata, bilo da se radi o takvim povremenim potraživanjima u kojima se iscrpljuje samo pravo, kao što je potraživanje izdržavanja, zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja.
Isto važi za anuitete kojima se u jednakim unapred određenim povremenim iznosima otplaćuju glavnica i kamate, ali ne važi za otplate u obrocima i druga delimična ispunjenja.
Zastarelost prava
Član 578
Samo pravo iz kojeg proističu povremena potraživanja zastareva za pet godina, računajući od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraživanja posle koga dužnik nije vršio davanja.
Kad zastari pravo iz koga proističu povremena potraživanja, poverilac gubi pravo ne samo da zahteva buduća povremena davanja, nego i povremena davanja koja su dospela pre ove zastarelosti.
Ne može zastariti pravo na izdržavanje određeno zakonom.
Međusobna potraživanja iz privrednih ugovora
Član 579
Međusobna potraživanja iz privrednih ugovora kao i potraživanja naknade za izdatke učinjene u vezi s tim ugovorima, zastarevaju za tri godine.
Zastarevanje teče odvojeno za svaku isporuku robe, izvršeni rad ili uslugu.
Alternativa: Stav 1 menja se tako da galsi:
Međusobna potraživanja iz privrednih ugovora, uključujući i bankarske poslove, kao i potraživanja naknade za izdatke učinjene u vezi s tim ugovorima, zastarevaju za četiri godine.
Potraživanje zakupnine
Član 580
Potraživanje zakupnine, bilo da je određeno da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu, zastareva za tri godine.
Potraživanje naknade štete
Član 581
Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećeni doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo.
U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala.
Potraživanje naknade štete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva za vreme određeno za zastarelost te obaveze.
Potraživanje naknade štete prouzrokovane krivičnim delom
Član 582
Kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema štetniku kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.
Prekid zastarevanja krivičnog gonjenja povlači za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu štete.
Isto važi i za zastoj zastarevanja.
Alternativa: U stavu 1. reč: ''štetniku'' zamenjuju se rečima: "odgovornom licu".
Jednogodišnji rok zastarelosti
Član 583
Zastarevaju za jednu godinu:
1) potraživanje naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoće (kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva);
2) potraživanje izdavaoca parking prostora, radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio-prijemnika i televizijskog prijemnika;
3) potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka, kao i druga njihova potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim ili kraćim rokovima;
4) potraživanje pretplate na povremene publikacije, računajući od isteka vremena za koje je publikacija naručena.
Zastarevanje teče iako su isporuke ili usluge produžene.
Alternativa: U stavu 1 dodaju se dve nove tačke koje glase:
5) Potraživanje za usluge obezbeđenja pristupa internetu i elektronskim komunikacijama;
6) Potraživanje upravnika ili lica koje obavlja funkciju upravljanja u višestambenim zgradama (u etažnoj svojini) za usluge upravljanja i druga potraživanja koja se plaćaju tromesečno ili u kraćim rokovima.
Potraživanja utvrđena pred sudom ili drugim nadležnim organima
Član 584
Sva potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja zakon inače predviđa kraći rok zastarelosti.
Međutim, sva povremena potraživanja koja proističu iz takvih odluka ili poravnanja i dospevaju ubuduće, zastarevaju u roku predviđenom za zastarelost povremenih potraživanja.
Odeljak 3.
ZASTOJ ZASTAREVANJA
Potraživanja između određenih lica
Član 585
Zastarevanje ne teče:
1) između bračnih drugova;
2) između roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo;
3) između štićenika i njegovog staraoca, kao i organa starateljstva, za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu položeni računi;
4) između dva lica koja žive u vanbračnoj zajednici, dok ta zajednica postoji.
Potraživanja određenih lica
Član 586
Zastarevanje ne teče:
1) za vreme mobilizacije, u slučaju neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu potraživanja lica na vojnoj dužnosti;
2) u pogledu potraživanja koja imaju lica zaposlena u tuđem domaćinstvu prema poslodavcu ili članovima njegove porodice koji zajedno sa njima žive, sve dok taj radni odnos traje.
3) u slučajevima predviđenim posebnim propisima.
Nesavladive prepreke
Član 587
Zastarevanje ne teče za sve vreme za koje poveriocu nije bilo moguće zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze.
Uticaj uzroka zastoja zastarevanja
Član 588
Ako zastarevanje nije moglo početi da teče zbog nekog zakonskog uzroka, ono počinje teći kad taj uzrok prestane.
Ako je zastarevanje počelo teći pre nego što je nastao uzrok koji je zaustavio njegov dalji tok, ono nastavlja da teče kad prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre zaustavljanja računa se u zakonom određeni rok za zastarelost.
Potraživanja prema poslovno nesposobnim licima i njihova potraživanja
Član 589
Zastarevanje teče i prema maloletniku i drugom poslovno nesposobnom licu, bez obzira na to da li imaju zakonskog zastupnika ili ne.
Međutim, zastarelost potraživanja maloletnika koji nema zastupnika i drugog poslovno nesposobnog lica bez zastupnika, ne može nastupiti dok ne protekne dve godine od kad su postala potpuno poslovno sposobna, ili od kad su dobila zastupnika.
Ako je za zastarelost nekog potraživanja određeno vreme kraće od dve godine, a poverilac je maloletnik koji nema zastupnika ili neko drugo poslovno nesposobno lice bez zastupnika, zastarevanje tog potraživanja počinje teći od kad je poverilac postao poslovno sposoban, ili od kad je dobio zastupnika.
Potraživanja prema licu na odsluženju vojnog roka
Član 590
Zastarelost prema licu koje se nalazi na odsluženju vojnog roka ili na vojnoj vežbi ne može nastupiti dok ne proteknu tri meseca od odsluženja vojnog roka ili prestanka vojne vežbe.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Odeljak 4.
PREKID ZASTAREVANJA
Priznanje duga
Član 591
Zastarevanje se prekida kada dužnik prizna dug.
Priznanje duga može se učiniti ne samo izjavom poveriocu, nego i na posredan način, kao što su davanje otplate, plaćanje kamate, davanje obezbeđenja.
Alternativa: U stavu 1. reč: "dug", zameniti rečima: "osnov duga".
Podizanje tužbe
Član 592
Zastarevanje se prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja.
Odustanak, odbacivanje ili odbijanje tužbe
Član 593
Prekid zastarevanja izvršen podizanjem tužbe ili kojom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja, smatra se da nije nastupio ako poverilac odustane od tužbe ili radnje koju je preduzeo.
Isto tako, smatra se da nije bilo prekida ako poveriočeva tužba ili zahtev bude odbačen ili odbijen, ili ako izdejstvovana ili preduzeta mera izvršenja ili obezbeđenja bude poništena.
Odbacivanje tužbe zbog nenadležnosti
Član 594
Ako je tužba protiv dužnika odbačena zbog nenadležnosti suda ili kog drugog uzroka koji se ne tiče suštine stvari, pa poverilac podigne ponovo tužbu u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti odluke o odbacivanju tužbe, smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom tužbom.
Isto vredi i za pozivanje u zaštitu, i za isticanje prebijanja potraživanja u sporu, kao i u slučaju kad je sud ili drugi organ uputio dužniku da svoje prijavljeno potraživanje ostvaruje u parničnom postupku.
Pozivanje dužnika
Član 595
Za prekid zastarevanja nije dovoljno da poverilac pozove dužnika pismeno ili usmeno da obavezu ispuni.
Rok zastarelosti u slučaju prekida
Član 596
Posle prekida zastarevanje počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom određeni rok za zastarelost.
Zastarevanje prekinuto priznanjem od strane dužnika počinje teći iznova od priznanja.
Kad je prekid zastarevanja nastao podizanjem tužbe ili pozivanjem u zaštitu, ili isticanjem prebijanja potraživanja u sporu, odnosno prijavljivanjem potraživanja u nekom drugom postupku, zastarevanje počinje teći iznova od dana kad je spor okončan ili svršen na neki drugi način.
Kad je prekid zastarevanja nastao prijavom potraživanja u stečajnom postupku, zastarevanje počinje teći iznova od dana okončanja ovog postupka.
Isto važi i kad je prekid zastarevanja nastao zahtevom prinudnog izvršenja ili obezbeđenja.
Zastarevanje koje počinje teći iznova posle prekida, navršava se kad protekne onoliko vremena koliko je zakonom određeno za zastarevanje koje je prekinuto.
Zastarelost u slučaju prenova
Član 597
Ako je prekid nastao priznanjem duga od strane dužnika, a poverilac i dužnik su se sporazumeli da izmene osnov ili predmet obaveze, novo potraživanje zastareva za vreme koje je određeno za njegovu zastarelost.
Deo četvrti
RAZNE VRSTE OBAVEZA
GLAVA XI
NOVČANE OBAVEZE
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Načelo monetarnog nominalizma
Član 598
Kad obaveza ima za predmet svotu novca, dužnik je dužan isplatiti onaj broj novčanih jedinica na koji obaveza glasi, izuzev kad zakon određuje što drugo.
Valuta obaveze
Član 599
Ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu, njeno ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu prema kursu koji važi u trenutku ispunjenja obaveze.
Klizna skala
Član 600
U ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporuči određene predmete dozvoljeno je ugovoriti da će cena zavisiti od cena materijala i od rada, kao i drugih elemenata koji utiču na visinu troškova proizvodnje, u određeno vreme na određenom tržištu.
Plaćanje pre roka
Član 601
Dužnik novčane obaveze može je ispuniti pre roka.
Ništava je odredba ugovora kojom se dužnik odriče ovog prava.
U slučaju ispunjenja novčane obaveze pre roka, dužnik ima pravo da od iznosa duga odbije iznos kamate za vreme od dana isplate do dospelosti obaveze, ako je tako ugovoreno ili proizlazi iz običaja.
Alternativa: Reči u stavu 3: ''ako je tako ugovoreno ili proizilazi iz običaja'', zamenjuju se rečima: ''izuzev ako je to pravo izričito ugovorom isključeno''.
Odeljak 2.
UGOVORNA KAMATA
Stopa ugovorne kamate
Član 602
Ugovorne strane saglasno određuju visinu ugovorne kamate koja može biti i manja i veća od zakonske kamate.
Ukoliko je stopa ugovorne kamate veća od zakonske, ona ne može biti protivna prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima.
Sud će, u slučaju iz prethodnog stava, primeniti opšta pravila ovog zakonika o ništavosti ugovora, s tim da može smanjiti ugovornu kamatu i svesti je na stopu dozvoljene, zavisno od konkretnih okolnosti i shodne primene pravila o zabrani zelenaških ugovora.
Alternativa: Prethodni član se menja, tako da glasi:
Stopa ugovorne kamate ne može biti veća od dvostrukog iznosa zakonske kamate, izuzev ako je za određene odnose drugačije posebnim zakonom utvrđeno.
Kamata na kamatu
Član 603
Ništava je odredba ugovora kojom se predviđa da će na kamatu, kada dospe za isplatu, početi teći kamata, ako ne bude isplaćena.
Ali se može unapred ugovoriti da će se stopa kamate povećati ako dužnik ne isplati dospele kamate na vreme.
Odredbe prethodnih stavova ne odnose se na kreditno poslovanje banaka i drugih bankarskih organizacija.
Alternativa: Stav 3 se briše.
Gašenje kamate
Član 604
Kamata prestaje teći kad iznos dospelih a neisplaćenih kamata dostigne glavnicu.
Kamata u nenovčanim obavezama
Član 605
Odredbe ovog zakonika o ugovornoj kamati shodno se primenjuju i na ostale obaveze koje imaju za predmet stvari određene po rodu.
GLAVA HII
OBAVEZE SA VIŠE PREDMETA
Odeljak 1.
KUMULATIVNE OBAVEZE
Pravo poverioca
Član 606
Kad u istoj obavezi ima više raznih predmeta koje treba sve predati ili izvršiti onda oni čine celinu i poverilac nije dužan primiti ih odvojeno, nego ih može zahtevati sve odjednom.
Odeljak 2.
ALTERNATIVNE OBAVEZE
Pravo izbora
Član 607
Ako neka obaveza ima dva ili više predmeta, ali je dužnik dužan dati samo jedan da bi se oslobodio obaveze, pravo izbora, ako nije što drugo ugovoreno, pripada dužniku i obaveza prestaje kad on bude predao predmet koji je izabrao.
Alternativa: Dodaju se dva nova stava koja glase:
Strana koja ima pravo izbora može izabrati jedan ili drugi predmet, ali ne i jedan deo jednog, i jedan deo drugog predmeta.
Ako je jedan od obećanih predmeta obaveze bio nemoguć u vreme nastanka obaveze ili inače nije mogao biti predmet obaveze, obaveza je jednostavna, a ne alternativna.
Neopozivost i dejstvo izvršenog izbora
Član 608
Izbor je izvršen kad strana kojoj pripada pravo izbora obavesti drugu stranu o tome šta je izabrala, i od tog časa izbor se više ne može menjati.
Izvršenjem izbora smatra se da je obaveza od početka bila jednostavna i da je njen predmet od početka bila izabrana stvar.
Trajanje prava izbora
Član 609
Dužnik ima pravo izbora sve dok u postupku prinudnog izvršenja jedna od dugovanih stvari ne bude potpuno ili delimično predata poveriocu po njegovom izbora.
Ako pravo izbora pripada poveriocu, a on se ne izjasni o izbora u roku određenom za ispunjenje, dužnik ga može pozvati da izvrši izbor i za to mu odrediti primeren rok, posle čijeg isteka pravo izbora prelazi na dužnika.
Izbor poveren trećem licu
Član 610
Ako izbor treba da izvrši neko treće lice, a ono to ne učini, ili više lica, a ona ne mogu ni da se slože, ni da obrazuju većinu, svaka strana može ih pozvati da izvrše izbor u primerenom roku, posle čijeg isteka izbor će izvršiti sud na zahtev ma koje strane.
Alternativa: Prethodni član menja se, tako da glasi:
Ako izbor treba da izvrši neko treće lice, a ono to ne učini, svaka strana može zahtevati da izbor izvrši sud.
Načelo koncentracije
Član 611
Ako je jedan predmet obaveze postao nemoguć usled nekog događaja za koji ne odgovara ni jedna strana, obaveza postaje jednostavna i ograničava se na preostali predmet.
Nemogućnost ispunjenja usled krivice jedne strane
Član 612
Ako je jedan od dva dugovana predmeta postao nemoguć usled događaja za koji odgovara jedna strana, onda treba razlikovati prema tome koja je strana odgovorna za to i kojoj strani pripada pravo izbora.
Ako je jedan predmet postao nemoguć usled događaja za koji odgovara dužnik onda:
- ako pravo izbora pripada njemu, obaveza postaje jednostavna i ograničava se na preostali predmet;
- a ako pravo izbora pripada poveriocu, onda ovaj može po svom izboru tražiti preostali predmet ili naknadu štete.
Ako je jedan predmet postao nemoguć usled događaja za koji odgovara poverilac, onda:
- ako pravo izbora pripada dužniku, njegova obaveza prestaje, ali on može ako hoće tražiti naknadu štete i izvršiti svoju obavezu preostalim predmetima;
- a ako pravo izbora pripada poveriocu, dužnikova obaveza prestaje, ali poverilac može ako hoće dati naknadu štete i tražiti preostali predmet.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Ograničenje u slučaju odgovornosti jedne strane
Član 613
Kad je jedan predmet obaveze postao nemoguć usled događaja za koji je odgovoran dužnik, obaveza se ograničava na preostali predmet u slučaju da pravo izbora pripada njemu, a ako pravo izbora pripada poveriocu, on može po svom izbora tražiti preostali predmet ili naknadu štete.
Kad je jedan predmet obaveze postao nemoguć usled događaja za koji je odgovoran poverilac, dužnikova obaveza prestaje, ali u slučaju da njemu pripada pravo izbora, on može tražiti naknadu štete i izvršiti svoju obavezu preostalim predmetom, a ako pravo izbora ima poverilac, on može dati naknadu štete i tražiti preostali predmet.
Odeljak 3.
FAKULTATIVNE OBAVEZE I FAKULTATIVNA POTRAŽIVANJA
Odsek 1.
FAKULTATIVNE OBAVEZE
Ovlašćenje dužnika u fakultativnoj obavezi
Član 614
Dužnik čija obaveza ima jedan predmet, ali mu je dopušteno da se oslobodi svoje obaveze dajući neki drugi određeni predmet, može se koristiti tom mogućnošću sve dok poverilac u postupku prinudnog izvršenja ne dobije potpuno ili delimično predmet obaveze.
Ovlašćenja poverioca u fakultativnoj obavezi
Član 615
Poverilac u fakultativnoj obavezi može zahtevati od dužnika samo predmet obaveze, ali ne i drugi predmet, kojim dužnik, ako hoće, može takođe ispuniti svoju obavezu.
Kad predmet obaveze postane nemoguć usled događaja za koji dužnik ne odgovara, obaveza prestaje.
Kad predmet obaveze postane nemoguć usled događaja za koji dužnik odgovara, poverilac može tražiti samo naknadu štete, ali se dužnik može osloboditi obaveze dajući predmet koji je ovlašćen dati umesto dugovanog predmeta.
Odsek 2.
FAKULTATIVNA POTRAŽIVANJA
Član 616
Kad je ugovorom ili zakonom predviđeno da poverilac može mesto dugovanog predmeta zahtevati od dužnika neki drugi određeni predmet, onda ako poverilac ne zahteva taj drugi predmet dužnik je dužan predati mu dugovani predmet.
U ostalom, za ovakva fakultativna potraživanja važe prema nameri ugovornika i prema prilikama posla svrsishodna pravila o fakultativnim i o alternativnim obavezama.
Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:
Kad je ugovorom ili zakonom predviđeno da poverilac može umesto dugovanog predmeta zahtevati od dužnika neki drugi određeni predmet, dužnik je dužan predati mu taj predmet ako poverilac to zahteva.
Uostalom, za ovakva fakultativna potraživanja važe prema nameri ugovorne strane i prema prilikama posla odgovarajuća pravila o fakultativnim i o alternativnim obavezama.
GLAVA XIII
OBAVEZE SA VIŠE DUŽNIKA ILI POVERILACA
Odeljak 1.
DELJIVE OBAVEZE
Deljenje obaveze i potraživanja
Član 617
Obaveza je deljiva ako se ono što se duguje može podeliti i ispuniti u delovima koji imaju ista svojstva kao i ceo predmet i ako ono tom podelom ne gubi ništa od svoje vrednosti, inače obaveza je nedeljiva.
Kad u nekoj deljivoj obavezi ima više dužnika, obaveza se deli među njima na jednake delove, ako nije određena drugačija podela, i svaki od njih odgovara za svoj deo obaveze.
Kad u nekoj deljivoj obavezi ima više poverilaca, potraživanje se deli među njima na jednake delove, ako nije što drugo određeno, i svaki poverilac može zahtevati samo svoj deo potraživanja.
Pretpostavka solidarnosti
Član 618
Kad ima više dužnika u nekoj deljivoj obavezi nastaloj ugovorom, oni odgovaraju poveriocu solidarno, osim ako su ugovornici izrično otklonili solidarnu odgovornost ili ako takva njihova volja proizilazi iz okolnosti posla.
Alternativa: prethodni član menja se tako da glasi:
Kad ima više dužnika u nekoj deljivoj obavezi nastaloj privrednim ugovorom, oni odgovaraju poveriocu solidarno, osim ako su ugovorne strane izrično otklonile solidarnu odgovornost.
Odeljak 2.
SOLIDARNE OBAVEZE
Odsek 1.
SOLIDARNOST DUŽNIKA
I Odnosi između poverioca i dužnika
Sadržina solidarnosti dužnika
Član 619
Svaki dužnik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje od koga hoće sve dok ne bude potpuno ispunjena, ali kad jedan dužnik ispuni obavezu, ona prestaje i svi se dužnici oslobađaju.
Od više solidarnih dužnika, svaki može dugovati sa drugim rokom ispunjenja, pod drugim uslovima i uopšte sa različitim odstupanjima.
Pored ispunjenja solidarna obaveza prestaje i svi se dužnici oslobađaju kada jedan solidarni dužnik izvrši polaganje kod suda ili kada poverilac primi od jednog dužnika nešto drugo umesto dugovanog predmeta.
Na dužnika koji je ispunio obavezu prelaze poveriočeva prava prema ostalim dužnicima, ali samo za deo koji pada na svakog od njih.
Prebijanje
Član 620
Svaki solidarni dužnik može se pozvati na prebijanje koje je izvršio njegov sadužnik.
Solidarni dužnik može izvršiti prebijanje poveriočevog potraživanja sa onim što poverilac duguje nekom njegovom sadužniku, ali samo za onoliko koliko iznosi deo tog sadužnika u solidarnoj obavezi.
Otpuštanje duga
Član 621
Otpuštanje duga izvršeno sporazumno sa jednim solidarnim dužnikom oslobađa obaveze i ostale dužnike.
Ali, ako je otpuštanje imalo za svrhu da oslobodi obaveze samo dužnika s kojim je izvršeno, solidarna obaveza smanjuje se za deo koji prema međusobnim odnosima dužnika pada na njega, a ostali dužnici odgovaraju solidarno za ostatak obaveze.
Prenov
Član 622
Prenovom kojim je poverilac izvršio sa jednim solidarnim dužnikom oslobađaju se i ostali dužnici.
Ali, ako su poverilac i dužnik prenov ograničili na deo obaveze koji dolazi na ovoga, obaveza ostalih ne prestaje, nego se samo smanjuje za taj deo.
Poravnanje
Član 623
Poravnanje koje je zaključio jedan od solidarnih dužnika sa poveriocem nema dejstva prema ostalim dužnicima, ali ovi imaju pravo da prihvate to poravnanje, ako ono nije ograničeno na dužnika sa kojim je zaključeno.
Sjedinjenje
Član 624
Kad se u jednom licu sjedini svojstvo poverioca i svojstvo dužnika iste solidarne obaveze, onda se obaveza ostalih dužnika smanjuje za iznos delà koji na njega pada.
Docnja poverioca
Član 625
Kad poverilac dođe u docnju prema jednom solidarnom dužniku, on je u docnji i prema ostalim solidarnim dužnicima.
Docnja jednog dužnika i priznanje duga
Član 626
Docnja jednog solidarnog dužnika nema dejstvo prema ostalim dužnicima.
Isto važi i za priznanje duga koje bi izvršio jedan od solidarnih dužnika.
Krivica jednog dužnika
Član 626
Ako ispunjenje obaveze postane nemoguće krivicom jednog solidarnog dužnika, za vrednost dugovane stvari odgovaraju i ostali dužnici, ali oni ne odgovaraju za štetu koju usled toga trpi poverilac, ako iz odnosa poverioca i dužnika ne proističe što drugo.
Zastoj i prekid zastarevanja i odricanje od zastarelosti
Član 628
Ako je zastarevanje sprečeno ili prekinuto prema jednom dužniku, ono teče za ostale solidarne dužnike i može se navršiti, ali dužnik prema kome obaveza nije zastarela i koji je morao da je ispuni ima pravo zahtevati od ostalih dužnika prema kojima je obaveza zastarela da mu naknade svaki svoj deo obaveze.
Odricanje od navršene zastarelosti nema dejstva prema ostalim dužnicima.
Presuda
Član 629
Odluka doneta u sporu poverioca i jednog solidarnog dužnika na štetu dužnika nema dejstva prema ostalim solidarnim dužnicima.
Ali ako je odluka doneta u korist dužnika na osnovu razloga koji važe za sve dužnike, onda ona koristi i ostalim solidarnim dužnicima.
II Odnosi između dužnika posle namirenja poverioca
Pravo ispunioca na naknadu
Član 630
Po namirenju poverioca dužnik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog sadužnika da mu naknadi deo obaveze koji pada na njega.
Deo koji pada na dužnika od koga ne može da se dobije naknada deli se srazmerno na sve dužnike, računajući i dužnika kome je poverilac otpustio dug.
Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:
Dužnik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog sadužnika da mu naknadi deo obaveza koji pada na njega.
Pri tome nije od uticaja okolnost što je poverilac nekog od sadužnika oslobodio duga ili mu je dug smanjio.
Deo koji pada na dužnika od koga ne može da se dobije naknada deli se srazmerno na sve dužnike.
Podela na jednake delove i izuzetak
Član 631
Ako nije što drugo ugovoreno ili inače ne proizlazi iz pravnih odnosa učesnika u poslu, na svakog dužnika dolazi jednak deo.
Ali, ako je solidarna obaveza zaključena u isključivom interesu jednog solidarnog dužnika, on je dužan naknaditi ceo iznos obaveze sadužniku koji je namirio poverioca.
Odsek 2.
SOLIDARNOST POVERILACA
Solidarnost se ne pretpostavlja
Član 632
Kad na poverilačkoj strani ima više lica, ona su solidarna samo kad je solidarnost ugovorena ili zakonom određena.
Sadržina solidarnosti
Član 633
Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od dužnika ispunjenje cele obaveze, ali kad jedan od njih bude namiren, obaveza prestaje i prema ostalim poveriocima.
Dužnik može ispuniti obavezu poveriocu koga sam izabere, sve dok neki poverilac ne zatraži ispunjenje.
Alternativa: dodaje se stav 3 koji glasi:
Obaveza prestaje za sve poverioce polaganjem kod suda i ugovorenom zamenom ispunjenja.
Prebijanje
Član 634
Dužnik može izvršiti prebijanje svoje obaveze sa potraživanjem koje ima prema poveriocu koji mu zahteva ispunjenje.
Prebijanje sa potraživanjem koje ima prema nekom drugom poveriocu, dužnik može izvršiti samo do visine delà solidarnog potraživanja koje pripada tom poveriocu.
Otpuštanje duga i prenov
Član 635
Otpuštanjem duga i prenovom između dužnika i jednog poverioca smanjuje se solidarna obaveza za onoliko koliko iznosi deo tog potraživanja poverioca.
Poravnanje
Član 636
Poravnanje koje je zaključio jedan od solidarnih poverilaca sa dužnikom nema dejstva prema ostalim poveriocima, ali ovi imaju pravo da prihvate to poravnanje, izuzev kad se ono odnosi samo na deo poverioca sa kojim je zaključeno.
Sjedinjenje
Član 637
Kad se u licu jednog solidarnog poverioca sjedini i svojstvo dužnika, svaki od ostalih solidarnih poverilaca može od njega zahtevati samo svoj deo potraživanja.
Docnja
Član 638
Kad dužnik dođe u docnju prema jednom solidarnom poveriocu, on je u docnji i prema ostalim poveriocima.
Docnja jednog solidarnog poverioca dejstvuje i prema ostalim poveriocima.
Priznanje duga
Član 639
Priznanje duga učinjeno jednom poveriocu koristi svim poveriocima.
Zastarelost
Član 640
Ako jedan poverilac prekine zastarevanje ili ako prema njemu ne teče zastarevanje, to ne koristi ostalim poveriocima i prema njima zastarevanje teče i dalje.
Odricanje od zastarelosti izvršeno prema jednom poveriocu koristi i ostalim poveriocima.
Presuda
Član 641
Odluka doneta u sporu dužnika i jednog poverioca na štetu poverioca nema dejstva prema ostalim poveriocima.
Ali ako je odluka doneta u korist poverioca na osnovu razloga koji važe za sve poverioce, ona koristi i ostalim poveriocima, ukoliko protiv njih dužnik ne raspolaže ličnim prigovorima.
Odnosi između poverilaca posle ispunjenja
Član 642
Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od poverioca koji je primio ispunjenje od dužnika da mu preda deo koji mu pripada.
Ako iz odnosa među poveriocima ne proističe što drugo, svakom solidarnom poveriocu pripada jednak deo.
Odeljak 3.
NEDELJIVE OBAVEZE
Član 643
Za nedeljive obaveze u kojima ima više dužnika primenjuju se propisi o solidarnim obavezama.
Kad u nedeljivoj obavezi ima više poverilaca među kojima nije ni ugovorena ni zakonom određena solidarnost, jedan poverilac može zahtevati da dužnik ispuni njemu samo ako je ovlašćen od ostalih poverilaca da primi ispunjenje, a inače svaki poverilac može zahtevati od dužnika da obavezu ispuni svim poveriocima zajedno, ili da je izvršio polaganje kod suda.
Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:
Ako se poverioci ne saglase među sobom o ispunjenju, dužnik može izvršiti svoju obavezu polaganje kod suda.
Deo peti
PROMENA POVERIOCA ILI DUŽNIKA
GLAVA XIV
USTUPANJA POTRAŽIVANJA UGOVOROM ILI CESIJA
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Koja se potraživanja mogu preneti ugovorom
Član 644
Poverilac može ugovorom zaključenim sa trećim preneti na ovoga svoje potraživanje, izuzev onog čiji je prenos zabranjen zakonom ili koje je vezano za ličnost poverioca, ili koje se po svojoj prirodi protivi prenošenju na drugoga.
Ako su poverilac i dužnik ugovorili da poverilac neće moći preneti potraživanje na drugoga, ili da ga neće moći preneti bez dužnikovog pristanka, onda ugovor o prenošenju nema dejstva prema dužniku ako je treći znao za to.
Sporedna prava
Član 645
Sa potraživanjem prelaze na prijemnika sporedna prava, kao što su pravo prvenstvene naplate, hipoteka, zaloga, prava iz ugovora sa jemcem, prava na kamatu, ugovornu kaznu i sl.
Ipak, ustupilac može predati založenu stvar prijemniku samo ako zalogodavac pristane na to, inače ona ostaje kod ustupioca da je čuva za račun prijemnika.
Pretpostavlja se da su dospele, a neisplaćene kamate ustupljene sa glavnim potraživanjem.
Alternativa: Stav 3 se briše.
Obaveštavanje dužnika
Član 646
Za prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika, ali je ustupilac dužan obavestiti dužnika o izvršenom ustupanju.
Ispunjenje izvršeno ustupiocu pre obaveštenja o ustupanju punovažno je i oslobađa dužnika obaveze, ali samo ako nije znao za ustupanje, inače obaveza ostaje i on je dužan daje ispuni prijemniku.
Isto važi i za druge pravne poslove obavljene među njima u to vreme.
Višestruko ustupanje
Član 647
Ako je poverilac ustupio isto potraživanje raznim licima, potraživanje pripada prijemniku o kome je ustupilac prvo obavestio dužnika, odnosno koji se prvi javio dužniku.
Kad je sporno kome pripada potraživanje dužnik može izvršiti polaganje kod suda.
Ako je obaveza dospela za ispunjenje svaki učesnik u sporu može zahtevati da dužnik izvrši polaganje kod suda.
Odeljak 2.
ODNOS PRIJEMNIKA I DUŽNIKA
Član 648
Prijemnik ima prema dužniku ista prava koja je ustupilac imao prema dužniku do ustupanja.
Dužnik može istaći prijemniku pored prigovora koje ima prema njemu i one prigovore koje je mogao istaći ustupiocu do časa kad je saznao za ustupanje.
Odeljak 3.
ODNOS USTUPIOCA I PRIJEMNIKA
Predaja i isprava o dugu
Član 649
Ustupilac je dužan predati prijemniku obveznicu ili drugu ispravu o dugu, ako ih ima, kao i druge dokaze o ustupljenom potraživanju i sporednim pravima.
Ako je ustupilac preneo na prijemnika samo jedan deo potraživanja, on je dužan predati mu overen prepis obveznice ili koje druge isprave kojom se dokazuje postojanje ustupljenog potraživanja.
On je dužan izdati mu, na njegov zahtev, overenu potvrdu o ustupanju.
Odgovornost za postojanje potraživanja
Član 650
Kad je ustupanje izvršeno ugovorom sa naknadom, ustupilac odgovara za postojanje potraživanja u času kad je izvršeno ustupanje.
Odgovornost za naplativost
Član 651
Ustupilac ne odgovara ako prijemnik ne može da naplati ustupljeno potraživanje od dužnika.
On odgovara za naplativost ustupljenog potraživanja samo ako je to bilo ugovoreno, pa i u tom slučaju samo do visine onoga što je primio od prijemnika, kao i za kamatu i troškove oko ustupanja i u postupku protiv dužnika.
Veća odgovornost savesnog ustupioca ne može se ugovoriti.
Ustupilac koji je garantovao naplativost ustupljenog potraživanja odgovara prijemniku, ako mu ustupa dospelo potraživanje, za njegovu naplativost u času ustupanja, a ako mu ustupa potraživanje čije se ispunjenje ne može još zahtevati od dužnika, za njegovu naplativost u času dospelosti.
Odeljak 4.
POSEBNI SLUČAJEVI USTUPANJA POTRAŽIVANJA
Ustupanje umesto ispunjenja ili radi naplaćivanja
Član 652
Kad dužnik umesto ispunjenja svoje obaveze ustupi poveriocu svoje potraživanje ili jedan njegov deo, zaključenjem ugovora o ustupanju dužnikova obaveza se gasi do iznosa ustupljenog potraživanja.
Ali, kad dužnik ustupi svome poveriocu svoje potraživanje samo radi naplaćivanja, njegova se obaveza gasi, odnosno smanjuje tek kad poverilac naplati ustupljeno potraživanje.
U oba slučaja prijemnik je dužan predati ustupiocu sve što je naplatio preko iznosa svog potraživanja prema ustupiocu.
U slučaju ustupanja radi naplaćivanja dužnik ustupljenog potraživanja može ispuniti svoju obavezu i prema ustupiocu, čak i kad je obavešten o ustupanju.
Ustupanje radi obezbeđenja
Član 653
Kada je ustupanje izvršeno radi obezbeđenja prijemnikovog potraživanja prema ustupiocu, prijemnik je dužan da se stara sa pažnjom brižljivog i urednog čoveka o naplati ustupljenog potraživanja i da po izvršenoj naplati, pošto zadrži koliko je potrebno za namirenje sopstvenog potraživanja prema ustupiocu, ovome preda višak.
GLAVA XV
PROMENA DUŽNIKA
Odeljak 1.
PREUZIMANJE DUGA
Odsek 1.
OPŠTE ODREDBE
Ugovor o preuzimanju duga
Član 654
Preuzimanje duga vrši se ugovorom između dužnika i preuzimaoca, na koji je pristao poverilac.
O zaključenom ugovoru može poverioca izvestiti svaki od njih i svakome od njih može poverilac saopštiti svoj pristanak na preuzimanje duga.
Pretpostavlja se da je poverilac dao svoj pristanak ako je bez ograde primio neko ispunjenje od preuzimaoca, koje je ovaj učinio u svoje ime.
Ugovorne strane, kao i svaka od njih posebno, mogu pozvati poverioca da se u određenom roku izjasni da li pristaje na preuzimanje duga, pa ako se u određenom roku ne izjasni smatra se da nije dao svoj pristanak.
Ugovor o preuzimanju duga ima dejstva ugovora o preuzimanju ispunjenja za vreme dok poverilac ne bude dao svoj pristanak na ugovor o preuzimanju duga, kao i ako on odbije da dâ pristanak.
Slučaj kad je dug obezbeđen hipotekom
Član 655
Kad je prilikom otuđenja neke nepokretnosti na kojoj postoji hipoteka ugovoreno između pribavioca i otuđioca da će pribavilac preuzeti dug prema hipotekarnom poveriocu, smatra se da je hipotekarni poverilac dao pristanak na ugovor o preuzimanju duga ako ga na pismeni poziv otuđioca nije odbio u roku od tri meseca od prijema poziva.
U pismenom pozivu poveriocu se mora skrenuti pažnja na ovu posledicu, inače će se poziv smatrati za ništav.
Odsek 2.
DEJSTVA UGOVORA O PREUZIMANJU DUGA
Promena dužnika
Član 656
Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto pređašnjeg dužnika, a ovaj se oslobađa obaveze.
Ali, ako je u vreme poveriočevog pristanka na ugovor o preuzimanju duga preuzimalac bio prezadužen, a poverilac to nije znao niti je morao znati, pređašnji dužnik ne oslobađa se obaveze, a ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o pristupanju dugu.
Između preuzimaoca i poverioca postoji ista obaveza koja je dotle postojala između pređašnjeg dužnika i poverioca.
Sporedna prava
Član 657
Sporedna prava koja su dotle postojala uz potraživanje ostaju i dalje, ali jemstva, kao i zaloge, koje su dala treća lica prestaju ako jemci i zalogodavci ne pristaju da odgovaraju i za novog dužnika.
Ako nije što drugo ugovoreno, preuzimalac ne odgovara za nenaplaćene kamate koje su dospele do preuzimanja.
Prigovori
Član 658
Preuzimalac može istaći poveriocu sve prigovore koji proističu iz pravnog odnosa između pređašnjeg dužnika i poverioca, iz koga potiče preuzeti dug, kao i prigovore koje preuzimalac ima prema poveriocu.
Preuzimalac ne može istaći poveriocu prigovore koji potiču iz njegovog pravnog odnosa sa pređašnjim dužnikom, a koji odnos je bio osnov preuzimanja.
Odeljak 2.
PRISTUPANJE DUGU
Ugovor o pristupanju dugu
Član 659
Ugovorom između poverioca i trećeg, kojim se ovaj obavezuje poveriocu da će ispuniti njegovo potraživanje od dužnika, treći stupa u obavezu pored dužnika.
Samo ako je to izraženo na nesumnjiv način, može se ugovorom između poverioca i trećeg lica izvršiti preuzimanje duga i dužnika sasvim osloboditi obaveze.
Ugovorne strane mogu odrediti da će treći odgovarati samo za određeni deo obaveze.
Pristupanje dugu u slučaju primanja neke imovinske celine
Član 660
Imaonik na koga pređe na osnovu ugovora neka imovinska celina sa svojom aktivom i pasivom ili jedan njen deo, odgovara pored dosadašnjeg imaonika i solidarno sa njim za njene dugove, ali samo do iznosa njene aktive.
Ništava je odredba ugovora zaključenog sa ranijim imaonikom kojim se njegova odgovornost isključuje ili ograničava
Odeljak 3.
PREUZIMANJE ISPUNJENJA
Član 661
Preuzimanje ispunjenja se vrši ugovorom između dužnika i nekog trećeg kojim se ovaj obavezuje prema dužniku da ispuni njegovu obavezu prema njegovom poveriocu.
On odgovara dužniku ako blagovremeno ne ispuni obavezu poveriocu, te ovaj zatraži ispunjenje od dužnika.
Ali on ne preuzima dug, niti pristupa dugu i poverilac nema nikakvo pravo prema njemu.
Deo šesti
UGOVORI
GLAVA XVI
PRODAJA
(KUPOPRODAJA)
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 662
Ugovorom o prodaji obavezuje se prodavac da prenese na kupca svojinu prodate stvari i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar.
Prodavac nekog drugog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vršenje tog prava zahteva državinu stvari da mu i preda stvar.
Shodna primena2
Član 663
Na međunarodnu trgovačku prodaju primenjuje se Konvencija Ujedinjenih nacija o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe, ako su ispunjeni uslovi primene predviđeni tom konvencijom.
Forma prodaje nepokretnosti
Član 664
Ugovor o prodaji nepokretnih stvari mora biti zaključen u pismenoj formi, pod pretnjom ništavosti.
Posebni zahtevi forme o prodaji nepokretnih stvari uređuju se posebnim zakonom.
Rizik
Član 665
Do predaje stvari kupcu rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari snosi prodavac, a sa predajom stvari rizik prelazi na kupca.
Ako je prodavac na zahtev kupca poslao stvar u neko mesto koje nije mesto ispunjenja, rizik prelazi na kupca u času predaje stvari prevoziocu radi prenosa kupcu.
Rizik ne prelazi na kupca ako je on zbog nekog nedostatka predate stvari raskinuo ugovor ili tražio zamenu stvari.
Prelaz rizika u slučaju kupčeve docnje
Član 666
Ako predaja stvari nije izvršena zbog kupčeve docnje, rizik prelazi na kupca u času kad je došao u docnju.
Kad su predmet ugovora stvari određene po rodu, rizik prelazi na kupca u docnji ako je prodavac izdvojio stvari očigledno namenjene za izvršenje predaje i o tome odaslao obaveštenje kupcu.
Ali, kad su stvari određene po rodu takve prirode da prodavac ne može da izdvoji jedan njihov deo u očekivanju da ih kupac preuzme, dovoljno je da prodavac izvrši sve radnje koje su potrebne da bi kupac mogao izvršiti preuzimanje stvari i da o tome izvesti kupca.
Odeljak 2.
PREDMET UGOVORA O PRODAJI
Šta je predmet ugovora o prodaji
Član 667
Predmet ugovora o prodaji je stvar o kojoj je ugovor i cena.
Odsek 1.
STVAR
Opšte pravilo
Član 668
Predmet ugovora o prodaji mogu biti stvari koje su u prometu, te je ništav ugovor o prodaji stvari van prometa.
Za prodaju stvari čiji je promet ograničen važe posebni propisi.
Kad je stvar propala pre ugovora
Član 669
Ugovor o prodaji ne proizvodi nikakvo dejstvo, ako je u času njegovog zaključenja stvar o kojoj je ugovor bila propala.
Ako je u času zaključenja ugovora stvar bila samo delimično propala, kupac može po svom izboru raskinuti ugovor ili ostati pri njemu uz srazmerno sniženje cene.
Ali će ugovor ostati na snazi i kupac će imati samo pravo na sniženje cene ako delimična propast ne smeta postizanju svrhe ugovora, ili ako za određenu stvar postoji takav običaj u poslovnom prometu.
Prodaja tuđe stvari
Član 670
Prodaja tuđe stvari obavezuje ugovornike, ali kupac koji nije znao da je stvar tuđa može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.
Ako prodavac nije znao u času zaključenja ugovora da je stvar tuđa, on može raskinuti ugovor, ali je dužan naknaditi kupcu štetu ako ni ovaj nije tada znao da je stvar tuđa.
Prodaja spornog prava
Član 671
Sporno pravo može biti predmet ugovora o prodaji.
Ali je ništav ugovor kojim bi advokat ili koji drugi nalogoprimac kupio sporno pravo čije mu je ostvarivanje povereno ili ugovorio za sebe učešće u podeli iznosa dosuđenog njegovom nalogodavcu.
Prodaja budućeg nasledstva
Član 672
Ništav je ugovor o prodaji nasledstva koje još nije otvoreno.
Odsek 2.
CENA
Kad cena nije određena
Član 673
Ako ugovorom o prodaji cena nije određena, a ni ugovor ne sadrži dovoljno podataka pomoću kojih bi se ona mogla odrediti, ugovor nema pravno dejstvo.
Kad u privrednom ugovoru o prodaji cena nije određena, niti u njemu ima dovoljno podataka pomoću kojih bi se ona mogla odrediti, kupac je dužan platiti cenu koju je prodavac redovno naplaćivao u vreme zaključenja ugovora, a u nedostatku ove razumnu cenu.
Pod razumnom cenom smatra se tekuća cena u vreme zaključenja ugovora, a ako se ona ne može utvrditi onda cena koju utvrđuje sud prema okolnostima slučaja.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Ako cena nije određena, a ni ugovor ne sadrži dovoljno podataka pomoću kojih bi se ona mogla odrediti, kupac je dužan platiti cenu koju je prodavac redovno naplaćivao u vreme zaključenja ugovora, a u nedostatku ove, tekuću cenu.
Cena u slučaju poruxbine
Član 674
Ko poruči da mu se pošalju ili izrade određene stvari bez dogovora o ceni, dužan je platiti tekuću cenu na dan poruxbine u mestu određenom za izvršenje.
Propisana cena
Član 675
Kad je ugovorena veća cena od one koju je za određenu vrstu stvari propisao nadležni organ, kupac duguje samo iznos propisane cene, a ako je već isplatio ugovorenu cenu, ima pravo zahtevati da mu se vrati razlika.
U slučaju kad između zaključenja ugovora i vremena određenog za njegovo izvršenje nadležni organ promeni visinu propisane cene, kupac duguje cenu koja je važila u vreme zaključenja ugovora.
Kad je ugovorena tekuća cena
Član 676
Kad je ugovorena tekuća cena, kupac je dužan platiti tekuću cenu u vreme zaključenja ugovora na tržištu mesta određenog za predaju stari, a ako u tom mestu nema tržišta, onda na tržištu koje je najbliže tom mestu.
Kad je određivanje cene povereno trećem
Član 677
Kad je određivanje cene povereno nekom trećem, ako treći neće da odredi cenu, a ugovornici se ne slože naknadno o određivanju cene, niti ugovor raskinu, smatraće se da je ugovorena tekuća cena.
Kad je određivanje cene ostavljeno jednom ugovorniku
Član 678
Ništava je odredba ugovora kojom se određivanje cene ostavlja jednom ugovorniku, te će se u tom slučaju smatrati da je ugovorena tekuća cena u vreme zaključenja ugovora na tržištu mesta određenog za predaju stvari, a ako u tom mestu nema tržišta, onda na tržištu koje je najbliže tom mestu.
Kad je cena određena prema težini
Član 679
Kad je cena određena prema težini, ona se izračunava prema neto težini, ako drugačije nije ugovoreno.
Odeljak 3.
OBAVEZE PRODAVCA
Odsek 1.
PREDAJA STVARI
I O predaji uopšte
Vreme i mesto predaje
Član 680
Prodavac je dužan čuvati stvar do predaje sa pažnjom brižljivog i urednog čoveka.
Prodavac je dužan predati stvar kupcu u vreme i na mestu predviđenom ugovorom.
Prodavac je dužan da stvar uruči kupcu ili da mu preda ispravu kojom se stvar može preuzeti.
Predmet predaje
Član 681
Prodavac je dužan predati stvar kupcu u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima.
Ako nije što drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla, plodovi i druge koristi od stvari pripadaju kupcu od dana kada je prodavac bio dužan da mu ih preda.
Kad je ugovorena predaja u toku izvesnog perioda vremena
Član 682
Kad je ugovoreno da predaja stvari bude izvršena u toku izvesnog perioda vremena, a nije određeno koja će strana imati pravo da odredi datum predaje u granicama tog perioda, to pravo pripada prodavcu, osim kad iz okolnosti slučaja proizlazi daje određivanje datuma predaje ostavljeno kupcu.
Kad datum predaje nije određen
Član 683
Kad datum predaje stvari kupcu nije određen, prodavac je dužan izvršiti predaju u razumnom roku posle zaključenja ugovora, s obzirom na prirodu stvari i na ostale okolnosti.
Kad mesto predaje nije određeno ugovorom
Član 684
Kad mesto predaje nije određeno ugovorom, predaja stvari vrši se stavljanjem stvari na raspolaganje u mestu u kome je prodavac u času zaključenja ugovora imao svoje prebivalište ili, u nedostatku ovoga, svoje redovno boravište, a ako je prodavac zaključio ugovor u vršenju svoje redovne poslovne delatnosti, onda u mestu u kome se nalazi središte te delatnosti.
Ali, ako je u času zaključenja ugovora ugovornicima bilo poznato gde se stvar nalazi, odnosno gde treba da bude izrađena, predaja se vrši u tom mestu.
Predaja prevoziocu
Član 685
Kad prodavac na zahtev kupca treba da pošalje stvar u neko mesto koje nije mesto ispunjenja, predaja se vrši uručenjem stvari prevoziocu radi prenosa kupcu.
Organizovanje prevoza
Član 686
Ako je prodavac dužan poslati stvar kupcu, mora zaključiti na uobičajen način i pod uobičajenim uslovima ugovore potrebne za izvršenje prevoza do određenog mesta.
Troškovi
Član 687
Troškove predaje, kao i one koji joj prethode, kao što su troškovi merenja, vaganja, odvajanja, pakovanja i troškovi prevoza stvari do mesta određenog za predaju, snosi prodavac, a troškove odnošenja stvari i sve ostale troškove posle predaje snosi kupac, ako nije što drugo ugovoreno.
Troškove odašiljanja stvari na zahtev kupca u neko mesto koje nije mesto ispunjenja snosi kupac.
II Istovremeno izvršenje predaje stvari i isplate cene
Odlaganje predaje do isplate cene
Član 688
Ako nije što drugo ugovoreno ili uobičajeno, prodavac nije dužan predati stvar ako mu kupac ne isplati cenu istovremeno ili nije spreman da to istovremeno učini, ali kupac nije dužan isplatiti cenu pre nego što je imao mogućnost da pregleda stvar.
Odlaganje predaje u slučaju prevoza stvari
Član 689
Kad se predaja stvari ostvaruje uručenjem prevoziocu, prodavac može odložiti odašiljanje stvari do isplate cene ili poslati stvar tako da zadrži pravo da raspolaže njom za vreme prevoza.
Ako je zadržao pravo da raspolaže stvarju za vreme prevoza, prodavac može zahtevati da stvar ne bude predata kupcu u mestu opredeljenja dok ne isplati cenu, a kupac nije dužan isplatiti cenu pre nego što je imao mogućnost da pregleda stvar.
Međutim, kad ugovor predviđa plaćanje uz predaju dokumenata, kupac nema pravo da odbije isplatu cene zbog toga što nije imao mogućnosti da pregleda stvar.
Sprečavanje izručenja otposlate stvari
Član 690
Ako se posle odašiljanja stvari kupcu pokaže da su njegove imovinske prilike takve da je neizvesno da li će on moći da isplati cenu, prodavac može sprečiti predaju stvari kupcu, čak i kad ovaj već ima u rukama neki dokument kojim se stvar može dobiti.
Međutim, prodavac ne može sprečiti predaju ako istu zahteva neko treće lice koje je uredan imalac dokumenta koji mu daje pravo da dobije stvar, izuzev ako dokument sadrži rezerve u pogledu dejstva njegovog prenosa ili ako prodavac dokaže da je imalac dokumenta kad ga je pribavljao postupio svesno na štetu prodavca.
Odsek 2.
ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE NEDOSTATKE
I O materijalnim nedostacima uopšte
Materijalni nedostaci za koje prodavac odgovara
Član 691
Prodavac odgovara za materijalne nedostatke koje je prodata stvar imala u času prelaza rizika na kupca.
Stvar ima nedostatke:
1) ako nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za trgovinu;
2) ako nema potrebna svojstva za naročitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu, ili mu je morala biti poznata;
3) ako nema svojstva i odlike koje su izrično ili prećutno ugovorene.
4) kad je prodavac predao kupcu samo jedan deo individualno određene stvari, kao i kad mu je predao veću ili manju količinu od ugovorene;
5) kad je prodavac predao kupcu neku drugu stvar, a ne onu koja je ugovorena, ili stvar neke druge vrste, ukoliko predata stvar nije toliko različita od ugovorene stvari, da razuman čovek ne bi mogao očekivati da će je kupac primiti;
6) kad je prodavac predao stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu.
Prodavac odgovara za nedostatke prodate stvari i kad mu njihovo postojanje nije bilo poznato.
Razlika u količini, odsustvo nekog dela,odsustvo nekog svojstva ili neke odlike, ne uzimaju se u obzir kad su bez značaja.
Nedostaci za koje prodavac ne odgovara
Član 692
Prodavac ne odgovara za nedostatke navedene u prethodnom članu, ako su u času zaključenja ugovora bili poznati kupcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati.
Smatra se da nisu mogli ostati nepoznati kupcu oni nedostaci koje bi brižljivo lice sa prosečnim znanjem i iskustvom lica istog položaja i zanimanja kao kupac moglo lako opaziti pri uobičajenom pregledu stvari.
Ali, prodavac odgovara i za nedostatke koje je kupac mogao lako opaziti, ako je izjavio da stvar nema nikakve nedostatke.
Pregled stvari i vidljivi nedostaci
Član 693
Kad je pregled izvršen u prisustvu obeju strana, kupac je dužan svoje primedbe zbog vidljivih nedostataka saopštiti prodavcu odmah, inače gubi pravo koje mu po tom osnovu pripada.
Kad je stvar poslata kupcu, on je dužan, pod pretnjom gubitka prava da se pozove na postojanje vidljivih nedostataka, da bez odlaganja pregleda stvar na uobičajeni način i da o opaženim nedostacima obavesti prodavca u roku od osam dana, a u slučaju privrednih ugovora bez odlaganja.
Ako je kupac otpremio stvar dalje bez pretovara, a prodavcu je pri zaključenju ugovora bila poznata ili morala biti poznata mogućnost takve dalje otpreme, pregled stvari može biti odložen do njenog prispeća u novo mesto opredeljenja i, u tom slučaju, kupac je dužan da prodavca obavesti o nedostacima čim je po redovnom toku stvari mogao za njih doznati od svojih klijenata.
Skriveni nedostaci
Član 694
Kad se posle prijema stvari od strane kupca pokaže da stvar ima neki nedostatak koji se nije mogao otkriti uobičajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari (skriveni nedostatak), kupac je dužan, pod pretnjom gubitka prava da se pozove na taj nedostatak, obavestiti prodavca o njemu u roku od osam dana računajući od časa kad je nedostatak otkrio, a u slučaju privrednih ugovora bez odlaganja.
U obaveštenju o postojanju nedostatka, kupac je dužan bliže odrediti u čemu se nedostatak sastoji, i pozvati prodavca da pregleda stvar, ili da je pregleda njegov zastupnik.
Prodavac ne odgovara za nedostatke koji se pokažu tek pošto proteknu dve godine od predaje stvari, izuzev kad je ugovorom određen duži rok garantije.
Međutim, kad je zbog nekog materijalnog nedostatka stvari prodavac izvršio zamenu i predao kupcu drugu stvar, ili zamenio jedan njen deo, ili mu predao delove ili količine koji nedostaju, ili izvršio opravku stvari, ovaj rok od dve godine počinje teći od predaje kupcu druge stvari ili njenog dela, odnosno od predaje delova ili količine koji nedostaju, a u slučaju opravke, od predaje opravljene stvari.
Alternativa: U st. 3 i 4 reči: ''dve godine'', zamenjuju se rečima: ''šest meseci''.
Obaveštenje o nedostatku
Član 695
U obaveštenju o nedostatku stvari kupac je dužan bliže opisati nedostatak i pozvati prodavca da pregleda stvar.
Ako obaveštenje o nedostatku koje je kupac blagovremeno poslao prodavcu preporučenim pismom, telegramom ili na neki drugi pouzdan način zadocni ili uopšte ne stigne prodavcu, smatra se da je kupac izvršio svoju obavezu da obavesti prodavca.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Obaveštavajući prodavca o materijalnom nedostatku, kupac je dužan precizno odrediti prirodu nedostatka i pozvati prodavca da pregleda stvar.
Smatra se da je kupac ispunio obavezu da obavesti prodavca ako je obaveštenje o nedostatku učinio na način koji odgovara okolnostima, a koji obezbeđuje dokaz da je obaveštenje blagovremeno učinjeno.
Značaj činjenice da je prodavac znao za nedostatak
Član 696
Kupac ne gubi pravo da se pozove na neki nedostatak i kad nije izvršio svoju obavezu da stvar pregleda bez odlaganja ili obavezu da u određenom roku obavesti prodavca o postojanju nedostatka, kao i kad se nedostatak pokazao tek po proteku dve godine od predaje stvari, ako je taj nedostatak bio poznat prodavcu ili mu nije mogao ostati nepoznat, kao i ako je prodavac priznao postojanje nedostatka.
Alternativa: U prethodnom stavu reči: ''dve godine'' zamenjuju se rečima: ''šest meseci''.
Ugovorno ograničenje ili isključenje prodavčeve odgovornosti za materijalne nedostatke
Član 697
Ugovorne strane mogu ograničiti ili sasvim isključiti prodavčevu odgovornost za materijalne nedostatke stvari.
Odredba ugovora o ograničenju ili isključenju odgovornosti za nedostatke stvari ništava je ako je nedostatak bio poznat prodavcu, a on o njemu nije obavestio kupca.
Kupac koji se odrekao prava da raskine ugovor zbog nedostatka stvari zadržava ostala prava zbog tih nedostataka.
Prinudna javna prodaja
Član 698
Lice čija je stvar prodata na prinudnoj javnoj prodaji ne odgovara za nedostatke stvari.
II Prava kupca
1. Razna kupčeva prava
Ispunjenje, raskid ugovora, sniženje cene, naknada štete
Član 699
Kupac koji je blagovremeno obavestio prodavca o nedostatku može:
zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka (izvršenje ugovora);
raskinuti ugovor;
sniziti cenu;
U svakom od tih slučajeva kupac ima pravo i na naknadu štete.
Alternativa: Stav 2 menja se tako da glasi:
Pored toga, i nezavisno od toga, prodavac odgovara kupcu i za štetu koju je ovaj zbog nedostatka stvari pretrpeo na drugim svojim dobrima, i to prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.
Ako prodavac ne izvrši ugovor
Član 700
Ako kupac ne dobije zahtevano ispunjenje ugovora u razumnom roku, on zadržava pravo da raskine ugovor ili da snizi cenu.
2. Raskidanje ugovora
Kad kupac može raskinuti ugovor
Član 701
Kupac može raskinuti ugovor samo ako je prethodno ostavio prodavcu naknadni primereni rok za ispunjenje ugovora.
Kupac može raskinuti ugovor i bez ostavljanja naknadnog roka ako mu je prodavac posle obaveštenja o nedostacima saopštio da neće ispuniti ugovor ili ako iz okolnosti konkretnog slučaja očigledno proizlazi da prodavac neće moći ispuniti ugovor ni u naknadnom roku.
Neispunjenje ugovora u naknadnom roku
Član 702
Ako prodavac u naknadnom roku ne ispuni ugovor, on se raskida izjavom kupca upućene prodavcu na nesumnjiv način.
Kad nedostatak predstavlja bitnu povredu ugovora
Član 703
Kupac može izjaviti da raskida ugovor kad postojanje materijalnog nedostatka predstavlja bitnu povredu ugovora.
Ako kupac ne raskine ugovor u razumnom roku od obaveštenja prodavca o nedostatku, smatraće se kao da nedostatak ne predstavlja bitnu povredu ugovora.
Napomena: U zavisnosti od prihvatljivosti koncepcije u opštem delu o raskidu ugovora u slučaju bitnih povreda ugovora, biće neophodno odgovarajuće usklađivanje i u delu Zakonika o raskidu ugovora o prodaji.
Kad nedostatak ne predstavlja bitnu povredu ugovora
Član 704
Kad postojanje nedostatka ne predstavlja bitnu povredu ugovora, kupac ne može odmah raskinuti ugovor, nego tek ako prodavac ne ukloni nedostatak ili mu ne preda stvar bez nedostatka u primerenom naknadnom roku, koji mu kupac može odrediti.
Kupac gubi pravo da raskine ugovor ako ga ne upotrebi u razumnom roku po proteku naknadnog roka koji je odredio prodavcu, ali može i dalje zahtevati izvršenje ugovora, i u tu svrhu odrediti prodavcu ponovo naknadni rok, a po bezuspešnom proteku tog naknadnog roka kupac može izjaviti da raskida ugovor pod uslovom da to učini u razumnom roku po proteku naknadnog roka ili sniziti cenu ili i dalje zahtevati izvršenje ugovora.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Kad postojanje materijalnog nedostatka ne predstavlja bitnu povredu ugovora, kupac može odrediti prodavcu naknadni rok razumne dužine za uklanjanje nedostatka ili predaju druge stvari bez nedostatka.
Međutim, ako kupac primi obaveštenje od prodavca da on neće izvršiti svoje obaveze do isteka naknadnog roka, kupac ne može u tom roku da se koristi bilo kojim sredstvom predviđenim za materijalne nedostatke.
Ako prodavac u naknadnom roku ne ukloni nedostatak ili mu ne preda stvar bez nedostatka, kupac može izjaviti da raskida ugovor.
Delimični nedostaci
Član 705
Kad je samo jedan deo predate stvari bez nedostataka, a u privrednim ugovorima i kad je prodavac predao samo jedan deo ugovorene stvari ili nedovoljnu količinu, kupac može raskinuti ugovor prema prethodnim članovima samo u pogledu dela koji ima nedostatke, odnosno u pogledu dela ili količine koji nedostaju.
Kupac može raskinuti ceo ugovor samo ako činjenica da jedan deo predate stvari ima nedostatke, odnosno da prodavac nije izvršio isporuku u potpunosti, predstavlja bitnu povredu ugovora.
Kad je prodavac dao kupcu veću količinu
Član 706
U ugovorima o prodaji, ako je prodavac stvari određenih po rodu dao kupcu veću količinu nego što je ugovoreno, kupac može odbiti ili primiti količinu koja premaša ugovorenu količinu.
Ako kupac odbije da primi višak, prodavac je dužan samo naknaditi kupcu štetu, a ako kupac primi ceo višak ili jedan njegov deo, dužan je isplatiti ga po ugovorenoj ceni.
Kad je određena jedna cena za više stvari
Član 707
Kad je jednim ugovorom i za jednu cenu prodato više stvari ili jedna skupina stvari, pa samo neke od njih imaju nedostatke, kupac može raskinuti ugovor samo u pogledu tih stvari, a ne i ostalih.
Međutim, ako one čine jednu celinu tako da bi njihovo razdvajanje bilo štetno, kupac može raskinuti ceo ugovor ili ako on ipak izjavi da raskida ugovor samo u pogledu stvari sa nedostatkom, prodavac sa svoje strane može raskinuti ugovor i u pogledu ostalih stvari.
Gubljenje prava da se raskine ugovor zbog nedostatka
Član 708
Kupac gubi pravo da raskine ugovor zbog nedostataka stvari kad mu je nemoguće da vrati stvar u stanju u kome ju je primio.
Ipak, kupac može raskinuti ugovor zbog nekog nedostatka stvari ako je stvar potpuno ili delimično propala ili oštećena usled nedostatka koji opravdava raskidanje ugovora ili usled nekog događaja koji ne potiče od njega ni od nekog lica za koje on odgovara.
Isto vredi ako je stvar potpuno ili delimično propala ili oštećena usled zakonikom propisane obaveze kupca da pregleda stvar ili ako je kupac pre nego što je otkriven nedostatak potrošio ili izmenio jedan deo stvari u toku njene normalne upotrebe, kao i ako je oštećenje ili izmena bez značaja.
Očuvanje ostalih prava
Član 709
Kupac koji je zbog nemogućnosti da vrati stvar ili da je vrati u stanju u kome je primio izgubio pravo da raskine ugovor, zadržava ostala prava (koja mu daje zakon) zbog postojanja nekog nedostatka.
Dejstva raskida zbog nedostataka
Član 710
Raskid ugovora zbog nedostataka stvari proizvodi ista dejstva kao i raskid dvostrano obaveznih ugovora zbog neispunjenja.
Kupac duguje prodavcu naknadu za koristi od stvari i kad mu je nemoguće da je vrati celu ili njen jedan deo, a ugovor je ipak raskinut.
3. Sniženje cene
Opšte pravilo
Član 711
Kupac koji nije postigao izvršenje ugovora, niti je raskinuo ugovor, ima pravo na sniženje cene.
Sniženje cene se vrši prema srazmeri između vrednosti stvari bez nedostataka i vrednosti stvari sa nedostatkom, u vreme zaključenja ugovora i stvarne vrednosti stvari u to vreme.
Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:
Kupac koji ne raskine ugovor u slučaju neurednog izvršenja, u skladu sa ovim zakonikom, ima pravo na smanjenje cene.
Sniženje kad je prodaja za gotovo i na kredit
Član 712
U slučaju prodaje delom za gotovo, a delom na kredit, smanjuje se prvo deo cene za koji je ugovoreno plaćanje u gotovom.
Sniženje kad je cena u novcu u nezamenljivoj stvari
Član 713
Kad je ugovoreno da će pored određene svote novca kupac dati prodavcu i neku nezamenljivu stvar, pa zbog nedostataka na prodatoj stvari dođe do sniženja cene, ovo se vrši na novčanom delu cene, a ako je sniženje veće od novčanog dela cene, prodavac je dužan naknaditi kupcu razliku u novcu.
Postupno otkrivanje nedostataka
Član 714
Kupac koji je postigao sniženje cene zbog postojanja nekog nedostatka može raskinuti ugovor ili zahtevati novo sniženje cene ako se naknadno otkrije neki drugi nedostatak.
Zastarelost
Član 715
Prava kupca koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostataka gase se po isteku jedne godine, računajući od dana odašiljanja obaveštenja prodavcu, izuzev ako je prodavčevom prevarom kupac bio sprečen da ih upotrebi.
Međutim, kupac koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostataka može posle proteka ovog roka, ako još nije isplatio cenu, istaći svoj zahtev da se cena snizi ili da mu se naknadi šteta kao prigovor protiv prodavčevog zahteva da mu se isplati cena.
Alternativa: Naslov ovog člana zameniti tako da glasi: ''Gubitak prava''.
III Garantija za ispravno funkcionisanje prodate stvari
Odgovornost prodavca i proizvođača
Član 716
Kad je prodavac neke mašine, motora, kakvog aparata, ili drugih sličnih stvari koje spadaju u takozvanu tehničku robu predao kupcu garantni list kojim proizvođač garantuje ispravno funkcionisanje stvari u toku određenog vremena, računajući od njene predaje kupcu, kupac može, ako stvar ne funkcioniše ispravno, zahtevati kako od prodavca tako i od proizvođača da stvar opravi u razumnom roku ili ako to ne učini da mu umesto nje preda stvar koja funkcioniše ispravno.
Ovim pravilima ne isključuju se zakonska pravila o zaštiti potrošača.
Traženje opravke ili zamene
Član 717
Kupac može zbog neispravnog funkcionisanja zahtevati od prodavca, odnosno od proizvođača opravku ili zamenu stvari u toku garantnog roka, bez obzira na to kad se nedostatak u funkcionisanju pojavio.
On ima pravo na naknadu štete koju je pretrpeo usled toga što je bio lišen upotrebe stvari od trenutka traženja opravke ili zamene do njihovog izvršenja.
Produženje garantnog roka
Član 718
U slučaju manje opravke, garantni rok se produžava onoliko koliko je kupac bio lišen upotrebe stvari.
Međutim, kad je zbog neispravnog funkcionisanja izvršena zamena stvari ili njena bitna opravka, garantni rok počinje teći ponovo od zamene, odnosno od vraćanja opravljene stvari.
Ako je zamenjen ili bitno opravljen samo neki deo stvari, garantni rok počinje teći ponovo samo za taj deo.
Raskidanje ugovora i sniženje cene
Član 719
Ako prodavac ne izvrši u razumnom roku opravku ili zamenu stvari, kupac može raskinuti ugovor ili sniziti cenu i zahtevati naknadu štete.
Troškovi i rizik
Član 720
Prodavac, odnosno proizvođač je dužan da o svom trošku prenese ili preveze stvar do mesta gde treba da se opravi, odnosno zameni, kao i da popravljenu, odnosno zamenjenu stvar vrati natrag kupcu.
Za to vreme prodavac, odnosno proizvođač snosi rizik za propast ili oštećenje stvari.
Odgovornost kooperanata
Član 721
Kad je u izradi pojedinih delova stvari ili u izvršenju pojedinih radnji učestvovalo više samostalnih proizvođača, njihova odgovornost prema finalnom proizvođaču za neispravno funkcionisanje stvari koje potiče od tih delova ili od tih radnji prestaje kad prestane odgovornost finalnog proizvođača prema kupcu stvari.
Zastarelost
Član 722
Prava kupca prema proizvođaču po osnovu garantnog lista gase se po isteku jedne godine računajući od dana kad je tražio od njega opravku ili zamenu stvari.
Alternativa: Naslov člana menja se i glasi: ''Gubitak prava''.
Odsek 3.
ODGOVORNOST ZA PRAVNE NEDOSTATKE
(ZAŠTITA OD EVIKCIJE)
Pravni nedostaci
Član 723
Prodavac odgovara ako na prodatoj stvari postoji neko pravo trećeg koje isključuje, umanjuje ili ograničava kupčevo pravo, a o čijem postojanju kupac nije obavešten, niti je pristao da uzme stvar opterećenu tim pravom.
Prodavac nekog drugog prava garantuje da ono postoji i da nema pravnih smetnji za njegovo ostvarenje.
Pozivanje prodavca u zaštitu
Član 724
Kad se pokaže da treće lice polaže neko pravo na stvar, kupac je dužan obavestiti prodavca o tome, izuzev kad je to prodavcu već poznato, i pozvati ga da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije trećeg ili, kad su predmet ugovora stvari određene po rodu, da mu isporuči druge stvari na kojima niko nema neko pravo.
Sankcije pravnih nedostataka
Član 725
Ako prodavac ne postupi po zahtevu kupca, u slučaju oduzimanja stvari od kupca ugovor se raskida samom činjenicom oduzimanja (potpuna evikcija), a u slučaju umanjenja ili ograničenja kupčevog prava, kupac može po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno sniženje cene (delimična evikcija).
Ako prodavac ne udovolji kupčevom zahtevu da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzija trećeg, kupac može raskinuti ugovor ako se zbog toga njegova svrha ne može ostvariti.
U svakom slučaju kupac ima pravo na naknadu pretrpljene štete.
Međutim, ako je kupac u času zaključenja ugovora znao za mogućnost da mu stvar bude oduzeta, ili da njegovo pravo bude smanjeno ili ograničeno, on nema pravo na naknadu štete ako se ta mogućnost ostvari, ali ima pravo zahtevati povraćaj cene.
Alternativa: U st. 1 i 2 reči: ''raskinuti ugovor'', zamenjuju se rečima: ''izjaviti da raskida ugovor''.
Kad kupac ne obavesti prodavca
Član 726
Kupac koji se, ne obaveštavajući prodavca, upustio u spor sa trećim i spor izgubio, može se ipak pozvati na prodavčevu odgovornost za pravne nedostatke, izuzev ako prodavac dokaže da je on raspolagao sredstvima da se odbije zahtev trećeg lica.
Kad je pravo trećeg očigledno osnovano
Član 727
Kupac ima pravo pozvati se na prodavčevu odgovornost za pravne nedostatke i kad je bez obaveštenja prodavca i bez spora priznao očigledno osnovano pravo trećeg.
Ako je kupac isplatio trećem izvesnu svotu novca da bi odustao od svog očiglednog prava, prodavac se može osloboditi svoje odgovornosti ako naknadi kupcu isplaćenu svotu i pretrpljenu štetu.
Kad kupac zadrži stvar po nekom drugom osnovu
Član 728
Kupac ima pravo da raskine ugovor i da od prodavca zahteva povraćaj cene i naknadu štete ako stvar zadrži u svojoj imovini po nekom drugom osnovu, a ne po osnovu kupovine.
Ugovorno ograničenje ili isključenje prodavčeve odgovornosti
Član 729
Odgovornost prodavca za pravne nedostatke može se ugovorom ograničiti ili sasvim isključiti.
Ali, ako je u vreme zaključenja ugovora prodavcu bio poznat ili mu nije mogao ostati nepoznat neki nedostatak u njegovom pravu, odredba ugovora o ograničenju ili o isključenju odgovornosti za pravne nedostatke je ništava.
Vraćanje cene u slučaju isključenja odgovornosti
Član 730
Ako je ugovoreno da prodavac neće odgovarati za nedostatke u prenesenom pravu, ili za neke od njih, pa se utvrdi postojanje nekog takvog nedostatka, i stvar bude oduzeta kupcu, ili njegovo pravo bude smanjeno ili ograničeno, prodavac neće odgovarati za štetu koju kupac trpi usled toga, ali će biti dužan vratiti mu odgovarajući deo cene, odnosno celu cenu ako je kupcu stvar oduzeta.
Nema pravo ni na naknadu štete, ni na povraćaj cene kupac koji je u času zaključenja ugovora znao za mogućnost da mu stvar bude oduzeta, ili da njegovo pravo bude smanjeno ili ograničeno, pa ipak pristao na isključenje prodavčeve odgovornosti za pravne nedostatke.
Ograničenja javnopravne prirode
Član 731
Prodavac odgovara i za posebna ograničenja javnopravne prirode koja kupcu nisu bila poznata, ako je on za njih znao ili je znao da se mogu očekivati, a nije ih kupcu saopštio.
Gubitak prava
Član 732
Pravo kupca po osnovu pravnih nedostataka gasi se istekom godine dana od saznanja za postojanje prava trećeg.
Ali, ako je treće lice pre isteka toga roka pokrenulo spor, a kupac pozvao prodavca da se u spor umeša, pravo kupca se gasi tek istekom šest meseci po pravnosnažno okončanom spora.
Alternativa: U stavu 1 reči: ''godine dana'', zamenjuju se rečima: ''dve godine''.
Odeljak 4.
OBAVEZE KUPCA
Odsek 1.
ISPLATA CENE
Vreme i mesto isplate
Član 733
Kupac je dužan platiti cenu u vreme i na mestu određenom u ugovoru.
U nedostatku ugovorne odredbe ili drugačijih običaja, plaćanje se vrši u času i u mestu u kome se vrši predaja stvari.
Ako se cena ne mora platiti u času predaje, plaćanje se vrši u prebivalištu, odnosno sedištu prodavca.
Alternativa: Dodaje se stav 4 koji glasi:
U slučaju prodaje za gotovo, ako su ugovornici odredili samo mesto za predaju stvari, kupac je dužan isplatiti cenu u istom mestu.
Kamata
Član 734
Kupac duguje kamatu na cenu od dana određenog za njenu isplatu.
U slučaju prodaje na kredit, ako prodata stvar daje plodove ili kakve druge koristi, kupac duguje kamatu od kada mu je stvar predata.
Isplata cene u slučaju uzastopnih isporuka
Član 735
U slučaju uzastopnih isporuka kupac je dužan isplatiti cenu za svaku isporuku u času njenog preuzimanja, izuzev ako je što drugo ugovoreno ili proizlazi iz okolnosti posla.
Ako je u ugovoru sa uzastopnim isporukama kupac dao prodavcu predujam, prve isporuke naplaćuju se iz predujma, ako nije što drugo ugovoreno.
Odsek 2.
PREUZIMANJE STVARI
Član 736
Kupac je dužan preuzeti stvar.
Preuzimanje stvari sastoji se u dužnosti za kupca da preduzme potrebne radnje da bi predaja stvari bila moguća, a kad je u pitanju pokretna stvar, i da je odnese.
Ako kupac bez opravdanog razloga odbije da preuzme stvar čija mu je predaja ponuđena na ugovoren ili uobičajen način i na vreme, prodavac može, ako ima osnovanog razloga da posumnja da kupac neće isplatiti cenu, izjaviti da raskida ugovor.
Alternativa: U prethodnom lanu dodaje se novi stav koji glasi:
Kad neizvršenje obaveze kupca da preuzme stvar u skladu sa ugovorom ne predstavlja bitnu povredu ugovora, prodavac može dati kupcu naknadni rok razumne dužine, a ako kupac ne preuzme stvar u tom roku, prodavac može, pod uslovom da to učini bez odlaganja, izjaviti da raskida ugovor.
Napomena: Alternativno rešenje bi se zadržalo, ako se koncepcijski prihvate rešenja iz Bečke konvencije o bitnoj povredi ugovora.
Odeljak 5.
OBAVEZA ČUVANJA STVARI ZA RAČUN SAUGOVORNIKA
U kojim slučajevima
Član 737
Kad je zbog kupčeve docnje rizik prešao na kupca pre predaje stvari, prodavac je dužan čuvati stvar sa pažnjom brižljivog i urednog čoveka, i u tom cilj,u preduzeti potrebne mere.
Isto važi i za kupca kad mu je stvar uručena, a on hoće da je vrati prodavcu, bilo što je raskinuo ugovor, bilo što je zahtevao drugu stvar umesto nje.
I u jednom i u drugom slučaju ugovorna strana koja je dužna preduzeti mere za očuvanje stvari ima pravo na naknadu troškova potrebnih radi očuvanja stvari.
Kad kupac neće da primi stvar koja mu je upućena
Član 738
Kupac koji neće da primi stvar koja mu je upućena u mesto opredeljenja i tamo stavljena na raspolaganje, dužan je da je preuzme za račun prodavca, ako ovaj nije prisutan u mestu opredeljenja niti tamo ima nekog koji bi je za njega preuzeo, pod uslovom da je to moguće bez isplate cene i bez većih nezgoda ili preteranih troškova.
Pravo strane dužne da čuva stvar
Član 739
Ugovorna strana koja je prema prethodnim odredbama dužna preduzeti mere za čuvanje stvari može je, pod uslovima i sa posledicama navedenim u odredbama ovog zakonika o polaganju kod suda i prodaji dugovane stvari, položiti kod suda, predati na čuvanje nekom drugom ili prodati je za račun druge strane.
Odeljak 6.
NAKNADA ŠTETE U SLUČAJU RASKIDA PRODAJE
Opšte pravilo
Član 740
Kad je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od strane jednog ugovornika, druga strana ima pravo na naknadu štete koju zbog toga trpi, prema opštim pravilima o naknadi štete nastale povredom ugovora.
Kad stvar ima tekuću cenu
Član 741
Kad je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od strane jednog ugovornika, ako stvar ima tekuću cenu, druga strana može zahtevati razliku između cene određene ugovorom i tekuće cene na dan raskida ugovora na tržištu mesta gde je posao obavljen, kao i naknadu svih razumnih troškova nastalih zbog neizvršenja.
Ako na tržištu mesta gde je isporuka trebalo da bude izvršena nema tekuće cene, za izračunavanje visine naknade uzima se u obzir tekuća cena tržišta koje bi ga moglo zameniti u datom slučaju, kojoj treba dodati razliku u troškovima prevoza.
Kad je izvršena prodaja ili kupovina radi pokrića
Član 742
Kad je predmet prodaje izvesna količina stvari određenih po rodu, pa jedna strana ne izvrši svoju obavezu na vreme, druga strana može izvršiti prodaju radi pokrića, odnosno kupovinu radi pokrića, i zahtevati razliku između cene određene ugovorom i cene prodaje, odnosno kupovine radi pokrića, kao i naknadu svih razumnih troškova nastalih zbog neizvršenja.
Prodaja, odnosno kupovina radi pokrića mora biti izvršena u razumnom roku i na razuman način.
O nameravanoj prodaji, odnosno kupovini, poverilac je dužan obavestiti dužnika.
Naknada ostale štete
Član 743
Pored prava na naknadu štete prema pravilima iz prethodnih članova, ugovoru verna strana ima pravo i na naknadu svake druge štete, ukoliko ju je pretrpela.
GLAVA XVII
SLUČAJEVI PRODAJE SA NAROČITIM POGODBAMA
Odeljak 1.
PRODAJA SA PRAVOM PREČE KUPOVINE
Pojam
Član 744
Ugovornom odredbom o pravu preče kupovine obavezuje se kupac da izvesti prodavca o nameravanoj prodaji stvari određenom licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu.
U kojim se slučajevima može vršiti
Član 745
Ako nije što drugo ugovoreno, pravo preče kupovine pripada prodavcu samo kad kupac prodaje stvar ili ako kupac daje stvar svom poveriocu umesto isplate novčanog duga, kao i kad je prodaja prikrivena poklonom ili razmenom.
Rokovi za vršenje prava i za isplatu cene
Član 746
Prodavac je dužan obavestiti kupca na pouzdan način o svojoj odluci da se koristi pravom preče kupovine u roku od mesec dana, računajući od dana kad ga je kupac obavestio o nameravanoj prodaji trećem licu.
U slučaju simulacije rok iz prethodnog stava počinje da teče od dana kada je prodavac saznao za stvarnu cenu.
Istovremeno sa izjavom da on kupuje stvar, prodavac je dužan isplatiti cenu dogovorenu sa trećim licem, ili je položiti kod suda.
Ako je u ugovoru sa trećim predviđen rok za isplatu cene, prodavac se može koristiti tim rokom samo ako pruži dovoljno obezbeđenje.
Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:
Prodavac je dužan obavestiti kupca o svojoj odluci da se koristi pravom preče kupovine u roku od dva meseca, kad se radi o nepokretnim stvarima, a u roku od osam dana, kad se radi o pokretnim stvarima, računajući od dana kad ga je kupac obavestio o nameravanoj prodaji trećem.
Kad su ugovorena i druga davanja ili činjenja
Član 747
Ako je ugovorom sa trećim pored plaćanja cene predviđeno i neko drugo davanje ili činjenje, prodavac koji ne može da ih izvrši može da isplati njihovu vrednost u novcu.
Kad su davanja ili činjenja na koja se treći obavezao neprocenjiva u novcu, onda, izuzev slučaja prevare, prodavčevo pravo prestaje.
Mogućnost nasleđivanja i otuđenja
Član 748
Pravo preče kupovine prelazi na naslednike i može se otuđiti.
U slučaju prinudne javne prodaje
Član 749
U slučaju prinudne javne prodaje prodavac se ne može pozivati na svoje pravo preče kupovine.
Ali, prodavac čije je pravo preče kupovine bilo upisano u javnoj knjizi može zahtevati poništenje javne prodaje, ako nije bio posebno pozvan da joj prisustvuje.
Trajanje prava preče kupovine
Član 750
Pravo preče kupovine prestaje posle deset godina od zaključenja ugovora, ako nije ugovoreno da će ono prestati ranije.
Ugovoren duži rok svodi se na rok od deset godina.
Alternativa: U prethodnim stavovima reč: ''deset'' menja se rečju: ''pet''.
Kad je izvršen prenos svojine bez obaveštavanja prodavca
Član 751
Ako je kupac prodao stvar i preneo svojinu na trećeg ne obaveštavajući prodavca, i ako je trećem bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato da prodavac ima pravo preče kupovine, prodavac može, u roku od šest meseci, računajući od dana kad je saznao za ovaj prenos, zahtevati da izvršeni prenos oglasi bez pravnog dejstva prema njemu, te da mu se stvar ustupi pod istim uslovima.
Ako je kupac netačno obavestio prodavca o uslovima prodaje trećem i ako je trećem to bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato, rok od šest meseci počinje teći od dana kad je prodavac saznao za tačne uslove ugovora.
Pravo preče kupovine prestaje u svakom slučaju po proteku pet godina od prenosa svojine stvari na trećeg.
Alternativa: U st. 1 i 2 reči: ''šest meseci'', zamenjuju se rečima: ''godine dana'', a u stavu 3 reč: ''pet'' zamenjuje se rečju: ''deset''.
Proširenje oblasti primene pravila o pravu preče kupovine
Član 752
Pravila o pravu preče kupovine ugovorenom u korist prodavca primenjuju se i kad je to pravo ugovoreno drugom nekom prilikom, na primer, prilikom uzimanja stvari u zakup, ili prilikom darivanja.
Slučajevi zakonskog prava preče kupovine
Član 753
Pravo preče kupovine imaju po samom zakonu:
zakupac stana, kad sopstvenik hoće da proda stan u kome on stanuje;
sanaslednici, kad jedan naslednik pre deobe hoće da proda svoj deo zaostavštine;
suvlasnici i zajedničari, kad jedan od njih hoće da proda svoj deo zajedničke stvari;
ortaci, kad jedan od njih hoće da otuđi svoj udeo;
susedi, kad sopstvenik hoće da proda svoje poljoprivredno zemljište;
i druga lica utvrđena posebnim zakonom.
Alternativa: U stavi 1 tačka 5) se briše.
Primena pravila o ugovornom pravu preče kupovine
Član 754
Lica koja po samom zakonu imaju pravo preče kupovine moraju biti obaveštena pismeno o nameravanoj prodaji i o njenim uslovima, inače imaju pravo zahtevati da se ugovor o prodaji trećem licu oglasi bez pravnih dejstava prema njima.
Trajanje zakonskog prava preče kupovine nije ograničeno.
Zakonsko pravo preče kupovine ne može se otuđiti.
U ostalom, u navedenim slučajevima zakonskog prava preče kupovine, kao i u drugim slučajevima tog prava ustanovljenim posebnim zakonom, shodno se primenjuju pravila o ugovornom pravu preče kupovine, ukoliko u pojedinim slučajevima nije što drugo zakonom predviđeno.
Odeljak 2.
PRODAJA SA PRAVOM OTKUPA
Pojam
Član 755
Prodavac može posebnom odredbom ugovora zadržati za sebe pravo da raskine ugovor i uzme stvar natrag, a kupcu vrati cenu (pravo otkupa).
Pravo otkupa može biti ugovoreno samo istovremeno sa prodajom, a kad je ugovoreno docnije, onda je to nov ugovor o prodaji sa odložnim uslovom između istih lica, ali sa promenjenim ulogama.
Ograničenje kupčevog prava
Član 756
Kad je u korist prodavca ugovoreno pravo otkupa, kupac ne može otuđiti stvar, niti je opteretiti, niti vršiti na njoj suštinske promene.
Otuđenje i opterećenje nemaju dejstva prema prodavcu ako je treći znao ili je mogao znati za prodavčevo pravo otkupa, i prodavac može zahtevati vraćanje stvari od trećeg, kao i skidanje tereta.
Trajanje prava otkupa
Član 757
Pravo otkupa nepokretnih stvari može se ugovarati najduže za šest godina, a pokretnih za tri godine.
Ugovoreni rok ne može se naknadno produžiti.
Ako trajanje prava otkupa nije ugovorom određeno, ili ako je ugovoren duži rok nego što je Zakonikom dozvoljeno, smatraće se da je ugovoren najduži dozvoljen rok.
Mogućnost nasleđivanja i otuđenja
Član 758
Pravo otkupa prelazi na naslednike i može biti preneseno na drugog.
Vršenje otkupa
Član 759
Otkup se vrši izjavom prodavca kupcu.
Kad je predmet otkupa neka nepokretna stvar, izjava o otkupu mora biti saopštena kupcu pismeno.
Ko može vršiti pravo otkupa
Član 760
Radi naplate svog dospelog nenamirenog potraživanja, svaki prodavčev poverilac može vršiti pravo otkupa, ali kupac može sprečiti raskidanje ugovora, ako isplati poveriocu razliku između vrednosti koju je stvar imala u času zaključenja ugovora i cene koju je za nju platio.
Potraživanje prodavčevog poverioca prelazi na kupca u meri u kojoj ga je isplatio, a pravo otkupa se gasi.
Šta je prodavac dužan isplatiti kupcu
Član 761
Istovremeno sa izjavom o otkupu prodavac je dužan vratiti kupcu cenu i naknaditi mu troškove koje je ovaj imao oko ugovora, ili ih u slučaju kupčevog odbijanja položiti kod suda.
Kad je za otkup ugovorena veća cena od one za koju je stvar prodata, prodavac nije dužan isplatiti više od vrednosti stvari u vreme otkupa, ali ne može isplatiti ni manje nego što je predviđeno u prethodnom stavu.
Kamata na cenu i koristi koje je kupac imao od stvari do raskida kompenziraju se.
Naknada troškova oko stvari
Član 762
Ako je kupac učinio troškove oko stvari, prodavac je dužan naknaditi mu sve nužne troškove, a od korisnih troškova onoliko koliko je od njih stvar dobila u vrednosti.
Pravo skidanja dodatka
Član 763
Kupac može skinuti dodatke koje je učinio na stvari, ako se ovi mogu odvojiti bez oštećenja stvari, ali ih prodavac može zadržati ako isplati kupcu njihovu vrednost u vreme raskida ugovora, a najviše do iznosa izdataka učinjenih za njih.
Odeljak 3.
KUPOVINA NA PROBU
Pojam
Član 764
Kad je ugovoreno da kupac uzima stvar pod uslovom da je isproba da bi utvrdio da li odgovara njegovim željama, dužan je o tome da li ostaje pri ugovoru obavestiti prodavca u roku utvrđenom ugovorom ili običajem, a ako takvog nema, onda u primerenom roku koji mu bude odredio prodavac, inače se smatra da je odustao od ugovora.
Ako je stvar predata kupcu da bi je isprobao do određenog roka, a on je ne vrati bez odlaganja po isteku roka ili ne izjavi prodavcu da odustaje od ugovora, smatra se da je ostao pri ugovoru.
Objektivna proba
Član 765
Kad je proba ugovorena da bi se utvrdilo da li stvar ima određeno svojstvo ili da li je podobna za određenu upotrebu, opstanak ugovora ne zavisi od kupčevog nahođenja, već od toga da li ona zaista ima ta svojstva, odnosno da li je podobna za određenu upotrebu.
Rizik
Član 766
Rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari predate kupcu radi probe snosi prodavac do kupčeve izjave da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka kada je kupac bio dužan vratiti stvar prodavcu.
Kupovina po pregledu i sa rezervom probanja
Član 767
Odredbe o kupovini na probu shodno se primenjuju na kupovinu po pregledu i na kupovinu sa rezervom probanja.
Odeljak 4.
PRODAJA PO UZORKU ILI MODELU
Član 768
U slučaju prodaje po uzorku ili modelu kod privrednih ugovora ako stvar koju je prodavac predao kupcu nije saobrazna uzorku ili modelu, u slučaju privrednih ugovora prodavac odgovara po propisima o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari, a u drugim slučajevima po propisima o odgovornosti za neispunjenje obaveze.
Prodavac ne odgovara za nedostatak saobraznosti ako je uzorak, odnosno model podneo kupcu samo radi obaveštenja i približnog određivanja osobine stvari, bez obećanja saobraznosti.
Odeljak 5.
PRODAJA SA SPECIFIKACIJOM
Član 769
Ako je ugovorom zadržano pravo za kupca da docnije odredi oblik, meru ili koje druge pojedinosti stvari, a kupac ne izvrši ovu specifikaciju do ugovorenog datuma, ili do proteka razumnog roka računajući od prodavčevog traženja da to učini, prodavac može izjaviti da raskida ugovor ili obaviti specifikaciju prema onome što mu je poznato o kupčevim potrebama.
Ako sam prodavac obavi specifikaciju, dužan je obavestiti kupca o njenim pojedinostima i odrediti mu razuman rok da sam izvrši drugačiju specifikaciju.
Ako kupac ne iskoristi ovu mogućnost, obavezna je specifikacija koju je izvršio prodavac.
Odeljak 6.
PRODAJA SA ZADRŽAVANJEM PRAVA SVOJINE
Uslovi
Član 770
Prodavac individualno određene pokretne stvari može posebnom odredbom ugovora zadržati pravo svojine i posle predaje stvari kupcu, sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti.
Zadržavanje prava svojine ima dejstva prema kupčevim poveriocima samo ako je učinjeno u obliku javno overene isprave, pre kupčevog stečaja ili pre plenidbe stvari.
Na pokretnim stvarima o kojima se vode posebne javne knjige može se zadržati pravo svojine samo ako je to predviđeno propisima o uređenju i vođenju tih knjiga.
Rizik
Član 771
Rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari snosi kupac od časa kad mu je stvar predata.
Odeljak 7.
PRODAJA SA OBROČNIM OTPLATAMA CENE
Pojam
Član 772
Ugovorom o prodaji pokretne stvari sa obročnim otplatama cene obavezuje se prodavac da preda kupcu određenu pokretnu stvar pre nego što mu cena bude potpuno isplaćena, a kupac se obavezuje da isplati njenu cenu u obrocima, u određenim vremenskim razmacima.
Odredbe ovog odeljka o prodaji sa obročnim otplatama cene primenjuju se samo ako je kupac fizičko lice.
Forma ugovora
Član 773
Ugovor o prodaji sa obročnim otplatama cene mora biti sastavljen u pismenoj formi.
Ugovor obavezuje prodavca od časa potpisivanja isprave, a kupca po proteku tri dana od potpisivanja.
Bitni sastojci ugovora
Član 774
Pored stvari i njene cene u prodaji za gotovo, u ispravi o ugovoru moraju pod pretnjom ništavosti biti navedeni: ukupan iznos svih obročnih otplata, računajući i onu koja je izvršena u času zaključenja ugovora, iznos pojedinih otplata, njihov broj i njihovi rokovi.
Isprava o ugovoru mora pod pretnjom ništavosti sadržati odredbu da kupac može odustati od ugovora ako to pismeno saopšti prodavcu u roku od tri dana od potpisivanja isprave i da se ovog prava kupac ne može odreći unapred.
Pravo kupca da isplati cenu odjednom
Član 775
Kupac može uvek isplatiti odjednom ostatak dužne cene.
Taj ostatak se isplaćuje čist, bez ugovornih kamata i bez troškova.
Ništava je suprotna odredba ugovora.
Alternativa: U prethodnom članu dodaje se novi stav koji glasi:
U slučaju isplate cene odjednom, iznos koji kupac treba da isplati izračunava se od cene u gotovom prema srazmeri između ukupnog iznosa svih otplata i iznosa nedospelih otplata, čemu treba dodati jedan odsto od dobijenog rezultata.
Raskidanje ugovora i zahtev potpune isplate cene
Član 776
Prodavac može raskinuti ugovor ako kupac dođe u docnju sa početnom otplatom.
Posle isplate početne otplate prodavac može raskinuti ugovor ako kupac dođe u docnju s najmanje dve uzastopne otplate, koje predstavljaju najmanje osminu cene.
Izuzetno, prodavac može raskinuti ugovor kad kupac dođe u docnju sa isplatom samo jedne otplate, ako za isplatu cene nije predviđeno više od četiri otplate.
Izuzev slučaja docnje sa početnom otplatom, prodavac može, umesto da raskine ugovor, zahtevati od kupca isplatu celog ostatka cene, ali je pre toga zahteva dužan ostaviti kupcu naknadni rok od petnaest dana.
Sudsko produženje rokova otplate
Član 777
Na traženje kupca sud može, kad to okolnosti slučaja opravdavaju, produžiti rokove za isplatu zadocnelih otplata, ako kupac bude dao obezbeđenje da će izvršiti svoje obaveze i ako usled toga prodavac ne trpi štetu.
Ništavost ugovorne kazne
Član 778
Ništava je odredba ugovora o ugovornoj kazni za slučaj raskida ugovora, kao i za slučaj da kupac dođe u docnju sa isplatom nekog obroka cene.
Raskid ugovora
Član 779
U slučaju raskida ugovora prodavac je dužan vratiti kupcu primljene otplate sa zakonskom kamatom od dana kada ih je primio, i naknaditi mu nužne troškove koje je učinio za stvar.
Sa svoje strane kupac je dužan vratiti prodavcu stvar u stanju u kome je bila kad mu je bila predata i dati mu naknadu za njeno upotrebljavanje do raskida ugovora.
Primena pravila o prodaji sa obročnim otplatama cene
Član 780
Pravila o prodaji sa obročnim otplatama cene važe i u slučaju drugih pogodbi koje imaju istu suštinu, kao što je, na primer ugovor o zakupu sa odredbom da će stvar koja je data u zakup preći u svojinu zakupca ako bude plaćao zakupninu za određeno vreme.
Ona će se primenjivati i u slučaju zajma datog kupcu i namenjenog za kupovinu određenih stvari ako su se zajmodavac i prodavac sporazumeli da kupac za stvar koju mu je prodavac prodao otplaćuje zajmodavcu cenu u obrocima, prema ugovoru zaključenom između kupca i prodavca.
Ništavost odredbi nepovoljnih za kupca
Član 781
Ništave su odredbe ugovora o prodaji sa obročnim otplatama cene, koje bi bile nepovoljnije za kupca od odredbi ovog zakonika.
Alternativa: Na kraju prethodnog člana dodaju se reči: ''izuzev odredbi o zadržavanju prava svojine''.
GLAVA XVIII
RAZMENA
Pojam
Član 782
Ugovorom o razmeni svaka ugovorna strana se obavezuje prema svom saugovorniku da prenese na njega svojinu neke stvari i da mu je u tu svrhu preda.
Predmet razmene mogu biti i druga imovinska prava.
Alternativa: Stav 2 se menja tako da glasi:
Predmet razmene mogu biti i druga prenosiva prava.
Dejstva ugovora o razmeni
Član 783
Iz ugovora o razmeni nastaju za svakog ugovornika obaveze i prava koje iz ugovora o prodaji nastaju za prodavca.
GLAVA XIX
PRODAJNI NALOG
Pojam
Član 784
Ugovorom o prodajnom nalogu obavezuje se nalogoprimac da određenu pokretnu stvar koju mu je predao nalogodavac proda za određenu cenu u određenom roku ili da je u tom roku vrati nalogodavcu.
Prodajni nalog ne može se opozvati.
Rizik za propast i oštećenje stvari
Član 785
Stvar predata nalogoprimcu ostaje u svojini nalogodavca i on snosi rizik njene slučajne propasti ili oštećenja, ali on ne može raspolagati njom dok mu ne bude vraćena.
Prelaz stvari u svojinu nalogoprimca
Član 786
Ako nalogoprimac ne proda stvar i ne preda određenu cenu nalogodavcu do određenog roka niti je vrati u tom roku, smatra se da je on stvar kupio.
Ali, njegovi poverioci ne mogu zapleniti stvar dok on ne isplati cenu nalogodavcu.
GLAVA XX
ZAJAM
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 787
Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.
Kamata
Član 788
Zajmoprimac se može obavezati da uz glavnicu duguje i kamatu.
U privrednim ugovorima zajmoprimac duguje kamatu i ako ona nije ugovorena.
Odeljak 2.
OBAVEZE ZAJMODAVCA
Predaja obećanih stvari
Član 789
Zajmodavac je dužan predati određene stvari u ugovoreno vreme, a ako rok za predaju nije određen, onda kad to zajmoprimac zatraži.
Pravo zajmoprimca da traži predaju određenih stvari zastareva za tri meseca od dolaska zajmodavca u docnju, a u svakom slučaju za godinu dana od zaključenja ugovora.
Loše imovinske prilike zajmoprimca
Član 790
Ako se pokaže da su imovinske prilike zajmoprimca takve da je neizvesno da li će on biti u stanju da vrati zajam, zajmodavac može odbiti da izvrši svoju obavezu predaje obećanih stvari, ako u vreme zaključenja ugovora nije to znao, kao i ako se pogoršanje zajmoprimčevih imovinskih prilika dogodilo posle zaključenja ugovora.
Ali, on je dužan da izvrši svoju obavezu ako mu zajmoprimac ili ko drugi za njega pruži dovoljno obezbeđenje.
Šteta zbog nedostataka pozajmljenih stvari
Član 791
Zajmodavac je dužan naknaditi zajmoprimcu štetu koja bi mu bila prouzrokovana zbog materijalnih nedostataka pozajmljenih stvari.
Ali, ako je zajam bez naknade, on je dužan naknaditi štetu samo ako su mu nedostaci stvari bili poznati ili mu nisu mogli ostati nepoznati, a on o njima nije obavestio zajmoprimca.
Odeljak 3.
OBAVEZE ZAJMOPRIMCA
Rok vraćanja zajma
Član 792
Zajmoprimac je dužan vratiti u ugovorenom roku istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta, kao što su bile stvari koje je dobio u zajam.
Ako ugovorne strane nisu odredile rok za vraćanje zajma, niti se on može odrediti iz okolnosti zajma, zajmoprimac je dužan vratiti zajam po isteku primerenog roka koji ne može biti kraći od dva meseca računajući od zajmodavčevog traženja da mu se zajam vrati.
Izbor prilikom vraćanja zajma
Član 793
Ako u zajam nije dat novac, a ugovoreno je da će zajmoprimac vratiti zajam u novcu, zajmoprimac je ipak ovlašćen da po svom izbora vrati pozajmljene stvari ili iznos novca koji odgovara vrednosti tih stvari u vreme i u mestu koji su ugovorom određeni za vraćanje.
Isto važi i u slučaju kad nije moguće vratiti istu količinu stvari, iste vrste i istog kvaliteta.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Vraćanje u novcu zajma u drugim stvarima
Član 794
Ako u zajam nije dat novac, a ugovoreno je da će zajmoprimac vratiti zajam u novcu, iznos duga u novcu određuje se prema vrednosti koju su pozajmljene stvari imale u mestu i u vreme njihove predaje zajmoprimcu.
Tako će se postupati i kad bi ugovorom bio određen neki drugi način određivanja iznosa duga u novcu.
Isto važi i u slučaju kad nije moguće vratiti istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.
Odustajanje od ugovora
Član 795
Zajmoprimac može odustati od ugovora pre nego što mu zajmodavac preda određene stvari, ali ako bi zbog toga bilo kakve štete za zajmodavca, dužan je naknaditi je.
Vraćanje zajma pre roka
Član 796
Zajmoprimac može vratiti zajam i pre roka određenog za vraćanje, ali je dužan obavestiti zajmodavca unapred o svojoj nameri i naknaditi mu prouzrokovanu štetu.
Odeljak 4.
NAMENSKI ZAJAM
Član 797
Ako je ugovorom određena svrha u koju zajmoprimac može upotrebiti pozajmljeni novac, pa ga on upotrebi u neku drugu svrhu, zajmodavac može zahtevati da mu se pozajmljeni novac odmah vrati.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Ako je ugovorom određena svrha u koju zajmoprimac može upotrebiti pozajmljeni novac, pa ga on upotrebi u neku drugu svrhu, zajmodavac može izjaviti da raskida ugovor.
GLAVA XXI
POKLON (DAR)
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 798
Ugovorom o poklonu obavezuje se poklonodavac da poklonoprimcu prenese bez naknade pravo svojine neke stvari ili neko drugo pravo ili da mu na koji drugi način učini kakvu korist na teret svoje imovine.
Ugovor o poklonu predstavlja i odricanje bez naknade od prava koje poklonodavac ima prema poklonoprimcu.
Forma
Član 799
Ugovor o poklonu je punovažan ako je zaključen u pismenoj formi, a u slučaju nepokretne stvari i overen od strane nadležnog organa.
Ugovor o poklonu pokretnih stvari, koji nije zaključen u pismenoj formi, punovažan je ako je stvar predata poklonoprimcu.
Ako se na pismenu ponudu poklona ponuđeni ne izjavi pismeno ili usmeno u određenom ili zakonskom roku da je ne prihvata, smatraće se da je ponudu prihvatio, izuzev ako ga je ponudilac obavestio da će njegovo ćutanje smatrati kao odbijanje ponude.
Kad se poklon čini ugovorom u korist trećeg, prihvatanje poklonoprimca ne mora da bude u pismenoj formi.
Poklon za učinjene usluge ne mora da bude zaključen u pismenoj formi, ako ne prelazi znatno vrednost učinjenih usluga.
Sposobnost poklonodavca
Član 800
Ugovor o poklonu može da zaključi samo potpuno poslovno sposoban poklonodavac.
Poklonodavac koji u času zaključenja ugovora nije iz bilo kog uzroka mogao da shvati smisao ili domašaj svog postupka, može zahtevati poništenje ugovora o poklonu u roku od godinu dana, od dana kada ga je zaključio.
Isto pravo imaju i njegovi naslednici.
Sposobnost poklonoprimca
Član 801
Poklon može da primi i poslovno nesposobno lice.
Zakonski zastupnik poklonoprimca može izjavom poklonodavcu da râskine ugovor o poklonu koji je zaključen bez njegove dozvole.
Pokloni povremenih davanja
Član 802
Ugovor o poklonu kojim se poklonodavac obavezao na povremena davanja prestaje smrću poklonoprimca.
U slučaju smrti poklonodavca obaveze iz ugovora o poklonu povremenih davanja prelaze na njegove naslednike, izuzev ako iz ugovora proizilazi nešto drugo.
Shodna primena
Član 803
Pravila o ugovoru o poklonu shodno se primenjuju i na donacije.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Odeljak 2.
POKLON SA TERETOM ILI NALOGOM
Član 804
Ugovorom o poklonu poklonodavac može da zadrži za sebe, ili za nekog drugog neko pravo, ili da naloži poklonoprimcu da nešto učini, ili da se od nečega uzdrži, ili da nešto dopusti drugome.
Ako poklonoprimac ne izvrši nalog ni u naknadnom primerenom roku, poklonodavac može da raskine ugovor i da zahteva da poklonoprimac vrati što je primio, izuzev kad je neko treći stekao pravo da zahteva izvršenje naloga.
Naslednici poklonodavca mogu da raskinu ugovor o poklonu zbog neizvršenja naloga samo kad je to predviđeno ugovorom o poklonu.
Posle smrti poklonodavca izvršenje naloga mogu da zahtevaju njegovi naslednici, a kad je u pitanju nalog, koji se odnosi na javni interes, izvršenje naloga može da zahteva nadležni organ.
Ako je za izvršenje naloga potrebno više sredstava nego što iznosi vrednost poklona ili ako je izvršenje naloga otežano iz bilo kog razloga, poklonoprimac se može osloboditi naložene dužnosti vraćanjem primljenog.
Uzajamni pokloni
Član 805
Ako je ugovoreno da poklonoprimac uzvrati poklonom, poklon postoji samo u pogledu veće vrednosti uzajamnih davanja.
Mešoviti poklon
Član 806
Ako u teretnom pravnom poslu vrednost uzajamnih davanja nije jednaka, razlika u vrednosti smatra se poklonom samo ako je postojala namera da se poklon učini.
Takav poklon ne može se poništiti zbog prekomernog oštećenja
Odeljak 3.
ODGOVORNOST POKLONODAVCA
Odgovornost za neispunjenje ili zadocnjenje
Član 807
Poklonodavac odgovara za neispunjenje svoje obaveze, kao i za zadocnjenje sa ispunjenjem, samo ako je ono namerno ili potiče od njegove krajnje nepažnje.
U slučaju zadocnjenja sa ispunjenjem novčanog poklona, poklonodavac duguje zakonsku kamatu od podnošenja tužbe.
Odgovornost za materijalne i pravne nedostatke
Član 808
Poklonodavac ne odgovara za materijalne, kao ni za pravne nedostatke poklonjene stvari.
Ali, poklonoprimac ima pravo da zahteva naknadu štete koju je pretrpeo od nekog nedostatka, koji je poklonodavcu bio poznat, ili nije mogao ostati nepoznat, a o tome nije obavestio poklonoprimca.
Izuzetno, poklon za učinjene usluge, kao i poklon sa teretom ili nalogom, smatra se u pogledu ovih nedostataka kao teretni posao, te poklonodavac odgovara za materijalne i pravne nedostatke poklonjene stvari, ali samo ako je vrednost učinjenih usluga, tereta ili naloga veća od vrednosti poklonjene stvari.
Odeljak 4.
RASKID I OPOZIV POKLONA
Opozivanje poklona zbog nezahvalnosti
Član 809
Poklonodavac može da raskine ugovor i da opozove učinjeni poklon ako poklonoprimac svojim ponašanjem prema njemu, ili nekom njemu bliskom licu, pokaže veliku ili grubu nezahvalnost.
Velika ili gruba nezahvalnost postoji naročito ako je poklonoprimac učinio prema poklonodavcu ili nekom njemu bliskom licu krivično delo ili se prema njima teže ogrešio neizvršenjem zakonom utvrđene obaveze ili moralne dužnosti ili im je namerno prouzrokovao imovinsku ili neimovinsku štetu.
Ugovor o poklonu se ne može raskinuti u slučaju nezahvalnosti koju je poklonodavac oprostio poklonoprimcu.
Pravo na raskid i opoziv poklona imaju i naslednici poklonodavca.
U slučaju raskida ugovora i opozivanja poklona zbog nezahvalnosti poklonoprimac je dužan da vrati sve što je primio na ime poklona.
Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:
Poklonodavac može raskinuti ugovor i opozvati učinjeni poklon ako poklonodavac svojim ponašanjem prema njemu, ili nekom njemu bliskom licu, pokaže veliku neblagodarnost.
Ovo pravo prelazi na naslednike.
Ono prestaje po isteku jedne godine računajući od dana kada je poklonodavac saznao za poklonoprimčevu neblagodarnost, a najdalje po isteku deset godina od pokazane neblagodarnosti.
U slučaju opozivanja poklona zbog neblagodarnosti poklonoprimac je dužan vratiti sve što je primio na ime poklona.
Forma raskida
Član 810
Ugovor o poklonu se raskida pismenom izjavom upućenom poklonoprimcu.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Prestanak prava na raskid
Član 811
Pravo na raskid i opoziv poklona prestaje istekom godine dana od dana kad je lice koje ima pravo na opoziv saznalo za razlog opoziva, odnosno istekom deset godina od nastajanja razloga za raskid, ako za pojedine slučajeve nije ovim ili posebnim zakonom drukčije određeno.
Dejstvo raskida
Član 812
U slučaju raskida i opoziva poklona, poklonoprimac je dužan da vrati poklon, odnosno njegovu vrednost prema pravilima o neosnovanom obogaćenju.
Raskid poklona zbog nedovoljnih sredstava
Član 813
Poklonodavac koji nema dovoljno sredstava za život ili za izdržavanje lica koja je po zakonu dužan da izdržava, može raskinuti ugovor, a ako je ugovor izvršio može poklon da opozove i da zahteva da mu poklonoprimac vrati ono što se od primljenog poklona još nalazi u njegovoj imovini.
Ugovor o poklonu se neće raskinuti ako se poklonoprimac obaveže da će poklonodavcu isplaćivati dovoljna sredstva za život, odnosno izdržavanje.
Poklonodavac ne može da raskine ugovor i da zahteva opoziv poklona ako je namerno ili grubom nepažnjom doveo sebe u oskudicu ili ako je od izvršenja ugovora o poklonu proteklo deset godina.
Odricanje od prava na raskid
Član 814
Odricanje unapred od prava da se ugovor raskine i poklon opozove nema pravne važnosti.
Pokloni koji se ne mogu opozvati
Član 815
Uobičajeni prigodni pokloni, nagradni pokloni, pokloni učinjeni u dobrotvorne i opštekorisne svrhe, kao i pokloni učinjeni iz zahvalnosti, ne mogu se opozvati ukoliko je svrha poštovana.
Alternativa: Dodaje se novi član koji glasi:
Vraćanje poklona posle prestanka braka
Član 816
Ako brak prestane razvodom ili poništenjem uobičajeni pokloni koje su supružnici učinili jedan drugom u toku braka ne vraćaju se.
Pokloni veće vrednosti koje su supružnici učinili jedan drugom u toku braka vraćaju se prema stanju u kome se nalaze u trenutku prestanka zajednice života.
Supružnik nema pravo na povraćaj ako bi prihvatanje njegovog zahteva predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.
Alternativa: Stav 2 menja se tako da glasi:
Pokloni koje su supružnici činili jedan drugom tokom braka a koji su nesrazmerno velike vrednosti u odnosu na vrednost celokupne imovine poklonodavca u vreme postavljanja zahteva za povraćaj, vraćaju se prema stanju u trenutku prestanka zajednice života.
Napomena: Ostaje otvoreno pitanje sistematike prethodnog člana, s obzirom da je reč o bračnim odnosima.
Ugovorni povraćaj poklona
Član 817
Punovažna je odredba ugovora o povraćaju poklona ako poklonoprimac umre pre poklonodavca.
Odeljak 5.
POKLON ZA SLUČAJ SMRTI
Član 818
Ugovor o poklonu u kome je predviđeno da će se izvršiti posle smrti poklonodavca, mora da bude sastavljen u pismenoj formi uz overu potpisa od strane nadležnog organa.
Poklonodavac može da raskine po svojoj volji ugovor o poklonu za slučaj smrti poklonoprimca, a raspolaganje predmetom takvog ugovora, bilo pravnim poslom među živima, bilo pravnim poslom za slučaj smrti, smatra se raskidanjem ugovora u pogledu poklonjenih predmeta obuhvaćenih raspolaganjem.
Alternativa: Stav 2 menja se tako da glasi:
Poklonodavac može da opozove po svojoj volji ugovor o poklonu za slučaj smrti poklonoprimca u pismenoj formi i ako tu izjavu dostavi naslednicima poklonoprimca.
GLAVA XXII
ZAKUP
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 819
Ugovorom o zakupu obavezuje se zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu, a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu.
Upotreba obuhvata i uživanje stvari (pribiranje plodova), ako nije drukčije ugovoreno.
Trajanje zakupa
Član 820
Zakup zemljišta i zgrada ne može biti zaključen za duže od dvanaest godina, a zakup pokretnih stvari za duže od tri godine, izuzev ako posebnim zakonom nije drugačije određeno.
Ako je ugovoreno duže trajanje zakupa, ono se svodi na najduže vreme dozvoljeno zakonom.
Zakup poljoprivrednog zemljišta
Član 821
Zakup njiva, livada, voćnjaka i drugog poljoprivrednog zemljišta, kome ugovornici nisu odredili trajanje, smatra se zaključeni za vreme koje je potrebno za pribavljanje svih plodova koje donosi zakupljeno zemljište u jednoj privrednoj godini.
Primena posebnih zakona
Član 822
Odredbe ove glave neće se primenjivati na zakupe u potpunosti uređene posebnim zakonom.
Odeljak 2.
OBAVEZE ZAKUPODAVCA
Predaja stvari
Član 823
Zakupodavac je dužan predati zakupcu zakupljenu stvar u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima.
Stvar je u ispravnom stanju ako je u stanju određenom ugovorom, a u nedostatku ugovora, u stanju da može poslužiti za upotrebu radi koje je ugovor zaključen.
Održavanje stvari
Član 824
Zakupodavac je dužan održavati stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i radi toga vršiti potrebne opravke na njoj.
On je dužan naknaditi zakupcu troškove koje je ovaj učinio za održavanje stvari, a koje bi on sam bio dužan učiniti.
Troškovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari, kao i troškovi same upotrebe, padaju na teret zakupca.
O potrebi opravke zakupac je dužan obavestiti zakupodavca.
Raskid ugovora i sniženje zakupnine zbog opravki
Član 825
Ako potrebne opravke zakupljene stvari ometaju njenu upotrebu u znatnoj meri i za duže vreme, zakupac može raskinuti ugovor.
On ima pravo na sniženje zakupnine srazmerno lišenju upotrebe stvari zbog tih opravki.
Izmene na zakupljenoj stvari
Član 826
Zakupodavac ne može bez pristanka zakupca činiti izmene na zakupljenoj stvari za vreme trajanja zakupa, ukoliko bi to ometalo upotrebu stvari.
Ako bi izmenama stvari bila smanjena u izvesnoj meri zakupčeva upotreba stvari, smanjiće se i zakupnina u odgovarajućoj srazmeri.
Odgovornost za materijalne nedostatke
Član 827
Zakupodavac odgovara zakupcu za sve nedostatke zakupljene stvari koji smetaju njenoj ugovorenoj ili redovnoj upotrebi, bez obzira da li je znao za njih ili ne, kao i za nedostatke svojstava i odlika predviđenih izrično ili prećutno ugovorom.
Ne uzimaju se u obzir nedostaci koji su bez značaja.
Nedostaci za koje zakupodavac ne odgovara
Član 828
Zakupodavac ne odgovara za nedostatke zakupljene stvari koji su u času zaključenja ugovora bili poznati zakupcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati.
Ali, zakupodavac odgovara za nedostatak zakupljene stvari koji je zakupcu usled krajnje nepažnje ostao nepoznat, ako je on znao za taj nedostatak i namerno propustio da o njemu obavesti zakupca.
Proširenje odgovornosti za materijalne nedostatke
Član 829
Zakupodavac odgovara za sve nedostatke zakupljene stvari, ako je tvrdio da ona nema nikakvih nedostataka.
Ugovorno isključenje ili ograničenje odgovornosti
Član 830
Odgovornost za materijalne nedostatke zakupljene stvari može biti ugovorom isključena ili ograničena.
Odredba ugovora kojom se ova odgovornost isključuje ili ograničava ništava je ako je zakupodavac znao za nedostatke i namerno propustio da o njima obavesti zakupca ili ako je nedostatak takav da onemogućuje upotrebu zakupljene stvari.
Obaveštavanje zakupodavca o nedostacima i opasnostima
Član 831
Zakupac je dužan obavestiti zakupodavca bez nepotrebnog odlaganja o svakom nedostatku zakupljene stvari koji bi se pokazao u toku zakupa, osim ako zakupodavac zna za nedostatak.
On je dužan obavestiti zakupodavca o svakoj nepredviđenoj opasnosti koja bi u toku zakupa zapretila zakupljenoj stvari, da bi mogao preduzeti potrebne mere.
Zakupac koji ne obavesti zakupodavca o pojavljenom nedostatku ili o nastaloj opasnosti, za koje ovaj nije znao, gubi pravo na naknadu štete koju bi pretrpeo zbog postojanja nedostatka ili nastale opasnosti za zakupljenu stvar, a dužan je naknaditi štetu koju bi zakupodavac pretrpeo zbog toga.
Prava zakupca kad stvar ima neki nedostatak
Član 832
Ako u času predaje zakupljena stvar ima neki nedostatak koji se ne može otkloniti, zakupac može, po svom izbora, raskinuti ugovor ili zahtevati sniženje zakupnine.
Kad stvar ima neki nedostatak koji se može otkloniti bez većih nezgoda za zakupca, a zadocnjenje sa predajom stvari zakupcu ne predstavlja bitnu povredu ugovora, zakupac može zahtevati od zakupodavca ili otklanjanje nedostatka u primerenom roku, ili sniženje zakupnine.
Ako zakupodavac ne otkloni nedostatak u naknadnom primerenom roku koji mu je zakupac odredio, zakupac može raskinuti ugovor ili zahtevati sniženje zakupnine.
U svakom slučaju zakupac ima pravo na naknadu štete.
Kad nedostatak nastane u toku zakupa i kad stvar nema ugovoreno svojstvo
Član 833
Odredbe prethodnog člana primenjuju se i u slučaju kad u toku zakupa nastane neki nedostatak na zakupljenoj stvari.
One se primenjuju i u slučajevima kad zakupljena stvar nema neko svojstvo koje po ugovoru ili običaju treba da ima ili kad to svojstvo izgubi u toku zakupa.
Odgovornost zakupodavca za pravne nedostatke (zaštita od evikcije)
Član 834
Kad neko treći pretenduje da na zakupljenoj stvari, ili na nekom njenom delu, vrši neko pravo i obrati se svojim zahtevom zakupcu, kao i ako samovlasno oduzme stvar od zakupca, ovaj je dužan obavestiti o tome zakupodavca, izuzev kad to ovaj već zna, inače će odgovarati za štetu.
Ako se utvrdi da trećem pripada neko pravo koje sasvim isključuje pravo zakupca na upotrebu i uživanje stvari, ugovor o zakupu se raskida, a zakupodavac je dužan naknaditi zakupcu prouzrokovanu štetu.
U slučaju kad se pravom trećeg samo ograničava zakupčevo pravo, ovaj može, po svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati sniženje zakupnine, i u svakom slučaju naknadu štete.
Odeljak 3.
OBAVEZE ZAKUPCA
Upotreba stvari prema ugovoru
Član 835
Zakupac je dužan upotrebljavati stvar kao brižljiv i uredan čovek.
On je može upotrebljavati samo onako kako je određeno ugovorom ili namenom stvari.
On odgovara za štetu koja nastane upotrebom zakupljene stvari protivno ugovoru ili njenoj nameni, bez obzira na to da li je stvar upotrebljavao on, ili neko lice koje radi po njegovom nalogu, podzakupac ili koje drugo lice kome je on omogućio da upotrebljava stvar.
Otkaz zbog upotrebe protivno ugovoru
Član 836
Ako zakupac i posle opomene zakupodavca upotrebljava stvar protivno ugovoru ili njenoj nameni ili zapušta njeno održavanje, te postoji opasnost znatne štete za zakupodavca, ovaj može otkazati ugovor bez davanja otkaznog roka.
Plaćanje zakupnine
Član 837
Zakupac je dužan plaćati zakupninu u rokovima određenim ugovorom ili zakonom, a u nedostatku ugovora i zakona, kako je uobičajeno u mestu gde je stvar predata zakupcu.
Ako nije drukčije ugovoreno ili u mestu predaje stvari uobičajeno, zakupnina se plaća polugodišnje kad je stvar data u zakup za jednu ili više godina, a ako je data za kraće vreme, po isteku tog vremena.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Zakupac je dužan plaćati zakupninu u rokovima određenim ugovorom ili zakonom, a u nedostatku ugovora i zakona, kako je uobičajeno u mestu gde se stvar nalazi.
Ako nije drukčije ugovoreno, zakupnina se plaća po isteku roka.
Kad je zakupnina određena u plodovima zemljišta
Član 838
Kad je ugovorom o zakupu poljoprivrednog zemljišta ugovorena zakupnina u delu plodova sabranih sa tog zemljišta, ona ne može biti veća od jedne trećine prinosa.
Ništava je odredba ugovora kojom se zakupac, pored toga, obavezuje na druga davanja ili usluge zakupodavcu.
Alternativa: U stavu 1 reč: ''trećine'' zameniti rečju: ''polovine''.
Pravo na sniženje zakupnine poljoprivrednog zemljišta
Član 839
U slučaju gubitka prinosa za više od jedne četvrtine redovnog prinosa usled mraza, grada, suše, poplave ili kog drugog slučaja više sile, zakupac poljoprivrednog zemljišta ima pravo na sniženje zakupnine srazmerno gubitku prinosa iznad jedne četvrtine.
Ništava je odredba ugovora kojom se zakupac odriče prava na sniženje zakupnine predviđene ovim članom.
Otkaz zbog neplaćanja zakupnine
Član 840
Zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu bez davanja otkaznog roka, ako zakupac ne plati zakupninu u tri uzastopna roka.
Ali će ugovor ostati na snazi ako zakupac isplati iznos dužne zakupnine pre nego što mu otkaz bude saopšten ili ako tada bude imao prema zakupodavcu potraživanje koje ispunjava uslove za kompenzaciju.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu ni u roku od 15 dana pošto ga je zakupodavac pozvao na plaćanje.
Ali će ugovor ostati na snazi ako zakupac isplati iznos dužne zakupnine pre nego što mu otkaz bude saopšten.
Vraćanje zakupljene stvari
Član 841
Zakupac je dužan čuvati zakupljenu stvar i po prestanku zakupa vratiti je neoštećenu.
Stvar se vraća u mestu u kome je bila predata.
Zakupac ne odgovara za istrošenost stvari koja nastaje njenom redovnom upotrebom, kao ni za oštećenja koja potiču od njene dotrajalosti.
Ako je zakupac za vreme trajanja ugovora o zakupu izvršio kakve promené na stvari, dužan je vratiti je u stanje u kome je bila kad mu je predata u zakup.
Zakupac može odneti dodatke koje je učinio na stvari ako se mogu odvojiti bez njenog oštećenja, ali ih zakupodavac može zadržati ako mu naknadi njihovu vrednost u vreme vraćanja, ali najviše do iznosa izdataka učinjenih za njih.
Odeljak 4.
PODZAKUP
Kad se stvari mogu dati u podzakup
Član 842
Zakupac nepokretne stvari može je dati u zakup drugome (podzakup), celu ili jedan njen deo ili mu je po kom drugom osnovu predati na upotrebu i uživanje.
Ugovorom o zakupu može se utvrditi da zakupac ne može dati zakupljenu stvar drugome u zakup ili da mu je ne može dati bez dozvole zakupodavca.
Zakupac poljoprivrednog zemljišta koji se obavezao da na ime zakupnine daje zakupodavcu određeni deo godišnjih plodova, ne može dati to zemljište u pazakup bez dozvole zakupodavca.
Alternativa: Dodaju se dva nova stava koja glase:
Ukoliko nije drukčije ugovoreno, zakupac može zakupljenu pokretnu stvar dati u zakup drugome (podzakup) ili mu je po kom drugom osnovu predati na upotrebu, ali samo ako se time ne nanosi šteta zakupodavcu.
Zakupac jemči zakupodavcu da će podzakupac upotrebljavati stvar prema ugovoru o zakupu.
Kad zakupodavac može odbiti dozvolu
Član 843
Kad je za davanje zakupljene stvari u podzakup potrebna dozvola zakupodavca, ovaj je može odbiti samo iz opravdanih razloga.
Otkaz zbog nedozvoljenog podzakupa
Član 844
Zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu bez otkaznog roka, ako je zakupljena stvar data u podzakup bez njegove dozvole, kad je ova prema zakonu, ili ugovoru, potrebna.
Neposredni zahtev zakupodavca
Član 845
Ugovorom o podzakupu ne stvara se nikakav neposredan pravni odnos između podzakupca i zakupodavca, čak ni kad je zakupodavac dao potrebnu dozvolu za zaključenje podzakupa.
Ali, zakupodavac može, radi naplate svojih potraživanja od zakupca nastalih iz zakupa, zahtevati neposredno od podzakupca isplatu iznosa koje ovaj duguje zakupcu po osnovu podzakupa.
Prestanak podzakupa po samom zakonu
Član 846
Podzakup prestaje u svakom slučaju kada prestane zakup.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Odeljak 5.
OTUĐENJE ZAKUPLJENE STVARI
Otuđenje posle predaje u zakup
Član 847
U slučaju otuđenja stvari koja je pre toga predata nekom drugom u zakup pribavilac stvari stupa na mesto zakupodavca, te posle toga prava i obaveze iz zakupa nastaju između njega i zakupca.
Pribavilac ne može zahtevati od zakupca da mu preda stvar pre proteka vremena za koje je zakup ugovoren, a ako trajanje zakupa nije određeno ni ugovorom ni zakonom, onda pre isteka otkaznog roka.
Za pribaviočeve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac.
Pravo na zakupninu
Član 848
Ako nije što drugo ugovoreno, pribavilac stvari predate u zakup nekom drugom ima pravo na zakupninu počev od prvog narednog roka posle pribavljanja stvari, a ako je prenosilac primio tu zakupninu unapred, dužan je da mu je ustupi.
Od časa kad je obavešten o prenosu svojine zakupljene stvari zakupac može isplatiti zakupninu samo pribaviocu ili njegovom zastupniku.
Otuđenje zakupljene stvari pre predaje zakupcu
Član 849
Kad je stvar o kojoj je zaključen ugovor o zakupu predata pribaviocu, a ne zakupcu, pribavilac stupa na mesto zakupodavca i preuzima njegove obaveze prema zakupcu ako je u momentu zaključenja ugovora o otuđenju znao za postojanje ugovora o zakupu.
Pribavilac koji u momentu zaključenja ugovora o otuđenju nije znao za postojanje ugovora o zakupu, nije dužan predati stvar zakupcu, a zakupac može samo tražiti naknadu štete od zakupodavca.
Za pribaviočeve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Ako je stvar o kojoj je zaključen ugovor o zakupu predata pribaviocu, a ne zakupcu, pribavilac stupa na mesto zakupodavca, kao u slučaju otuđenja zakupljene stvari posle njene predaje zakupcu, samo ako je između zakupodavca i pribavioca ugovoreno da pribavilac preuzima zakupodavčeve obaveze iz ugovora o zakupu.
Ako nije slučaj iz prethodnog stava, pribavilac nije dužan predati stvar zakupcu, a zakupac može samo tražiti naknadu štete od zakupodavca.
Izuzima se slučaj prevare.
Kad je između prenosioca i pribavioca ugovoreno da pribavilac preuzme prenosiočeve obaveze iz ugovora o zakupu, prenosilac odgovara za te obaveze kao solidarni dužnik.
Otkaz ugovora zbog otuđenja stvari
Član 850
Kad usled otuđenja zakupljene stvari prava i obaveze zakupodavca pređu na pribavioca, zakupac može otkazati ugovor u svakom slučaju, poštujući zakonske otkazne rokove.
Odeljak 6.
PRESTANAK ZAKUPA
Protek određenog vremena
Član 851
Ugovor o zakupu zaključen za određeno vreme prestaje samim protekom vremena za koje je zaključen, te nije potrebno da bude otkazan.
Isto važi i u slučajevima kad je, u nedostatku volje ugovornih strana, trajanje zakupa određeno zakonom.
Prećutno obnavljanje zakupa
Član 852
Kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zaključen, zakupac produži da upotrebljava i uživa stvar, a zakupodavac se tome ne protivi, smatra se da je zaključen nov ugovor o zakupu neodređenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni.
Obezbeđenja koja su treća lica dala za prvi zakup prestaju protekom vremena za koje je bio zaključen.
Otkaz
Član 853
Ugovor o zakupu čije trajanje nije određeno niti se može odrediti iz okolnosti ili mesnih običaja prestaje otkazom koji svaka strana može dati drugoj, poštujući određeni otkazni rok.
Ako dužina otkaznog roka nije određena ugovorom ili zakonom ili mesnim običajima, ona iznosi osam dana, s tim da otkaz ne može biti dat u nevreme.
Ako su zakupljene stvari opasne po zdravlje, zakupac može otkazati ugovor bez davanja otkaznog roka, čak i ako je u času zaključenja ugovora to znao.
Zakupac se ne može odreći prava iz prethodnog stava.
Alternativa: Stav 2 menja se tako da glasi:
Ako dužnika otkaznog roka nije određena ugovorom ili zakonom ili mesnim običajima, ona iznosi za zakupe nekretnina tri meseca, za pazakupe nekretnina četrnaest dana, za zakupe pokretnih stvari tri dana.
Propast stvari usled više sile
Član 854
Zakup prestaje ako zakupljena stvar bude uništena nekim slučajem više sile.
Ako zakupljena stvar bude delimično uništena ili samo oštećena, zakupac može raskinuti ugovor ili ostati i dalje u zakupu i zahtevati odgovarajuće sniženje zakupnine.
Smrt
Član 855
U slučaju smrti zakupca ili zakupodavca zakup se nastavlja sa njegovim naslednicima ako nije drugačije ugovoreno.
Ali, u slučaju smrti zakupca, ako je predmet zakupa neka nepokretna stvar, njegovi naslednici mogu, pre isteka određenog vremena, otkazati ugovor u roku od šest meseci od njegove smrti, pazeći na otkazni rok.
GLAVA XXIII
UGOVOR O FINANSIJSKOM LIZINGU
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam ugovora
Član 856
Ugovor o finansijskom lizingu (u daljem tekstu: ugovor o lizingu) je ugovor kojim davalac lizinga, uz zadržavanje prava svojine na predmetu lizinga, na primaoca lizinga prenosi, na određeno vreme ali ne duže od vremena amortizacije predmeta lizinga ili amortizacije njegovog najbitnijeg dela, ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga, uz plaćanje ugovorene lizing naknade.
Predmet ugovora
Član 857
Predmet prava lizinga može biti pokretna nepotrošna stvar, kao i nepokretna stvar.
Subjekti posla
Član 858
Subjekti u poslu lizinga su: davalac lizinga, primalac (korisnik) lizinga i isporučilac predmeta lizinga.
Ugovor o lizingu zaključuju davalac lizinga i primalac lizinga.
Davalac lizinga i isporučilac predmeta lizinga zaključuju ugovor o isporuci.
Isporučioca predmeta lizinga bira primalac lizinga, ako ugovorom o lizingu nije drugačije određeno.
Odredbe ovog zakonika o finansijskom lizingu u kome učestvuju tri lica (indirektni finansijski lizing) shodno se primenjuju i na dvostrani finansijski lizing sa učešćem dva lica (davalac lizinga i primalac lizinga).
Odredbe ovog zakonika o ugovoru o zakupu shodno se primenjuju i na ugovor o lizingu koji nije finansijski lizing (operativni lizing).
Elementi ugovora o lizingu
Član 859
Ugovor o lizingu zaključuje se u pismenoj formi.
Ugovor o lizingu sadrži: nabavnu vrednost predmeta lizinga; ukupan iznos lizing naknade i način i rokove plaćanja; označenje vremena na koje je ugovor zaključen; označenje mesta, vremena, načina i uslova isporuke predmeta lizinga; označenje načina i uslova prenosa prava svojine nad predmetom lizinga na primaoca lizinga ili uslova produženja roka trajanja ugovora.
Ugovor o lizingu može sadržati i druge ugovorene elemente ili elemente koje propiše organ nadzora obavljanja lizing delatnosti.
Ugovor koji nije imenovan kao ugovor o lizingu, a koji utvrđuje prava i obaveze ugovornih strana propisane ovim zakonikom kao prava i obaveze ugovornih strana iz ugovora o lizingu ili koji ima bitna obeležja iz ugovora o lizingu u smislu ovog zakonika, smatra se simulovanim ugovorom.
Registracija ugovora
Član 860
Ugovor o lizingu, kao i njegove izmene, dopune, obnova i prestanak registruju se u skladu sa posebnim zakonom.
Upis ugovora o lizingu u registar ima evidencioni karakter a davalac lizinga je u obavezi da upis u registar izvrši u roku od 15 dana od zaključenja ugovora o lizingu, kao i njegovih izmena, dopuna, obnove ili prestanka.
U odnosima sa trećim licima, ugovorne strane se mogu pozivati na odredbe ugovora o lizingu samo od momenta njegovog upisa u registar.
Za štetu koju savesno treće lice pretrpi usled neizvršenja obaveze upisa u registar odgovara davalac lizinga.
Elementi ugovora o isporuci
Član 861
Ugovor o isporuci je ugovor kojim davalac lizinga stiče svojinu nad predmetom lizinga koji mu isporučuje isporučilac predmeta lizinga, momentom njegove predaje primaocu lizinga na osnovu zaključenog ugovora o lizingu, ako ugovorom o isporuci predmeta lizinga nije drukčije ugovoreno.
Ugovor o isporuci zaključuje se u pismenoj formi.
Ugovor o isporuci sadrži: individualizovanje predmeta isporuke; određenje cene; određenje mesta, načina i roka isporuke; određenje da se predmet isporuke pribavlja radi izvršenja ugovora o lizingu, kao i označenje primaoca lizinga iz ugovora o lizingu.
Ugovor o isporuci ima pravno dejstvo prema primaocu lizinga kada se saglasi sa predmetom lizinga, kao i cenom, mestom, rokom i načinom njegove isporuke, potpisivanjem ovog ugovora ili posebnom pismenom saglasnošću.
Odeljak 2.
PRAVA I OBAVEZE DAVAOCA LIZINGA
Obaveza pribavljanja predmeta lizinga
Član 862
Davalac lizinga je dužan da pribavi predmet lizinga od isporučioca, prema specifikaciji primaoca lizinga.
Davalac lizinga ne može opteretiti hipotekom nepokretnost koju je dao u lizing.
Zaštita u slučaju stečaja primaoca lizinga
Član 863
U slučaju stečaja primaoca lizinga, davalac lizinga ima pravo izlučenja iz stečajne mase predmeta lizinga (izlučno pravo), u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.
Isključenje odgovornosti za materijalne nedostatke
Član 864
Za materijalne nedostatke predmeta lizinga primaocu lizinga odgovara isporučilac, ako drugačije nije ugovoreno.
Isključenje odgovornosti za štetu prouzrokovanu predmetom lizinga
Član 865
Davalac lizinga ne odgovara primaocu lizinga za štetu prouzrokovanu predmetom lizinga, osim ako je primalac lizinga pretrpeo štetu zbog toga što se oslonio na stručnost davaoca lizinga ili ako je davalac lizinga imao učešća u izboru isporučioca ili specifikaciji predmeta lizinga, ako drugačije nije ugovoreno.
Odgovornost za pravne nedostatke
Član 866
Davalac lizinga odgovara ako na predmetu lizinga postoji pravo trećeg lica koje isključuje, umanjuje ili ograničava neometanu državinu primaoca lizinga, a o čijem postojanju primalac lizinga nije obavešten, niti je pristao da uzme predmet lizinga opterećen tim pravom.
Obaveštavanje davaoca lizinga
Član 867
Ako davalac lizinga polaže pravo iz prethodnog člana ovog zakonika na predmet lizinga, primalac lizinga je dužan da obavesti davaoca lizinga o tome i da ga pozove da u razumnom roku oslobodi predmet lizinga od prava ili pretenzija trećeg lica.
Primalac lizinga koji je, ne obaveštavajući davaoca lizinga, pokrenuo i izgubio spor sa trećim licem iz prethodnog stava, može se pozvati na odgovornost davaoca lizinga za pravne nedostatke, osim ako davalac lizinga dokaže da je on raspolagao sredstvima da se odbije zahtev trećeg lica.
Primalac lizinga ima pravo da se pozove na odgovornost davaoca lizinga za pravne nedostatke predmeta lizinga i kad je bez obaveštavanja davaoca lizinga i bez spora priznao osnovano pravo trećeg lica.
Ako u slučaju iz prethodnog stava ovog člana primalac lizinga isplati trećem licu određeni iznos da bi odustao od svog prava, davalac lizinga se može osloboditi svoje odgovornosti ako naknadi primaocu lizinga isplaćeni iznos, kao i naknadu za pretrpljenu štetu.
Sankcije pravnih nedostataka
Član 868
Ako davalac lizinga ne postupi po zahtevu primaoca lizinga iz prethodnog stava, u slučaju oduzimanja predmeta lizinga od primaoca lizinga, ugovor o lizingu se raskida, ako drugačije nije ugovoreno tim ugovorom.
Ako davalac lizinga ne postupi po zahtevu primaoca lizinga iz prethodnog stava, u slučaju umanjenja ili ograničenja neometane državine primaoca lizinga, primalac lizinga može da raskine ugovor ako se zbog toga svrha ugovora ne može ostvariti ili da zahteva srazmerno sniženje lizing naknade.
U slučaju iz prethodnih stavova ovog člana, primalac lizinga ima pravo na naknadu pretrpljene štete
Ako je primalac lizinga u trenutku zaključenja ugovora o lizingu znao za mogućnost da predmet lizinga bude oduzet ili da njegova neometana državina bude smanjena ili ograničena, nema pravo na naknadu štete, ako do toga dođe.
Ugovorno ograničenje ili isključenje odgovornosti davaoca lizinga
Član 869
Odgovornost davaoca lizinga za pravne nedostatke predmeta lizinga ne može se ugovorom ograničiti ili isključiti.
Prenos prava svojine na predmetu lizinga
Član 870
Davalac lizinga može preneti pravo svojine na predmetu lizinga na treće lice – primaoca lizinga, u smislu ovog zakonika.
U slučaju prenosa prava svojine na predmetu lizinga iz prethodnog stava na treće lice, treće lice stupa na mesto davaoca lizinga, te prava i obaveze iz ugovora o lizingu nastaju između njega i primaoca lizinga.
U slučaju iz 1. stava ovog člana, treće lice ne može zahtevati od primaoca lizinga predaju predmeta lizinga pre proteka roka na koji je ugovor o lizingu zaključen.
Prenos prava svojine na predmetu lizinga na treće lice može se ugovorom isključiti ili drugačije urediti.
Odeljak 3.
PRAVA I OBAVEZE PRIMAOCA LIZINGA
Preuzimanje predmeta lizinga
Član 871
Primalac predmeta lizinga dužan je da preuzme predmet lizinga na način, u vreme i na mestu utvrđenom ugovorom.
Raskid ugovora zbog neisporuke
Član 872
Ako isporučilac ne isporuči predmet lizinga primaocu lizinga ili ako ga isporuči u docnji ili ako predmet lizinga ima materijalni nedostatak, primalac lizinga može u skladu s ovim zakonikom, odbiti prijem isporuke ili raskinuti ugovor o lizingu, uz pravo na naknadu štete.
U slučaju iz prethodnog stava, davalac lizinga može održati ugovor na snazi ako bez odlaganja sam isporuči predmet lizinga primaocu lizinga, pod uslovima utvrđenim ugovorom o lizingu.
Do ispunjenja obaveze isporuke koja je u svemu u skladu s ugovorom o lizingu, primalac lizinga ima pravo da obustavi isplatu naknade koju bi, na osnovu ugovora o lizingu, bio dužan da plaća davaocu lizinga.
Ako raskine ugovor, primalac lizinga ima pravo na povraćaj naknade koju je platio u skladu s ugovorom o lizingu, umanjenu za iznos koji predstavlja naknadu za korist koju je primalac imao od predmeta lizinga (razuman iznos).
Lizing naknada
Član 873
Lizing naknada je naknada koju primalac lizinga plaća, u skladu sa ugovorom, davaocu lizinga za korišćenje predmeta lizinga (u daljem tekstu: lizing naknada).
Lizing naknada utvrđuje se na osnovu iznosa koji je davalac lizinga platio za sticanje svojine na predmetu lizinga, uvećanog za kamatu i druge troškove koje, u skladu sa ugovorom o lizingu, primalac lizinga plaća davaocu lizinga.
Raskid ugovora zbog neplaćanja lizing naknade
Član 874
Ako je primalac lizinga u docnji sa isplatom jedne ili više uzastopnih rata čiji ukupan iznos dostiže četvrtinu ukupne lizing naknade, davala lizinga može da raskine ugovor ili da zahteva od primaoca lizinga isplatu ostatka naknade sa kamatom.
Izuzetno od prethodnog stava, ako primalac lizinga ne isplati jednu ratu, davalac lizinga može da raskine ugovor u pogledu svih budućih obaveza isplate, ako je iz datih okolnosti očigledno da ni one neće biti isplaćene.
Davalac lizinga koji želi da raskine ugovor iz razloga utvrđenih prethodnim stavovima, dužan je da ostavi primaocu lizinga primeren rok za ispunjenje obaveze.
Ako primalac lizinga ne ispuni obavezu plaćanja lizing naknade u roku iz prethodnog stava, ugovor o lizingu se raskida po samom zakonu.
U slučajevima utvrđenim u prva tri stava ovog člana, primalac lizinga može održati ugovor ako da odgovarajuće obezbeđenje.
Raskid ugovora zbog neplaćanja lizing naknade može se ugovorom drugačije urediti, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja.
Dejstva raskida
Član 875
Davalac lizinga koji raskine ugovor zbog neplaćanja lizing naknade iz razloga utvrđenim prethodnim članom ili ugovorom o lizingu, ima pravo na povraćaj predmeta lizinga, kao i pravo na naknadu pretrpljene štete.
Korišćenje predmeta lizinga
Član 876
Primalac lizinga dužan je da koristi predmet lizinga sa pažnjom razumnog i pažljivog čoveka.
Primalac lizinga dužan je da koristi predmet lizinga u skladu sa ugovorom ili namenom predmeta lizinga.
Primalac lizinga odgovara za štetu prouzrokovanu korišćenjem predmeta lizinga protivno ugovoru ili nameni predmeta lizinga, bez obzira da li predmet lizinga sam koristi ili ga koristi lice koje radi po njegovom nalogu ili drugo lice kome je on to omogućio.
Održavanje predmeta lizinga
Član 877
Primalac lizinga dužan je da održava predmet lizinga u ispravnom stanju i vrši potrebne popravke na predmetu lizinga.
Primalac lizinga odgovara za štetu prouzrokovanu neodržavanjem predmeta lizinga u ispravnom stanju.
Naknada štete
Član 878
Naknada štete prouzrokovane davaocu predmeta lizinga neplaćanjem lizing naknade treba da dovede davaoca lizinga u položaj u kome bi se nalazio da je primalac lizinga ispunio svoju obavezu u skladu sa ugovorom.
Ugovorom o lizingu može se utvrditi način obračuna visine naknade štete, ali koja ne može preći visinu koja bi bila utvrđena u skladu sa prethodnim stavom.
Rizik slučajne propasti ili oštećenja predmeta lizinga
Član 879
Rizik slučajne propasti ili oštećenja predmeta lizinga snosi primalac lizinga.
Rizik iz prethodnog stava prelazi na primaoca u trenutku preuzimanja predmeta lizinga, ako drugačije nije ugovoreno.
Vraćanje predmeta lizinga
Član 880
Primalac lizinga je dužan da, po prestanku ugovora, neoštećen predmet lizinga, zajedno sa pripacima, vrati davaocu lizinga ili licu koje je davalac lizinga odredio, izuzev ako ugovorom o lizingu nije utvrđeno pravo primaoca lizinga da otkupi predmet lizinga ili da produži ugovor o lizingu.
Primalac lizinga ne odgovara za istrošenost predmeta lizinga koja nastane njegovom redovnom upotrebom ili za promene na njemu koje su izvršene uz saglasnost davaoca lizinga.
Poseban postupak za sticanje državine na predmetu lizinga
Član 881
U slučaju neplaćanja lizing naknade, u skladu s ovim zakonikom, a nakon raskida ugovora, davalac lizinga ima pravo na povraćaj predmeta lizinga na osnovu sporazuma sa primaocem lizinga, a koji ima snagu sudskog poravnanja.
Ako primalac lizinga ne vrati predmet lizinga, u skladu sa prethodnim stavom, davalac lizinga može preuzeti državinu predmeta lizinga i sudskim putem.
Po zahtevu iz prethodnog stava, sud donosi odluku hitno, a sudsko rešenje o oduzimanju predmeta lizinga (od primaoca lizinga ili lica u čijoj se državini nalazi) izvršava se hitno u skladu s pravilima izvršnog postupka, ako ovim zakonikom nije utvrđeno drugačije.
Prigovor primaoca lizinga na rešenje suda, koji ne odlaže izvršenje, podnosi se u roku od tri dana od dana njegovog prijema, o kom odlučuje nadležni sud, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršni postupak.
Obaveza osiguranja
Član 882
Primalac lizinga je dužan da osigura predmet lizinga od rizika koji su utvrđeni ugovorom o lizingu, ako drugačije nije regulisano tim ugovorom.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Ugovorom o lizingu može biti predviđena obaveza primaoca lizinga da predmet lizinga osigura kod osigurača koga odredi davalac lizinga, od rizika i na osigurani iznos koji je predviđen ugovorom u kom slučaju kao korisnik osiguranja označen je davalac lizinga, na čiji teret padaju troškovi osiguranja.
Ako ugovorom nisu predviđeni rizici koji osiguranjem, moraju biti pokriveni, primalac je dužan da predmet osigura od uobičajenih rizika.
Ako nastupi osigurani slučaj pokriven osiguranjem korisnik lizinga je u obavezi da odmah obavesti davaoca lizinga i istovremeno uputi zahtev osiguravajućoj organizaciji kod koje je osiguranje zaključeno.
Sredstva naplaćena od osiguranja, kao posledica osiguranog slučaja, mogu se upotrebiti, uz saglasnost davaoca lizinga:
- za opravku opreme ili dela opreme (ako je opravka moguća);
- za zamenu opreme (ili njenog dela), ukoliko je ona ukradena, uništena ili oštećena u tolikoj meri da se ne može opraviti, drugom opremom istog ili sličnog tipa, namene, osobina i kvaliteta;
- za plaćanje razlike između preostalih iznosa lizing naknade i sume dobijene iz osiguranja, u slučaju totalne štete na predmetu lizinga.
Predaja predmeta lizinga drugom na korišćenje
Član 883
Primalac lizinga može predmet lizinga, u celini ili po delovima, dati na korišćenje trećem licu, uz pismenu saglasnost davaoca lizinga.
Davalac lizinga može da raskine ugovor i da zahteva naknadu štete ako je primalac lizinga, bez njegove pismene saglasnosti, predao predmet lizinga na korišćenje trećem licu.
Poseban postupak za sticanje državine na predmetu lizinga utvrđen ovim zakonikom može se primeniti i u slučaju raskida ugovora iz prethodnog stava.
Predaja predmeta lizinga na korišćenje trećem licu ne oslobađa primaoca lizinga obaveza koje iz ugovora o lizingu ima prema davaocu lizinga.
Predaja predmeta lizinga na korišćenje trećem licu može se ugovorom isključiti ili drugačije urediti.
Odeljak 4.
PRAVA I OBAVEZE ISPORUČIOCA
Isporuka predmeta lizinga
Član 884
Isporučilac je dužan da predmet lizinga isporuči primaocu lizinga u ispravnom stanju, zajedno sa pripacima, na način, u vreme i na mestu koji su utvrđeni ugovorom o isporuci, izuzev ako je ugovorom o lizingu utvrđeno da predmet lizinga isporuči davalac lizinga.
Izmene ugovora
Član 885
Ako se primalac lizinga saglasi sa sadržinom ugovora zaključenog između davaoca lizinga i isporučioca, na osnovu kojeg je davalac lizinga stekao pravo svojine na predmetu lizinga, naknadne izmene tog ugovora ne proizvode dejstva prema primaocu lizinga, izuzev ako on na njih ne pristane.
Odgovornost isporučioca prema primaocu lizinga
Član 886
Ako isporučilac ne isporuči predmet lizinga primaocu lizinga ili ga isporuči u docnji ili ako predmet lizinga ima materijalni nedostatak, primalac lizinga ima prema isporučiocu prava utvrđena ovim zakonikom, koje bi imao da je strana u ugovoru s isporučiocem.
Izuzetno od prethodnog stava, primalac lizinga nema pravo da, bez saglasnosti davaoca lizinga, raskine ili poništi ugovor zaključen između davaoca lizinga i isporučioca, niti pravo da zahteva sniženje cene.
Isporučilac ne može biti odgovoran i davaocu lizinga i primaocu lizinga za istu štetu.
Solidarna odgovornost davaoca lizinga i isporučioca
Član 887
Ako je davalac lizinga izvršio izbor isporučioca, solidarno s njim odgovara primaocu lizinga ako predmet lizinga nije isporučen primaocu lizinga, ako je isporučen sa docnjom ili ako predmet lizinga ima materijalni nedostatak.
Odeljak 5.
PRESTANAK UGOVORA O LIZINGU
Osnovi prestanka
Član 888
Ugovor o lizingu prestaje protekom roka na koji je zaključen.
Ugovor o lizingu prestaje ako predmet lizinga bude uništen dejstvom više sile.
Pravo otkupa ili produženja ugovora
Član 889
Predmet lizinga ne prelazi u svojinu primaoca lizinga protekom roka na koji je ugovor o lizingu zaključen.
Ugovorom o lizingu može se utvrditi pravo primaoca lizinga da, po proteku roka na koji je ugovor zaključen, otkupi predmet lizinga po ceni koja je ugovorom određena ili da produži ugovor o lizingu (pravo opcije).
Primalac lizinga je dužan da davaoca lizinga o svojoj odluci da otkupi predmet lizinga ili da produži ugovor o lizingu, obavesti najkasnije mesec dana pre isteka roka na koji je ugovor zaključen.
GLAVA XXIV
UGOVOR O POSLUZI
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 890
Ugovorom o posluzi obavezuje se poslugodavac da preda određenu stvar poslugoprimcu da je besplatno upotrebljava neko vreme, a poslugoprimac se obavezuje da po isteku određenog vremena vrati istu stvar neoštećenu.
Trajanje posluge
Član 891
Ako je stvar predata na upotrebu radi postizanja određene svrhe, a trajanje posluge nije određeno ugovorom, smatra se da je posluga ugovorena za uobičajeno vreme potrebno za postizanje te svrhe.
Ako vreme posluge nije određeno niti odredivo, ugovor o posluzi prestaje kada poslugodavac zatraži da mu se stvar vrati.
Smrt poslugodavca ili poslugoprimca
Član 892
Posle smrti poslugodavca ili poslugoprimca obaveze iz ugovora o posluzi prelaze na njihove naslednike.
Ako je ugovor o posluzi bio zaključen s obzirom na ličnost poslugoprimca, ugovor prestaje njegovom smrću.
Odeljak 2.
OBAVEZE POSLUGODAVCA
Predaja stvari
Član 893
Poslugodavac je dužan da preda stvar poslugoprimcu u određeno vreme, a ako vreme nije određeno kad to poslugoprimac zatraži.
Odgovornost za štetu od materijalnih nedostataka
Član 894
Poslugodavac je dužan da obavesti poslugoprimca o materijalnim nedostacima stvari, inače će odgovarati za štetu koja bi nastala poslugoprimcu od nedostataka koji su mu bili poznati, ili mu nisu mogli ostati nepoznati.
Odredbe prethodnog stava neće se primenjivati ako je nedostatak bio poznat poslugoprimcu ili mu nije mogao ostati nepoznat.
Odeljak 3.
OBAVEZE POSLUGOPRIMCA
Čuvanje i upotreba stvari
Član 895
Poslugoprimac je dužan da stvar čuva i upotrebljava sa pažnjom brižljivog i pažljivog čoveka.
Poslugoprimac može da upotrebljava stvar samo kako je ugovoreno, a ako o tome nije ništa ugovoreno, onda kako odgovara njenoj prirodi i nameni koju joj je odredio poslugodavac, inače će odgovarati i za slučajnu propast ili oštećenje stvari koji bi se dogodili tom prilikom.
Poslugoprimac ne odgovara za uobičajeno smanjenje vrednosti stvari koje nastane njenom dozvoljenom upotrebom.
Troškovi održavanja
Član 896
Poslugoprimac snosi troškove redovnog održavanja, čuvanja i upotrebe stvari.
U pogledu ostalih troškova, primenjuju se odredbe o nezvanom vršenju tuđih poslova.
Spasavanje od opasnosti
Član 897
U slučaju opasnosti koja istovremeno preti stvari uzetoj na poslugu i stvarima poslugoprimca, on je dužan da prvo spašava stvar uzetu na poslugu, inače će odgovarati za njenu propast ili oštećenje.
Raskidanje ugovora zbog povrede obaveze
Član 898
Ako poslugoprimac ne čuva ili ne održava stvar kako treba, ili je ne upotrebljava onako kako je ugovoreno ili kako odgovara prirodi ili nameni stvari, ili ako bez saglasnosti preda stvar drugome na upotrebu, poslugodavac može da raskine ugovor i da zahteva da mu se stvar odmah vrati.
Vraćanje stvari
Član 899
Po prestanku ugovora o posluzi poslugoprimac je dužan da vrati posuđenu stvar neoštećenu.
Ako je poslugoprimac predao stvar na upotrebu nekom trećem, poslugodavac ima pravo da zahteva neposredno od trećeg lica da mu vrati stvar.
Vraćanje stvari pre roka
Član 900
Poslugodavac je dužan da primi natrag posuđenu stvar i pre isteka vremena određenog za poslugu, izuzev ako je rok vraćanja ugovoren u interesu obe ugovorne strane ili ako bi vraćanje stvari pre roka izazvalo veće troškove poslugodavcu.
Poslugodavac može da zahteva da mu se stvar vrati pre određenog roka, ako mu je iznenadno postala hitno potrebna.
Odeljak 4.
RIZICI
Slučajna propast
Član 901
Rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari snosi poslugodavac.
Ali će poslugoprimac odgovarati za propast ili oštećenje stvari koji bi se dogodili slučajem više sile, ako je upotrebljavao stvar protivno ugovoru, ili njenoj prirodi ili nameni, kao i ako je predao stvar na upotrebu nekom trećem.
Izgubljena posuđena stvar
Član 902
Ako se kod poslugoprimca stvar izgubila iako je on naknadio njenu vrednost, poslugoprimac nema pravo, ako se stvar pronađe, da je zadrži ako je poslugodavac spreman da mu vrati ono što je za stvar primio.
GLAVA XXV
UGOVOR O ORTAKLUKU
Alternativa: Naziv ove glave menja se tako da glasi:
PRIVREDNO UDRUŽENJE GRAĐANA
Alternativa: U prethodnom nazivu ove glave izostavlja se reč: ''privredno''.
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 903
Ugovorom o ortakluku obavezuju se uzajamno dva ili više lica da udruže određena sredstva ili svoj rad radi postizanja određene zajedničke privredne svrhe.
Imovina stvorena udruženim sredstvima i radom ortaka čini imovinu ortakluka.
Izmene ugovora
Član 904
Za svaku izmenu ugovora o ortakluku potrebna je saglasnost svih ortaka, te je ništava odredba ugovora koja bi predviđala mogućnost izmena bez te saglasnosti.
Alternativa: Dodaje se novi član koji glasi:
Shodna primena
Član 905
Na ugovor o ortakluku shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe posebnog zakona.
Odeljak 2.
MEĐUSOBNI ODNOSI ORTAKA
Unošenje uloga u ortakluk
Član 906
Svaki ortak dužan je uneti određeni ulog u ortakluk.
Ulog se može sastojati ne samo u novcu i u drugim stvarima, nego i u drugim pravima, kao i u radu.
Stvari i prava mogu se predati ortakluku u svojinu ili samo na upotrebu i uživanje.
Ako veličina uloga pojedinih ortaka nije određena, svaki ortak dužan je uneti u ortakluk jednak ulog.
Ništav je ugovor o ortakluku po kome neki ortak nije dužan uneti u ortakluk nikakav ulog.
Naknadno povećanje uloga
Član 907
Ulozi određeni ugovorom o ortakluku mogu biti naknadno povećani samo sa pristankom svih ortaka.
Ali kad je za očuvanje određene stvari potrebno učiniti izvesne izdatke, svaki ortak je dužan dati srazmeran doprinos za pokriće tih izdataka.
Odgovornost za pravne i materijalne nedostatke
Član 908
Svaki ortak odgovara za pravne i materijalne nedostatke stvari, čiju je svojinu kao svoj ulog preneo na ortakluk, po pravilima i odgovornosti prodavca, a ako je kao svoj ulog predao stvar ortakluku na upotrebu i uživanje, on odgovara po pravilima o odgovornosti zakupodavca.
Rizik
Član 909
Rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari predate kao ulog u svojinu ortakluka snosi ortakluk, a ako je stvar predata kao ulog ortakluku samo na upotrebu i uživanje, rizik snosi ortak kome ona pripada.
Podela dobitaka i gubitaka
Član 910
Ortaci mogu ugovorom odrediti kako će se među njima deliti dobici i gubici.
Kad je ugovorom predviđeno samo kako će se deliti dobici, isto pravilo važi i za podelu gubitaka.
Ali je ništav ugovor kojim je udeo nekog ortaka u podeli dobitaka određen u obliku procenta od vrednosti njegovog uloga.
Ako ugovorom o ortakluku nije određena drukčija podela, ortaci dele dobitke na jednake delove i svaki snosi isti deo gubitaka, bez obzira što njihovi ulozi nisu jednaki.
Izuzetno od prethodnog stava, ortak čiji se ulog sastoji isključivo u radu učestvuje u snošenju gubitaka samo ako je tako ugovoreno.
Ništave odredbe
Član 911
Ništav je ugovor o ortakluku kojim se neki ortak lišava prava da učestvuje u podeli dobitaka.
Isto važi i za ugovor kojim se neki ortak, čiji se ulog ne sastoji isključivo u radu, oslobađa da učestvuje u snošenju gubitaka.
Ali je punovažna odredba ugovora kojom se predviđa gubitak prava na učešće u podeli dobitaka zbog povrede neke obaveze, i o njoj se sudi kao o ugovornoj kazni.
Dužnost čuvanja interesa ortakluka
Član 912
Svaki ortak dužan je voditi računa o interesima udruženja i ne preduzimati ni za svoj ni za tuđi račun nikakav posao koji bi mogao biti od neke štete za udruženje.
Pravo na naknadu i nagradu
Član 913
Ortak ima pravo na naknadu izdataka koje je savesno i razumno učinio za udruženje, kao i na naknadu gubitaka koje je pretrpeo bez svoje krivice u vršenju poslova ortakluka.
On nema pravo na nagradu za rad u ortakluku i za koristi koje mu je pribavio.
Odgovornost za štetu
Član 914
Ortak odgovara za štetu koju je ortakluk pretrpeo njegovom krivicom.
Pravo ortaka da bude obavešten
Član 915
Svaki ortak ima pravo da pregleda knjige, prepisku i ostale izjave ortakluka i da zahteva od poslovođe sva obaveštenja o poslovima ortakluka.
Odricanje od ovog prava nema pravne važnosti.
Odeljak 3.
UPRAVLJANJE ORTAKLUKOM
Imenovanje poslovođe i njegova ovlašćenja
Član 916
Upravljanje poslovima ortakluka može biti povereno ugovorom o ortakluku, ili naknadnom saglasnošću svih ortaka, jednom ili nekolicini poslovođa, koji mogu biti kako ortaci, tako i treća lica.
Poslovođa predstavlja ortakluk i, ako ugovorom ili naknadnom saglasnošću svih ortaka nije što drugo određeno, on je ovlašćen da preduzima sve poslove potrebne radi postizanja svrhe ortakluka (redovna uprava).
Kad ima više poslovođa, oni odlučuju većinom glasova.
Upravljanje kad nije određen poslovođa
Član 917
Kad upravljanje poslovima ortakluka nije povereno poslovođi, svaki ortak je ovlašćen da u ime i za račun preduzima poslove redovne uprave.
Međutim, svaki od ostalih ortaka može se usprotiviti nameravanom poslu, sve dok ne bude obavljen, u kom slučaju o spornom poslu odlučuju ortaci većinom glasova, koja se računa po glavama.
Poslovi van redovne uprave
Član 918
Za preduzimanje poslova koji prelaze granice redovne uprave, potrebna je saglasnost svih ortaka, izuzev ako bi bez hitnog preduzimanja nekog takvog posla postojala opasnost da ortakluk pretrpi znatnu štetu.
Izveštaj i polaganje računa
Član 919
Poslovođa je dužan podneti ortacima izveštaj o poslovima ortakluka i položiti račun o svom radu krajem svake godine, ako ugovorom ili odlukom o njegovom imenovanju nije određen neki drugi rok.
Opozivanje i ostavka poslovođe
Član 920
Poslovođa ortakluka može biti opozvan samo jednoglasnom odlukom svih ortaka, izuzev kad za opozivanje postoje ozbiljni uzroci.
Kad je za poslovođu određen jedan od ortaka, on ne može dati ostavku bez osnovanih razloga, inače će odgovarati za štetu.
1 Napomena: Stav 1. se briše, ako se prihvati alternativno rešenje uz prethodni član.
2 Napomena: Komisija je imala u vidu rešenja iz ratifikovane Konvencije Ujedinjenih nacija o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe, zaključene u Beču, 11.04.1980. godine (''Međunarodni ugovori'', br. 10/1 od 31.12.1984.)
Odeljak 4.
ODNOSI SA TREĆIM LICIMA
Obavezivanje ortakluka
Član 921
Poslom koji je u ime ortakluka zaključio sa trećim licem ortak ovlašćen da upravlja poslovima ortakluka, ili poslovođa, stvaraju se prava i obaveze samo između trećeg i kao celine.
Odgovornost ortaka za dugove ortakluka
Član 922
Ortaci odgovaraju kao solidarni jemci za dugove ortakluka, izuzev kad je ugovorom sa poveriocem ova odgovornost isključena.
Odredba ugovora o ortakluku kojom se odgovornost ortaka ograničava na iznos njihovog udela, ili na koji drugi način, ima dejstva prema poveriocima ortakluka samo ako su bili obavešteni o tom ograničenju.
Prava ličnih poverilaca
Član 923
Lični poverioci ortaka ne mogu tražiti da se naplate iz imovine ortakluka.
Ali poverioci svakog ortaka mogu staviti zabranu na deo dobiti koji pripada njihovom dužniku, i tražiti izdvajanje iz imovine ortakluka udela njihovog dužnika.
Kompenzacija (prebijanje)
Član 924
Dužnik ortakluka ne može prebiti potraživanje ortakluka sa potraživanjem koje on ima prema nekom ortaku, a ni ortak ne može prebiti potraživanje svog poverioca sa onim što ovaj duguje nekom ortaku.
Ustupanje ortakovog udela nekom trećem
Član 925
Kad neki ortak ustupi ugovorom nekom trećem svoja prava u ortakluku potpuno ili delimično, treći ne postaje ortak mesto njega, odnosno pored njega, nego samo stiče pravo da zahteva da mu se prilikom likvidacije ortakluka isplati udeo ustupioca.
Odeljak 5.
PRESTANAK ORTAKLUKA
Protek određenog vremena i prećutno produženje ortakluka
Član 926
Ortakluk prestaje protekom vremena određenog za njegovo trajanje.
Ako po proteku vremena određenog za trajanje ortakluka, ortaci nastave da obavljaju zajedno poslove iste vrste, smatraće se da je ortakluk prećutno produženo za neodređeno vreme.
Postizanje svrhe
Član 927
Ortakluk prestaje kad bude postignuta svrha radi koje je zaključen ugovor o ortakluku, kao i kad postizanje te svrhe postane nemoguće.
Propast stvari
Član 928
Ortakluk prestaje ako stvar, čiju je svojinu jedan ortak obećao uneti u ortakluk kao svoj ulog, propadne pre njene predaje ortakluku.
Isto biva kad propadne stvar na kojoj je dato ortakluku samo pravo upotrebe i uživanja, bez obzira da li se propast stvari dogodila pre ili posle njene predaje ortakluku.
U slučaju delimične propasti ili oštećenja stvari ortakluk ne prestaje, ako postizanje svrhe ortakluka nije time znatno otežano.
Ostavka ili opozivanje poslovođe
Član 929
Ortakluk prestaje ostavkom ili opozivanjem poslovođe ortakluka ako ortaci ne mogu da slože o imenovanju drugog poslovođe.
Smrt jednog udruženika
Član 930
Ortakluk prestaje smrću jednog ortaka, izuzev kad je ugovoreno da će se ortakluk nastaviti sa naslednicima umrlog.
Stečaj i prezaduženost
Član 931
Ortakluk prestaje stečajem jednog ortaka, kao i kada lični poverilac jednog ortaka, koji nije mogao naplatiti svoje potraživanje iz njegove imovine, zahteva izdvajanje njegovog dela iz imovine ortakluka.
Gubitak poslovne sposobnosti
Član 932
Ortakluk prestaje kad jedan ortak bude lišen poslovne sposobnosti.
Produženje ortakluka posle smrti, stečaja, prezaduženosti
i gubitka poslovne sposobnosti
Član 933
U slučaju smrti ili stečaja jednog ortaka, ili kad njegovi lični poverioci zahtevaju izdvajanje njegovog dela iz imovine ortakluka, kao i u slučaju kad jedan ortak bude lišen poslovne sposobnosti, ostali ortaci mogu sprečiti prestanak ortakluka, ako se saglase da ga nastave među sobom.
U tom slučaju izdvaja se iz imovine ortakluka, prema stanju u času kada se događaj desio, deo ortaka koji je to prestao biti.
Raskidanje jednostranom izjavom volje
Član 934
Ugovor o ortakluku neograničenog trajanja može svaki ortak raskinuti ako o svojoj nameri obavesti ostale ortake bar tri meseca pre isteka redovnog obračunskog roka.
Izuzetno, ovo pravo ne pripada ortaku kome je ugovorom ili saglasnom odlukom ostalih ortaka dopušteno da sva svoja prava u ortakluku ustupi nekom trećem.
Izjava o raskidanju ugovora o ortakluku nema dejstva ako je data zlomisleno ili u nevreme.
Raskidanje ugovora i isključenje ortaka sudskom presudom
Član 935
Svaki ortak može tražiti od suda da izrekne raskid ugovora o ortakluku kad jedan ortak ne izvršava svoje obaveze prema ortakluku, ili kad na koji drugi način onemogućava ili otežava postizanje svrhe ortakluka, i uopšte kad za to postoje osnovani razlozi.
Iz istih razloga svaki ortak može tražiti od suda da izrekne isključenje nekog ortaka iz ortakluka.
Ništava je odredba ugovora kojom se ortaci odriču prava da traže raskidanje ugovor ili isključenje nekog ortaka iz osnovanih razloga.
Odeljak 6.
LIKVIDACIJA ORTAKLUKA
Produženje ortakluka za potrebe likvidacije
Član 936
Posle događaja koji povlači njegov prestanak, ortakluk postoji i dalje samo ukoliko to zahtevaju potrebe njegove likvidacije.
Prestanak ovlašćenja
Član 937
Po prestanku ortakluka lica ovlašćena da upravljaju poslovima ortakluka mogu samo završiti započeti posao, ako bi inače bilo štete za ortake.
Međutim, ostaje punovažan posao koji bi ovlašćeno lice preduzelo posle prestanka ortakluka, ali pre nego što je za taj prestanak saznalo, ili moglo saznati pri dužnoj pažnji.
Isto važi i za posao koji je posle prestanka ortakluka zaključio treći sa licem čija su ovlašćenja prestala sa prestankom ortakluka, ako za prestanak ortakluka nije znao niti je morao znati.
Likvidatori
Član 938
Ako svi ortaci ne mogu da se saglase da sami obave likvidaciju svog ortakluka, a ni kome da povere tu likvidaciju, na zahtev ma kog od njih sud će imenovati jednog ili više likvidatora.
Likvidatori predstavljaju ortakluk u likvidaciji.
Oni su dužni unovčiti imovinu ortakluka, naplatiti njihova potraživanja, isplatiti poveriocima ortakluka njihova potraživanja, a ortacima vrednost njihovih udela, i podeliti među ortacima eventualni dobitak ili gubitak.
Oni mogu dovršiti započete poslove, ali ne mogu preduzimati nove.
Oni odlučuju većinom glasova.
Opozivanje likvidatora
Član 939
Likvidator može biti smenjen jednoglasnom odlukom ortaka, ili, kad za to postoji osnovan razlog, odlukom suda na traženje ma kog ortaka.
Red isplata
Član 940
Iz imovine ortakluka isplaćuju se najpre dugovi ortakluka, zatim izdaci koje su pojedini ortaci učinili za ortakluk, a potom se svakom ortaku isplaćuje vrednost njegovog uloga, pri čemu se za vrednost uloga koji se sastojao u pravu upotrebe i uživanja određene stvari smatra iznos za koji je vrednost same stvari smanjena njenom upotrebom.
Ako vrednost nekog uloga nije određena u ugovoru, uzima se njegova vrednost u času kada je predat ortakluku.
Ostatak imovine ortakluka deli se među ortacima prema pravilima o podeli dobitaka.
U slučaju kad posle isplate poverilaca ortakluka i naknade izdataka koje su pojedini ortaci učinili u interesu ortakluka ostatak imovine ortakluka nije dovoljan za potpunu isplatu svih uloga, primenjuju se pravila o snošenju gubitaka.
Kad je vrednost imovine manja od dugova
Član 941
Kad imovina ortakluka nije dovoljna za isplatu njegovih dugova, likvidatori mogu zahtevati od svakog ortaka da u srazmeri sa svojim udelom u snošenju gubitaka uplati određeni iznos za popunu nedostatka.
GLAVA XXVI
UGOVOR O SARADNJI U POLJOPRIVREDI
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 942
Ugovorom o saradnji u poljoprivredi obavezuju se uzajamno poljoprivredna organizacija i poljoprivrednik da svaki od njih izvrši određene radove, i uloži određena sredstva u određenu proizvodnju, na poljoprivrednom zemljištu u cilju podele koristi koje bi se tako postigle.
Bitni uslovi ugovora
Član 943
U ugovoru o saradnji u poljoprivredi mora biti poimenice navedeno koje je radove dužna izvršiti jedna strana a koje druga, i koja je sredstva svaka od njih dužna da uloži u proizvodnju.
Forma ugovora
Član 944
Ugovor o saradnji u poljoprivredi mora biti sačinjen u pismenoj formi.
Odsek 1.
OBAVEZE UGOVORNIKA
Organizovanje radova
Član 945
Poljoprivredna organizacija je dužna uskladiti radove koje poljoprivrednik treba da obavi sa radovima koje ona treba da obavi, i obavestiti poljoprivrednika blagovremeno kada i na koji način treba svaki rad da izvrši.
Uputstva i kontrola
Član 946
Poljoprivredna organizacija je dužna davati poljoprivredniku potrebna stručna uputstva i vršiti stručnu kontrolu svih radova i upotrebljenog materijala.
Dužna pažnja
Član 947
Pri obavljanju svojih radova poljoprivrednik je dužan postupati po uputstvima stručnjaka poljoprivredne organizacije.
Svaka ugovorna strana je dužna izvršiti radove određene ugovorom na vreme, sa pažnjom razumnog i pažljivog stručnjaka.
Dužnost obaveštavanja o smetnjama u radu
Član 948
Ugovorna strana koja ne može da izvrši neku svoju obavezu dužna je da o tome izvesti blagovremeno drugu stranu.
Kad jedna ugovorna strana propusti da izvrši neki rad
Član 949
Kad jedna ugovorna strana ne obavi kako treba neki rad na koji se obavezala, obaviće ga druga na njegov teret.
Ugovorna strana koja je obavila rad koji je propustila obaviti druga, dužna je obavestiti ovu bez odlaganja.
Vrednost tako obavljenog rada i upotrebljenih sredstava uračunaće se kao ulog ugovorne strane koja ga je obavila.
Obaveštenje o štetama
Član 950
Poljoprivrednik je dužan obavestiti bez odlaganja poljoprivrednu organizaciju o štetama od elementarnih nepogoda, kao i o pojavi štetočina i bolesti.
Odgovornost za mane materijala
Član 951
Svaka ugovorna strana odgovara za štetu koja bi nastala zbog nedostataka u materijalu koji je upotrebila ili dala drugoj strani da ga upotrebi, osim ako dokaže da za te nedostatke nije znala niti je mogla znati.
Odgovornost za minimum agrotehničkih mera
Član 952
Za preduzimanje minimuma agrotehničkih mera u poljoprivrednoj proizvodnji, propisanih zakonom ili odlukama nadležnih organa, odgovara poljoprivredna organizacija,a ona može tražiti naknadu od poljoprivrednika ako je on kriv što te mere nisu preduzete.
Odeljak 2.
PODELA PRINOSA
Osnovno pravilo
Član 953
Podela dobijenih plodova vrši se srazmerno vrednosti ulaganja u proizvodnju, ako za određeni slučaj nije što drugo predviđeno zakonom ili ugovorom.
Podela u slučaju garantovanog prinosa
Član 954
Ako je ugovoreno da poljoprivredna organizacija garantuje poljoprivredniku određenu količinu prinosa, podela se vrši tako što se prethodno odvoji za poljoprivrednika ta količina ("garantovani deo"), a zatim se ostalo podeli po ugovorenom ključu.
Ako bi ceo prinos bio manji od garantovanog dela, poljoprivredna organizacija je dužna naknaditi nedostatak.
Izvan prava na podelu po ugovorenom ključu, posle izdvajanja garantovanog dela za poljoprivrednika, nijedna strana nema nikakvo drugo pravo, po osnovu njenih ugovorom određenih radova i ulaganja, ni na ostvareni prinos, ni prema drugoj strani.
Obaveza da se isporuči određena količina
Član 955
Kad je u ugovoru o saradnji u poljoprivredi određena količina koju se poljoprivrednik obavezuje da isporuči poljoprivrednoj organizaciji, to se ima razumeti tako da je proizvođač dužan isporučiti celu tu količinu samo ako je manja od njegovog dela, ili jednaka sa njim.
Odeljak 3.
RIZIK
Član 956
Rizik proizvodnje snose ugovorne strane srazmerno svojim ulaganjima.
Ugovorna strana koja je prema ugovoru dužna zaključiti ugovor o osiguranju od određenih događaja, pa to propusti učiniti, odgovara za sve štetne posledice tog propuštanja.
Ugovorna strana, u čijoj je to moći, dužna je preduzeti potrebne mere da šteta koja se nije mogla izbeći bude što manja.
Ništava je odredba ugovora kojom se sav rizik proizvodnje prebacuje na jednu ugovornu stranu.
Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:
Ako se u toku saradnje prouzrokuju štetne ekološke posledice za koje se ne može utvrditi koja je od ugovornih strana kriva za prouzrokovanu štetu, njihova odgovornost je solidarna prema oštećenom.
Odeljak 4.
REVIZIJA I POVEĆANJE CENE
Revizija cene
Član 957
Ako je na dan određen za predaju plodova poljoprivrednoj organizaciji, ugovorena cena manja od cene na tržištu, i ako ta razlika iznosi preko deset od sto procenata od ugovorene cene, poljoprivrednik može zahtevati povećanje cene za procenat razlike umanjen za deset procenata.
Ako poljoprivredna organizacija ne pristane na ovo povećanje cene, poljoprivrednik može raskinuti ugovor, uz shodnu primenu opštih odredbi o posledicama raskida ugovora.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i u slučaju ako bi, na dan određen za predaju plodova, ugovorena cena bila veća od cene na tržištu.
Ugovorne strane ne mogu se unapred odreći prava predviđenih prethodnim stavovima.
Pravo na povećanje cene
Član 958
Poljoprivrednik ima pravo na srazmerno povećanje cene po kojoj je poljoprivrednoj organizaciji predao svoj deo plodova zajedničke proizvodnje, ako cena po kojoj je poljoprivredna organizacija otuđila te plodove bude naknadno povećana određenim premijama, ugovorom ili na koji drugi način.
GLAVA XXVII
UGOVOR O DELU
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 959
Ugovorom o delu obavezuje se poslenik (preduzimač, izvođač radova) da obavi određeni posao, kao što je izrada ili opravka neke stvari ili izvršenje nekog fizičkog ili intelektualnog rada i sl., a naručilac se obavezuje da mu za to plati nagradu.
Odnos sa ugovorom o prodaji
Član 960
Ugovor kojim se jedna strana obavezuje da izradi određenu pokretnu stvar od svog materijala smatra se u sumnji kao ugovor o prodaji.
Ali, ugovor ostaje ugovor o delu ako se naručilac obavezao dati bitan deo materijala potreban za izradu stvari.
U svakom slučaju, ugovor se smatra ugovorom o delu ako su ugovorne strane imale u vidu naročito poslenikov rad.
Tumačenje ugovora o delu
Član 961
Pošto predmet ugovora o delu može biti ne samo izrada ili opravka neke stvari, nego i izvršenje raznovrsnih radova, fizičkih, intelektualnih ili umetničkih, to pri tumačenju pojedinih ugovora, uzimaju se u obzir, pored opštih pravila, i običaji i uzanse koji važe za pojedine aktivnosti.
Kvalitet poslenikovog materijala
Član 962
Kad je ugovoreno da poslenik izradi stvar od svog materijala, a nije određen kvalitet, poslenik je dužan dati materijal srednjeg kvaliteta.
On odgovara naručiocu za kvalitet upotrebljenog materijala isto kao prodavac.
Odeljak 2.
NADZOR
Član 963
Naručilac ima pravo da vrši nadzor nad obavljanjem posla i daje uputstva kad to odgovara prirodi posla, a poslenik je dužan da mu to omogući.
Odeljak 3.
ZAKLJUČIVANJE UGOVORA NADMETANJEM I KONKURSOM
Poziv na nadmetanje o ceni radova
Član 964
Poziv upućen određenom ili neodređenom broju lica na nadmetanje za izvršenje određenih radova, pod određenim uslovima i uz određene garancije, obavezuje pozivaoca da zaključi ugovor o tim radovima sa onim koji ponudi najnižu cenu, izuzev ako je tu obavezu isključio u pozivu na nadmetanje.
U slučaju isključenja obaveze da se zaključi ugovor, poziv na nadmetanje smatra se kao poziv zainteresovanima da oni daju ponude ugovora pod objavljenim uslovima.
Poziv na konkurs za umetničko ili tehničko rešenje nameravanih radova
Član 965
Poziv upućen određenom ili neodređenom broju lica na konkurs za umetničko ili tehničko rešenje nameravanih radova obavezuje pozivaoca da, pod uslovima sadržanim u pozivu na konkurs, zaključi ugovor sa učesnikom u nadmetanju čije rešenje prihvati komisija čiji je sastav unapred objavljen, izuzev ako je tu obavezu isključio u pozivu na konkurs.
Odeljak 4.
OBAVEZE POSLENIKA
Nedostaci materijala i naloga
Član 966
Poslenik je dužan skrenuti pažnju naručiocu na nedostatke materijala koji mu je naručilac predao, a koje je primetio ili je morao primetiti, inače će odgovarati za štetu.
Ako je naručilac zahtevao da se stvar izradi od materijala na čije mu je nedostatke poslenik ukazao, poslenik je dužan postupiti po njegovom zahtevu, izuzev ako je očigledno da materijal nije podoban za naručeno delo ili ako bi izrada od zahtevanog materijala mogla naneti štetu ugledu poslenika, u kom slučaju poslenik može raskinuti ugovor.
Poslenik je dužan upozoriti naručioca na nedostatke u njegovom nalogu, kao i na druge okolnosti za koje je znao ili je morao znati, koje mogu biti od značaja za naručeno delo ili za njegovo izvršenje na vreme, inače će odgovarati za štetu.
Obaveza da izvrši rad
Član 967
Poslenik je dužan izvršiti rad kako je ugovoreno i po pravilima posla.
On je dužan izvršiti ga za određeno vreme, a ako ono nije određeno, onda za vreme koje je razumno potrebno za takve poslove.
On ne odgovara za zadocnjenje nastalo zbog toga što mu naručilac nije predao materijal na vreme ili zbog toga što je tražio izmene ili što mu nije isplatio dužan predujam i uopšte za zadocnjenje nastalo ponašanjem naručioca.
Raskidanje ugovora zbog odstupanja od ugovorenih uslova
Član 968
Ako se u toku izvršenja delà pokaže da se poslenik ne drži uslova ugovora i uopšte da ne radi kako treba, te da će izvršeno delo imati nedostatke, naručilac može upozoriti poslenika na to i odrediti mu primereni rok da svoj rad saobrazi svojim obavezama.
Ako do isteka tog roka poslenik ne postupi po zahtevu naručioca, ovaj može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.
Raskidanje ugovora zbog neizvršenja u roku
Član 969
Ako je rok bitan sastojak ugovora, a poslenik je u tolikom zakašnjenju sa započinjanjem ili završavanjem posla da je očigledno da ga neće završiti u roku, naručilac može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.
On to pravo ima i kad rok nije bitan sastojak ugovora, ako zbog takvog zakašnjenja naručilac očigledno ne bi imao interesa za ispunjenje ugovora.
Poveravanje izvršenja posla trećem
Član 970
Poslenik ne može poveriti izvršenje rada nekom trećem ako je u pitanju rad za čije je izvršenje naručilac, u času zaključenja ugovora imao u vidu njegove lične osobine.
I kad poslenik ima pravo da poveri izvršenje rada nekom trećem, on i dalje odgovara naručiocu za to izvršenje, izuzev ako je sa pristankom naručioca ugovor ustupio trećemu.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Ukoliko iz ugovora ili prirode posla ne proizlazi što drugo, poslenik nije dužan da posao obavi lično.
Poslenik i dalje odgovara naručiocu za izvršenje posla i kad posao ne obavi.
Odgovornost za saradnike
Član 971
Poslenik odgovara za lica koja su po njegovom nalogu radila na poslu koji je preuzeo da izvrši, kao da ga je sam izvršio.
Neposredan zahtev saradnika poslenika od naručioca
Član 972
Za naplatu svojih potraživanja od poslenika njegovi saradnici mogu se obratiti neposredno naručiocu i zahtevati od njega da im isplati ta potraživanja na teret svote koju u tom času duguje posleniku, ako su ta potraživanja priznata.
Predaja izrađene stvari naručiocu
Član 973
Poslenik je dužan predati naručiocu izrađenu ili opravljenu stvar.
On se oslobađa ove obaveze ako stvar koju je izradio ili opravio propadne usled slučaja više sile, i uopšte usled događaja za koji on ne odgovara.
Odeljak 5.
ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE
Pregledanje izvršenog delà i obaveštavanje poslenika
Član 974
Naručilac je dužan pregledati izvršeno delo čim je to po redovnom toku stvari moguće i o nađenim nedostacima bez odlaganja obavestiti poslenika.
Ako naručilac na poziv poslenika da pregleda i primi izvršeni rad to ne uradi bez opravdanog razloga, smatra se da je rad primljen.
Posle pregleda i primanja izvršenog rada poslenik više ne odgovara za nedostatke koji su se mogli opaziti običnim pregledom, izuzev ako je znao za njih, a nije ih pokazao naručiocu.
Skriveni nedostaci
Član 975
Ako se docnije pokaže neki nedostatak koji se nije mogao otkriti običnim pregledom, naručilac se ipak može pozvati na njega, pod uslovom da o njemu obavesti poslenika što pre, a najduže u roku od mesec dana od njegovog otkrivanja.
Istekom dve godine od prijema obavljenog posla, naručilac se više ne može pozvati na nedostatke.
Alternativa: Dodaje se novi stav 3 koji glasi:
Rok iz prethodnog stava ne primenjuje se ako je zakonom ili odredbom ugovora o garanciji utvrđen duži rok.
Zastarelost
Član 976
Pravo naručioca da se pozove na neki nedostatak izvršenog rada prestaje ako postojanje nedostatka nije ustanovio i o njemu obavestio naručioca u roku od dve godine, računajući od dana predaje izvršenog rada.
Izuzimaju se slučajevi kad je zakonom ili odredbom ugovora o garantiji određeno duže vreme odgovornosti za određene nedostatke.
Posle prestanka prava naručioca prema posleniku zbog nedostatka izvršenog rada, naručilac može, ako je o tim nedostacima bio obavestio poslenika blagovremeno, protiv poslenikovog zahteva da mu isplati nagradu istaći poslenikovu obavezu da mu naknadi štetu koju je imao zbog nedostatka izvršenog rada.
Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:
Prestanak prava
Član 977
Naručilac koji je poslenika na vreme obavestio o nedostacima izvršenog posla ne može svoje pravo ostvariti sudskim putem po isteku godine dana od učinjenog obaveštenja.
Ali i po isteku tog roka naručilac može, ako je o nedostacima blagovremeno obavestio poslenika, prigovorom protiv poslenikovog zahteva za isplatu nagrade, istaći svoje pravo na sniženje nagrade i na naknadu štete.
Kad poslenik gubi pravo da se pozove na prethodne članove
Član 978
Poslenik se ne može pozvati na neku odredbu prethodnih članova kad se nedostatak odnosi na činjenice koje su mu bile poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate, a nije ih saopštio naručiocu.
Pravo zahtevati uklanjanje nedostatka
Član 979
Naručilac koji je uredno obavestio poslenika da izvršeni rad ima neki nedostatak može zahtevati od njega da nedostatak ukloni i za to mu odrediti primeren rok.
On ima pravo i na naknadu štete koju trpi zbog toga.
Ako uklanjanje nedostatka zahteva preterane troškove, poslenik može odbiti da ga izvrši, ali u tom slučaju naručiocu pripada, po njegovom izboru, pravo na sniženje nagrade ili raskid ugovora, kao i pravo na naknadu štete.
Raskidanje ugovora u posebnom slučaju
Član 980
Kad izvršeni rad ima neki nedostatak koji predstavlja bitnu povredu ugovora, naručilac može, ne tražeći prethodno njegovo uklanjanje, raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Kad obavljeni posao ima takav nedostatak koji ga čini neupotrebljivim ili je obavljen u suprotnosti sa izričitim uslovima ugovora, naručilac može, ne tražeći prethodno otklanjanje nedostatka, raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.
Pravo naručioca u slučaju drugih nedostataka izvršenog posla
Član 981
Kad izvršeni posao ima nedostatak zbog koga delo nije neupotrebljivo, odnosno kad posao nije izvršen u suprotnosti sa izričitim uslovima ugovora, naručilac je dužan dopustiti posleniku da nedostatak otkloni.
Naručilac može odrediti posleniku primeren rok za otklanjanje nedostatka.
Ako poslenik ne otkloni nedostatak do isteka tog roka, naručilac može, po svom izbora, izvršiti otklanjanje nedostatka na račun poslenika ili sniziti nagradu ili raskinuti ugovor.
Kad se radi o neznatnom nedostatku, naručilac se ne može koristiti pravom na raskid ugovora.
U svakom slučaju on ima pravo i na naknadu štete.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Kad izvršeni rad ima neki nedostatak koji ne predstavlja bitnu povredu ugovora, naručilac je dužan dopustiti posleniku da nedostatak ukloni.
Ali naručilac može odrediti posleniku primeren rok za uklanjanje nedostatka.
Ako poslenik ne ukloni nedostatak do isteka tog roka, naručilac može, po svom izboru, izvršiti uklanjanje nedostatka na račun poslenika, ili sniziti nagradu, ili raskinuti ugovor.
U svakom slučaju on ima pravo i na naknadu štete.
Sniženje nagrade
Član 982
Sniženje nagrade vrši se srazmerno vrednosti izvršenog rada bez nedostatka u vreme zaključenja ugovora i vrednosti koju bi imao u to vreme izvršeni rad sa nedostatkom.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Ako nedostatak nije uklonjen, niti je zbog njega ugovor raskinut, naručilac ima pravo da snizi nagradu u razmeri između vrednosti izvršenog rada bez nedostatak u vreme zaključenja ugovora i vrednosti koju bi imao u to vreme izvršeni rad sa nedostacima.
On ima pravo i na naknadu štete.
Odeljak 6.
OBAVEZE NARUČIOCA
Obaveza da primi rad
Član 983
Naručilac je dužan primiti rad izvršen prema odredbama ugovora i pravilima posla.
Isplata nagrade
Član 984
Nagrada se određuje ugovorom, ako nije određena obaveznom tarifom ili kojim drugim obaveznim aktom.
Ako nagrada nije određena, utvrdiće je sud prema vrednosti rada, prema normalno potrebnom vremenu za takav posao, kao i prema uobičajenoj nagradi za tu vrstu rada.
Naručilac nije dužan isplatiti nagradu pre nego što je pregledao izvršeni rad i odobrio ga, izuzev ako je drugačije ugovoreno.
Isto važi ako je ugovoreno izvršenje i predaja rada u delovima.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Naručilac je dužan isplatiti posleniku nagradu određenu ugovorom, ako ista nije određena obaveznom tarifom ili kojim drugim obaveznim aktom.
Ako je ugovorena veća nagrada nego što je dopušteno odlukom nadležnog organa, naručilac nije dužan isplatiti više od propisane nagrade.
Naručilac nije dužan isplatiti nagradu pre nego što je pregledao izvršeni rad i odobrio ga, izuzev ako je drukčije ugovoreno.
Isto vredi ako je ugovoreno izvršenje i predaja rada u delovima.
Ako su ugovornici propustili da odrede visinu nagrade za poslenika, odrediće je sud prema vrednosti rada, prema normalno potrebnom vremenu za takav posao, kao i prema uobičajenoj nagradi za tu vrstu rada.
Naručilac je dužan isplatiti posleniku zakonsku kamatu na dužnu nagradu, računajući od predaje stvari.
Proračun sa izričitim jemstvom
Član 985
Ako je nagrada ugovorena na osnovu proračuna sa izričitim jemstvom poslenika za njegovu tačnost, on ne može da zahteva povećanje nagrade čak i ako je u posao uložio više rada i ako je izvršenje posla zahtevalo veće troškove nego što je bilo predviđeno.
Ovim se ne isključuje primena pravila o raskidanju i izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti.
Ako je nagrada ugovorena na osnovu proračuna bez izričitog jemstva poslenika za njegovu tačnost, pa se u toku rada prekoračenje proračuna pokaže neizbežnim, poslenik mora o tome bez odlaganja obavestiti naručioca, inače gubi svako potraživanje zbog povećanih troškova.
Odeljak 7.
RIZIK
Kad je poslenik dao materijal
Član 986
U slučaju kad je poslenik dao materijal za izradu stvari a stvar bude oštećena ili propadne iz ma kog uzroka pre predaje naručiocu, rizik snosi poslenik, te nema pravo na naknadu za dati materijal, kao ni na nagradu za svoj rad.
Ako je naručilac pregledao izvršeni rad i odobrio ga, smatra se da mu je stvar predata, a da je kod poslenika ostala na čuvanju.
Ako je naručilac pao u docnju zbog neprimanja ponuđene stvari, rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari prelazi na njega.
Alternativa: Na kraju prethodnog stava dodaju se sledeće reči: "a posle toga poslenik odgovara samo za svoju krivicu."
Kad je naručilac dao materijal
Član 987
Rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari snosi naručilac ako je on dao materijal za izradu.
U tom slučaju, poslenik ima pravo na nagradu samo ako je stvar propala ili bila oštećena posle dolaska naručioca u docnju ili ako se naručilac nije odazvao njegovom urednom pozivu da stvar pregleda.
Rizik u slučaju predaje po delovima
Član 988
Ako je ugovoreno da će naručilac vršiti pregled i prijem pojedinih delova kako budu izrađeni, poslenik ima pravo na nagradu za izradu delova koje je naručilac pregledao i odobrio, čak i ako bi oni posle toga propali kod njega bez njegove krivice.
Odeljak 8.
PRAVO ZALOGE
Član 989
Radi obezbeđenja naplate potraživanja nagrade za rad i naknade za utrošeni materijal, kao i ostalih potraživanja po osnovu ugovora o delu, poslenik ima pravo zaloge na stvarima koje je napravio ili opravio, kao i na ostalim predmetima koje mu je predao naručilac u vezi sa njegovim radom, sve dok ih drži i ne prestane dragovoljno da ih drži.
Odeljak 9.
PRESTANAK UGOVORA
Raskid ugovora voljom naručioca
Član 990
Sve dok naručeni posao nije dovršen naručilac može raskinuti ugovor kad god hoće, ali je u tom slučaju dužan isplatiti posleniku ugovorenu nagradu, umanjenu za iznos troškova koje ovaj nije učinio, a koje bi bio dužan učiniti da ugovor nije raskinut, kao i za iznos zarade koju je ostvario na drugoj strani ili koju je namerno propustio da ostvari.
Poslenik čiji bi ugled bio povređen raskidom bez osnovanog razloga ima pravo na naknadu moralne štete.
Smrt poslenika i njegova nesposobnost za rad
Član 991
Ugovor o delu prestaje smrću poslenika, kao i kad poslenik postane nesposoban za rad, ako su ličnost poslenika i njegove sposobnosti bili odlučujući pri zaključenju ugovora.
U tim slučajevima naručilac ima pravo da zahteva da mu se vrati materijal koji je predao posleniku, kao i ostale stvari koje mu je predao u vezi sa njegovim radom.
Ako je poslenik bio započeo rad na materijalu naručioca, ovaj je dužan da isplati odgovarajući deo ugovorene nagrade, ako izvršeni rad ima neku vrednost za njega.
U slučaju kad je poslenik bio dužan dati materijal, poslenik odnosno njegovi naslednici mogu zadržati nezavršeno delo, a ako pristanu da ga predaju naručiocu, ovaj je dužan da im isplati vrednost materijala, kao i vrednost rada prema prethodnom stavu.
Posledice nepreuzimanja pokretne stvari
Član 992
Poslenik kome je predata pokretna stvar u rad, a naručilac od kada je posao obavljen nije ništa preduzeo da stvar preuzme, ima pravo nakon proteka roka od jedne godine da, držeći se načela savesnosti i poštenja, istu stvar proda sa pažnjom brižljivog i urednog čoveka, posle upozorenja naručioca da će stvar prodati.
Od iznosa dobijenog prodajom i odbitkom troškova prodaje, poslenik ima pravo da zadrži deo po osnovu ugovorene nagrade, a ostatak da preda naručiocu, odnosno da ga deponuje kod suda u korist naručioca.
Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:
Poslenik kome su predate pokretne stvari u rad, može zahtevati od suda da dopusti njihovu prodaju, ako je protekla jedna godina od kada je posao obavio, a za to vreme ih naručilac nije tražio.
Sud će pozvati naručioca i po njegovom saslušanju u njegovom prisustvu narediti da se stvari prodadu na javnoj prodaji i odrediti mesto, dan i čas prodaje.
Ako naručilac ne dođe na poziv suda, sud će ipak doneti odluku o javnoj prodaji stvari, a organ određen da izvrši prodaju obavestiće preporučenim pismom naručioca, ako je poznato njegovo prebivalište ili boravište, najmanje osam dana unapred, o mestu, danu i času prodaje.
Ako naručilac blagovremeno prigovori prodaji, sud će povući odluku o prodaji i raspraviti stvar hitno.
Od iznosa dobijenog prodajom odbiće se troškovi prodaje, isplatiti potraživanja poslenika, a ostatak položiti kod suda za naručioca.
GLAVA XXVIII
UGOVOR O GRAĐENJU
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 993
Ugovor o građenju je ugovor o delu kojim se izvođač obavezuje da prema određenom projektu sagradi u ugovorenom roku određenu građevinu na određenom zemljištu, ili da na takvom zemljištu, odnosno na već postojećem objektu izvrši kakve druge građevinske radove, a naručilac se obavezuje da mu za to isplati određenu cenu.
Ugovor o građenju mora biti zaključen u pismenoj formi.
Građevina
Član 994
Pod "građevinom", u smislu ove glave, podrazumevaju se zgrade, brane, mostovi, tuneli, vodovodi, kanalizacije, putevi, železničke pruge, bunari i ostali građevinski objekti čija izrada zahteva veće i složenije radove.
Nadzor nad radovima i kontrola kvaliteta materijala
Član 995
Izvođač je dužan omogućiti naručiocu stalan nadzor nad radovima i kontrolu količine i kvaliteta upotrebljenog materijala.
Odstupanje od projekta
Član 996
Za svako odstupanje od projekta građenja, odnosno ugovorenih radova, izvođač mora imati pismenu saglasnost naručioca.
On ne može zahtevati povećanje ugovorene cene za radove koje je izvršio bez saglasnosti naručioca.
Nužni i nepredviđeni radovi
Član 997
Nepredviđene radove izvođač može izvesti i bez prethodne saglasnosti naručioca ako zbog njihove hitnosti nije bio u mogućnosti da pribavi tu saglasnost.
Nepredviđeni radovi su oni čije je preduzimanje bilo nužno zbog osiguranja stabilnosti objekta ili radi sprečavanja nastanka štete, a izazvani su neočekivanom težom prirodom zemljišta, neočekivanom pojavom vode ili drugim vanrednim i neočekivanim događajima.
Izvođač je dužan bez odlaganja da obavesti naručioca o ovim pojavama i preduzetim merama.
Izvođač ima pravo na pravičnu naknadu za nepredviđene radove koji su morali biti obavljeni, zbog neočekivano teške prirode zemljišta, ili zbog neočekivane pojave vode.
On je dužan o svim tim pojavama obavestiti naručioca bez odlaganja.
Naručilac može raskinuti ugovor ako bi usled ovih radova ugovorena cena morala biti znatno povećana, o čemu je dužan bez odlaganja obavestiti izvođača.
U slučaju raskidanja ugovora, naručilac je dužan isplatiti izvođaču odgovarajući deo cene za već izvršene radove, kao i pravičnu naknadu za učinjene neophodne troškove.
Cena građevine ili radova
Član 998
Cena građevine ili radova se može odrediti po jedinici mere ugovorenih radova (jedinična cena) ili u ukupnom iznosu za ceo objekat (ukupno ugovorena cena).
Izmena cene
Član 999
Izvođač ima pravo na povećanje ugovorene cene radova, ako u ugovorenom roku izgradnje objekta ili izvršenja ugovorenih građevinskih radova dođe do povećanja cene elemenata na osnovu kojih je određena cena građevine ili radova, u skladu sa ugovorom, građevinskim uzansama ili običajima građevinske struke.
Odredba prethodnog stava primenjuje se i na naručioca u slučaju sniženja cene elemenata na osnovu kojih je određena cena građevine ili radova.
Izvođač se ne može pozivati na povećanje cene elemenata na osnovu kojih je određena cena radova, ako je do povećanja cene došlo nakon njegovog dolaska u docnju.
U slučaju docnje izvođača radova naručilac ima pravo na srazmerno sniženje cene radova za svako sniženje cene elemenata na osnovu kojih je cena radova određena, u skladu s ugovorom, građevinskim uzansama ili pravilima građevinske struke.
Varijanta I:Prethodni član menja se tako da glasi:
Ako ugovorom u pogledu izmene cene nije predviđeno što drugo, izvođač koji je svoju obavezu ispunio u predviđenom roku može zahtevati povećanje cene radova ako su se u vremenu između zaključenja ugovora i njegovog ispunjenja povećale cene elemenata na osnovu kojih je određena cena radova, tako da bi trebalo da ta cena bude veća za više od dva procenta.
U slučaju da izvođač svojom krivicom nije izveo radove u roku predviđenom ugovorom on može zahtevati povećanje cene radova ako su se u vremenu između zaključenja ugovora i dana kad je prema ugovoru trebalo da radovi budu završeni povećale cene elemenata na osnovu kojih je određena cena radova, tako da bi trebalo da ona, prema novim cenama tih elemenata, bude veća za više od pet procenata.
U slučajevima iz prethodnih stavova izvođač može zahtevati samo razliku u ceni radova koja prelazi dva, odnosno pet procenata.
Izvođač se ne može pozivati na povećanje cene elemenata na osnovu kojih je određena cena radova, ako je do povećanja cene došlo nakon njegovog dolaska u docnju.
Varijanta II:.Prethodni član menja se tako da glasi:
Izvođač može zahtevati povećanje ukupno ugovorene cene, ako su se posle zaključenja ugovora povećale cene elemenata na osnovu kojih je određena ukupna cena, tako da bi ova prema njihovim novim cenama trebalo da bude veća za više od deset procenata.
Izvođač može zahtevati povećanje samo za onoliko procenata koliko ostaje kad se od utvrđenog procenta povećanja odbije deset procenata.
Ako bi usled toga ugovorena cena morala biti znatno povećana, naručilac može raskinuti ugovor.
U slučaju raskidanja ugovora naručilac je dužan isplatiti izvođaču odgovarajući deo ugovorene cene za dotle izvršene radove.
Odredba o nepromenljivosti cena
Član 1000
Ako je ugovoreno da se cena radova neće menjati u slučaju da se posle zaključenja ugovora povećaju cene elemenata na osnovu kojih je ona određena, izvođač može, i pored ovakve odredbe ugovora, zahtevati izmenu cene radova ako su se cene elemenata povećale u tolikoj meri da bi trebalo da cena radova bude veća za više od deset procenata.
Ali, i u ovom slučaju izvođač može zahtevati samo razliku u ceni koja prelazi deset procenata, osim ako je do povećanja cene elemenata došlo posle njegovog dolaska u docnju.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Ako je ugovoreno da se cena radova neće menjati u slučaju da se posle zaključenja ugovora povećaju cene elemenata na osnovu kojih je ona određena, izvođač može, i pored ovakve odredbe ugovora, zahtevati izmenu cene radova ako su se cene elemenata povećale iznad procenta utvrđenog ugovorom, građevinskim uzansama ili običajima građevinske struke.
U slučaju iz prethodnog stava izvođač može zahtevati samo razliku u ceni koja prelazi utvrđeni procenat.
Izvođač se i u ovom slučaju ne može pozivati na povećanje cene elemenata na osnovu kojih je određena cena radova, ako je do povećanja cene došlo nakon njegovog dolaska u docnju.
Odredba stava o nepromenljivosti cena ovog člana primenjuje se i na naručioca u slučaju sniženja cene elemenata na osnovu kojih je određena cena građevine ili radova.
U slučaju docnje izvođača radova naručilac ima pravo na srazmerno sniženje cene radova za svako sniženje cene elemenata na osnovu kojih je cena određena, u skladu s ugovorom, građevinskim uzansama ili običajima građevinske struke.
Raskid ugovora zbog povećanja cene
Član 1001
Ako bi u slučajevima iz prethodnih članova ugovorena cena morala biti znatno povećana, naručilac može raskinuti ugovor.
U slučaju raskida ugovora naručilac je dužan isplatiti izvođaču odgovarajući deo ugovorene cene za dotle izvršene radove, kao i pravičnu naknadu za učinjene neophodne troškove.
Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:
Ako bi u slučajevima predviđenim za izmenu cene ili primenu klauzule o nepromenljivosti cene, ugovorena cena morala biti znatno povećana, odnosno snižena (tako da to predstavlja promenjenu okolnost u smislu ovog zakonika, naručilac, odnosno izvođač može raskinuti ugovor) primenjuju se pravila ovog zakonika o raskidu ili izmeni ugovora zbog povećanja cene.
Pravo naručioca da traži sniženje ugovorene cene
Član 1002
Ako su se u vreme između zaključenja ugovora i ispunjenja obaveze izvođača cene elemenata na osnovu kojih je određena cena radova snizile za više od dva procenta, a radovi su izvršeni u ugovorenom roku, naručilac ima pravo da traži odgovarajuće sniženje ugovorene cene radova iznad tog procenta.
Ako je ugovorena nepromenljivost cene radova, a oni su izvršeni u ugovorenom roku, naručilac ima pravo na sniženje ugovorene cene, u slučaju da su se cene elemenata na osnovu kojih je određena cena smanjile za toliko da bi cena bila niža za više od deset procenata, i to za razliku u ceni preko deset procenata.
U slučaju docnje izvođača radova naručilac ima pravo na srazmerno sniženje cene radova za svako sniženje cene elemenata na osnovu kojih je cena radova određena.
Napomena: Prethodni član se briše u zavisnosti od prihvatanja odgovarajućih rešenja u prethodnim članovima.
Odeljak 2.
UGOVOR O GRAĐENJU SA POSEBNOM ODREDBOM
Član 1003
Ako ugovor o građenju sadrži odredbu ,,ključ u ruke" ili neku drugu sličnu odredbu izvođač se samostalno obavezuje da izvrši skupa sve radove potrebne za izgradnju i upotrebu određenog celovitog objekta.
U tom slučaju ugovorena cena obuhvata i vrednost svih nepredviđenih radova i viškova radova, a isključuje uticaj manjkova radova na ugovorenu cenu.
Ako u ugovoru ,,ključ u ruke" učestvuje kao ugovorna strana više izvođača, njihova odgovornost prema naručiocu je solidarna.
Odeljak 3.
ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE
Shodna primena
Član 1004
Ukoliko u ovoj glavi nije drukčije određeno, za odgovornost za nedostatke građevine primenjuju se odgovarajuće odredbe ugovora o delu.
Prelazak prava
Član 1005
Prava naručioca prema izvođaču zbog nedostatka građevine prelaze i na sve docnije sticaoce građevine ili njenog delà ali s tim da docnijim sticaocima ne teče novi rok za obaveštenje i tužbu, već im se uračunava rok prethodnika.
Posebna prava zakupaca
Član 1006
Zakupac stana u javnoj svojini ima pravo da zahteva od izvođača otklanjanje nedostataka u granicama njegove odgovornosti za nedostatke građevine prema naručiocu.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Odeljak 4.
ODGOVORNOST IZVOĐAČA I PROJEKTANTA ZA SOLIDNOST GRAĐEVINE
U čemu se sastoji
Član 1007
Izvođač odgovara za nedostatke u izradi građevine koji se tiču njene solidnosti, ukoliko bi se ti nedostaci pokazali za vreme od deset godina od predaje i prijema radova.
Izvođač odgovara i za nedostatke zemljišta na kome je podignuta građevina, koji bi se pokazali za vreme od deset godina od predaje i prijema radova, izuzev ako je specijalizovana organizacija dala stručno mišljenje da je zemljište podobno za građenje a u toku građenja se nisu pojavile okolnosti koje dovode u sumnju osnovanost stručnog mišljenja.
Isto važi i za projektanta ako nedostatak građevine potiče od nekog nedostatka u projektu.
Oni su odgovorni prema odredbama prethodnih stavova ne samo naručiocu, nego i svakom drugom sticaocu građevine.
Ova njihova odgovornost ne može se ugovorom ni isključiti ni ograničiti.
Dužnost obaveštavanja i gubitak prava
Član 1008
Naručilac ili drugi sticalac dužan je o nedostacima obavestiti izvođača i projektanta u roku od šest meseci od kad je nedostatak ustanovio, inače gubi pravo da se pozove na njega.
Pravo naručioca ili drugog sticaoca prema izvođaču, odnosno projektantu po osnovu njihove odgovornosti za nedostatke prestaje za godinu dana računajući od dana kad je naručilac, odnosno sticalac obavestio projektanta, odnosno izvođača o nedostatku.
Alternativa: U stavu 1 reči: ''šest meseci'', zameniti sa rečima: ''jedne godine'', a u stavu 2 reči: ''godinu dana'', zameniti rečima: ''dve godine''.
Smanjenje i isključenje odgovornosti
Član 1009
Izvođač se ne oslobađa odgovornosti ako je šteta nastala zbog toga što je pri izvođenju određenih radova postupao po zahtevima naručioca.
Ali, ako je pre izvršenja određenog rada po zahtevu naručioca upozorio ovog na opasnost od štete, njegova odgovornost se smanjuje, a prema okolnostima konkretnog slučaja može se i isključiti.
Solidarna odgovornost naručioca i izvođača radova
Član 1010
Naručilac i izvođač radova na nepokretnosti solidarno odgovaraju trećem licu za štetu koja mu nastane u vezi sa izvođenjem tih radova.
Regresi
Član 1011
Kad su za štetu odgovorni izvođač i projektant, odgovornost svakog od njih određuje se srazmerno krivici.
Projektant koji je izradio projekat građevine i kome je poveren nadzor nad izvršenjem planiranih radova odgovara i za nedostatke u izvršenim radovima nastale krivicom izvođača ako ih je mogao opaziti normalnim i razumnim nadgledanjem radova, ali ima pravo zahtevati od izvođača odgovarajuću naknadu.
Izvođač koji je naknadio štetu nastalu usled nedostataka u izvršenim radovima ima pravo zahtevati naknadu od projektanta u meri u kojoj nedostaci u izvršenim radovima potiču od nedostataka u projektu.
Kad je za nedostatak odgovorno lice kome je izvođač poverio obavljanje jednog delà posla, izvođač, ako hoće da od njega zahteva naknadu, mora da ga obavesti o postojanju nedostatka u roku od dva meseca, računajući od dana kad je on sam obavešten od naručioca o istom nedostatku.
GLAVA XXIX
IZDAVAČKI UGOVOR1
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 1012
Izdavačkim ugovorom autor ustupa izdavaču pravo da objavi njegovo određeno delo i obavezuje se da mu u tu svrhu preda delo pripremljeno za objavljivanje, a izdavač se obavezuje da delo umnoži u određenom broju primeraka i da te primerke stavi u promet.
Kad ugovor zaključuje zastupnik
Član 1013
Autorov zastupnik može zaključiti izdavački ugovor samo onih dela koja su navedena u njegovom punomoćju.
Zastupnik poslovno nesposobnog autora ne može zaključiti izdavački ugovor bez autorovog pristanka da se delo objavi.
Odeljak 2.
PREDMET UGOVORA
Isključivo pravo objavljivanja
Član 1014
Zaključenjem izdavačkog ugovora izdavač stiče isključivo pravo da delo objavi na jeziku na kome je napisano i u obliku određenom u ugovoru.
Ostale mogućnosti iskorišćavanja dela zadržava autor.
Kad je predmet ugovora buduće delo
Član 1015
Izdavački ugovor može imati za predmet delo određene vrste koje još ne postoji, a koje se autor obavezuje da napiše i preda izdavaču do određenog roka.
Za punovažnost ugovora o budućem delu potrebno je da obim dela bude približno određen.
Rok određen za predaju dela izdavaču može se primereno produžiti, ako je to potrebno i moguće s obzirom na sve okolnosti slučaja.
Ako rok nije određen, u slučaju spora odrediće ga sud uzimajući razumno u obzir sve okolnosti slučaja.
Ništavost ugovora o svim budućim delima
Član 1016
Ništav je ugovor kojim autor ustupa izdavaču isključivo pravo objavljivanja svih njegovih budućih dela, ili svih njegovih budućih dela određene vrste, kao i ugovor koji bi imao za predmet sva takva dela napisana do izvesnog roka.
Opcija
Član 1017
Kad se autor obavezao izdavačkim ugovorom da će izdavanje svojih budućih dela ponuditi prvo svom saugovorniku, ovaj je dužan izjasniti se o svakoj ponudi u roku od dva meseca, računajući od dana kada mu je delo predato.
Ako se izdavač ne izjasni u određenom roku, smatraće se da je ponudu odbio, te autor može ponuditi delo drugom izdavaču da ga objavi, ali ne pod povoljnijim uslovima od onih koje je bio dao izdavaču imaocu prava opcije.
U slučaju dva uzastopna odbijanja izdavačevo pravo opcije se gasi.
Odeljak 3.
IZDANJE
Kad izdavač ima pravo na jedno izdanje
Član 1018
Kad u ugovoru nije određeno koliko izdanja može izdavač objaviti, ni njihov tiraž, izdavač može objaviti samo jedno izdanje, uobičajenog tiraža za dela iste vrste.
Kad izdavač ima pravo samo na jedno izdanje, njegovo isključivo pravo prestaje kad izdanje bude rasprodato, a najdocnije po isteku tri godine od dana kada su primerci izdanja stavljeni u prodaju.
Novo izdanje
Član 1019
Kad autor hoće da napravi novo izdanje istog dela dužan je ponuditi objavljivanje novog izdanja izdavaču prethodnog izdanja.
Ako izdavač ne prihvati ponudu u roku od dva meseca, autor može ustupiti pravo objavljivanja novog izdanja drugom izdavaču, ali ne pod povoljnijim uslovima od onih koje je bio dao prethodnom izdavaču.
Kad izdavač ima pravo na više izdanja
Član 1020
Kad izdavač ima pravo da napravi više uzastopnih izdanja, on je dužan prirediti novo izdanje kad prethodno bude iscrpljeno.
On je dužan obavestiti blagovremeno autora o potrebi novog izdanja i dati mu mogućnost da u svom delu izvrši potrebne izmene i dopune.
Ako izdavač ne priredi novo izdanje ni u primerenom roku koji mu bude odredio autor, ugovor se raskida po samom pravu, a autor zadržava (honorar) nagradu koju je primio unapred za izostalo izdanje.
Isključivo pravo izdavača ovlašćenog da napravi više uzastopnih izdanja prestaje kad poslednje izdanje bude rasprodato, a najdocnije po isteku tri godine od dana kada su primerci tog izdanja stavljeni u prodaju.
Kad ugovor glasi na određeno vreme
Član 1021
Izdavački ugovor može biti zaključen za određeno vreme, koje ne može biti duže od pet godina, u kom slučaju isključivo pravo izdavača prestaje istekom ugovorenog vremena.
U ostalom primenjuju se odredbe prethodnog člana.
Izdanje sabranih dela
Član 1022
Autor koji je za izdavanje svojih pojedinih dela dao isključivo pravo jednom ili raznim izdavačima, može u svoja sabrana dela, ili u svoja sabrana dela jedne vrste, o čijem je izdavanju zaključio ugovor sa nekim drugim izdavačem, uključiti i ta dela, ako su njihova izdanja iscrpljena, ili ako je od izdanja svakog dela prošlo dve godine.
Izdavač sabranih dela nema pravo na izdavanje i prodaju pojedinih dela koja ulaze u sastav sabranih dela.
Alternativa: U stavu 2. reč: ''nema'' zamenjuje se rečju: ''ima''.
Odeljak 4.
OBAVEZE AUTORA
Predaja rukopisa
Član 1023
Autor je dužan predati izdavaču u određenom roku rukopis dela pripremljen za štampu.
Rukopis ostaje u svojini autora, ako nije što drugo ugovoreno.
Jemstvo
Član 1024
Autor jemči da pravo objavljivanja dela koje je predmet ugovora pripada njemu, da ga nije ustupio drugome ni potpuno ni delimično, i da na istome nema tereta, niti je ograničeno u korist nekog trećeg.
On je dužan pružiti zaštitu prava ustupljenog izdavaču od svih pretenzija trećih lica.
Obaveza uzdržavanja
Član 1025
Za vreme trajanja izdavačevog isključivog prava autor ne može sam umnožavati delo, niti njegove pojedine delove, niti to poveriti nekom drugom, i to ne samo u originalnom obliku, nego ni skraćeno, prošireno ili inače izmenjeno.
Prethodni stav ne važi za članke objavljene u listovima i drugim periodičnim i povremenim publikacijama.
Svoj prilog u nekom zbirnom delu može autor ponovo objaviti, ali je dužan pri tome naznačiti zbirno delo u kome je prilog prvi put objavljen.
Ispravke štampanih grešaka i autorske popravke
Član 1026
Autor je dužan pregledati otiske i izvršiti ispravku štamparskih grešaka, ako nije što drugo ugovoreno.
Ako je ispravku štamparskih grešaka izvršio sam izdavač ili štampar, izdavač je dužan pre umnožavanja podneti otiske autoru na pregled.
Ako prilikom ispravljanja štamparskih grešaka, ili prilikom pregleda otisaka, autor izvrši izmene ili dopune u samom tekstu, tako nastali štamparski troškovi padaju na njegov teret samo ukoliko premašuju deset procenata troškova sloga.
Odeljak 5.
OBAVEZE IZDAVAČA
Objavljivanje delà
Član 1027
Izdavač je dužan umnožiti delo na ugovoren način, u određenom broju primeraka, takvo kakvo je, bez skraćivanja, dodataka, ili kakvog drugog preinačenja, i staviti primerke tako umnoženog dela u prodaju.
Svaki primerak umnoženog dela mora nositi ime autora, ili njegov pseudonim, osim kad je ugovoreno anonimno objavljivanje.
Rok objavljivanja
Član 1028
Izdavač je dužan objaviti delo u ugovorenom roku, koji ne može biti duži od dve godine od predaje rukopisa.
Ako rok nije utvrđen ugovorom, izdavač je dužan objaviti delo u primerenom roku, a najdocnije u roku od godine dana od predaje rukopisa.
Ako izdavač ne objavi delo u navedenom roku, autor može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete, pod uslovima i na način predviđenim za raskidanje dvostranih ugovora.
Oprema delà
Član 1029
Izdavač je dužan tehnički opremiti izdanje kako je određeno ugovorom, a ako ugovor ne sadrži ništa o tome, izdavač je dužan izvršiti opremu dela prema naknadnom sporazumu sa autorom.
Ako se ne postigne sporazum o opremi, izdavač je dužan opremiti izdanje onako kako redovno oprema izdanja te vrste, a ako takva dela nije ranije izdavao, onda onako kako je uobičajeno pri izdavanju takvih dela.
Cena
Član 1030
Izdavač je dužan staviti delo u prodaju po ugovorenoj ceni, a ako cena nije određena ugovorom, odrediće je izdavač, ali je dužan da pre toga sasluša mišljenje autora.
Izdavač ne može bez autorove saglasnosti povećati ugovorenu cenu, kao ni cenu koju je sam odredio, ali je može sniziti izuzev ako je nagrada (honorar) ugovorena u procentu od prodajne cene.
Alternativa: U stavu 2. ispred reči: "izdavač", dodaju se reči: "ako drugačije nije ugovoreno."
Besplatni primerci
Član 1031
Izdavač je dužan predati autoru besplatno pet primeraka objavljenog dela, ako nije ugovoren veći broj primeraka.
Autor ima pravo zahtevati da mu izdavač proda, uz uobičajeni knjižarski popust, potreban broj primeraka za ličnu upotrebu.
Publicitet
Član 1032
Izdavač je dužan preduzeti potrebne aktivnosti da bi zainteresovana javnost bila obaveštena o izdanju dela.
Izveštavanje autora o prodaji
Član 1033
Izdavač je dužan na zahtev autora davati mu povremeno izveštaje o prodaji primeraka objavljenog dela i o broju neprodatih primeraka na zalihama.
Autorska nagrada (honorar)
Član 1034
Izdavač je dužan isplatiti autoru nagradu u vreme i na način kako je određeno ugovorom.
Autor ima pravo na nagradu i kad nije ugovorena, izuzev ako se iz okolnosti slučaja može zaključiti da se odrekao tog prava.
Kad autor ima pravo na nagradu iako nije ugovorena, kao i kad je ugovorena ali nije određen njen iznos, visinu nagrade (honorara) odrediće sud vodeći računa o svim okolnostima slučaja.
Odredbe o nagradi za prethodno izdanje važe i za naredno izdanje ako za ovo nije o tome ugovoreno što drugo.
Povećanje nagrade
Član 1035
Ako je ugovorena nagrada u očiglednoj nesrazmeri sa prihodom koji izdavač ima od objavljenog dela, autor ima pravo zahtevati da se odredba ugovora o nagradi izmeni i da mu se odredi pravičnije učešće u prihodu od njegovog dela.
Kad visina nagrade zavisi od prodaje delà
Član 1036
Ako se nagrada sastoji u izvesnom procentu od cene prodatih primeraka dela, izdavač je dužan podneti autoru izveštaj o prodatim primercima i obračun njegove nagrade svake godine, ako ugovorom nije za to određen kraći rok.
Nagrada u slučaju propasti delà ili izdanja
Član 1037
Kad delo propadne usled slučaja više sile posle njegove predaje izdavaču radi objavljivanja, autor ima pravo zahtevati isplatu honorara koji bi mu pripadao da je delo bilo objavljeno.
Ali, kad usled slučaja više sile propadne pripremljeno izdanje pre njegovog stavljanja u prodaju, izdavač ima pravo da priredi novo izdanje, a autoru pripada honorar za propalo izdanje, ali ne i za istovetno novo izdanje.
U slučaju delimične propasti pripremljenog izdanja usled slučaja više sile, i pre njegovog stavljanja u prodaju, izdavač ima pravo da umnoži bez naknade autoru samo onoliko primeraka koliko je propalo.
Odeljak 6.
PRESTANAK UGOVORA
Odustajanje od ugovora
Član 1038
Autor može izjavom upućenom izdavaču, kao i zaveštanjem odustati od izdavačkog ugovora i tako opozvati pravo objavljivanja, ako delo više ne odgovara njegovim idejama.
On, odnosno njegov naslednik, dužan je naknaditi izdavaču stvarnu štetu koju ovaj trpi zbog toga.
Ako autor, odnosno njegov naslednik ne naknadi izdavaču štetu u roku od tri meseca od izjave o odustajanju od ugovora, ili mu u tom roku ne da potrebno obezbeđenje da će je naknaditi u roku od naredna tri meseca, izdavački ugovor ostaje na snazi.
Ako se posle odustanka od ugovora autor odluči ponovo da delo objavi, dužan je ponuditi pravo objavljivanja izdavaču sa kojim je bio zaključio ugovor od koga je odustao, i to pod istim uslovima.
Ništava je odredba ugovora kojom se autor odriče prava da odustane od ugovora kad delo više ne odgovara njegovim idejama.
Stečaj i likvidacija izdavača
Član 1039
U slučaju stečaja ili likvidacije izdavača, autor može raskinuti izdavački ugovor.
GLAVA XXX
UGOVOR O LICENCI
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 1040
Ugovorom o licenci obavezuje se davalac licence da sticaocu licence ustupi, u celini ili delimično, pravo iskorišćavanja pronalaska, tehničkog znanja i iskustva, patenta, dizajna, žiga, uzorka ili modela, a sticalac licence se obavezuje da mu za to plati određenu naknadu.
Forma
Član 1041
Ugovor o licenci mora biti zaključen u pismenoj formi.
Trajanje licence
Član 1042
Licenca za iskorišćavanje patenta i dizajna ne može biti zaključena za vreme duže od trajanja zakonske zaštite tih prava.
Isključiva licenca
Član 1043
Ugovorom o licenci sticalac licence stiče isključivo pravo iskorišćavanja predmeta licence samo ako je to izričito ugovoreno (isključiva licenca).
Ostale mogućnosti iskorišćavanja predmeta licence zadržava davalac licence.
Ako u ugovoru o licenci nije naznačeno o kakvoj je licenci reč, smatra se da mu je data neisključiva licenca.
Prostorno ograničenje prava iskorišćavanja
Član 1044
Pravo iskorišćavanja predmeta licence može biti prostorno ograničeno samo ako to nije protivno propisima o zaštiti konkurencije.
Ako ugovorom o licenci nije prostorno ograničeno pravo iskorišćavanja predmeta licence, smatra se da je licenca prostorno neograničena.
Odeljak 2.
OBAVEZE DAVAOCA LICENCE
Predaja predmeta licence
Član 1045
Davalac licence je dužan da sticaocu licence u određenom roku preda predmet licence.
Davalac licence je dužan da sticaocu licence preda svu dokumentaciju potrebnu za praktičnu primenu predmeta licence.
Davanje uputstva i obaveštenja
Član 1046
Davalac licence je dužan da sticaocu licence daje sva uputstva i obaveštenja koja su potrebna za uspešno iskorišćavanje predmeta licence.
Obaveza garantovanja
Član 1047
Davalac licence garantuje sticaocu licence tehničku izvodljivost i tehničku upotrebljivost predmeta licence.
Jemstvo
Član 1048
Davalac licence jemči da pravo iskorišćavanja koje je predmet ugovora pripada njemu, da na njemu nema tereta i da nije ograničeno u korist nekog trećeg.
Ako je predmet ugovora isključiva licenca, davalac licence jemči da pravo iskorišćavanja nije ustupio drugome, ni potpuno ni delimično.
Davalac licence je dužan čuvati i braniti pravo ustupljeno sticaocu licence od svih zahteva trećih lica.
Ograničenja davaoca isključive licence
Član 1049
Ako je ugovorena isključiva licenca, davalac licence ne može ni u kom vidu sam iskorišćavati predmet licence, niti njegove pojedine delove, niti to poveriti nekom drugom u granicama prostornog važenja licence.
Odeljak 3.
OBAVEZE STICAOCA LICENCE
Iskorišćavanje predmeta licence
Član 1050
Sticalac licence je dužaniskorišćavati predmet licence na ugovoreni način, u ugovorenom obimu i u ugovorenim granicama.
Korišćenje naknadnih usavršavanja
Član 1051
Ako zakonom ili ugovorom nije drukčije određeno, sticalac licence nije ovlašćen da iskorišćava naknadna usavršavanja predmeta licence.
Čuvanje predmeta licence u tajnosti
Član 1052
Ako predmet licence sačinjava nepatentirani pronalazak ili tajno tehničko znanje i iskustvo, sticalac licence je dužan da ga čuva u tajnosti.
Kvalitet
Član 1053
Ako je uz licencu za proizvodnju ustupljena i licenca za upotrebu žiga, sticalac licence može stavljati u promet robu sa tim žigom samo ako je njen kvalitet isti kao što je kvalitet robe koju proizvodi davalac licence.
Suprotan sporazum nema pravno dejstvo.
Obeležavanje
Član 1054
Sticalac licence je dužan robu obeležiti oznakom o proizvodnji po licenci.
Naknada
Član 1055
Sticalac licence je dužan isplatiti davaocu licence ugovorenu naknadu u vreme i na način kako je to određeno ugovorom.
Podnošenje izveštaja
Član 1056
Ako se naknada određuje u zavisnosti od obima iskorišćavanja predmeta licence, sticalac licence je dužan podneti davaocu licence izveštaj o obimu iskorišćavanja i izvršiti obračun naknade svake godine, ako ugovorom nije za to određen kraći rok.
Izmena ugovorene naknade
Član 1057
Ako je ugovorena naknada postala očigledno nesrazmerna u odnosu na prihod koji sticalac licence ima od iskorišćavanja predmeta licence, zainteresovana strana može zahtevati izmenu ugovorene naknade.
Odeljak 4.
PODLICENCA
Kad se može dati
Član 1058
Sticalac isključive licence može pravo iskorišćavanja predmeta licence ustupiti drugome (podlicenca).
Ugovorom se može predvideti da sticalac licence ne može dati drugome podlicencu, ili mu je ne može dati bez dozvole davaoca licence.
Kad davalac može odbiti dozvolu
Član 1059
Kad je za davanje podlicence potrebna dozvola davaoca licence, ovaj je može odbiti sticaocu isključive licence samo iz ozbiljnih razloga.
Otkaz zbog nedozvoljene podlicence
Član 1060
Davalac licence može otkazati ugovor o licenci bez otkaznog roka ako je podlicenca data bez njegove dozvole, kad je ova prema zakonu ili prema ugovoru potrebna.
Neposredan zahtev davaoca licence
Član 1061
Ugovorom o podlicenci ne stvara se nikakav poseban pravni odnos između sticaoca podlicence i davaoca licence, čak ni kad je davalac licence dao potrebnu dozvolu za zaključenje podlicence.
Ali, davalac licence može, radi naplate svojih potraživanja od sticaoca licence nastalih iz licence, zahtevati neposredno od sticaoca podlicence isplatu iznosa koje ovaj duguje davaocu podlicence po osnovu podlicence.
Odeljak 5.
PRESTANAK UGOVORA
Protek određenog vremena
Član 1062
Ugovor o licenci zaključen na određeno vreme prestaje samim protekom vremena za koje je zaključen, te nije potrebno da bude otkazan.
Prećutno obnavljanje licence
Član 1063
Kad po proteku vremena za koje je ugovor o licenci bio zaključen sticalac licence produži da iskorišćava predmet licence, a davalac licence se tome ne protivi, smatra se da je zaključen nov ugovor o licenci neodređenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni.
Obezbeđenja koja su treća lica dala za prvu licencu prestaju sa protekom vremena za koje je bila zaključena.
Otkaz
Član 1064
Ugovor o licenci čije trajanje nije određeno prestaje otkazom koji svaka strana može dati drugoj, poštujući određeni otkazni rok.
Ako otkazni rok nije ugovorom određen, iznosi šest meseci, s tim što davalac licence ne može otkazati ugovor tokom prve godine njegovog važenja.
Smrt, stečaj i likvidacija
Član 1065
U slučaju smrti davaoca licence, licenca se nastavlja sa njegovim naslednicima, ako drukčije nije ugovoreno.
U slučaju smrti sticaoca licence, licenca se nastavlja sa njegovim naslednicima koji produžavaju njegovu delatnost.
U slučaju stečaja ili likvidacije sticaoca licence davalac licence može raskinuti ugovor.
GLAVA XXXI
PREVOZ
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 1066
Ugovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da preveze na određeno mesto neko lice ili neku stvar, a putnik, odnosno pošiljalac se obavezuje da mu za to isplati određenu naknadu.
Kao prevozilac, u smislu ovog zakonika, smatra se kako lice koje se bavi prevozom kao svojim redovnim poslovanjem (javni prevozilac), tako i svako drugo lice koje se ugovorom obaveže da izvrši prevoz uz naknadu (nejavni prevozilac).
Obaveze prevozioca u linijskom prevozu
Član 1067
Prevozilac koji obavlja prevoz na određenoj liniji (linijski prevoz) dužan je da redovno i uredno održava objavljenu liniju.
On je dužan da primi na prevoz svako lice i svaku stvar koji ispunjavaju uslove određene u objavljenim opštim uslovima.
Ako redovna prevozna sredstva prevozioca nisu dovoljna za izvršenje svih zahtevanih prevoza, prvenstvo imaju lica ili stvari za koje je to posebnim propisima predviđeno, a dalje prvenstvo se određuje prema redu zahteva, s tim da se između istovremenih zahteva prvenstvo određuje prema većoj dužini prevoza.
Odustanak od ugovora
Član 1068
Pošiljalac, odnosno putnik može odustati od ugovora pre nego što počne njegovo izvršenje, ali je dužan naknaditi time prouzrokovanu štetu prevoziocu.
Kad prevozilac sa započinjanjem prevoza kasni toliko da druga strana više nema interesa za ugovoreni prevoz, ili kad prevozilac neće ili ne može da izvrši ugovoreni prevoz, druga strana može odustati od ugovora i tražiti da se vrati plaćena naknada za prevoz, kao i naknadu time prouzrokovane štete.
Visina naknade za prevoz
Član 1069
Ako je visina naknade za prevoz određena tarifom ili kojim drugim objavljenim obaveznim aktom ne može se ugovoriti veća naknada.
Ako iznos naknade za prevoz nije određen tarifom ili kojim drugim objavljenim obaveznim aktom, a ni ugovorom, prevozilac ima pravo na uobičajenu naknadu za tu vrstu prevoza.
U ostalom, shodno se primenjuju odredbe o naknadi sadržane u glavi ovog zakonika o ugovoru o delu.
Ograničenje primene odredbi ove glave
Član 1070
Odredbe ove glave primenjuju se na sve vrste prevoza, ako zakonom za pojedine vrste nije drugačije određeno.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Na pojedine vrste prevoza koji su uređeni posebnim zakonima, kao što su železnički, avionski, poštanski i drugi, odredbe ove glave primenjuju se samo kad su u pitanju materije koje nisu uređene posebnim zakonima.
Odeljak 2.
UGOVOR O PREVOZU STVARI
Odsek 1.
OPŠTE ODREDBE
Predaja stvari
Član 1071
Prevozilac je dužan da stvar koju je primio u cilju prevoza preveze i preda na određenom mestu pošiljaocu ili određenom licu (primaocu).
O čemu pošiljalac treba da obavesti prevozioca
Član 1072
Pošiljalac je dužan obavestiti prevozioca o vrsti pošiljke i o njenoj sadržini i količini, i saopštiti mu kuda pošiljka treba da bude prevezena, ime i adresu primaoca pošiljke, svoje ime i svoju adresu, kao i sve drugo što je potrebno da bi prevozilac mogao ispuniti svoje obaveze bez odlaganja i smetnji.
Kad se u pošiljci nalaze dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, pošiljalac je dužan obavestiti o tome prevozioca u času njihove predaje na prevoz i saopštiti mu njihovu vrednost.
Kad se radi o prevozu opasne stvari ili stvari za koju su potrebni posebni uslovi prevoza, pošiljalac je dužan da o tome obavesti prevozioca na vreme tako da bi on mogao preduzeti odgovarajuće posebne mere.
Ako pošiljalac ne da prevoziocu podatke iz prethodnih stavova ili mu ih da pogrešno, odgovara za štetu koja bi usled toga nastala.
Prevozne isprave
Član 1073
Na zahtev pošiljaoca, ako drukčije nije ugovoreno ili propisano, javni prevozilac je dužan da mu izda prevoznu ispravu sa svojstvom hartije od vrednosti (teretnica, tovarni list, isprava kombinovanog prevoza i slično).
Prevozna isprava može da bude izdata u pismenoj ili u elektronskoj formi i može da glasi na ime, po naredbi ili na donosioca.
Prevozna isprava sadrži: ime i adresu pošiljaoca i prevozioca, vrstu, sadržaj i količinu pošiljke, kao i vrednost dragocenosti i drugih skupocenih stvari, mesto opredeljenja, iznos naknade za prevoz, odnosno zabelešku da je naknada plaćena unapred, odredbu o svoti kojom je pošiljka opterećena, mesto i dan izdavanja, a može sadržati i druge podatke iz ugovora o prevozu.
Prevoznu ispravu izdatu u pismenoj formi moraju potpisati ugovorne strane, a prevozna isprava izdata u elektronskoj formi, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno, sadrži digitalni potpis i podatke određene posebnim zakonima.
Ugovor o prevozu i prevozne isprave
Član 1074
Postojanje i punovažnost ugovora o prevozu nezavisni su od postojanja prevozne isprave i njene tačnosti.
Odredbe ugovora o prevozu primenjuju se i na odnose prevozioca i primaoca koji nije isto lice kao pošiljalac samo ukoliko su sadržane u prevoznoj ispravi ili prevozna isprava upućuje na njih.
Potvrda o prijemu za prevoz
Član 1075
Ako nije izdata prevozna isprava, pošiljalac može zahtevati od prevozioca da mu izda potvrdu o prijemu pošiljke za prevoz sa podacima koje ona treba da sadrži.
Odsek 2.
ODNOS POŠILJAOCA I PREVOZIOCA
Pakovanje
Član 1076
Pošiljalac je dužan upakovati stvari na propisani ili uobičajeni način kako ne bi došlo do nastanka kakve štete ili ugrožavanja sigurnosti ljudi ili dobara.
Prevozilac je dužan skrenuti pažnju pošiljaocu na nedostatke pakovanja koji se mogu opaziti, inače odgovara za oštećenje pošiljke koje bi se desilo zbog tih nedostataka.
Ali prevozilac ne odgovara za oštećenje pošiljke ako je pošiljalac, iako mu je skrenuta pažnja na nedostatke pakovanja, zahtevao da prevozilac primi pošiljku na prevoz sa tim nedostacima.
Prevozilac je dužan odbiti pošiljku ako su nedostaci u njenom pakovanju takvi da može biti ugrožena sigurnost lica ili dobara ili prouzrokovana kakva šteta.
Za štetu koju zbog nedostatka u pakovanju pretrpe treća lica za vreme dok se stvar nalazi kod prevozioca, odgovara prevozilac, a on ima pravo zahtevati naknadu od pošiljaoca, u slučaju postojanja njegove odgovornosti.
Naknada za prevoz i troškovi u vezi sa prevozom
Član 1077
Pošiljalac je dužan isplatiti prevoziocu naknadu za prevoz i troškove u vezi sa prevozom.
Ako u prevoznoj ispravi nije navedeno da pošiljalac plaća naknadu za prevoz i ostale troškove u vezi sa prevozom, pretpostavlja se daje pošiljalac uputio prevozioca da ih naplati od primaoca.
Raspolaganje pošiljkom
Član 1078
Pošiljalac može raspolagati pošiljkom i menjati naloge sadržane u ugovoru, te može, između ostalog, naložiti prevoziocu da obustavi dalji prevoz pošiljke, da mu pošiljku vrati, daje preda drugom primaocu ili daje uputi u neko drugo mesto.
Pravo pošiljaoca da menja naloge prestaje posle prispeća pošiljke u mesto opredeljenja kad prevozilac preda primaocu prevoznu ispravu, ili kad prevozilac pozove primaoca da preuzme pošiljku, ili kad primalac sam zatraži njenu predaju.
Ako je izdata prevozna isprava sa svojstvom hartije od vrednosti, prava pošiljaoca iz prethodnog stava pripadaju isključivo njenom imaocu.
Ovlašćeno lice koje se posluži pravom da daje nove naloge prevoziocu, dužno je da mu naknadi troškove i štetu koje je imao zbog toga, kao i da mu na njegov zahtev pruži jemstvo da će mu troškovi i šteta biti naknađeni.
Pravac prevoza
Član 1079
Prevozilac je dužan izvršiti prevoz ugovorenim putem.
Ako nije ugovoreno kojim putem treba da se izvrši prevoz, prevozilac je dužan izvršiti ga onim putem koji najviše odgovara interesima pošiljaoca, odnosno imaoca prevozne isprave sa svojstvom hartije od vrednosti.
Smetnje pri izvršenju prevoza
Član 1080
Prevozilac je dužan obaveštavati imaoca prava raspolaganja pošiljkom o svim okolnostima koje bi bile od uticaja na izvršenje prevoza i postupiti po uputstvima koje od njega dobije.
Prevozilac nije dužan postupiti po uputstvima imaoca prava raspolaganja pošiljkom čije bi izvršenje moglo ugroziti sigurnost lica ili dobara.
Ako bi slučaj bio takav da se ne bi mogla čekati uputstva imaoca prava raspolaganja pošiljkom, prevozilac je dužan postupiti kako bi postupio razuman i pažljiv stručnjak u istoj situaciji, i o tome obavestiti imaoca prava raspolaganja pošiljkom i tražiti njegova dalja uputstva.
Prevozilac ima pravo na naknadu troškova koje je imao zbog smetnji nastalih bez njegove krivice.
Naknada u slučaju prekida prevoza
Član 1081
Ako je prevoz prekinut, iz nekog uzroka za koji odgovara prevozilac, on ima pravo na srazmeran deo naknade za izvršeni prevoz, ali je dužan naknaditi štetu koja bi nastala za drugu stranu usled prekida prevoza.
Ako je prevoz prekinut iz nekog uzroka za koji ne odgovara niko od zainteresovanih lica, prevozilac ima pravo na razliku između ugovorene naknade za prevoz i troškova prevoza od mesta gde je prevoz prekinut do mesta opredeljenja.
Prevozilac nema pravo ni na deo naknade ako u toku prevoza pošiljka propadne usled više sile.
Kad pošiljka ne može da bude predata
Član 1082
Ako primalac ne može da bude obavešten o prispeću pošiljke, ili odbije da je primi, i uopšte ako pošiljka ne može da bude predata, ili ako primalac ne isplati prevoziocu dužnu naknadu i ostale svote koje terete pošiljku, prevozilac je dužan obavestiti o tome pošiljaoca, tražiti od njega uputstva i preduzeti za njegov račun potrebne mere za čuvanje stvari.
Ako u primerenom roku ovlašćeno lice ne preduzme ništa sa pošiljkom, prevozilac ima pravo da je proda prema pravilima o prodaji dugovane stvari u slučaju docnje poverioca, i da naplati svoja potraživanja iz postignute cene, a ostatak je dužan položiti kod suda ili javnog beležnika za ovlašćeno lice.
Odgovornost prevozioca prema pošiljaocu
Član 1083
Ako je prevozilac predao pošiljku primaocu, a nije naplatio od njega svotu kojom je bila opterećena, dužan je isplatiti tu svotu pošiljaocu, ali ima pravo da traži naknadu od primaoca.
Odsek 3.
ODNOS PREVOZIOCA I PRIMAOCA
Obaveštavanje primaoca o prispeću pošiljke
Član 1084
Prevozilac je dužan obavestiti primaoca bez odlaganja da je pošiljka prispela, staviti mu je na raspolaganje kako je ugovoreno i podneti mu prevoznu ispravu ako je izdata.
U slučaju kad je izdata prevozna isprava po naredbi ili na donosioca, on je dužan postupati po prethodnom stavu samo ako je u prevoznoj ispravi označeno lice u mestu opredeljenja koje treba obavestiti daje pošiljka prispela.
Predaja pošiljke kad je izdat duplikat prevozne isprave
Član 1085
Prevozilac može odbiti da preda pošiljku ako mu se istovremeno ne preda duplikat prevozne isprave na kome je primalac potvrdio da mu je pošiljka predata.
Pravo primaoca da zahteva predaju pošiljke
Član 1086
Primalac može vršiti prava iz ugovora o prevozu prema prevoziocu i od njega zahtevati da mu preda prevoznu ispravu i pošiljku tek pošto ona prispe u mesto opredeljenja.
Prevozilac je dužan na zahtev primaoca predati mu pošiljku pre nego što ona prispe u mesto opredeljenja, samo ako je na to ovlašćen od pošiljaoca.
Primalac može vršiti prava iz ugovora o prevozu i zahtevati od prevozioca predaju pošiljke samo ako ispuni uslove predviđene u ugovoru o prevozu.
Utvrđivanje istovetnosti i stanja pošiljke
Član 1087
Ovlašćeno lice ima pravo zahtevati da se zapisnički utvrdi istovetnost pošiljke i, ako je pošiljka oštećena, u čemu se sastoji oštećenje.
Ako se utvrdi da pošiljka nije ona koja je bila predata prevoziocu, ili da je oštećenje veće nego što je prevozilac tvrdio, troškove utvrđivanja snosi prevozilac.
Obaveza primaoca da isplati naknadu za prevoz
Član 1088
Preuzimanjem pošiljke i prevozne isprave, ako je izdata, primalac se obavezuje da isplati prevoziocu naknadu za prevoz, ako nije što drugo određeno u ugovoru o prevozu ili u prevoznoj ispravi, kao i da mu isplati svote kojima je pošiljka opterećena.
Ako primalac smatra da nije dužan isplatiti prevoziocu onoliko koliko ovaj zahteva, on može vršiti prava iz ugovora samo ako kod suda ili ovlašćenog javnog beležnika položi sporni iznos.
Odsek 4.
ODGOVORNOST PREVOZIOCA ZA GUBITAK, OŠTEĆENJE POŠILJKE
I ZA ZADOCNJENJE
Propast, gubitak ili oštećenje pošiljke
Član 1089
Prevozilac odgovara za propast, gubitak ili oštećenje pošiljke koji bi se dogodili od časa preuzimanja do njene predaje, osim ako su prouzrokovani radnjom ovlašćenog lica, svojstvima pošiljke, ili stranim uzrocima koji se nisu mogli predvideti ni izbeći ili otkloniti.
Ništave su odredbe ugovora o prevozu, opštih uslova prevoza, tarifa ili kog drugog opšteg akta, kojima se ova odgovornost smanjuje.
Ali je punovažna odredba kojom se unapred određuje najviši iznos naknade, pod uslovom da nije u očiglednoj nesrazmeri sa štetom.
Ovo ograničenje iznosa naknade ne važi ako je štetu prevozilac prouzrokovao prevarno, namerno ili krajnjom nepažnjom.
Ako drukčije nije ugovoreno visina naknade određuje se prema tržišnoj ceni pošiljke u vreme i mestu predaje za prevoz.
Propast, gubitak ili oštećenje pošiljke skupocenih stvari
Član 1090
U slučaju propasti, gubitka ili oštećenja pošiljke u kojoj su se nalazile dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, prevozilac je dužan naknaditi tako nastalu štetu samo ako je prilikom predaje stvari na prevoz bio obavešten o prirodi tih stvari i njihovoj vrednosti, ili ako je štetu prouzrokovao prevarno, namerno ili krajnjom nepažnjom.
Ako su se sa navedenim stvarima u pošiljci nalazile i druge stvari, za njihov gubitak ili oštećenje prevozilac odgovara po opštim pravilima o odgovornosti prevozioca.
Vraćanje plaćene naknade za prevoz
Član 1091
U slučaju postojanja odgovornosti kod propasti, potpunog ili delimičnog gubitka pošiljke prevozilac je, pored naknade štete, dužan da pošiljaocu vrati naknadu za prevoz ako je ista plaćena, srazmerno procentu propasti ili gubitka pošiljke.
Pretpostavljeni gubitak pošiljke
Član 1092
Ako prevozilac u roku određenom posebnim zakonom nakon podnetog zahteva ovlašćenog lica ne preda pošiljku korisniku, pretpostavlja se da je pošiljka izgubljena i tada se shodno primenjuju pravila o odgovornosti za njen gubitak.
Kad primalac preuzme pošiljku bez prigovora
Član 1093
Kad primalac preuzme pošiljku bez prigovora i isplati prevoziocu njegova potraživanja, prestaje odgovornost prevozioca, izuzev ako je oštećenje zapisnički utvrđeno pre preuzimanja pošiljke.
Prevozilac ostaje odgovoran za oštećenja pošiljke koja se nisu mogla opaziti u času predaje, ako ga je primalac obavestio o tim oštećenjima odmah po njihovom otkrivanju, ali ne docnije od osam dana od predaje.
Prevozilac se ne može pozivati na odredbe prethodnih stavova, ako je oštećenje prouzrokovao prevarno, namerno ili krajnjom nepažnjom.
Odgovornost prevozioca za docnju
Član 1094
Prevozilac odgovara za štetu nastalu zbog docnje, izuzev ako je docnja prouzrokovana nekom činjenicom koja isključuje njegovu odgovornost za gubitak ili oštećenje stvari ili ako je drukčije utvrđeno posebnim propisima.
Odgovornost za pomoćnike
Član 1095
Prevozilac, u skladu s ovim zakonikom ili posebnim zakonom, odgovara za lica koja su po njegovom nalogu radila na izvršenju prevoza.
Odsek 5.
UČEŠĆE VIŠE PREVOZILACA U PREVOZU POŠILJKE
Kad oni odgovaraju solidarno
Član 1096
Prevozilac koji poveri nekom drugom prevoziocu potpuno ili delimično izvršenje prevoza pošiljke koju je primio na prevoz, ostaje i dalje odgovoran za njen prevoz od njenog prijema do predaje, ali ima pravo na naknadu od prevozioca kome je pošiljku poverio.
Ako drugi prevozilac od prvog prevozioca preuzme sa pošiljkom i prevoznu ispravu sa svojstvom hartije od vrednosti, on postaje ugovorna strana u ugovoru o prevozu, sa pravima i dužnostima solidarnog dužnika i solidarnog poverioca, čiji su udeli srazmerni njegovom učešću u prevozu.
Isto važi i kad se za izvršenje prevoza neke pošiljke obaveže jednim istim ugovorom više prevozilaca koji će učestvovati u prevozu jedan za drugim.
Svaki od više prevozilaca ima pravo zahtevati da se utvrdi stanje pošiljke u času kad mu se predaje radi izvršenja njegovog delà prevoza.
Solidarni prevozioci učestvuju u snošenju štete srazmerno njihovim udelima u prevozu, izuzev onog koji dokaže da šteta nije nastala dok je on prevozio pošiljku.
Prigovori učinjeni kasnijem prevoziocu dejstvuju i prema svim ranijim.
Alternativa: stav 1. menja se tako da glasi:
Prevozilac koji bez ovlašćenja poveri nekom drugom prevoziocu potpuno ili delimično izvršenje prevoza pošiljke koju je primio na prevoz, ostaje i dalje odgovoran za njen prevoz od njenog prijema do predaje, ali ima pravo na naknadu od prevozioca kome je pošiljku poverio, a prevozilac koji to učini sa ovlašćenjem odgovara za izbor takvog prevozioca, izuzev ako je drukčije ugovoreno prvim ugovorom o prevozu - odgovornost za rad podprevozioca.
Podeljena odgovornost prevozilaca
Član 1097
Kad u izvršenju prevoza iste pošiljke učestvuju jedan za drugim nekoliko prevozilaca koje je odredio pošiljalac, svaki od njih odgovara samo za svoj deo prevoza.
Odsek 6.
PRAVO ZALOGE
Kad prevozilac ima pravo zaloge
Član 1098
Radi obezbeđenja naplate naknade za prevoz i nužnih troškova koje je učinio u vezi sa prevozom, prevozilac ima pravo zaloge na stvarima koje su mu predate radi prevoza i u vezi sa prevozom, dok ih drži ili dok ima u rakama ispravu pomoću koje može raspolagati njima.
Kad je u izvršenju prevoza učestvovalo više prevozilaca jedan za drugim, njihova potraživanja u vezi sa izvršenjem prevoza obezbeđena su takođe ovom zalogom, i poslednji prevozilac je dužan, ako prevozna isprava ne sadrži što drugo, naplatiti sva potraživanja po prevoznoj ispravi.
Potraživanja ranijeg prevozioca, kao i njegovo pravo zaloge, prelaze po samom zakonu na docnijeg prevozioca koji mu je isplatio ta potraživanja.
To isto važi i ako prevozilac isplati otpremnikova potraživanja.
Sukob založnih prava
Član 1099
Kad pored založnog prava prevozioca postoje na istoj stvari istovremeno založna prava komisionara, otpremnika i skladištara, prvenstvo naplate imaju poverioci ma kog od ovih potraživanja nastalih otpremom ili prevozom, i to obratno redu kojim su nastala.
Ostala potraživanja komisionara i skladištara, kao i potraživanja otpremnika i prevozioca nastala davanjem predujmova, naplaćuju se tek po isplati potraživanja navedenih u prethodnom stavu, i to po redu kojim su nastala.
Odeljak 3.
UGOVOR O PREVOZU LICA
Opšta odredba
Član 1100
Prevozilac je dužan da prevoz lica izvrši bezbedno onim prevoznim sredstvom koje je određeno ugovorom o prevozu i uz one uslove udobnosti i higijene koji se prema vrsti odnosnog prevoznog sredstva i udaljenosti puta smatraju neophodnim.
Pravo putnika na određeno mesto
Član 1101
Prevozilac je dužan dati putniku ono mesto i u onom prevoznom sredstvu, kako je ugovoreno.
Odgovornost prevozioca za zadocnjenje
Član 1102
Prevozilac je dužan prevesti putnika do određenog mesta na vreme.
On odgovara za štetu koju bi putnik pretrpeo zbog zadocnjenja, izuzev ako je do zadocnjenja došlo iz uzroka koji se nije mogao otkloniti ni pažnjom stručnjaka.
Alternativa: Stav 2. menja se tako da glasi:
On odgovara za štetu koju bi putnik pretrpeo zbog zadocnjenja, izuzev ako je zadocnjenje prouzrokovano okolnostima koje se nisu mogle predvideti, ni izbeći ili savladati.
Odgovornost prevozioca za sigurnost putnika
Član 1103
Prevozilac odgovara za sigurnost putnika od početka do završetka prevoza, kako u slučaju prevoza uz naknadu, tako i u slučaju besplatnog prevoza, te je dužan naknaditi štetu koja nastane oštećenjem zdravlja, povredom ili smrću putnika, izuzev ako je prouzrokovana isključivom krivicom putnika ili stranim uzrokom koji se nije mogao predvideti ni izbeći ili otkloniti.
Ništave su odredbe ugovora, kao i opštih uslova prevoza, tarifa ili kog drugog opšteg akta, kojima se ova odgovornost smanjuje.
Alternativa: u stavu 1. Reči: "stranim uzrokom koji se nije mogao predvideti ni izbeći ili otkloniti", zamenjuju se recima: "okolnostima koje se nisu mogle predvideti, ni izbeći ili savladati".
Odgovornost za prtljag predat na prevoz i za ostale stvari
Član 1104
Prtljag koji mu je putnik predao prevozilac je dužan prevesti u isto vreme kad i putnika i predati mu ga po završetku prevoza.
Za gubitak i oštećenje prtljaga prevozilac odgovara prema odredbama za prevoz stvari.
Za oštećenje stvari koje putnik drži sa sobom (ručni prtljag), prevozilac odgovara prema opštim pravilima o odgovornosti.
Odeljak 4.
ZASTARELOST PRAVA
Član 1105
Primalac, pošiljalac, putnik ili naslednici mogu uvek, prigovorom, da ostvaruju svoja prava prema prevoziocu samo pod uslovom da prigovor ulože u roku od godinu dana računajući, u slučaju propasti, gubitka i docnje, od dana kada je isporuka trebalo da se izvrši, a, u slučaju oštećenja, od dana kada je stvar ili prtljag isporučen primaocu, i, u slučaju odgovornosti za sigurnost putnika i docnju u prevozu putnika od dana izvršenja prevoza.
Po prigovoru prevozilac je dužan postupiti u roku od 30 dana od dana podnošenja prigovora.
Tužbe za naknadu štete prema prevoziocu po osnovu odgovornosti za stvari, lica i prtljag zastarevaju za godinu dana od dana isticanja roka za postupanje po prigovoru, pod uslovom da su uložili blagovremeno prigovor i da je istekao rok za postupanje po njemu, kao i da nije izgubljeno pravo na tužbu prijemom stvari ili prtljaga u skladu sa zakonom.
Prethodne odredbe ne primenjuju se u slučaju dokazane prevare, namere i grube nepažnje prevozioca.
Alternativa: Prethodni član se briše.
GLAVA XXXII
OSTAVA
Odeljak 1.
O OSTAVI UOPŠTE
Odsek 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 1106
Ugovorom o ostavi obavezuje se ostavoprimac da primi stvar od ostavodavca, da je čuva i da je vrati kad je ovaj bude zatražio.
Predmet ugovora o ostavi mogu biti samo telesne pokretne stvari.
Alternativa: U prethodnom stavu reč: ''telesne'' brišu se.
Ostava tuđe stvari
Član 1107
Ugovor o ostavi može punovažno zaključiti u svoje ime i lice koje nije sopstvenik stvari, i ostavoprimac je dužan vratiti stvar njemu, izuzev ako bi doznao daje stvar ukradena.
Ako treće lice tužbom zahteva stvar od ostavoprimca kao sopstvenik, ostavoprimac je dužan saopštiti sudu od koga lica je stvar primio, a istovremeno obavestiti ostavodavca o podignutoj tužbi.
Odsek 2.
OBAVEZE OSTAVOPRIMCA
Obaveze čuvanja i obaveštavanja
Član 1108
Ostavoprimac je dužan čuvati stvar kao svoju sopstvenu, a ako je ostava uz naknadu, kao razuman i pažljiv stručnjak.
Ako su ugovoreni mesto ili način čuvanja stvari, ostavoprimac ih može promeniti samo ako to zahtevaju promenjene okolnosti, inače odgovara i za slučajnu propast ili slučajno oštećenje stvari.
O svim promenama koje bi primetio na stvari i o opasnostima da budu oštećene na ma koji način ostavoprimac je dužan obavestiti ostavodavca.
Predaja stvari drugom na čuvanje
Član 1109
Ostavoprimac ne može bez pristanka ostavodavca, ili bez nužde, predati poverenu mu stvar drugome daje čuva, inače odgovara i za njenu slučajnu propast ili oštećenje.
Upotrebljavanje stvari
Član 1110
Ostavoprimac nema pravo da upotrebljava stvar poverenu mu na čuvanje.
U slučaju nedozvoljene upotrebe stvari, ostavoprimac duguje ostavodavcu odgovarajuću naknadu i odgovara za slučajnu propast ili oštećenje stvari koji bi se dogodili tom prilikom.
Kad je u ostavu data neka nepotrošna stvar i ostavoprimcu dozvoljeno daje upotrebljava, onda se na odnose ugovornih strana primenjuju odredbe o ugovoru o posluzi, a samo o pitanjima vremena i mesta vraćanja stvari odredbe o ugovoru o ostavi, ako ugovorne strane nisu što drugo odredile u tom pogledu.
Upotrebljavanje i predaja stvari drugome
Član 1111
Kad ostavoprimac bez pristanka ostavodavca i bez nužde suprotno ugovoru upotrebljava stvar, menja mesto ili način njenog čuvanja ili kad stvar preda na čuvanje drugom licu, on ne odgovara za slučajnu propast ili oštećenje stvari do kojih bi došlo i da je postupao u skladu sa ugovorom.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Vraćanje stvari
Član 1112
Ostavoprimac je dužan vratiti stvar čim je ostavodavac zatraži i to sa svim plodovima i drugim koristima od stvari.
Ako je određen rok za vraćanje stvari, ostavodavac može tražiti da mu se stvar vrati i pre isteka roka, izuzev kad rok nije ugovoren isključivo u interesu ostavodavca.
Vraćanje se vrši u mestu predaje stvari ostavoprimcu, ako ugovorom nije određeno neko drugo mesto, u kom slučaju ostavoprimac ima pravo na naknadu troškova prenosa stvari.
Kome se može vratiti stvar
Član 1113
Ostavilac može odrediti kome treba vratiti stvar.
Međutim, u slučaju smrti ostavodavca, ostavoprimac je dužan vratiti stvar nasledniku u svakom slučaju, čak i ako bi ugovorom bilo određeno da se u tom slučaju stvar preda nekom drugom licu.
Ako je ostavodavac zaveštanjem odredio kome stvar treba vratiti, ostavoprimac će biti dužan da je preda tom licu, a ne nasledniku.
Odgovornost naslednika
Član 1114
Obaveze ostavoprimca prelaze na njegove naslednike.
Ali ako je naslednik ostavoprimca prodao stvar ne znajući da ona pripada ostavodavcu, on je dužan samo predati ovome iznos koji je primio na ime cene, a ako mu cena još nije isplaćena, ostavodavac je može zahtevati neposredno od kupca.
Odsek 3.
PRAVA OSTAVOPRIMCA
Naknada troškova i štete
Član 1115
Ostavoprimac ima pravo zahtevati od ostavodavca da mu naknadi troškove opravdano učinjene radi očuvanja stvari, kao i štetu koju je imao zbog ostave.
Naknada
Član 1116
Ostavoprimac nema pravo na nagradu za svoj trud, izuzev ako je nagrada ugovorena, ili ako se ostavoprimac bavi primanjem stvari na čuvanje.
Ostavoprimac koji ima pravo na nagradu dužan je čuvati stvar sa povećanom pažnjom.
Vraćanje stvari u slučaju besplatne ostave
Član 1117
Ostavoprimac koji se obavezao da čuva stvar određeno vreme može je vratiti ostavodavcu pre isteka ugovorenog roka samo ako se obavezao da čuva stvar besplatno i ako bi samoj stvari pretila opasnost propasti ili oštećenja, ili ako bi njeno dalje čuvanje bilo sklopčano sa štetom za njega.
Ako rok nije ugovoren, ostavoprimac iz prethodnog stava može u svako doba odustati od ugovora, ali je dužan ostavodavcu odrediti primeren rok za preuzimanje stvari.
Odsek 4.
POSEBNI SLUČAJEVI OSTAVE
Neprava ostava
Član 1118
Kad su u ostavu date zamenljive stvari s pravom za ostavoprimca da ih potroši i obavezom da vrati istu količinu stvari iste vrste, onda se na njegove odnose sa ostavodavcem primenjuju odredbe o ugovoru o zajmu, a o vremenu i mestu vraćanja odredbe o ugovoru o ostavi, ako ugovorne strane nisu što drugo odredili u tom pogledu.
Isto vredi ako je u ostavu dat novac u nezatvorenom omotu, a nije ugovoreno da je ostavoprimac dužan vratiti iste novčanice.
Ostava u nuždi
Član 1119
Kome je stvar poverena u slučaju kakve nevolje, na primer u slučaju požara, zemljotresa, poplave, dužan je čuvati je sa povećanom pažnjom.
Odeljak 2.
UGOSTITELJSKA OSTAVA
Ugostitelj kao ostavoprimac
Član 1120
Ugostitelj se smatra ostavoprimcem u pogledu stvari koje su gosti doneli i odgovara za njihov nestanak ili oštećenje najviše do iznosa utvrđenog posebnim propisom.
Ova odgovornost je isključena ako su stvari propale ili oštećene usled okolnosti koje se nisu mogle izbeći ili otkloniti, usled nekog uzroka u samoj stvari, ako su nestale ili oštećene ponašanjem samog gosta, ili ponašanjem lica koje je on doveo ili koja su mu došla u posetu.
Ugostitelj duguje potpunu naknadu ako mu je gost predao stvar na čuvanje, kao i ako je šteta nastala njegovom krivicom ili krivicom lica za koje on odgovara.
Alternativa: U stavu 1. reči: "posebnim propisom", zamenjuju se rečima: "posebnim uzansama u ugostiteljstvu", a stav 2. zamenjuje sledećim stavom koji glasi:
Ova odgovornost je isključena ako su stvari propale ili oštećene usled slučaja više sile ili usled nekog uzroka u samoj stvari, ako su nestale ili oštećene krivicom samog gosta, ili krivicom lica koje je on doveo sa sobom ili koja su mu došla u posetu, ili ako su otete ili oštećene nasilno.
Obaveze ugostitelja da primi stvari na čuvanje
Član 1121
Ugostitelj je dužan primiti na čuvanje stvari koje gosti donesu i hoće da mu predaju na čuvanje, izuzev ako ne raspolaže podesnim prostorijama za njihov smeštaj, ili ako njihovo čuvanje prelazi njegove mogućnosti iz nekog drugog uzroka.
Ako ugostitelj neopravdano odbije da primi stvar na čuvanje, duguje potpunu naknadu štete koju gost usled toga pretrpi.
Dužnost gosta da prijavi štetu
Član 1122
Gost je dužan prijaviti nestanak ili oštećenje stvari čim dozna za njih, inače ima pravo na naknadu samo ako dokaže daje šteta nastala krivicom ugostitelja ili lica za koje on odgovara.
Objave o isključenju odgovornosti
Član 1123
Nemaju nikakvog pravnog dejstva objave istaknute u prostorijama ugostitelja kojima se isključuje, ograničava ili uslovljava njihova odgovornost za stvari koje su gosti doneli.
Pravo zadržavanja
Član 1124
Ugostitelj koji primi goste na noćenje ima pravo zadržati stvari koje su gosti doneli, do potpune naplate potraživanja za smeštaj i ostale usluge.
Proširenje primene odredaba o ugostiteljskoj ostavi
Član 1125
Odredbe o ugostiteljskoj ostavi shodno se primenjuju i na bolnice, pozorišta, javne garaže, kola za spavanje, organizovane kampove, sajmove, sportske objekte i slično.
GLAVA XXXIII
UGOVOR O ČUVANJU SPORNE STVARI (UGOVORNI SEKVESTAR)
Pojam
Član 1126
Ugovorom o čuvanju sporne stvari obavezuje se čuvar da od svojih saugovornika, koji se spore oko neke stvari, primi tu stvar da je čuva i upravlja
NJom dok spor ne bude raspravljen, a ovi se obavezuju da mu za to isplate određenu naknadu.
Predmet ugovornog sekvestra može biti kako pokretna, tako i nepokretna stvar.
Obaveza čuvara
Član 1127
Pored brižljivog čuvanja stvari čuvar je dužan preduzimati sve što zahteva redovna uprava, i u tom pogledu on ima položaj nalogoprimca.
Vraćanje stvari
Član 1128
Čuvar može vratiti stvar koja mu je poverena na čuvanje samo licu koje odrede svi zainteresovani sporazumno, ili licu koje odredi sud.
Vraćanje stvari pre vremena
Član 1129
Čuvar može zahtevati da bude oslobođen od svojih obaveza pre vremena, samo kad za to postoje ozbiljni razlozi.
Naknada troškova i nagrada za trud
Član 1130
Čuvar ima pravo na naknadu troškova učinjenih radi očuvanja stvari i u okviru redovne uprave, kao i nagradu za svoj trud.
Ako visina nagrade za trud nije određena ugovorom, odrediće je sud.
GLAVA XXXIV
USKLADIŠTENJE
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 1131
Ugovorom o uskladištenju obavezuje se skladištar da primi i čuva određenu robu i da preduzima potrebne ili ugovorene mere radi njenog očuvanja u određenom stanju, te da je preda na zahtev ostavodavca ili drugog ovlašćenog lica, a ostavodavac se obavezuje da mu za to plati određenu naknadu.
Prilikom predaje robe ostavodavac je dužan dati sva potrebna obaveštenja o njoj i izjaviti kolika je njena vrednost.
Obaveze javnog skladišta
Član 1132
Javno skladište dužno je brižljivo čuvati robu i nadgledati je, te ako bi se na robi dešavale kakve promene, skladište je dužno obavestiti o tome ostavioca robe, a ako postoji opasnost da se roba pokvari pre nego što bi ostavilac mogao preduzeti potrebne mere, ono je dužno prodati robu bez odlaganja na najpogodniji način.
Javno skladište ne odgovara za slučajnu propast ili oštećenje stvari, kao ni za promene u težini ili osobinama robe koje bi bile isključivo posledica njene prirode, ili njenih nedostataka, ili njenog priređenja.
Isključenje odgovornosti i neke obaveze skladištara
Član 1133
Javni skladištar odgovara za štetu na robi osim ako dokaže daje šteta prouzrokovana usled spoljnih okolnosti koje se nisu mogle izbeći ili otkloniti ili je prouzrokovana krivicom ostavodavca, manama ili prirodnim svojstvom robe, kao i neispravnom ambalažom.
Nejavni skladištar odgovara za štetu na robi osim ako dokaže daje šteta prouzrokovana usled okolnosti koje se nisu mogle izbeći ili otkloniti ili je prouzrokovana krivicom ostavodavca, manama ili prirodnim svojstvom robe, kao i neispravnom ambalažom.
Skladištar je dužan da upozori ostavodavca na mane, ili prirodna svojstva robe, odnosno na neispravnu ambalažu usled kojih može doći do štete na robi, čim je navedene nedostatke opazio ili morao opaziti.
Ako bi se na robi dešavale takve neotklonjive promené zbog kojih postoji opasnost da se roba pokvari ili propadne, skladištar je dužan, ako to po njegovom pozivu ne bi mogao na vreme da učini ostavodavac, prodati robu bez odlaganja na najpogodniji način.
Skladištar je obavezan da preduzima radnje radi očuvanja prava ostavodavca prema prevoziocu koji mu je predao robu za račun ostavodavca u oštećenom ili neispravnom stanju.
Kad postoji dužnost osiguranja
Član 1134
Skladištar je dužan da osigura robu primljenu na čuvanje samo ako je to ugovoreno.
Ako ugovorom nije određeno koje rizike treba da obuhvati osiguranje, skladištar je dužan da osigura robu od uobičajenih rizika.
Ograničenje naknade štete
Član 1135
Naknada štete koju je skladištar dužan platiti zbog propasti, umanjenja ili oštećenja robe za vreme od njenog prijema do predaje, ne može preći stvarnu vrednost robe, osim ako je štetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom.
Mešanje zamenljivih stvari
Član 1136
Skladištar ne može pomešati primljene zamenljive stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće, osim ako je ostavodavac na to pristao, ili ako je očigledno da se radi o stvarima koje se mogu mešati bez opasnosti od nastanka štete za ostavodavca.
Ako su stvari pomešane, skladištar može na zahtev ovlašćenog lica bez sudelovanja ostalih ovlašćenih lica iz smeše zamenljivih stvari izdvojiti deo koji mu pripada.
Pregledanje robe i uzimanje uzoraka
Član 1137
Skladištar je dužan dozvoliti ovlašćenom licu da pregleda robu i da uzima uzorke od nje.
Potraživanje skladištara i pravo zaloge
Član 1138
Pored naknade za čuvanje, skladištar ima pravo na naknadu troškova koji su bili potrebni za očuvanje robe.
Za svoja potraživanja iz ugovora o uskladištenju i ostala potraživanja nastala u vezi sa čuvanjem robe on ima založno pravo na toj robi.
Podizanje robe i prodaja nepodignute robe
Član 1139
Ostavodavac može robu podići i pre ugovorenog roka.
Ako ostavodavac ne podigne robu po isteku ugovorenog roka ili po isteku godine dana ako nije ugovoren rok za čuvanje, skladištar može za njegov račun prodati robu na javnoj prodaji, ali je dužan obavestiti ga prethodno o svojoj nameri i ostaviti mu naknadni rok najmanje od osam dana da robu podigne.
Nedostaci pri prijemu robe
Član 1140
Primalac robe dužan je robu pregledati u trenutku njenog preuzimanja.
Ako prilikom preuzimanja robe primeti nedostatke, primalac je dužan da o tome odmah upozori skladištara, inače se smatra daje roba uredno primljena.
O nedostacima robe koji se nisu mogli utvrditi u trenutku preuzimanja, primalac je dužan da na pouzdan način obavesti skladištara u roku od osam dana, računajući od dana preuzimanja robe, inače se smatra da je roba uredno primljena.
Pretpostavka gubitka robe
Član 1141
Ako skladištar u određenom roku ne preda robu ostavodavcu na njegov zahtev, pretpostavlja se da je roba izgubljena, u kom slučaju se shodno primenjuju odredbe o odgovornosti kopnenog prevozioca za gubitak stvari.
Primena pravila o ostavi
Član 1142
Na ugovore o uskladištenju shodno se primenjuju odredbe o ostavi.
Odeljak 2.
SKLADIŠNICA
Dužnost izdavanja skladišnice
Član 1143
Javni skladištar ovlašćen je da za primljenu robu na uskladištenje izda skladišnicu ostavodavcu na njegov zahtev.
Sastojci i sadržina skladišnice
Član 1144
Skladišnica se sastoji iz priznanice i založnice.
Priznanica i založnica sadrže podatke: naziv, odnosno ime i zanimanje ostavodavca, njegovo sedište, odnosno prebivalište, naziv i sedište skladištara, datum i broj skladišnice, mesto gde se skladište nalazi, vrstu, prirodu i količinu robe, navod o tome do koga iznosa je roba osigurana, kao i ostale podatke potrebne za raspoznavanje robe i određivanje njene vrednosti.
Priznanica i založnica moraju se pozivati jedna na drugu.
Skladišnica za delove robe
Član 1145
Ostavodavac može zahtevati da skladištar podeli robu na određene delove i da mu za svaki deo izda zasebnu skladišnicu.
Ako je već dobio skladišnicu za celu količinu robe, on može zahtevati da skladištar podeli robu na određene delove i da mu, u zamenu za skladišnicu koju je dobio, izda posebne skladišnice za svaki pojedini deo.
Ostavodavac može zahtevati da mu skladištar izda skladišnicu samo za jedan deo zamenljive robe koji je ostavio kod njega.
Prava imaoca skladišnice
Član 1146
Imalac skladišnice ima pravo zahtevati da mu se preda roba označena u njoj.
On može raspolagati robom označenom u skladišnici prenošenjem skladišnice.
Prenošenje priznanice i založnice
Član 1147
Priznanica i založnica mogu se prenositi indosamentom, zajedno ili odvojeno.
Prilikom svakog prenosa na njima mora biti ubeležen datum. Na zahtev prijemnika priznanice ili založnice, prenos na njega prepisaće se u registar skladišta, gde će se ubeležiti i njegovo sedište odnosno prebivalište.
Pravo imaoca priznanice
Član 1148
Prenos priznanice bez založnice daje prijemniku pravo da zahteva da mu se preda roba samo ako isplati imaocu založnice, ili položi skladištara za imaoca založnice, iznos koji treba da mu bude isplaćen na dan dospelosti potraživanja.
Imalac priznanice bez založnice može zahtevati da se roba proda, ako se postignutom cenom može isplatiti iznos na koji ima pravo imalac založnice, s tim da se ostvareni višak preda njemu.
Kad se radi o zamenljivim stvarima, imalac priznanice bez založnice može zahtevati da mu skladištar preda jedan deo robe pod uslovom da položi skladištaru za račun imaoca založnice odgovarajući iznos u novcu.
Prava imaoca založnice
Član 1149
Prenos založnice bez priznanice daje prijemniku pravo zaloge na robi.
Prilikom prvog prenosa, na založnici moraju biti ubeleženi naziv odnosno ime i zanimanje poverioca, njegovo poslovno sedište, odnosno prebivalište, iznos njegovog potraživanja, računajući i kamate, i datum dospevanja.
Prvi prijemnik založnice dužan je bez odlaganja prijaviti skladištara da je na njega izvršen prenos založnice, a skladište je dužno prepisati taj prenos u svoj registar i na samoj založnici zabeležiti daje ovaj prepis izvršen.
Bez obavljanja radnji iz prethodnog stava, založnica se ne može dalje prenositi indosamentom.
Založnica koja ne sadrži iznos potraživanja založnog poverioca, obavezuje u korist založnog poverioca celokupnu vrednost stvari navedenu u njoj.
Protest zbog neisplate i prodaje robe
Član 1150
Imalac založnice bez priznanice, kome ne bude isplaćeno u roku potraživanje obezbeđeno založnicom, dužan je, pod pretnjom gubitka prava da zahteva isplatu od prenosilaca, podići protest prema zakonu o menici.
Imalac založnice koji je podigao protest može po proteku osam dana od dospelosti potraživanja zahtevati prodaju založene robe, a isto pravo pripada i prenosiocu koji je isplatio imaocu založnice potraživanje obezbeđeno založnicom.
Od iznosa postignutog prodajom izdvaja se potrebna svota za podmirenje troškova prodaje, potraživanja skladištara iz ugovora o uskladištenju i ostalih njegovih potraživanja nastalih u vezi sa ostavljenom robom, zatim se isplaćuje obezbeđeno potraživanje imaoca založnice, a ostatak pripada imaocu priznanice.
Zahtev isplate od prenosilaca založnice
Član 1151
Imalac založnice može zahtevati isplatu od prenosioca tek ako nije mogao postići potpuno namirenje prodajom založene robe.
Ovaj zahtev mora biti podignut u roku određenom u zakonu o menici za zahtev prema indosantima, i taj rok počinje teći od dana kad je izvršena prodaja robe.
Imalac založnice gubi pravo da zahteva isplatu od prenosilaca ako ne bude zahtevao prodaju robe najdalje u roku od mesec dana od protesta.
GLAVA XXXV
NALOG
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 1152
Ugovorom o nalogu obavezuje se nalogoprimac prema nalogodavcu da u njegovo ime za njegov račun preduzme određene pravne poslove.
Istovremeno se nalogoprimac ovlašćuje na preduzimanje tih poslova.
Nalogoprimac ima pravo na naknadu za svoj trud samo ako je naknada ugovorena, ili ako se bavi obavljanje tuđih poslova kao zanimanjem.
Alternativa: U prethodnom stavu reč: ''naknadu'' zameniti sa rečju: ''nagradu''.
Prećutno zaključenje
Član 1153
Ugovor o nalogu je zaključen i kad onaj kome je izvršenje posla ponuđeno isti izvrši ne izjašnjavajući se da ga prihvata.
Sposobnost
Član 1154
Za zaključenje punovažnog ugovora o nalogu nalogodavac mora imati poslovnu sposobnost potrebnu za preduzimanje pravnog posla koji poverava nalogodavcu.
Kad nalogoprimac ima pravo na nagradu za svoj trud, nalogodavac mora imati sposobnost da se obaveže.
Poslovno nesposoban nalogoprimac
Član 1155
Ako je ugovor o nalogu zaključen sa poslovno nesposobnim licem koje je sposobno za rasuđivanje, pravni poslovi koje ono obavi imaju dejstvo neposredno prema nalogodavcu kao da ih je obavilo poslovno sposobno lice, a za njegove odnose sa nalogodavcem važe pravila o pravnim poslovima poslovno nesposobnih lica.
Lica dužna da odgovore na ponudu naloga
Član 1156
Ko se bavi vršenjem tuđih poslova kao zanimanjem ili se javno nudi za vršenje tih poslova, dužan je, ako neće da prihvati ponuđeni nalog koji se odnosi na te poslove, da o tome bez odlaganja obavesti drugu stranu, inače odgovara za štetu koju bi ova pretrpela zbog toga.
Odeljak 2.
OBAVEZE NALOGOPRIMCA
Izvršenje naloga kako glasi
Član 1157
Nalogoprimac je dužan izvršiti nalog prema primljenim uputstvima, sa pažnjom brižljivog i urednog čoveka, ostajući u njegovim granicama i u svemu paziti na interese nalogodavca i njima se rukovoditi.
Kad nalogoprimac smatra da bi izvršenje naloga po dobijenim uputstvima bilo od štete za nalogodavca, on je dužan skrenuti na to njegovu pažnju i tražiti nova uputstva.
Ako nalogodavac nije dao određena uputstva o poslu koji treba obaviti, nalogoprimac je dužan, rukovodeći se interesima nalogodavca, postupiti kao brižljiv i uredan čovek, a ako je nalog bez naknade, kako bi u istim okolnostima postupio u sopstvenoj stvari.
Odstupanje od naloga i uputstava
Član 1158
Od dobijenog naloga i uputstava nalogoprimac može odstupati samo sa saglasnošću nalogodavca, a kada mu zbog kratkoće vremena ili iz kog drugog uzroka nije moguće tražiti saglasnost nalogodavca, on može odstupiti od naloga i uputstava samo ako je po proceni svih okolnosti, mogao osnovano smatrati da to zahtevaju interesi nalogodavca.
Ako nalogoprimac prekorači granice naloga ili odstupi od dobijenih uputstava van slučaja predviđenog u prethodnom stavu, neće se smatrati za nalogoprimca, već za poslovođu bez naloga, izuzev ako nalogodavac naknado odobri ono stoje uradio.
Zamena izvršioca naloga
Član 1158
Nalogoprimac je dužan izvršiti nalog lično.
On može poveriti izvršenje naloga drugome samo ako mu je nalogodavac to dozvolio, kao i ako je na to prinuđen okolnostima.
U tim slučajevima on odgovara samo za izbor zamenika i za uputstva koja mu je dao.
U ostalim slučajevima on odgovara za rad zamenika, kao i za slučajnu propast ili oštećenje stvari koji bi se dogodili kod zamenika.
Nalogodavac može u svakom slučaju zahtevati neposredno od zamenika izvršenje obaveze iz naloga.
Polaganje računa
Član 1160
O izvršenom poslu nalogoprimac je dužan položiti račun i predati bez odugovlačenja nalogodavcu sve što je primio na osnovu obavljanja poverenih poslova, bez obzira na to da li je ono što je primio za nalogodavca bilo dugovano ovome ili ne.
Podnošenje izveštaja
Član 1161
Nalogoprimac je dužan na zahtev nalogodavca podneti izveštaj o stanju poslova i položiti račun i pre određenog vremena.
Odgovornost za upotrebu nalogodavčevog novca
Član 1162
Ako se nalogoprimac služio za svoje potrebe novcem koji je primio za nalogodavca, dužan je platiti kamatu po najvišoj dozvoljenoj ugovornoj stopi, računajući od dana upotrebe, a na ostali dugovani novac koji nije predao na vreme, zateznu kamatu, računajući od dana kad gaje bio dužan predati.
Solidarna odgovornost nalogoprimaca
Član 1163
Ako je vršenje nekog posla povereno nekolicini istim nalogom da ga zajednički vrše, oni odgovaraju solidarno za obaveze iz tog naloga, ako što drugo nije ugovoreno.
Odeljak 3.
OBAVEZE NALOGODAVCA
Predujmljivanje novca
Član 1164
Nalogodavac je dužan na zahtev nalogoprimca dati mu izvesnu svotu novca za predviđene izdatke.
Naknada troškova i preuzimanje obaveza
Član 1165
Nalogodavac je dužan naknaditi nalogoprimcu, čak i ako njegov trud bez njegove krivice nije imao uspeha, sve potrebne troškove koje je učinio za izvršenje naloga, sa kamatom od dana kad su učinjeni.
On je dužan preuzeti obaveze koje je nalogoprimac uzeo na sebe vršeći u svoje ime poverene mu poslove, ili ga na koji drugi način osloboditi tih obaveza.
Naknada štete
Član 1166
Nalogodavac je dužan naknaditi nalogoprimcu štetu koju je ovaj pretrpeo bez svoje krivice u vršenju naloga.
Visina naknade
Član 1167
Ako drukčije nije ugovoreno, nalogodavac duguje naknadu u uobičajenoj visini, a ako o tome nema običaja, onda pravičnu naknadu.
Isplata naknade
Član 1168
Ukoliko nije drukčije ugovoreno, nalogodavac je dužan isplatiti nalogoprimcu naknadu po obavljenom poslu.
Ako je nalogoprimac bez svoje krivice samo delimično obavio nalog, ima pravo na srazmerni deo naknade.
U slučaju kad bi unapred ugovorena naknada bila u očiglednoj nesrazmeri sa učinjenim uslugama, nalogodavac može zahtevati njeno pravično smanjenje.
Pravo zaloge
Član 1169
Radi obezbeđenja naknade i troškova nalogoprimac ima pravo zaloge na pokretnim stvarima nalogodavca koje je dobio po osnovu naloga, kao i na novčanim iznosima koje je naplatio za račun nalogodavca.
Solidarna odgovornost nalogodavaca
Član 1170
Ako je više njih poverilo nalogoprimcu izvršenje naloga, oni mu odgovaraju solidarno.
Odeljak 4.
PRESTANAK NALOGA
Opozivanje
Član 1171
Nalogodavac može opozvati nalog kad hoće.
Davanje naloga nekom drugom za isti posao smatra se kao opozivanje ranijeg naloga.
U slučaju opozivanja naloga u kome nalogoprimcu pripada naknada za njegov trud, nalogodavac je dužan isplatiti nalogoprimcu odgovarajući deo naknade, i naknaditi mu štetu koju je pretrpeo odustankom od ugovora, ako za opozivanje nije bilo osnovanih razloga.
Otkaz
Član 1172
Nalogoprimac može otkazati nalog kad hoće, samo ne u nevreme.
On je dužan naknaditi nalogodavcu štetu koju je ovaj pretrpeo zbog otkaza naloga u nevreme, izuzev kad su za otkaz postojali osnovani razlozi.
Nalogoprimac je dužan produžiti posle otkaza poslove koji ne trpe odlaganje, dok nalogodavac ne bude u mogućnosti da preuzme brigu o njima.
Smrt, prestanak pravnog lica
Član 1173
Nalog prestaje smrću nalogoprimca.
Naslednici nalogoprimca dužni su da o njegovoj smrti što pre obaveste nalogodavca i preduzmu što je potrebno za zaštitu njegovih interesa, dok ne bude u stanju da sam preuzme brigu o njima.
Nalog prestaje smrću nalogodavca samo ako je tako ugovoreno ili ako se nalogoprimac primio naloga s obzirom na svoje lične odnose sa nalogodavcem.
U tom slučaju nalogoprimac je dužan produžiti poverene poslove, ako bi inače nastupila šteta za naslednike, dok ovi ne budu u mogućnosti da sami preuzmu brigu o njima.
Ako je nalogodavac ili nalogoprimac neko pravno lice, nalog prestaje kad to lice prestane postojati.
Stečaj, lišenje poslovne sposobnosti
Član 1174
Nalog prestaje kad nalogodavac ili nalogoprimac padne pod stečaj ili bude potpuno ili delimično lišen poslovne sposobnosti.
Čas prestanka naloga
Član 1175
Kad je nalogodavac odustao od ugovora, kao i kad je umro ili pao pod stečaj, ili potpuno ili delimično lišen poslovne sposobnosti, nalog prestaje u času kad je nalogoprimac saznao za događaj zbog koga nalog prestaje.
Kad je nalogoprimcu izdato pismeno punomoćje dužan ga je vratiti po prestanku naloga.
Izuzeci
Član 1176
Kad je nalog dat da bi nalogoprimac mogao postići ispunjenje nekog svog potraživanja od nalogodavca, nalogodavac ne može odustati od ugovora i nalog ne prestaje ni smrću, ni stečajem nalogodavca ili nalogoprimca, ni kad jedan od njih bude potpuno ili delimično lišen poslovne sposobnosti.
GLAVA XXXVI
KOMISION
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 1177
Ugovorom o komisionu obavezuje se komisionar da za naknadu (proviziju) obavi u svoje ime i za račun komitenta jedan ili više poslova koje mu poveri komitent.
Komisionar ima pravo na naknadu i kad ova nije ugovorena.
Primena odredbi o ugovoru o nalogu
Član 1178
Na ugovor o komisionu shodno se primenjuju odredbe o nalogu, ukoliko pravilima o komisionu nije drukčije određeno.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Za ugovor o komisionu važe pored posebnih pravila i pravila ugovora o nalogu, ukoliko nisu u suprotnosti sa njima.
Ali, kad komisionar ne zaključi ugovor u svoje ime, nego izjavi drugoj strani da ugovor zaključuje u ime komitenta, onda se na odnose iz tog posla primenjuju pravila ugovora o nalogu.
Zaključenje posla pod uslovima različitim od naloga
Član 1179
Ako je komisionar zaključio neki posao po nepovoljnijim uslovima od onih određenih nalogom kad to nije smeo, dužan je naknaditi komitentu razliku, kao i prouzrokovanu štetu.
U slučaju iz prethodnog stava komitent može odbiti da prihvati zaključeni posao, pod uslovom da o tome odmah obavesti komisionara.
Ali, komitent gubi to pravo ako komisionar pokaže spremnost da mu odmah isplati razliku i naknadi prouzrokovanu štetu.
Ako je posao zaključen po povoljnijim uslovima od onih određenih nalogom, sva tako postignuta korist pripada komitentu.
Kreditiranje saugovornika
Član 1180
Komisionar može dati kredit saugovorniku, ili mu izvršiti isplatu unapred, samo sa pristankom komitenta.
Od komisionara koji je neovlašćeno prodao robu na kredit može komitent zahtevati da mu kao dužnik odmah isplati cenu, koju bi dobio da je robu prodao za gotovo.
Ako je komisionar prodao robu za gotovo, a po uputstvu je bio dužan prodati je na kredit, komitent može o roku koji je u uputstvu označio za isplatu cene zahtevati od komisionara cenu koja bi se postigla da je roba prodata na kredit.
Prodaja robe prezaduženom licu
Član 1181
Komisionar odgovara komitentu za štetu ako je prodao robu licu za čiju je prezaduženost znao ili je mogao znati.
Kad sam komisionar kupuje robu komitenta ili mu prodaje svoju robu
Član 1182
Komisionar ne može za račun komitenta zaključiti ugovor sa samim sobom.
Ali, komisionar kome je povereno da proda ili da kupi neku robu kotiranu na berzi ili na tržištu može, ako mu je komitent to dozvolio, zadržati robu za sebe kao kupac, odnosno isporučiti je kao prodavac, po ceni u vreme izvršenja poverenog posla.
U tom slučaju između komisionara i komitenta nastaju odnosi iz ugovora o prodaji.
Ako se berzanska, odnosno tržišna cena i cena koju je odredio komitent ne slažu, komisionar - prodavac ima pravo na manju od ove dve cene, a komisionar - kupac dužan je platiti veću.
Odeljak 2.
OBAVEZE KOMISIONARA
Čuvanje i osiguranje robe
Član 1183
Komisionar je dužan čuvati poverenu robu sa pažnjom razumnog i pažljivog stručnjaka.
On odgovara i za slučajnu propast ili oštećenje robe ako je nije osigurao, a prema nalogu je bio dužan to učiniti.
Obaveštenje o stanju primljene robe
Član 1184
Prilikom preuzimanja robe od prevozioca, koju mu je poslao komitent, komisionar je dužan utvrditi njeno stanje i bez odlaganja izvestiti komitenta o danu prispeća robe, kao i o vidljivim oštećenjima ili manjku, inače odgovara za štetu koja bi zbog tog propuštanja nastala za komitenta.
On je dužan preduzeti sve potrebne mere radi očuvanja prava komitenta prema odgovornom licu.
Obaveštenje o promenama na robi
Član 1185
Komisionar je dužan obavestiti komitenta o svim promenama na robi zbog kojih bi ona mogla izgubiti od svoje vrednosti, a ako nema vremena za čekanje njegovih uputstava, ili ako on odugovlači sa davanjem uputstava, u slučaju opasnosti znatnijeg oštećenja robe, komisionar je dužan prodati je na najpogodniji način.
Saopštavanje komitentu imena saugovarača
Član 1186
Komisionar je dužan saopštiti komitentu sa kojim je licem obavio posao koji mu je komitent poverio.
Ako komisionar kome je dozvoljeno da obavi posao sa samim sobom, ne navede u izveštaju o obavljenom poslu ime trećeg sa kojim je obavio posao, komitent može smatrati da je on obavio posao sa samim sobom.
Ovo pravilo ne važi u slučaju prodaje pokretnih stvari koja se vrši preko komisionih prodavnica, osim ako nije drukčije ugovoreno.
Polaganje računa
Član 1187
Komisionar je dužan položiti račun o obavljenom poslu bez nepotrebnog odlaganja.
On je dužan predati komitentu sve što je primio po osnovu posla izvršenog za njegov račun.
Komisionar je dužan preneti na komitenta potraživanja i ostala prava koja je stekao prema trećem sa kojim je obavio posao u svoje ime i za njegov račun.
Posebna odgovornost komisionara (Delkredere)
Član 1188
Komisionar odgovara za ispunjenje obaveza svog saugovarača samo ako je posebno jemčio da će on svoje obaveze ispuniti (delkredere), u kom slučaju on odgovara solidarno sa njim.
Komisionar koji je jemčio za ispunjenje obaveza svog saugovarača ima pravo i na posebnu naknadu (delkredere provizija).
Odeljak 3.
OBAVEZE KOMITENTA
Naknada (provizija)
Član 1189
Komitent je dužan isplatiti komisionara naknadu kad bude izvršen posao koji je komisionar obavio, kao i ako izvršenje posla bude sprečeno nekim uzrokom za koji odgovara komitent.
U slučaju postupnog izvršavanja, komisionar može zahtevati srazmeran deo naknade posle svakog delimičnog ispunjenja.
Ako ne dođe do izvršenja zaključenog posla iz uzroka za koji ne odgovaraju ni komisionar ni komitent, komisionar ima pravo na odgovarajuću naknadu za svoj trud.
Komisionar koji je neverno postupio prema komitentu nema pravo na naknadu.
Visina naknade
Član 1190
Ako iznos naknade nije određen ugovorom ili tarifom, komisionara pripada naknada prema obavljenom poslu i postignutom rezultatu.
Ako je u datom slučaju naknada nesrazmerno velika prema obavljenom poslu i postignutom rezultatu, sud je može, na zahtev komitenta, sniziti na pravičan iznos.
Nagrada i naknada troškova
Član 1191
Pravo na nagradu i naknadu troškova ima i komisionar koji je obavio povereni posao sa samim sobom.
Komitent je dužan naknaditi komisionara troškove koji su bili potrebni za izvršenje naloga sa kamatom od dana kad su učinjeni.
Komitent je dužan dati komisionara posebnu naknadu za upotrebu njegovih skladišta i transportnih sredstava, ako ona nije obuhvaćena naknadom za izvršenje posla.
Predujmljivanje novca komisionaru
Član 1192
Ako ugovorom o komisionu nije što drugo određeno, odnosno ako ne postoji takav običaj, komitent nije dužan predujmiti komisionara potrebna sredstva za obavijanje poverenog posla.
Odeljak 4.
ZALOŽNO PRAVO
Član 1193
Komisionar ima pravo zaloge na stvarima koje su predmet ugovora o komisionu dok se te stvari nalaze kod njega, ili kod nekog koji ih drži za njega ili dok on ima u rakama ispravu pomoću koje može raspolagati njima, na osnovu konosmana, tovarnog lista ili koje druge isprave.
Iz vrednosti tih stvari komisionar može naplatiti pre ostalih komitentovih poverilaca svoja potraživanja po osnovu svih komisionih poslova sa komitentom kao i po osnovu zajmova i predujmova datih komitentu, bez obzira na to da li su nastala u vezi sa tim stvarima ili nekim drugim.
Pravo prvenstvene naplate ima komisionar iz potraživanja koje je, izvršavajući nalog, stekao za račun komitenta.
Odeljak 5.
ODNOSI SA TREĆIM LICIMA
Komitentova prava na potraživanja iz posla sa trećim
Član 1194
Komitent može zahtevati ispunjenje potraživanja iz posla koji je komisionar zaključio sa trećim i za njegov račun tek pošto mu ih komisionar ustupi.
Ali, u pogledu odnosa komitenta sa komisionarom i njegovim poveriocima, ova se potraživanja od svog nastanka smatraju kao komitentova potraživanja.
Ograničenje prava komisionarevih poverilaca
Član 1195
Poverioci komisionara ne mogu radi naplate svojih potraživanja, ni u slučaju njegovog stečaja, preduzeti mere izvršenja na pravima i stvarima koje je komisionar, izvršavajući nalog, stekao u svoje ime, ali za račun komitenta, izuzev ako se radi o potraživanjima nastalim u vezi sa sticanjem tih prava i stvari.
Stečaj komisionara
Član 1196
U slučaju stečaja komisionara komitent može zahtevati izlučenje iz stečajne mase stvari koje je predao komisionara radi prodaje za njegov račun, kao i stvari koje je komisionar nabavio za njegov račun.
U istom slučaju komitent može zahtevati od trećeg kome je komisionar predao stvari, da mu isplati njihovu cenu, odnosno njen još neisplaćeni deo.
GLAVA XXXVII
UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 1197
Ugovorom o trgovinskom zastupanju obavezuje se zastupnik da se stalno stara da treća lica zaključuju ugovore sa njegovim nalogodavcem, i da u tom smislu posreduje između njih i nalogodavca, kao i da po dobijenom ovlašćenju zaključuje ugovore sa trećim licima u ime i za račun nalogodavca, a ovaj se obavezuje da mu za svaki zaključeni ugovor isplati određenu naknadu (proviziju).
Na određenom području agent može raditi određenu vrstu poslova samo za jednog nalogodavca.
Ugovorom o agenciji agentu se može dati isključivo pravo da radi za nalogodavca na određenom području, ili sa određenom klijentelom.
Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:
Ugovorom o trgovinskom zastupanju obavezuje se zastupnik da će za vreme trajanja ugovora pregovarati s trećim licima o zaključenju ugovora u ime i za račun nalogodavca i da će, ako je tako ugovoreno, i zaključivati ugovore s trećim licima u ime i za račun nalogodavca, a nalogodavac se obavezuje da će zastupniku za svaki ugovor koji je on zaključio ili koji je zaključen njegovim delovanjem platiti određenu proviziju.
Ugovorom o agenciji agentu se može dati isključivo pravo da radi za nalogodavca na određenom području, ili sa određenom klijentelom.
Forma
Član 1198
Ugovor o trgovinskom zastupanju mora biti zaključen u pismenoj formi.
Punomoćje
Član 1199
Zastupnik može zahtevati od nalogodavca da mu izda punomoćje.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Primanje ispunjenja
Član 1200
Zastupnik ne može zahtevati ni primati ispunjenje potraživanja svog nalogodavca, ako za to nije posebno ovlašćen.
Izjave zastupnika i izjave zastupniku
Član 1201
Zastupnik je ovlašćen radi očuvanja ili vršenja prava svog nalogodavca davati potrebne izjave njegovom saugovaraču.
Saugovarač zastupnika može takođe punovažno davati zastupniku izjave koje se tiču nedostatka predmeta ugovora, kao i druge izjave u vezi s tim ugovorom, radi očuvanja i vršenja prava iz ugovora.
Mere obezbeđenja
Član 1202
Radi zaštite interesa nalogodavca zastupnik može zahtevati preduzimanje potrebnih mera obezbeđenja.
Odeljak 2.
OBAVEZE ZASTUPNIKA
Staranje o interesima nalogodavca
Član 1203
Zastupnik je dužan starati se o interesima nalogodavca i u svim poslovima koje preduzima postupati u skladu s načelom savesnosti i poštenja i pažnjom razumnog i pažljivog stručnjaka.
Zastupnik je naročito dužan preduzimati sve što je potrebno kako bi posredovao i preduzimao poslove za koje je ovlašćen, držeći se pritom uputstava nalogodavca.
Alternativa: Dodaje se novi član koji glasi:
Kad je sprečen da obavlja poslove
Član 1204
Ako je zastupnik sprečen da obavlja poslove na koje se obavezao, dužan je o tome obavestiti nalogodavca bez odlaganja, inače će mu odgovarati za prouzrokovanu štetu.
Dužnost obaveštavanja
Član 1205
Zastupnik je dužan davati nalogodavcu sva potrebna obaveštenja o stanju na tržištu, naročito ona koja su značajna za svaki pojedini posao.
Zastupnik je dužan nalogodavca redovno obaveštavati o ispunjenju svojih ugovornih obaveza, o trećim licima koja su spremna pregovarati s nalogodavcem ili s njime zaključiti ugovor, te o ugovorima koje je zaključio u ime i za račun nalogodavca.
Odredbe ugovora o trgovinskom zastupanju suprotne odredbama prethodnih stavova ništave su.
Postupanje po uputstvima
Član 1206
U vođenju pregovora i pri zaključivanju ugovora zastupnik je dužan postupati po uputstvima nalogodavca.
Čuvanje tajni
Član 1207
Zastupnik je dužan čuvati poslovne tajne svog nalogodavca koje je doznao u vezi s poverenim poslom.
On odgovara ako ih iskoristi ili drugome otkrije i posle prestanka ugovora o trgovinskom zastupanju.
Alternativa: U stavu 1. reči: "poslovne tajne", zamenjuju se rečima: "poslovnu, profesionalnu i službenu tajnu."
Vraćanje stvari datih na upotrebu
Član 1208
Nakon prestanka ugovora o trgovinskom zastupanju zastupnik je dužan vratiti nalogodavcu sve stvari koje mu je ovaj predao na upotrebu za vreme trajanja ugovora, osim ako je što drugo ugovoreno.
Poseban slučaj odgovornosti
Član 1209
Zastupnik odgovara nalogodavcu za ispunjenje obaveze iz ugovora u čijem je zaključenju posredovao ili koje je po ovlašćenju zaključio on u ime nalogodavca, samo ako je za to posebno pismeno jemčio.
U tom slučaju on ima pravo i na posebnu proviziju (delkredere provizija).
Odeljak 3.
OBAVEZE NALOGODAVCA
Opšte pravilo
Član 1210
Nalogodavac je dužan u svom odnosu sa zastupnikom postupati u skladu s načelom savesnosti i poštenja i s pažnjom razumnog i pažljivog stručnjaka.
Kad je to za obavljanje njegovih poslova potrebno, nalogodavac je dužan o svom trošku staviti zastupniku na raspolaganje uzorke, nacrte, cenovnike, promotivne materijale, opše uslove poslovanja i ostalu dokumentaciju.
Dužnost obaveštavanja
Član 1211
Nalogodavac je dužan dati zastupniku sva obaveštenja potrebna za ispunjenje njegovih obaveza iz ugovora.
Nalogodavac je dužan u razumnom roku obavestiti zastupnika o prihvatu ili odbijanju ponude te neispunjenju ugovora u čijem je zaključenju zastupnik učestvovao.
Nalogodavac je dužan bez odlaganja obavestiti zastupnika o potrebi da se obim njegovih poslova svede na manju mera nego što je zastupnik mogao osnovano očekivati, kako bi ovaj pravovremeno smanjio svoju preduzimljivost u odgovarajućoj meri, inače mu odgovara za pretrpljenu štetu.
Provizija
Član 1212
Nalogodavac je dužan isplatiti zastupniku proviziju za ugovore koji su za vreme trajanja ugovora o trgovinskom zastupanju zaključeni njegovim posredovanjem te za ugovore što ih je zastupnik zaključio u ime i za račun nalogodavca, ako je bio na to ovlašćen.
Zastupnik ima pravo na proviziju i za ugovore što ih je nalogodavac zaključio neposredno s klijentima koje je zastupnik našao.
Zastupnik kome je na osnovu ugovora o trgovinskom zastupanju povereno isključivo pravo posredovanja na određenom području ili s određenim klijentima ima pravo na proviziju i za one ugovore koje je nalogodavac zaključio na tom području ili s tim klijentima bez posredovanja zastupnika.
Svaka naknada čiji iznos zavisi od broja ili vrednosti ostvarenih poslova smatra se provizijom.
Zastupnik ima pravo na proviziju za ugovor koji je nalogodavac zaključio nakon prestanka ugovora o trgovinskom zastupanju, ako je zaključeni ugovor pretežno posledica zastupnikova delovanja pre prestanka ugovora o trgovinskom zastupanju, i ako je ugovor zaključen u razumnom roku od prestanka ugovora o trgovinskom zastupanju ili ako je ponuda trećeg lica za zaključenje ugovora stigla zastupniku ili nalogodavcu pre prestanka ugovora o trgovinskom zastupanju.
Zastupnik nema pravo na proviziju ako pravo na proviziju, u skladu sa prethodnim stavom, pripada prethodnom zastupniku, osim ako bi na osnovu okolnosti slučaja bilo pravično da se provizija podeli između oba zastupnika.
Iznos provizije
Član 1213
Ako iznos provizije nije određen ugovorom ili tarifom, zastupnik ima pravo na proviziju u iznosu koji je uobičajen za tu vrstu posla u mestu u kojem je zastupnik obavljao poslove za nalogodavca.
Ako je zastupnik posredovao za nalogodavca u različitim mestima, ima pravo na proviziju u iznosu koji je uobičajen u mestu gde se nalazi njegovo prebivalište, odnosno sedište.
Ako nije moguće utvrditi iznos provizije koji je uobičajen, zastupnik ima pravo na proviziju u iznosu koji bi prema svim okolnostima slučaja, a naročito broju i vrednosti poslova koje je zastupnik obavio za nalogodavca, složenosti i obimu zastupnikova posredovanja, bio pravičan.
Ako je u datom slučaju provizija nesrazmerno velika prema učinjenoj usluzi, sud je može na zahtev nalogodavca sniziti na pravičan iznos.
Posebna provizija (Inkaso provizija)
Član 1213
Zastupnik koji je po ovlašćenju nalogodavca naplatio neko njegovo potraživanje ima pravo na posebnu proviziju od naplaćenog iznosa.
Sticanje prava na proviziju
Član 1215
Zastupnik stiče pravo na proviziju u trenutku kad je nalogodavac ispunio, odnosno trebao ispuniti svoju činidbu iz ugovora između njega i trećeg lica ili, ako je treće lice na osnovu ugovora s nalogodavcem dužno prvo ispuniti svoju činidbu, u trenutku kad je treće lice ispunilo, odnosno trebalo ispuniti svoju činidbu, pa i kad to nije učinilo iz razloga za koji je odgovoran nalogodavac.
Ako je između nalogodavca i trećeg lica zaključen ugovor s uzastopnim činidbama koje se trebaju ispunjavati kroz određeno vreme, zastupnik steče pravo na srazmerni deo provizije u skladu s pravilima iz prethodnog stava.
Odredbe ugovora o trgovinskom zastupanju suprotne prethodnim stavovima ništave su, ako se njima pogoršava položaj zastupnika utvrđen ovim stavovima.
Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:
Zastupnik stiče pravo na proviziju kad izvrši svoje obaveze iz ugovora o zastupanju, ali mu to pravo pripada i kad ovaj ugovor ostane neizvršen, ako je za njegovo neizvršenje odgovoran njegov nalogodavac.
Ugovorom o zastupanju može se ugovoriti da zastupnik stiče pravo na proviziju izvršenjem obaveze trećeg lica s kojim je u skladu s ovim ugovorom zaključen neki ugovor, ali mu to pravo pripada i kad ovaj ugovor ostane neizvršen, ako je za njegovo neizvršenje odgovoran njegov nalogodavac (delcredere provizija).
Ako se nalogodavac zastupnika i treće lice saglase o odustanku od zaključenog ugovora, potpuno ili delimično, zastupnik ima pravo na smanjenu naknadu, čiji iznos, ako nije određen ugovorom, tarifom ili običajem u slučaju spora određuje sud po pravičnosti.
Ako zastupnik ili nalogodavac uz posredovanje zastupnika zaključe ugovor s trećim licem s uzastopnim činidbama koje se ispunjavaju sukcesivno, zastupnik stiče pravo na proviziju sukcesivno u skladu s ugovorom.
Obračunavanje provizije
Član 1216
Nalogodavac je dužan svaka tri meseca podneti zastupniku obračun provizije na koju zastupnik ima pravo, izračunatu za svaki mesec posebno.
Obračun provizije mora sadržati sve bitne elemente na osnovu kojih je izrađen.
Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:
Nalogodavac je dužan obračunati i platiti zastupniku tromesečnu proviziju najkasnije do kraja meseca koji sledi nakon poslednjeg meseca obračunskog tromesečja.
Strane mogu ugovoriti obračunsko razdoblje kraće od tri meseca.
Nalogodavac je dužan, na zahtev zastupnika, o svom trošku predati mu izvod iz svojih poslovnih knjiga koji se odnosi na poslove koji zastupniku daju pravo na proviziju te ga obavestiti o svim okolnostima koje utiču na proviziju.
Ako nalogodavac odbije zastupnikov zahtev iz prethodnog stava ili ako zastupnik posumnja u tačnost izvoda iz nalogodavčevih poslovnih knjiga ili posumnja u obaveštenja koja mu je nalogodavac dao, ovlašćen je zahtevati da ovlašćeni revizor pregleda nalogodavčeve poslovne knjige u pogledu podataka o kojima zavisi provizija, te da mu te podatke dostavi.
Odredbe ugovora o trgovinskom zastupanju suprotne prethodnim stavovima ništave su, ako se njima pogoršava položaj zastupnika utvrđen tim stavovima.
Alternativa: Prethodni stav se briše.
Gubitak prava na proviziju
Član 1217
Ako je ugovorena delkredere provizija, zastupnik gubi pravo na proviziju ako ugovor između nalogodavca i trećeg lica ostane neispunjen iz uzroka koji nisu na strani nalogodavca, a ako je zastupnik primio proviziju, dužan ju je vratiti.
Troškovi
Član 1218
Zastupnik nema pravo na naknadu troškova koji proizlaze iz redovnog obavljanja poslova, osim ako je drukčije ugovoreno.
Ali on ima pravo na naknadu posebnih troškova koje je učinio u korist nalogodavca ili po njegovom nalogu.
Založno pravo
Član 1219
Radi obezbeđenja naplate svojih dospelih potraživanja nastalih u vezi sa ugovorom zastupnik ima pravo zaloge na svotama koje je naplatio za nalogodavca, po njegovom ovlašćenju, kao i na svim nalogodavčevim stvarima koje je u vezi sa ugovorom primio od nalogodavca ili od nekog drugog, dok se nalaze kod njega, ili kod nekog koji ih drži za njega, ili dok ima u rukama ispravu pomoću koje može raspolagati njima.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Pravo zadržanja
Član 1220
Radi obezbeđenja svojih dospelih potraživanja nastalih u vezi s ugovorom, zastupnik ima pravo zadržanja na iznosima što ih je naplatio za nalogodavca po njegovom ovlašćenju, kao i na svim nalogodavčevim stvarima koje je u vezi s ugovorom primio od nalogodavca ili od nekog drugog, dok se nalaze kod njega ili kod nekog ko ih drži za njega, ili dok ima u rukama ispravu pomoću koje može raspolagati njima.
Odeljak 4.
PRESTANAK UGOVORA
Trajanje ugovora
Član 1221
Ako se ne ugovori drukčije, ugovor o trgovinskom zastupanju zaključuje se na neodređeno vreme.
Ugovor zaključen na određeno vreme prestaje protekom vremena na koje je zaključen.
Ako strane nastave ispunjavati ugovor zaključen na određeno vreme i nakon proteka vremena na koje je ugovor zaključen, smatra se da su zaključile novi ugovor istog sadržaja na neodređeno vreme.
Otkaz ugovora
Član 1222
Ako je ugovor o trgovinskom zastupanju zaključen na neodređeno vreme, svaka ga strana može otkazati pismenim obaveštenjem upućenim drugoj strani, poštujući otkazne rokove određene ovim članom.
Dužina otkaznog roka zavisi od trajanja ugovora i iznosi po mesec dana za svaku započetu godinu trajanja ugovora.
Ako je ugovor trajao duže od pet godina, otkazni rok iznosi šest meseci.
Strane ne mogu ugovoriti kraći otkazni rok, a ako ugovore duži, taj rok mora biti jednak za obe strane.
Ako nije drukčije ugovoreno, otkazni rok započinje teći prvi dan meseca koji sledi mesecu u kojem je drugoj strani upućeno pismeno obaveštenje o otkazu a završava zadnjim danom zadnjeg meseca roka.
Odredbe ovoga člana primenjuju se i na ugovor zaključen na određeno vreme koji se zbog ispunjavanja i nakon proteka roka na koji je zaključen smatra ugovorom na neodređeno vreme, s tim da se vreme trajanja ugovora na određeno vreme uzima u obzir pri izračunavanju dužine otkaznog roka.
Raskid ugovora
Član 1223
Iz važnih razloga koje mora navesti, a naročito zbog neispunjenja ugovorne obaveze druge strane ili zbog promenjenih okolnosti, svaka strana može raskinuti ugovorna neodređeno vreme bez otkaznog roka, odnosno raskinuti ugovor na određeno vreme pre isteka vremena na koje je zaključen.
Ovo pravo strane ne mogu ugovorom isključiti ili ograničiti.
Ako je izjava o raskidu ugovora na neodređeno vreme data bez važnih razloga, smatra se otkazom s redovnim otkaznim rokom.
Ugovorna strana ima pravo na naknadu štete ako druga strana nije imala važan razlog za raskid ugovora.
Neosnovani raskid daje pravo drugoj strani da raskine ugovor na neodređeno vreme bez otkaznog roka, odnosno da raskine ugovor na određeno vreme pre proteka vremena na koje je zaključen.
Alternativa: Prethodna tri člana menjaju se tako da glase:
Raskidanje ugovora zaključenog za neodređeno vreme
Član 1224
Kad trajanje ugovora o trgovinskom zastupanju nije određeno ugovorom, niti se iz okolnosti posla može odrediti, svaka strana može raskinuti ugovor krajem svakog kalendarskog tromesečja.
Otkaz mora biti saopšten drugoj strani najmanje mesec dana pre isteka kalendarskog tromesečja, a ako je ugovor trajao tri godine, otkaz joj mora biti saopšten dva meseca pre isteka kalendarskog tromesečja.
Ugovorne strane mogu drukčije odrediti rokove otkaza i prestanka ugovora, ali između otkaza i prestanka ugovora mora biti ostavljen najmanje rok od mesec dana.
Raskidanje ugovora zaključenog na određeno vreme
Član 1225
Kad je ugovor o trgovinskom zastupanju zaključen za određeno vreme, on prestaje istekom određenog vremena.
Ako se takav ugovor prećutno produži smatraće se dalje kao ugovor zaključen za neodređeno vreme.
Raskidanje ugovora bez otkaznog roka
Član 1226
Iz ozbiljnih uzroka svaka strana može, navodeći te uzroke, raskinuti ugovor o trgovinskom zastupanju bez otkaznog roka.
Ako je izjava o raskidanju učinjena bez ozbiljnih uzroka, ona će se smatrati kao otkaz sa redovnim otkaznim rokom.
Zastupnik koji je usled neosnovanog otkaza prekinuo svoju delatnost ima pravo na naknadu štete zbog izgubljene provizije, a ako je on neosnovano otkazao ugovor, pravo na naknadu pripada nalogodavcu.
Neosnovani otkaz daje pravo drugoj strani da raskine ugovor bez otkaznog roka.
Alternativa: Dodaje se odeljak 5. koji glasi:
Odeljak 5.
NAKNADE I ZABRANE
Posebna naknada
Član 1227
Po prestanku ugovora zastupnik stiče pravo na posebnu naknadu ako je nalogodavcu našao nove stranke ili mu je značajno povećao obim poslovanja s postojećim strankama, a nalogodavac je i po prestanku ugovora imao znatne koristi od tih stranaka, te ako plaćanje te naknade opravdavaju okolnosti slučaja, naročito gubitak provizije u poslovanju s tim strankama.
Pravo na posebnu naknadu nastaje i u slučaju da je ugovor prestao zbog smrti zastupnika.
Prilikom određivanja posebne naknade treba voditi računa i o proviziji koju je zastupnik dobio za ugovore zaključene po prestanku ugovornog odnosa s nalogodavcem, kao i bitnu zabranu ili ograničenje obavljanja delatnosti po prestanku odnosa s nalogodavcem.
Iznos posebne naknade ne može premašiti iznos prosečne godišnje provizije u zadnjih pet godina, a ako je ugovorni odnos trajao kraće od pet godina iznos prosečne godišnje provizije u razdoblju trajanja ugovora.
U pogledu izvoda iz poslovnih knjiga nalogodavca i obaveštenja o okolnostima koje utiču na visinu posebne naknade, shodno se primenjuju odredbe ovog zakonika o pravima zastupnika prilikom obračunavanja provizije.
Plaćanje posebne naknade ne isključuje pravo zastupnika da traži naknadu štete koja prelazi visinu posebne naknade.
Razlozi koji isključuju pravo na posebnu naknadu
Član 1228
Nalogodavac nije dužan platiti posebnu naknadu:
- ako je zastupnik otkazao ili raskinuo ugovor, s tim da i tada zastupnik može zahtevati posebnu naknadu ako je uzrok za raskid ili otkaz ugovora bio na strani nalogodavca;
ako je nalogodavac raskinuo ugovor zbog zastupnikovog skrivljenog ponašanja;
ako je na osnovu sporazuma s nalogodavcem zastupnik preneo ugovor na nekog drugog.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Gubitak prava na posebnu naknadu
Član 1239
Zastupnik gubi pravo na posebnu naknadu te na naknadu štete, ako u roku od godinu dana od dana prestanka ugovora ne obavesti nalogodavca da će ih zahtevati.
Zabrana ograničenja ili isključenja zastupnikovih prava
Član 1230
Ugovorne strane ne mogu pre prestanka ugovora ograničiti ili isključiti prava koja trgovinski zastupnik ima po ovom zakoniku.
Zabrane ili ograničenje obavljanja delatnosti
Član 1231
Ugovorne strane mogu ugovoriti da zastupnik nakon prestanka ugovora neće smeti obavljati, u potpunosti ili delimično, delatnost trgovinskog zastupanja.
Takva će ugovorna odredba biti valjana ako je u pismenoj formi te ako se odnosi na isto područje, ista lica ili istu robu na koje se odnosi i ugovor o trgovinskom zastupanju.
Kad ugovor prestane zbog razloga koji su na strani nalogodavca, takva ugovorna odredba obavezuje zastupnika samo ako mu nalogodavac po prestanku ugovora plati posebnu naknadu i ako mu u razdoblju trajanja zabrane ili ograničenja obavljanja delatnosti plaća dodatnu mesečnu naknadu u iznosu koji je jednak prosečnom mesečnom iznosu provizije na koju je imao pravo u zadnjih pet godina, a ako je ugovor trajao kraće od pet godina, u iznosu koji je jednak prosečnom mesečnom iznosu provizije na koju je imao pravo za vreme trajanja ugovora.
Ugovorna odredba o zabrani ili ograničenju obavljanja delatnosti obavezuje zastupnika najduže dve godine po prestanku ugovora.
Ako zastupnik raskine ugovor zbog nalogodavčevog skrivljenog ponašanja, ovlašćen je u roku od mesec dana od dana raskida ugovora pismenom izjavom saopštiti nalogodavcu da neće poštovati odredbu o zabrani ili ograničenju obavljanja delatnosti.
Odredba ugovora o zabrani ili ograničenju obavljanja delatnosti suprotna odredbama ovog člana ništava je ako se njome pogoršava položaj zastupnika utvrđen tim odredbama.
GLAVA XXXVIII
UGOVOR O DISTRIBUCIJI
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 1232
Ugovorom o distribuciji se jedna ugovorna strana - snabdevač, obavezuje da drugu ugovornu stranu - distributera, kontinuirano snabdeva proizvodima, a distributer se obavezuje da te proizvode kupuje radi njihove prodaje drugim licima - klijentima, u svoje ime i za svoj račun.
Posebni slučajevi distribucije
Član 1233
Ugovorom o ekskluzivnoj distribuciji snabdevač se obavezuje da proizvodima snabdeva samo jednog distributera na određenoj teritoriji ili za određenu grupu lica – klijenata.
Ugovorom o selektivnoj distribuciji snabdevač se obavezuje da, direktno ili indirektno, proizvodima snabdeva samo distributere odabrane na osnovu određenih kriterijuma.
Ugovorom o ekskluzivnoj kupovini distributer se obavezuje da proizvode kupuje samo od snabdevača ili od lica određenog od strane snabdevača.
Uzajamno obaveštavanje ugovornih strana
Član 1234
Tokom pregovora za zaključenje ugovora o distribuciji, kao i tokom trajanja ugovora, svaka strana je obavezna da blagovremeno obavesti drugu stranu o svim okolnostima koje mogu biti od značaja za zaključenje i izvršenje ugovora o distribuciji.
Poverljivost
Član 1235
Ugovorna strana koja dođe do poverljive informacije o drugoj ugovornoj strani tokom ili u vezi sa zaključenjem ili izvršenjem ugovora o distribuciji, dužna je takvu informaciju čuvati kao poverljivu i ne sme je otkriti trećim licima tokom trajanja ugovora, kao ni nakon njegovog prestanka iz bilo kog razloga.
Ustupanje ugovora
Član 1236
Ugovor o distribuciji ne može se ustupiti trećem licu bez prethodnog sporazuma ugovornih strana koji mora biti zaključen u pismenoj formi.
Odeljak 2.
OBAVEZE SNABDEVAČA
Obaveza snabdevanja
Član 1237
Snabdevač je obavezan da snabdeva distributera naručenim proizvodima, u skladu sa ugovorom o distribuciji.
Snabdevač ne može, s obzirom na okolnosti, odbiti naruxbine distributera onda kad to nije opravdano.
Kontinuirana odbijanja naruxbina distributera od strane snabdevača koja su protivna načelu savesnosti i poštenja, smatraju se povredom ugovora o distribuciji.
Primena pravila o kupoprodaji na obaveze snabdevača
Član 1238
Na obaveze snabdevača koje se odnose na prodaju proizvoda (isporuka, odgovornost za materijalne i pravne nedostatke i sl.) Koje nisu regulisane ugovorom, primenjuju se odredbe ovog zakonika o prodaji.
Zadržavanje prava svojine
Član 1239
Snabdevač zadržava pravo svojine na proizvodima kojima snabdeva distributera sve dok distributer ne isplati ugovorenu cenu u celini, osim ako nije drukčije ugovoreno ili ako distributer da odgovarajuću garanciju za isplatu.
Obaveza obaveštavanja distributera tokom trajanja ugovora
Član 1240
Tokom trajanja ugovora, snabdevač je dužan da obaveštava distributera naročito o: karakteristikama proizvoda; cenama i rokovima snabdevanja proizvodima; preporučenim cenama i rokovima za snabdevanje klijenata proizvodima i reklamnim kampanjama vezanim za posao u pitanju.
Obaveza obaveštenja o smanjenim kapacitetima snabdevanja
Član 1241
Kad snabdevač predvidi da će njegovi kapaciteti snabdevanja biti značajno manji od onih koje je distributer osnovano očekivao, dužan je o tome obavestiti distributera u primerenom roku.
U tom slučaju, pretpostavlja se da je snabdevač znao ili morao znati koje je kapacitete distributer u konkretnom slučaju osnovano očekivao.
Obaveza obezbeđenja reklamnog materijala
Član 1242
Snabdevač je obavezan da distributeru obezbedi, o svom trošku, reklamni materijal potreban za distribuciju i promociju proizvoda, ako drukčije nije ugovoreno.
Po prestanku ugovora o distribuciji, distributer je obavezan da vrati snabdevaču sav reklamni materijali koji je dobio o trošku snabdevača, a koji se još uvek nalazi u posedu distributera.
Obaveza očuvanja reputacije proizvoda od strane snabdevača
Član 1243
Snabdevač je dužan da, tokom trajanja ugovora o distribuciji, čuva reputaciju proizvoda sa pažnjom dobrog privrednika.
Odeljak 3.
OBAVEZE DISTRIBUTERA
Prodaja u svoje ime i za svoj račun
Član 1244
Distributer prodaje trećim licima proizvode koje je kupio od snabdevača u svoje ime i za svoj račun.
Distributer nije ovlašćen da zaključuje ugovore u ime i za račun snabdevača ili da na bilo koji način obavezuje snabdevača prema trećim licima, ako drukčije nije izričito ugovoreno.
Obaveza promocije i zaštite interesa snabdevača
Član 1245
Distributer je obavezan da promoviše proizvode snabdevača na najefektivniji način i u skladu sa uputstvima snabdevača, kao i da štiti interese snabdevača sa pažnjom dobrog privrednika.
Poddistributer
Član 1246
Distributer može angažovati poddistributera ili zastupnika radi prodaje na određenoj teritoriji proizvoda koje je nabavio od snabdevača, ako drukčije nije ugovoreno.
U tom slučaju, distributer odgovara snabdevaču za sve pravne poslove i radnje preduzete od strane poddistributera ili zastupnika.
Obaveza obaveštavanja snabdevača tokom trajanja ugovora
Član 1247
Tokom trajanja ugovora, distributer je obavezan da obaveštava snabdevača naročito o: svojim aktivnostima koje se odnose na izvršenje ugovora o distribuciji; tržišnim uslovima i konkurenciji; zahtevima trećih lica vezanih za prava intelektualne svojine snabdevača; povredama povodom prava intelektualne svojine snabdevača od strane trećih lica i važećim propisima na određenoj teritoriji relevantnim za izvršenje ugovora o distribuciji.
Obaveza obaveštenja o smanjenju naruxbina
Član 1248
Kad distributer predvidi da će njegove naruxbine biti znatno manje od onih koje je snabdevač osnovano očekivao, distributer je dužan o tome obavestiti snabdevača u primerenom roku.
U tom slučaju, pretpostavlja se da je distributer znao ili morao znati koje je kapacitete snabdevač u konkretnom slučaju osnovano očekivao.
Primena pravila o prodaji na obaveze distributera
Član 1249
Na obaveze distributera koje se odnose na prodaju proizvoda (cena, uslovi plaćanja i sl.) Koje nisu regulisane ugovorom, primenjuju se odredbe ovog zakonika o prodaji.
Obaveza pridržavanja uputstava
Član 1250
Distributer je obavezan da sledi uputstva snabdevača koja se odnose na ostvarenje odgovarajuće distribucije proizvoda ili na očuvanje njihove reputacije.
Obaveza obezbeđenja servisa
Član 1251
Distributer je obavezan da, ako drukčije nije ugovoreno, o svom trošku obezbedi posleprodajni servis za sve proizvode koje nabavlja od snabdevača.
Servis mora u svemu odgovarati standardima kvaliteta određenim od strane snabdevača.
Kontrola
Član 1252
Distributer je obavezan obezbediti snabdevaču pristup svojim poslovnim prostorijama, kako bi snabdevač mogao proveriti da li distributer poštuje ugovorene standarde i uputstva data od strane snabdevača.
Obaveza očuvanja reputacije proizvoda od strane distributera
Član 1253
Distributer je dužan da, tokom trajanja ugovora o distribuciji, čuva reputaciju proizvoda sa pažnjom dobrog privrednika.
Odeljak 4.
PRESTANAK UGOVORA
Ugovor zaključen na određeno vreme
Član 1254
Kad je ugovor o distribuciji zaključen na određeno vreme, on prestaje samim istekom određenog vremena, ako se ugovorne strane drukčije ne sporazumeju.
Ako se takav ugovor prećutno produži, smatra se kao ugovor zaključen na neodređeno vreme.
Ugovor zaključen na neodređeno vreme
Član 1255
Kad je ugovor o distribuciji zaključen na neodređeno vreme, svaka ugovorna strana ga može otkazati upućivanjem drugoj ugovornoj strani obaveštenja o otkazu u primerenom roku.
Dužina primerenog roka određuje se u skladu sa okolnostima konkretnog slučaja, a naročito imajući u vidu: prethodno vreme trajanja ugovornog odnosa; uložena novčana sredstva; vreme potrebno za pronalaženje odgovarajuće alternative i relevantne trgovačke običaje.
U svakom slučaju, između obaveštenja o otkazu i prestanka ugovora mora biti ostavljen rok od najmanje mesec dana ako se otkaz daje u prvoj godini trajanja ugovora, pri čemu se taj rok produžava za po mesec dana, srazmerno godinama trajanja ugovornog odnosa (dva meseca ako se otkaz daje u drugoj godini trajanja ugovora, tri meseca ako se otkaz daje u trećoj godini trajanja ugovora itd.).
Sporazum ugovornih strana suprotan prethodnom stavu je bez pravnog dejstva.
Otkaz ugovora bez ostavljanja primerenog otkaznog roka
Član 1256
U slučaju da ugovorna strana otkaže ugovor o distribuciji bez ostavljanja primerenog otkaznog roka, druga ugovorna strana ima pravo na naknadu štete.
Naknada štete u tom slučaju jednaka je dobitku koji bi druga ugovorna strana ostvarila u toku perioda u kome bi ugovor trajao da je primeren otkazni rok bio ostavljen.
Godišnja dobit oštećene ugovorne strane odgovara prosečnoj dobiti koju je oštećena ugovorna strana ostvarila na osnovu ugovora o distribuciji tokom prethodne tri godine, a ako je ugovor trajao kraće, tokom prethodnog perioda trajanja ugovora.
Na ostala pitanja naknade štete zbog neosnovanog otkaza ugovora o distribuciji primenjuju se opšta pravila o naknadi štete.
Raskid ugovora zbog neispunjenja ugovorne obaveze
Član 1257
Ugovor o distribuciji može se raskinuti samo u slučaju bitne povrede ugovora.
Izjava o raskidu ugovora o distribuciji ima dejstvo jedino ako je o njoj obaveštena druga ugovorna strana.
Izjava o raskidu ugovora o distribuciji mora biti upućena drugoj ugovornoj strani u pismenoj formi, putem sredstava komunikacije koja omogućavaju dokaz o tome da je izjava o raskidu primljena, kao i datum njenog prijema.
Naknada za "goodwill"
Član 1258
Kad ugovor o distribuciji prestane iz bilo koga razloga, osim usled raskida zbog neispunjenja obaveze, distributer ima pravo na naknadu za "goodwill", ako je, na osnovu ugovora o distribuciji, doprineo znatnom uvećanju obima poslovanja snabdevača i ako snabdevač, i nakon prestanka ugovora o distribuciji, nastavlja da ostvaruje značajne koristi iz tog poslovanja.
Naknada za "goodwill" ugovorom se može drukčije urediti.
Zalihe, rezervni delovi i materijali
Član 1259
Kad ugovor o distribuciji prestane na osnovu otkaza ili raskida od strane jedne ugovorne strane, snabdevač je dužan da, na zahtev distributera, od njega kupi preostale zalihe, rezervne delove i materijale po razumnoj ceni, ukoliko ih distributer ne može prodati trećim licima po uobičajenoj tržišnoj ceni.
GLAVA XXXIX
UGOVOR O FRANŠIZINGU
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 1260
Ugovorom o franšizingu se uspostavlja odnos trajne saradnje između pravno samostalnih privrednih subjekata kojim se jedna ugovorna strana – davalac franšize obavezuje da kao nosilac franšizne poslovne mreže drugoj ugovornoj strani – korisniku franšize prenese prava i vrši usluge radi uključivanja korisnika franšize u poslovni sistem davaoca franšize a korisnik franšize se obavezuje da za to plaća posrednu ili neposrednu naknadu.
Davalac franšize prenosi korisniku franšize isključivo pravo prodaje robe ili vršenja usluga na određenoj teritoriji, pravo na korišćenje poslovnog imena davaoca franšize, prava intelektualne svojine, pravo korišćenja komercijalnih, marketinških i tehničkih metoda poslovanja i znanje i iskustvo (know-how) u poslovanju.
Davalac franšize trajno pruža usluge obuke i pomoći u poslovanju, kao i usluge kontrole i nadzora nad poslovanjem korisnika franšize radi očuvanja identiteta franšizne mreže.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Ugovor o franšizingu je ugovor koji se zaključuje između davaoca i korisnika (primaoca) predmeta ugovora (franšize) kao nezavisnih subjekata, kojim se davalac obavezuje da ustupi korisniku svoj poslovni sistem prodaje robe i/ili vršenja usluga na jednoobrazni način, uz uobičajeni i standardizovani stepen nadzora i kontrole nad načinom obavljanja poslovne delatnosti korisnika franšize, a korisnik se obavezuje da za to plaća ugovorenu naknadu.
Bitni elementi
Član 1261
Ugovor o franšizingu obavezno sadrži:
1. Označenje robe i usluga za čiju je isključivu prodaju ili vršenje ovlašćen korisnik franšize;
2. Vrstu, obim i trajanje zaštite prenetih prava čiji je nosilac davalac franšize (poslovno ime, žig, autorska prava, dizajn i druga prava intelektualne svojine);
3. Način prenosa i sadržinu poverljivih, suštinskih i neotkrivenih podataka čiji je nosilac davalac franšize a koje se prenose korisniku franšize kao prednosti franšiznog sistema (komercijalne, marketinške i tehničke metode poslovanja, znanje i iskustvo - know-how);
4. Vrstu i obim usluga obuke, pomoći, kontrole i nadzora koje davalac franšize pruža korisniku franšize;
5. Visinu, rokove i način plaćanja naknade;
6. Trajanje ugovora;
7. Teritoriju na kojoj se koriste preneta isključiva prava.
Forma i registracija
Član 1262
Ugovor o franšizingu mora biti zaključen pismenoj formi.
Ugovor o franšizingu kao i njegove izmene, dopune, obnova i prestanak se registruju u skladu sa posebnim zakonom u registru Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije.
Za štetu koju savesno treće lice pretrpi usled neizvršenja obaveze upisa u registar ugovora o o franšizingu odgovara davalac franšize.
Odeljak 2.
UGOVOR O POD-FRANŠIZINGU
Pravo na prenos pod-franšize, saglasnost davaoca franšize i isključivo pravo na pod-franšizu
Član 1263
Ugovorom o franšizingu može biti predviđeno isključivo ili neisključivo pravo korisnika franšize da prava koja su mu preneta ugovorom o franšizingu prenosi izabranim trećim licima, kao i da vrši usluge obuke, pomoći, kontrole i nadzora na osnovu zaključenja ugovora o pod-franšizingu a u cilju širenja franšizne mreže na tačno određenoj teritoriji
Ugovorom o franšizingu može biti predviđeno da je za zaključenje svakog pojedinačnog ugovora o pod-franšizingu potrebna saglasnost davaoca franšize.
Ukoliko u ugovoru o franšizingu nije naznačeno da li se radi o isključivom ili o neisključivom pravu korisnika franšize da zaključuje ugovore o pod-franšizingu, smatra se da se radi o isključivom pravu na zaključivanje ugovora o pod-franšizingu na određenoj teritoriji.
Odvojenost pravnih odnosa iz ugovora i subsidijerna odgovornost korisnika franšize
Član 1264
Ukoliko ugovorom o franšizingu strane nisu previdele drugačije, ugovorom o pod-franšizingu ne stvara se pravni odnos između davaoca franšize iz ugovora o franšizingu i korisnika pod-franšize iz ugovora o pod-franšizingu.
Korisnik franšize snosi subsidijernu odgovornost za štetu pričinjenu davaocu franšize radnjama korisnika pod-franšize, ukoliko drugačije nije predviđeno ugovorom o franšizingu.
Neposredan zahtev davaoca franšize prema korisniku pod-franšize
Član 1265
Davalac franšize može, radi naplate svojih potraživanja od korisnika franšize, da zahteva neposredno od korisnika pod-franšize isplatu iznosa koje ovaj duguje davaocu pod-franšize iz ugovora o pod-franšizingu.
Trajanje i posledice ništavosti i raskida ugovora o pod-franšizingu
Član 1266
Trajanje ugovora o pod-franšizingu ne može biti određeno na duži rok nego što je određeno trajanje ugovora o franšizingu.
Ništavost, raskid i prestanak ugovora o franšizingu dovode do ništavosti, raskida i prestanka ugovora o pod-franšizingu.
Ukoliko strane u ugovoru o franšizingu zaključenom na određeno vreme ne predvide drugačije, prava i obaveze davaoca pod-franšize (koji je korisnik iz ugovora o franšizingu) nakon prestanka ugovora o pod-franšizingu prelaze na davaoca franšize.
Primena pravila iz ugovora o franšizingu
Član 1267
Odredbe koje se odnose na ugovor o franšizingu shodno se primenjuju i na ugovor o pod-franšizingu ukoliko iz prirode ugovora o pod-franšizingu ili volje ugovornih strana ne proizilazi nešto drugo.
Odeljak 3.
ČUVANJE POVERLJIVOSTI I OBAVEZA OBAVEŠTAVANJA
U PREDUGOVORNOJ FAZI
Uzajamno obaveštavanje ugovornih strana i čuvanje poverljivih podataka
Član 1268
Tokom pregovora za zaključenje ugovora o franšizingu svaka strana je obavezna da blagovremeno i istinito obavesti drugu stranu o svim okolnostima koje mogu biti od značaja za donošenje odluke o zaključenju, kao i za izvršenje ugovora o franšizingu.
Strane su dužne da čuvaju poverljiva obaveštenja i dokumenta koja se odnose na drugu ugovornu stranu, zaključenje ili izvršenje ugovora o franšizingu do kojih su došle tokom pregovora i ne smeju ih otkriti trećim licima bez obzira da li su pregovori doveli do zaključenja ugovora o franšizingu.
Obaveza čuvanja poverljivih informacija i dokumenata dobijenih tokom pregovora za zaključenje ugovora o franšizingu, kao i odgovornost za povredu ove obaveze traje i razumno vreme nakon okončanja pregovora.
Predugovorno obaveštavanje korisnika franšize
Član 1269
Davalac franšize ima obavezu da, najmanje 20 dana pre zaključenja ugovora o franšizingu ili pre plaćanja bilo kakve naknade, svakom potencijalnom korisniku franšize preda dokument sa predugovornim obaveštenjima koga čine izvod iz predloženog ugovora o franšizingu i dokument sa poslovnim obaveštenjima.
Dokument sa predugovornim obaveštenjima mora biti u pismenoj formi, na jeziku koji je u službenoj upotrebi u mestu sedišta potencijalnog korisnika franšize.
Prijem dokumenta sa predugovornim obaveštenjima dužan je da pismeno potvrdi potencijalni korisnik franšize.
Potencijalni korisnik franšize se ne može odreći prava na predaju dokumenta sa predugovornim obaveštenjima u fazi pregovora.
Obaveza davaoca franšize na predaju dokumenta sa predugovornim obaveštenjima ne postoji ukoliko se vrši ustupanje postojećeg ugovora o franšizingu od strane korisnika trećem licu, kao ni u slučaju obnove ili produženja već zaključenog ugovora o franšizingu, bez ikakvih bitnih izmena.
Sadržina dokumenta sa predugovornim obaveštenjima
Član 1270
Dokument sa predugovornim obaveštenjima čine izvod iz predloženog ugovora o franšizingu i dokument sa poslovnim obaveštenjima (informacije o privrednom subjektu i iskustvu davaoca franšize, o elementima franšiznog sistema i podaci o franšiznoj mreži).
Podaci koje sadrži dokument sa predugovornim obaveštenjima moraju biti istiniti, aktuelni i suštinski značajni za donošenje odluke o ulasku u franšizni poslovni sistem čiji je nosilac davalac franšize.
Izvod iz predloženog ugovora o franšizingu mora da sadrži sledeće podatke:
vrsta, obim i trajanje zaštite isključivih prava koje davalac davalac prenosi korisniku franšize,
trajanje ugovora o franšizingu i uslovi za produženje, obnovu ili prenos ugovora na treće lice,
program, trajanje i visina troškova početne i tekuće obuke korisnika franšize i njegovih zaposlenih,
visina, rokovi, metod obračuna i način plaćanja početne i trajne frnšizing naknade kao i svih drugih poslednih i neposrednih nakanda i davanja na čije plaćanje treba da se obaveže budući korisnik franšize,
uzajamne obaveze davaoca i korisnika franšize i posledice neizvršenja ili neurednog izvršenja ugovornih obaveza,
uslovi pod kojima davalac franšize ima pravo da raskine ugovor o franšizingu i posledice takvog raskida,
uslovi pod kojima korisnik franšize ima pravo da raskine ugovor o franšizingu i posledice takvog raskida,
ograničenja koja korisnik franšize ima u odnosu na teritoriju, potrošače kao i u prodaji robe i vršenju usluga,
zabrana konkurencije u toku i nakon prestanka ugovora o franšizingu i posledice povrede tih zabrana.
Dokument sa poslovnim obaveštenjima mora da sadrži podatke o privrednom subjektu davaoca franšize (korporativni podaci), o poslovnom sistemu franšizinga i o franšiznoj mreži.
Podaci o privrednom subjektu davaoca franšize tačno i istinito treba da odrede identitet, poslovnu prošlost i poslovno iskustvo davaoca franšize kao pokretača i nosioca franšiznog sistema;
Podaci o poslovnom sistemu franšizinga treba da pruže opis elemenata franšize, status intelektualnih prava davaoca franšize, podatke o robi i uslugama koji korisnik isključivo kupuje ili prima od davaoca franšize, i finansijske podatke značajne za procenu troškova, ulaganja i rezultate poslovanja korisnika franšize;
Podaci o franšiznoj mreži treba da prikažu iskustvo i rezulate davaoca u primeni franšiznog koncepta, a posebno broj poslovnih jedinica, broj i listu korisnika franšize u poslednjoj poslovnoj godini i broj korisnika koji su u poslednje tri godine izašli iz poslovnog sistema franšizinga.
Posledice propuštanja obaveze predugovornog obaveštavanja
Član 1271
U slučaju da davalac franšize ne izvrši obavezu predugovornog obaveštavanja, kao i ukoliko dokument sa predugovornim obaveštenjima ne sadrži istinite i aktuelne podatke, korisnik franšize stiče pravo da zahteva poništaj zaključenog ugovora o franšizingu u roku od dve godine od dana zaključenja ugovora, ukoliko dokaže da ugovor o franšizingu ne bi zaključio da je davalac izvršio svoju obavezu predugovornog obaveštavanja.
U slučaju da je davalac franšize propustio da u dokument sa predugovornim obaveštenjima unese neki od obaveznih elemenata koji se odnose na sadržinu ugovora o franšizingu ili su ti podaci prikazani neistinito, korisnik stiče pravo da zahteva poništaj konkretne odredbe ugovora o franšizingu na koju je obaveštenje trebalo da se odnosi u roku od dve godine od dana zaključenja ugovora o franšizingu.
U svakom od slučajeva povrede obaveze predugovornog obaveštavanja korisnik franšize ima pravo na naknadu štete koja mu je tim propustom načinjena.
Odeljak 4.
OBAVEZE I ODGOVORNOST DAVAOCA FRANŠIZE
Prenos prava i dokumenata i obaveza obaveštavanja korisnika franšize
Član 1272
Davalac franšize je obavezan da, u skladu sa ugovorom o franšizingu, korisniku prenese pravo korišćenja objekata prava intelektualne svojine, čiji je nosilac, da preda tehnička i komercijalna dokumenta koja sadrže metode poslovanja i know-how davaoca franšize i da pruža sva potrebna obaveštenja za korišćenje ovih prava i veština, a sa ciljem uključivanja korisnika u poslovnu mrežu davaoca franšize.
Obaveza obaveštavanja o unapređenjima u poslovanju
Član 1273
Davalac franšize je obavezan da u toku trajanja ugovora korisnika franšize obaveštava o svim promenama u statusu prava intelektualne svojine, i omogući korisniku franšize dalje korišćenje tih prava, kao i da obaveštava korisnika franšize o svim unapređenjima komercijalnih i tehničkih metoda poslovanja i know-how do kojih je došao u poslovanju, kao i da mu omogući korišćenje tih unapređenja.
Početna i tekuća obuka, obrazovanje i pomoć u poslovanju korisnika franšize
Član 1274
Davalac franšize je obavezan da vrši početnu i periodičnu obuku i obrazovanje korisnika franšize i njegovih zaposlenih, u skladu sa ugovorom o franšizingu.
Davalac franšize ima obavezu da korisniku franšize pruža pomoć i daje savete u poslovanju u cilju uspešne primene poslovnog franšiznog koncepta, kao i da korisniku franšize pruži pomoć u zaštiti preuzetih prva u odnosu na treća lica.
Očuvanje identiteta poslovne mreže i kontrola poslovanja korisnika franšize
Član 1275
Davalac franšize je pokretač i nosilac franšizne mreže i obavezan je da obezbedi njen identitet i ugled pred trećim licima.
Davalac franšize je obavezan da vrši kontrolu i nadzor nad poslovanjem korisnik franšize, nad robom koju prodaje i uslugama koje vrši korisnik franšize, kao i nad korišćenjem prenetih prava i metoda poslovanja, u skladu sa ugovorm.
Odgovornost davaoca franšize
Član 1276
Davalac franšize je vlasnik ili nosilac prava i ovlašćenja koja prenosu korisniku franšize i odgovara za njihovo postojanje i sadržinu, kao i za obaveštenja koja pruža korisniku franšize prilikom uključivanja i poslovanja u sistemu franšizinga..
Ukoliko ova prava ne postoje ili davalac povredi druge svoje obaveze značajne za poslovanje korisnika franšize u poslovnom sistemu, korisnik franšize može izjaviti da raskida ugovor ili stiče pravo na srazmerno umanjenje naknade.
U svakom od ovih slučajeva korisnik franšize stiče i pravo na naknadu štete koju je pretrpeo usled nepostajanja ili neodgovarajuće sadržine ovih prava i ovlašćenjakao i usled povrede obaveza davaoca franšize od značaja za njihovo korišćenje.
Davalac franšize je subsidijerno odgovoran po zatevima trećih lica prema korisniku franšize u slučaju nedostataka u kvalitetu robe ili izvršenih usluga koje isključivo prodaje ili vrši korisnik franšize.
U slučaju nedostataka u kvalitetu robe koju je proizveo ili čijeg je snabdevača odredio davalac franšize po zahtevima trećih lica odgovaraju solidarno davalac i korisnik franšize.
Odeljak 5.
OBAVEZE KORISNIKA FRANŠIZE
Obaveza pridržavanja uputstava i čuvanje poverljivih podataka
Član 1277
Korisnik franšize je obavezan da preneta prava, ovlašćenja, metode poslovanja i know-how koristi na način predviđen ugovorom, u svoje ime i za svoj račun, u ugovorenom obimu i na ugovorenoj teritoriji, u skladu sa uputstvima i zahtevima davaoca franšize.
I tokom trajanja ugovora o franšizingu a i razumno vreme nakon njegovog prestanka korisnik franšize je obavezan da trećim licima ne otkriva poverljiva obaveštenja i dokumenta koja je dobio od davaoca franšize.
Obezbeđenje kvaliteta robe i usluga i identiteta robe i usluga
Član 1278
Korisnik franšize je obavezan da u prodaji robe i vršenju usluga primenjuje stadarde i uputstva davaoca franšize, kako bi kvalitet robe i pruženih usluga bio identičan onima koje prodaje i pruža davalac franšize kao nosilac poslovnog ugleda franšizne mreže.
Omogućavanje kontrole koju vrši davalac franšize
Član 1279
Korisnik frašize je obavezan da u cilju vršenja nadzora i kontrole poslovanja, robe koju prodaje i usluga koje pruža trećim licima omogući davaocu franšize omogući davaocu franšize pristup svojim poslovnim prostorijama.
Obaveza dostavljanja izveštaja o poslovanju
Član 1280
Korisnik franšize je obavezan da dostavlja davaocu franšize izveštaje o poslovanju u vreme i način kako je to predviđeno ugovorom o franšizingu.
Obaveza čuvanja poslovnog ugleda i identiteta franšizne mreže
Član 1281
Korisnik franšize je obavezan da tokom trajanja ugovora o franšizingu čuva poslovni ugled i identitet franšizne mreže sa pažnjom dobrog privrednika.
Naknada za ustupljena prava i izvršene usluge
Član 1282
Korisnik franšize je dužan da davaocu franšize plaća naknadu za korišćenje prenetih prava, ovlašćenja, metoda poslovanja, know-how, kao i za izvršene usluge davaoca franšize u vreme i na način kako je to određeno ugovorom o franšizingu.
Obaveza obaveštavanja davaoca franšize tokom trajanja ugovora
Član 1283
Tokom trajanja ugovora o franšizingu korisnik franšize je dužan da obaveštava davaoca franšize o svojim aktivnostima u izvršavanju ugovora o franšizingu, o promenama na tržištu, kao i o uočenim povredama prava intelektualne svojine snabdevača na teritoriji korisnika franšize.
Odeljak 6.
OGRANIČENJA PRAVA UGOVORNIH STRANA
Ograničenje prenosa prava i ustupanje ugovora ugovora od strane
korisnika franšize
Član 1284
Prenos prava i ovlašćenja iz ugovorao franšizingu kao i ustupanje ugovora o franšizingu trećim licima korisnik franšize može da vrši samo na osnovu izričite pismene saglasnosti davaoca franšize, ukoliko strane ugovorom ne predvide drugačije.
Prostorna ograničenja
Član 1285
Korišćenje prava i ovlašćenja koja se prenose ugovorom o franšizingu moguće je prostorno ograničiti samo ako to nije protivno propisima o zaštiti konkurencije.
Davalac franšize je obavezan, osim ukoliko drugačije nije određeno ugovorom o franšizingu, da tokom trajanja ugovora ne obavlja samostalno delatnost i ne vrši isključiva prava koja su predmet ugovora na prostoru ustupljenom korisniku franšize, kao ni da ta prava i ovlašćenja prenosi trećim licima na prostoru ustupljenom korisniku franšize.
Korisnik franšize se obavezuje da koristi preneta prava i ovlašćenja samo na prostoru koji mu je dodeljen ugovorom o franšizingu, i van tog prostora ne može da konkuriše davaocu franšize kao ni drugim korisnicima franšize.
Zabrana ugovorne i post-ugovorne konkurencije
Član 1286
Korisnik franšize ne može od trećih lica da prima prava i usluge koje odgovaraju onima koje prima na osnovu ugovora o franšizingu, osim ako drugačije nije predviđeno ugovorom o franšizingu.
Korisnik franšize se jednu godinu nakon prestanka ugovora o franšizingu ni posredno ni neposredno ne može baviti delatnošću koju obavlja na osnovu ugovora o franšizingu, a kojom bi konkurisao davaocu franšize i ostalim korisnicima franšize, osim ukoliko ugovorom nije određeno drugačije,odnosno ukoliko je predviđen kraći rok.
Ograničenja u načinu prodaje robe i pružanja usluga
Član 1287
Prilikom izvršavanja ugovora o franšizingu korisnik franšize može prodavati isključivo robu i pružati usluge određene ugovorom o franšizingu, ukoliko ugovorne strane nisu drugačije predvidele.
Ugovorom o franšizingu se mogu ograničiti izvori snabdevanja, odrediti ponuda, struktura i asortiman robe i usluga, odrediti način utvrđivanja cena, metodi i troškovi marketinga i način reklamiranja robe i usluga, samo ako to nije protivno propisima o zaštiti konkurencije.
Odredbe u ugovoru o franšizingu na osnovu kojih davalac franšize ima pravo da određuje cene ili donje granice cena robe i usluga korisnika franšize, kao i odredbe iz ugovora o franšizingu kojima se korisniku ograničavaju prava da prodaje robu i vrši usluge određenoj kategoriji kupaca ili kupcima s određene teritorije, smatraju se ništavim.
Ukoliko ograničenja u prodaji robe i pružanju usluga iz ugovora o franšizingu zbog ekonomskog položaja ugovornih strana ili usled njihovog tržišnog ponašanja predstavljaju povredu prava konkurencije, mogu se na zahtev nadležog organa oglasiti ništavim.
Odeljak 7.
TRAJANJE, OBNOVA I PRESTANAK UGOVORA O FRANŠIZINGU
Trajanje ugovora i prećutno produženje ugovora
Član 1288
Ugovor o franšizingu se može zaključiti na određeno ili na neodređeno vreme, i ugovorne trane određuju trajanje ugovora u skladu a zahtevima tržišta, specifičnostima franšiznog sistema, kao i u skladu sa statusom prava intelektualne svojine koja se prenose korisniku franšize.
Kod ugovora o franšizingu zaključenog na određeno vreme trajanje ugovora treba da bude dovoljno dugo kako bi korisnik franšize mogao da povrati uložena sredstva.
Kad je ugovor o franšizingu zaključen na određeno vreme, a nakon isteka roka na koji je ugovor zaključen ugovorne strane nastave da izvršavaju ugovorne obaveze, ugovor se prećutno produžava, svaki put na period od dve godine, ukoliko strane ugovorom ne odrede drugačije.
Obnova ugovora i naknada za uvećani goodwill
Član 1289
Nakon isteka ugovora koji je zaključen na određeno vreme, korisnik franšize koji je uredno izvršavao ugovorne obaveze ima pravo da zaključi ugovor na novi rok pod istim uslovima.
Ukoliko nakon isteka ugovora o franšizingu zaključenog na određeno vreme, davalac franšize odbije da sa korisnikom franšize koji je uredno izvršavao svoje obaveze zaključi novi ugovor o franšizingu pod istim uslovima, korisnik franšize ima pravo na naknadu za uvećanje vrednosti i poslovnog ugleda franšiznog sistema – naknada za uvećani goodwill – ako je korisnik franšize tokom trajanja ugovora doprineo značajnom povećanju obima poslovanja davaoca franšize i poslovnog ugleda franšizne mreže.
Prestanak ugovora
Član 1290
Ugovor o franšizingu prestaje istekom roka na koji je zaključen, otkazom jedne od ugovornih strana kada je ugovor zaključen na neodređeno vreme, poništenjem i raskidom u slučaju neispunjenja obaveza jedne od ugovornih strana a koje ugovor o franšizingu predviđa kao uslov za jednostrani raskid ugovora.
Pravo na otkaz ugovora
Član 1291
Kad je ugovor o franšizingu zaključen na neodređeno vreme ili je ugovor zaključen na period duži od deset godina, svaka od ugovornih strana ima pravo da otkaže ugovor uz obavezu pismenog obaveštavanja druge ugovorne strane u primerenom otkaznom roku, koji ne može biti kraći od šest meseci.
U slučaju da jedna od ugovornih strana kod ugovorao franšizingu zaključenog na neodređeno vreme uputi otkaz drugoj strani bez ostavljanja primerenog otkaznog roka, druga ugovorna strana ima pravo na naknadu štete.
Raskid ugovora zbog neispunjenja ugovorne obaveze
Član 1292
Ugovor o franšizingu može se raskinuti samo usled bitne povrede ugovornih obaveza.
Izjava o raskidu ugovora o franšizingu ima dejstvo samo ako je o njoj obaveštena druga strana.
Strana koja raskida ugovor usled neispunjenja ili povrede obaveze druge ugovorne strane, dužna je da drugu ugovornu stranu obavesti o raskidu ugovora u pismenoj formi, putem sredstava komunikacije koja omogućavaju dokaz da je izjava o raskidu primljena kao i datum njenog prijema.
Promene u statusu prava intelektualne svojine i prestanka pravnog lica
Član 1293
U slučaju da prestanu da postoje isključiva prava intelektualne svojine ugovor o franšizingu prestaje da proizvodi pravno dejstvo.
Izmene u pravima intelektualne svojine daju pravo korisniku da izjavi da raskida ugovor i da zahteva nakadu štete.
Ukoliko u toku izvršenja ugovora o franšizingu dođe do prenosa isključivih prava sa davaoca franšize na treće lice, ne dolazi do prestanka ugovora o franšizingu, već novi nosilac isključivih prava postaje strana u ugovoru, osim ukoliko ugovorom strane nisu predvidele drugačije.
U slučaju likvidacije ili stečaja nad davaocem ili korisnikom franšize dolazi do prestanka ugovora o franšizingu.
Posledice prestanka ugovora o franšizingu
Član 1294
Obaveza zabrane međusobne konurencije važi sve vreme trajanja ugovora o franšizingu, a korisnik franšize je dužan da i jednu godinu nakon prestanka ugovora poštuje zabranu post-ugovorne konkurencije, osim ukoliko strane ugovorom nisu predvidele kraći rok.
Nakon prestanka ugovora o franšizingu korsnik franšize je dužan da prestane da u pravnom prometu koristi prava intelektualne svojine davaoca franšize kao i ovlašćenja preneta ugovorom, da davaocu franšize vrati sva dokumenta koja sadrže know-how davaoca franšize, kao i da vrati svu opremu i podatke vezane za franšizni sistem.
U slučaju prestanka ugovora o franšizingu istekom roka na koji je zaključen i ukoliko bi zbog zabrane post-ugovorne konkurencije korisnik franšize trepeo štetu, davalac franšize ima obavezu da mu po isteku ugovora tu štetu nadoknadi.
Bez obzira na razlog prestanka ugovora o franšizingu, osim usled raskida zbog neispunjenja obaveza, korisnik franšize koji je svojim poslovanjem doprineo značajnom povećanju obima poslovanja davaoca franšize, podigao vrednost i ugled poslovne mreže i ako davalac franšize i nakon raskida ugovora nastavlja da ostvaruje značajne koristi od tog poslovanja, korisnik franšize ima pravo na naknadu za uvećani goodwill.
GLAVA XL
POSREDOVANJE
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 1295
Ugovorom o posredovanju obavezuje se posrednik da nastoji naći i dovesti u vezu sa nalogodavcem lice koje bi s njim pregovaralo o zaključenju određenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati određenu nagradu, ako taj ugovor bude zaključen.
Primena odredbi o ugovoru o delu
Član 1296
Kad je ugovoreno da će posrednik imati pravo na određenu nagradu i ako njegovo nastojanje ostane bez rezultata, na taj ugovor shodno se primenjuju odredbe o ugovoru o delu.
Primanje ispunjenja
Član 1297
Nalog za posredovanje ne sadrži ovlašćenje za posrednika da za nalogodavca primi ispunjenje obaveze iz ugovora zaključenog njegovim posredovanjem.
Za to je potrebno posebno pismeno punomoćje.
Opozivanje naloga za posredovanje
Član 1298
Nalogodavac može opozvati nalog za posredovanje kad god hoće, ako se toga nije odrekao i pod uslovom da opozivanje nije protivno savesnosti i poštenju.
Odsustvo obaveze za nalogodavca da zaključi ugovor
Član 1299
Nalogodavac nije dužan pristupiti pregovorima za zaključenje ugovora sa licem koje je posrednik našao, ni zaključiti sa njim ugovor pod uslovima koje je saopštio posredniku, ali će odgovarati za štetu ako je postupio protivno savesnosti i poštenju.
Odeljak 2.
OBAVEZE POSREDNIKA
Obaveza tražiti priliku
Član 1300
Posrednik je dužan tražiti sa pažnjom razumnog i pažljivog stručnjaka priliku za zaključenje određenog ugovora i ukazati na nju nalogodavcu.
Posrednik je dužan posredovati u pregovorima i nastojati da dođe do zaključenja ugovora samo ako se na to posebno obavezao.
On ne odgovara ako i pored potrebne brižljivosti ne uspe u svom nastojanju.
Obaveza obaveštavanja
Član 1301
Posrednik je dužan obavestiti nalogodavca o svim okolnostima od značaja za nameravani posao koje su mu poznate ili su mu morale biti poznate.
Odgovornost posrednika
Član 1302
Posrednik odgovara za štetu koju bi pretrpela jedna ili druga strana između kojih je posredovao, a koja bi se dogodila zbog toga stoje posredovao za poslovno nesposobno lice za čiju je nesposobnost znao ili mogao znati, ili za lice za koje je znao ili morao znati da neće moći izvršiti obaveze iz tog ugovora, i uopšte za svaku štetu nastalu njegovom krivicom.
Posrednik odgovara za štetu koja bi za nalogodavca nastala usled toga što je bez dozvole nalogodavca obavestio nekog trećeg o sadržini naloga, o pregovorima ili o uslovima zaključenog ugovora.
Poveravanje izvršenja obaveza zameniku
Član 1303
Ako posrednik poveri izvršenje svojih obaveza drugome, na njegove odnose sa nalogodavcem, kao i na odnose ovoga i zamenika, primenjuju se odredbe Zakonika o ugovoru o nalogu, koje se odnose na slučaj kad je izvršenje naloga povereno zameniku.
Posrednički dnevnik i list
Član 1304
Posrednik u privredi dužan je u posebnu knjigu (posrednički dnevnik) ubeležiti bitne podatke o ugovoru koji je zaključen njegovim posredovanjem i izdati izvod iz te knjige potpisan od njegove strane (posrednički list).
Alternativa: Prethodni član se briše.
Odeljak 3.
OBAVEZE NALOGODAVCA
Pravo na nagradu
Član 1305
Posrednik ima pravo na nagradu i kad nije ugovorena.
Ako visina nagrade nije određena ni tarifom ili kojim drugim opštim aktom, ni ugovorom, a ni običajem, odrediće je sud prema posrednikovom trudu i učinjenoj usluzi.
Ugovorenu posredničku nagradu sud može sniziti na zahtev nalogodavca, ako nađe daje preterano visoka s obzirom na posrednikov trud i učinjenu uslugu.
Sniženje ugovorene nagrade ne može se tražiti ako je isplaćena posredniku posle zaključenja ugovora za koji je on posredovao.
Kada posrednik stiče pravo na nagradu
Član 1306
Posrednik stiče pravo na nagradu u času zaključenja ugovora za koji je posredovao, ako što drugo nije ugovoreno.
Ali, ako je ugovor zaključen pod odložnim uslovom, posrednik stiče pravo na nagradu tek kad se uslov ostvari.
Kad je ugovor zaključen pod raskidnim uslovom, ostvarenje uslova nema uticaja na posrednikovo pravo na nagradu.
U slučaju nevažnosti ugovora, posrednik ima pravo na nagradu ako mu uzrok nevažnosti nije bio poznat.
Alternativa: Prethodni stav se menja tako da glasi:
Posrednik zadržava pravo na nagradu i ako bi zaključeni ugovor bio docnije raskinut iz nekog uzroka predviđenog u zakonu ili u samom ugovoru.
Naknada troškova
Član 1307
Posrednik nema pravo na naknadu troškova učinjenih u izvršenju naloga, izuzev kad je to ugovoreno.
Ali, ako mu je ugovorom priznato pravo na naknadu troškova, on ima pravo na tu naknadu i u slučaju kad ugovor nije zaključen.
Posredovanje za obe strane
Član 1308
Posrednik može primiti nalog za posredovanje i od druge strane, izuzev kad mu je to ugovorom o posredovanju zabranjeno i, uopšte, kad se to protivi interesima nalogodavca.
Posrednik koji je primio nalog za posredovanje i od druge strane može zahtevati od svake strane samo polovinu posredničke nagrade.
Isto važi i za naknadu troškova posredovanja ako je ugovorena i sa jednom i sa drugom stranom.
Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:
Ako drugačije nije ugovoreno, posrednik koji je dobio nalog za posredovanje od obeju strana može zahtevati od svake strane samo polovinu posredničke nagrade i naknadu polovine troškova, ako je naknada troškova ugovorena.
Posrednik je dužan da se sa pažnjom razumnog i pažljivog stručnjaka stara o interesima obeju strana između kojih posreduje.
Alternativa: Dodaje se novi član koji glasi:
Posrednik
Član 1309
Posrednik u privredi postaje posrednik i za drugu stranu čim stupi s njom u dodir u cilju posredovanja za zaključenje nekog privrednog ugovora.
On je dužan starati se o interesima obe strane sa pažnjom brižljivog i urednog privrednika.
On može zahtevati od svake strane samo polovinu posredničke nagrade, i naknadu polovine troškova ako je naknada troškova ugovorena.
Kad posrednik nema pravo na nagradu i naknadu troškova
Član 1310
Posrednik nema pravo na nagradu ako je ugovor, u čijem je zaključenju trebalo da posreduje, zaključen sa njim.
On nema pravo na nagradu, ni na naknadu troškova, ako je ugovor poništen, ili ako je odbijeno odobrenje trećeg ili nadležnog organa potrebno za punovažnost zaključenog ugovora ili za njegovo izvršenje.
Gubitak prava na nagradu i naknadu
Član 1311
Posrednik koji protivno ugovoru ili protivno interesima svog nalogodavca radi za drugu stranu, gubi pravo na posredničku nagradu i na naknadu troškova.
Zastarelost
Član 1312
Pravo zahtevati posredničku nagradu i naknadu troškova posredovanja zastareva za dve godine.
GLAVA XLI
OTPREMANJE (ŠPEDICIJA)
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 1313
Ugovorom o otpremanju obavezuje se otpremnik da, radi prevoza određene stvari, zaključi u svoje ime i za račun nalogodavca ugovor o prevozu i druge ugovore potrebne za izvršenje prevoza, kao i da obavi ostale uobičajene poslove i radnje, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati određenu nagradu.
Ako je ugovorom predviđeno, otpremnik može zaključivati ugovor o prevozu i preduzimati druge pravne radnje u ime i za račun nalogodavca.
Odustajanje od ugovora
Član 1314
Nalogodavac može po svojoj volji odustati od ugovora, ali je u tom slučaju dužan naknaditi otpremniku sve troškove koje je dotle imao i isplatiti mu srazmeran deo naknade za dotadašnji rad.
Shodna primena
Član 1315
Na odnose nalogodavca i otpremnika koji nisu uređeni u ovoj glavi shodno se primenjuju odredbe o ugovoru o komisionu, odnosno trgovinskom zastupanju.
Alternativa: U prethodnom stavu brišu se reči: ''odnosno trgovinskom zastupanju''.
Odeljak 2.
OBAVEZE OTPREMNIKA
Upozorenje na nedostatke naloga
Član 1316
Otpremnik je dužan upozoriti nalogodavca na nedostatke u njegovom nalogu, naročito na one koji ga izlažu većim troškovima ili šteti.
Upozorenje na nedostatke pakovanja
Član 1317
Ako stvar nije upakovana ili inače nije spremljena za prevoz kako treba, otpremnik je dužan upozoriti nalogodavca na te nedostatke, a kad bi čekanje da ih nalogodavac ukloni bilo od štete za njega, otpremnik je dužan da ih ukloni na račun nalogodavca.
Čuvanje interesa nalogodavca
Član 1318
Otpremnik je dužan u svakoj prilici postupiti kako to zahtevaju interesi nalogodavca i sa pažnjom razumnog i pažljivog stručnjaka.
On je dužan da bez odlaganja obavesti nalogodavca o oštećenju stvari, kao i o svim događajima od značaja za njega i da preduzme sve potrebne mere radi očuvanja njegovih prava prema odgovornom licu.
Postupanje po uputstvima nalogodavca
Član 1319
Otpremnik je dužan držati se uputstava o pravcu puta, sredstvima i načinu prevoza, kao i ostalih uputstava dobijenih od nalogodavca.
Ako nije moguće postupiti po uputstvima sadržanim u nalogu, otpremnik je dužan tražiti nova uputstva, a ako za to nema vremena ili je to nemoguće, otpremnik je dužan postupiti kako to zahtevaju interesi nalogodavca.
O svakom odstupanju od naloga otpremnik je dužan bez odlaganja obavestiti nalogodavca.
Ako nalogodavac nije odredio ni pravac puta ni sredstvo, odnosno način prevoza, otpremnik će ih odrediti kako zahtevaju interesi nalogodavca u datom slučaju.
Ako je otpremnik odstupio od dobijenih uputstava odgovara i za štetu nastalu usled slučaja više sile, izuzev ako dokaže da bi se šteta dogodila i da se držao datih uputstava.
Odgovornost otpremnika za druga lica
Član 1320
Otpremnik odgovara za izbor prevozioca kao i za izbor drugih lica sa kojima je u izvršenju naloga zaključio ugovor (uskladištenje robe i sl.), ali ne odgovara i za njihov rad, izuzev ako je tu odgovornost preuzeo ugovorom.
Otpremnik koji izvršenje naloga poveri drugom otpremniku umesto da ga sam izvrši, odgovara za njegov rad.
Ako nalog sadrži izričito ili prećutno ovlašćenje otpremniku da poveri izvršenje naloga drugom otpremniku ili ako je to očigledno u interesu nalogodavca, on odgovara samo za njegov izbor, osim ako je preuzeo odgovornost za njegov rad.
Odgovornosti iz prethodnih stavova ovog člana ne mogu se ugovorom isključiti ni ograničiti.
Alternativa: Prethodni član se menja tako da galsi:
Otpremnik odgovara za izbor prevozioca, kao i za izbor posrednog otpremnika, ali ne i za rad ovih lica, izuzev ako je tu odgovornost preuzeo ugovorom.
On odgovara za rad otpremnika kome je poverio izvršenje naloga dobijenog od nalogodavca (podotpremnika), izuzev ako je ovoga izabrao nalogodavac.
Otpremnik odgovara po opštim pravilima za rad lica kojima se poslužio za izvršenje svojih obaveza iz ugovora o otpremanju stvari.
Ove odgovornosti ne mogu se ugovorom isključiti ni ograničiti.
Carinske radnje i plaćanje carine
Član 1321
Ukoliko ugovorom nije drukčije određeno, nalog za otpremu stvari preko granice sadrži obavezu za otpremnika da sprovede potrebne carinske radnje i isplati carinske dažbine za račun nalogodavca.
Kad otpremnik sam vrši prevoz ili druge poslove
Član 1322
Otpremnik može i sam izvršiti potpuno ili jednim delom prevoz stvari čija mu je otprema poverena, sopstvenim ili tuđim prevoznim sredstvima, ako nije što drugo ugovoreno.
Za prevoz ili deo prevoza koji je obavio, otpremnik ima pravo i obaveze prevozioca, te mu za to pripada i odgovarajuća nagrada za prevoz, pored nagrade i naknade troškova po osnovu otpremanja.
Isto važi u pogledu uskladištenja, kvalitativnog i kvantitativnog prijema i drugih poslova obuhvaćenih nalogom.
Osiguranje pošiljke
Član 1323
Otpremnik je dužan da osigura pošiljku samo ako je to ugovoreno.
Ako ugovorom nije određeno koje rizike treba da obuhvati osiguranje, otpremnik je dužan da osigura stvari od uobičajenih rizika.
Polaganje računa
Član 1324
Otpremnik je dužan nakon završenog posla položiti račun nalogodavcu.
Prema zahtevu nalogodavca otpremnik je dužan položiti račun i u toku izvršavanja naloga.
Odeljak 3.
OBAVEZE NALOGODAVCA
Isplata nagrade
Član 1325
Nalogodavac je dužan isplatiti otpremniku nagradu prema ugovoru, a ako nagrada nije ugovorena, onda nagradu određenu tarifom ili nekim drugim opštim aktom, a u nedostatku ovoga, nagradu prema mesnom običaju.
Preterano visoku nagradu može sud smanjiti.
Kada otpremnik može zahtevati nagradu
Član 1326
Otpremnik može zahtevati nagradu kad izvrši svoje obaveze iz ugovora o otpremanju.
Troškovi i predujam
Član 1327
Nalogodavac je dužan naknaditi otpremniku potrebne troškove učinjene radi izvršenja naloga o otpremanju stvari.
Otpremnik može zahtevati naknadu troškova odmah pošto ih je učinio.
Nalogodavac je dužan na zahtev otpremnika predujmiti mu potrebnu svotu za troškove koje zahteva izvršenje naloga o otpremanju stvari.
Kada je ugovoreno da naknadu isplati primalac stvari
Član 1328
Ako je ugovoreno da će otpremnik naplatiti svoja potraživanja od primaoca stvari, otpremnik zadržava pravo da traži isplatu naknade od nalogodavca ako primalac odbije da mu je isplati.
Opasne stvari i dragocenosti
Član 1329
Nalogodavac je dužan obavestiti otpremnika o osobinama stvari kojima može biti ugrožena sigurnost lica ili dobara ili prouzrokovana šteta.
Kad se u pošiljci nalaze dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, nalogodavac je dužan obavestiti o tome otpremnika i saopštiti mu njihovu vrednost u času predaje radi otpremanja.
Odeljak 4.
POSEBNI SLUČAJEVI OTPREMANJA
Fiksna (paušalna) otprema
Član 1330
Kad je ugovorom o otpremanju određena jedna ukupna svota za izvršenje naloga o otpremanju stvari, ona obuhvata nagradu po osnovu otpremanja i naknadu za prevoz i naknadu svih ostalih troškova, ako nije što drugo ugovoreno.
U tom slučaju otpremnik odgovara i za prevozioca i posrednog otpremnika kao za svoje pomoćnike.
Alternativa: Prethodni stav menja se tako da glasi:
U tom slučaju, otpremnik odgovara i za rad prevozioca i drugih lica koje je na osnovu ovlašćenja iz ugovora angažovao.
Zbirna (skupna) otprema
Član 1331
Otpremnik može u izvršavanju dobijenih naloga organizovati zbirnu otpremu, osim ako je ugovorom to isključeno.
Ako zbirnom otpremom postigne razliku u vozarini u korist nalogodavca, otpremnik ima pravo na posebnu dodatnu naknadu.
U slučaju zbirne otpreme otpremnik odgovara za gubitak ili oštećenje stvari nastale za vreme prevoza do kojih ne bi došlo da nije bilo zbirne otpreme.
Alternativa: Dodaju se dva stava koja glase:
Ako otpremnik zaključi ugovor o prevozu u svoje ime i za svoj račun, i na osnovu njega utovari zajedno stvari raznih nalogodavaca, onda on ima prema svakom pojedinom nalogodavcu položaj prevozioca.
On može od svakog nalogodavca zahtevati najviše naknadu utvrđenu ili uobičajenu za prevoz stvari koju mu je ovaj predao da je otpremi, ako nije što drugo ugovoreno.
Odeljak 5.
ZALOŽNO PRAVO OTREMNIKA
Član 1332
Radi obezbeđenja naplate svojih potraživanja nastalih u vezi sa ugovorom o otpremanju, otpremnik ima pravo zaloge na stvarima predatim mu radi otpremanja i u vezi sa otpremanjem sve dok ih drži, ili dok ima u rukama dokument pomoću koga može raspolagati njima.
Kad je u izvršenju otpremanja učestvovao i posredni otpremnik, on je dužan starati se o naplati otpremnikovih potraživanja i o ostvarenju njegovog prava zaloge.
Ako posredni otpremnik isplati otpremnikova potraživanja prema nalogodavcu, na njega prelaze po samom pravu ta potraživanja, kao i otpremnikovo pravo zaloge.
To isto biva ako posredni otpremnik isplati prevoziočeva potraživanja.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Radi obezbeđenja naplate svojih potraživanja nastalih u vezi sa ugovorom o otpremanju, otpremnik ima pravo zaloge na stvarima predatim radi otpremanja
U vezi sa otpremanjem sve dok ih drži ili dok ima u rakama ispravu pomoću koje može raspolagati njima.
Kad je u izvršenju otpremanja učestvovao i drugi otpremnik, on je dužan starati se o naplati potraživanja i ostvarenju prava zaloge prethodnih otpremnika.
Ako drugi otpremnik isplati prevoziočeva potraživanja ili otpremnikova potraživanja prema nalogodavcu, ta potraživanja i otpremnikovo pravo zaloge prelaze na njega po samom zakonu.
GLAVA XLII
UGOVOR O KONTROLI ROBE
Pojam
Član 1333
Ugovorom o kontroli robe jedna ugovorna strana (vršilac kontrole) se obavezuje da stručno i nepristrasno obavi ugovorenu kontrolu robe i izda sertifikat o tome, a druga strana (naručilac kontrole) se obavezuje da za izvršenu kontrolu isplati ugovorenu naknadu.
Kontrola robe može se sastojati u utvrđivanju identiteta, kvaliteta, kvantiteta i drugih svojstava robe.
Obim kontrole
Član 1334
Vršilac kontrole je dužan da izvrši kontrolu u obimu i na način koji su određeni u ugovoru, a ako u ugovoru nije ništa određeno, u obimu i na način koji odgovaraju prirodi stvari.
Ništavost pojedinih odredaba ugovora
Član 1335
Ništave su odredbe ugovora koje vršiocu kontrole nameću dužnosti koje bi mogle uticati na nepristrasnost u vršenju kontrole ili na ispravnost isprave o izvršenoj kontroli (sertifikat).
Kontrola se smatra izvršenom tek izdavanjem sertifikata.
Čuvanje robe odnosno uzorka
Član 1336
Robu koju je naručilac kontrole predao vršiocu kontrole radi obavljanja ugovorene kontrole, vršilac kontrole je dužan čuvati i obezbediti od zamene.
Vršilac kontrole je dužan čuvati predane mu uzorke najmanje šest meseci, ako nije drukčije ugovoreno.
Obaveza obaveštavanja naručioca
Član 1337
Vršilac kontrole je dužan da o svim značajnim okolnostima u toku kontrole i čuvanja robe blagovremeno obaveštava naručioca kontrole, a naročito o nužnim i korisnim troškovima učinjenim za njegov račun.
Naknada
Član 1338
Za obavljenu kontrolu i čuvanje robe vršilac kontrole ima pravo na ugovorenu, odnosno uobičajenu naknadu.
Vršilac kontrole ima pravo i na naknadu svih nužnih i korisnih troškova koji su učinjeni za račun naručioca kontrole.
Pravo zaloge
Član 1339
Radi obezbeđenja ugovorene ili uobičajene naknade i naknade nužnih i korisnih troškova vršilac kontrole ima pravo zaloge na robi koja mu je predata na kontrolu.
Odgovornost vršioca kontrole
Član 1340
Vršilac kontrole može obavljanje ugovorene kontrole robe poveriti drugome, izuzev ako mu je naručilac kontrole to izričito zabranio.
Vršilac kontrole odgovara naručiocu kontrole za rad drugog vršioca kontrole.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Vršilac kontrole dužan je da ugovoreni posao kontrole robe obavi lično.
Ako vršilac kontrole neovlašćeno prenese vršenje posla kontrole na drugo lice odgovara za rad tog lica, a u slučaju ovlašćenog prenosa odgovara za izbor tog lica.
Kontrola robe sa vršenjem pojedinih pravnih radnji
Član 1341
Na osnovu izričitog naloga naručioca kontrole, vršilac kontrole je ovlašćen da pored izvršenja ugovorene kontrole robe, vrši i pojedine pravne radnje u ime i za račun naručioca kontrole.
Vršilac kontrole ima pravo na posebnu uobičajenu ili ugovorenu naknadu za obavljanje pojedinih pravnih radnji u ime i za račun naručioca kontrole.
Kontrola robe sa garancijom
Član 1342
Vršilac kontrole može da garantuje za nepromenljivost svojstava kontrolisane robe u ugovorenom roku.
Za preuzetu garanciju u pogledu svojstava robe, vršilac kontrole ima pravo na posebnu, ugovorenu ili uobičajenu naknadu.
Raskid ugovora
Član 1343
Naručilac kontrole može izjaviti da raskida ugovor sve dok naručena kontrola nije izvršena, ali je u tom slučaju dužan vršiocu kontrole platiti srazmerni deo naknade i učinjene nužne i korisne troškove, kao i naknaditi mu štetu.
Kontrola stvari koje nisu namenjene prometu
Član 1344
Ako se vršenje kontrole odnosi na stvari koje nisu namenjene prometu, vršilac kontrole i naručilac kontrole imaju ista prava i obaveze kao i kod kontrole robe.
Alternativa: Prethodni član se briše.
GLAVA XLIII
UGOVOR O ORGANIZOVANJU PUTOVANJA
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 1345
Ugovorom o organizovanju putovanja obavezuje se organizator putovanja da putniku pribavi turističko putovanje (paket aranžman), a putnik se obavezuje da plati ugovorenu cenu.
Turističko putovanje (paket aranžman) predstavlja kombinaciju dve ili više različitih vrsta turističkih usluga (skup turističkih usluga) za svrhe istog putovanja, koje je utvrdio organizator putovanja samostalno ili na zahtev ili u skladu sa izborom putnika, u trenutku zaključenja ugovora o organizovanju putovanja.
Turističke usluge, u smislu prethodnog stava, obuhvataju prevoz putnika, smeštaj, iznajmljivanje vozila i druge turističke usluge.
Druge turističke usluge u smislu prethodnog stava su sve one usluge koje nisu sporedne u odnosu na prevoz, smeštaj ili iznajmljivanje vozila, i koje predstavljaju značajan deo turističkog putovanja.
Odvojena naplata pojedinačnih turističkih usluga ne utiče na postojanje turističkog putovanja.
Alternativa: Dodaje se novi član koji glasi:
Predugovorno obaveštavanje
Član 1346
Organizator putovanja je dužan da u primerenom roku pre zaključenja ugovora o organizovanju putovanja obavesti putnika o bitnim elementima turističke usluge koje su obuhvaćene paket aranžmanom.
Putnik se o informacijama iz prethodnog stava obaveštava na jasan i razumljiv način, putem bilo kog trajnog nosača zapisa.
Obaveze predugovornog obaveštavanja terete i posrednika u prodaji turističkog putovanja (posrednik putovanja).
Posrednik putovanja, u smislu ovog dela zakonika, je lice koje prodaje ili nudi na prodaju paket aranžmane sastavljene od strane organizatora putovanja.
Zaključenje ugovora
Član 1347
Ugovor o organizovanju putovanja se zaključuje u pismenoj formi.
Organizator putovanja je dužan da u momentu zaključenja ugovora ili odmah po zaključenju putniku dostavi primerak ugovora ili potvrdu o zaključenom ugovoru.
Organizator je dužan da u primerenom roku pre početka putovanja, dostavi putniku sve potrebne priznanice, vaučere ili karte, uključujući i precizne informacije o vremenu polaska i dolaska, međuzaustavljanjima i vezama između prevoznih sredstava.
Elementi ugovora
Član 1348
U slučaju zaključenja ugovora o organizovanju putovanja, podaci iz predugovornog obaveštenja postaju njegov sastavni deo.
Osim podataka iz prethodnog stava, ugovor o organizovanju putovanja mora da sadrži:
1) posebne zahteve putnika sa kojima se organizator saglasio;
2) uslove pod kojima putnik ima pravo da odustane od ugovora; i
3) poslovno ime i adresu posrednika, ako je ugovor zaključen preko posrednika.
Odeljak 2.
IZMENE UGOVORA PRE POČETKA PUTOVANJA
Ustupanje ugovora drugom putniku
Član 1349
Putnik ima pravo da ustupi ugovor o organizovanju putovanja drugom putniku u bilo koje vreme pre početka turističkog putovanja bez saglasnosti organizatora putovanja, pod uslovom da ovo lice zadovoljava posebne zahteve predviđene za to putovanje.
Putnik je dužan da obavesti organizatora putovanja o ustupanju ugovora u primerenom roku pre početka putovanja.
Putnik koji je zaključio ugovor o organizovanju putovanja i putnik kome je ugovor ustupljen solidarno odgovaraju organizatoru putovanja za isplatu neisplaćenog dela cene putovanja, kao i troškova prouzrokovanih ustupanjem ugovora.
Organizator putovanja ima pravo na naknadu samo razumnih troškova prouzrokovanih ustupanjem, koji ni u kom slučaju ne mogu biti veći od stvarnih troškova.
Promena cene
Član 1350
Organizator putovanja ima pravo da promeni cenu putovanja samo ako je ona direktna posledica promene cene goriva u slučaju prevoza putnika, promene visine taksi ili naknada za uključene turističke usluge koje vrše treća lica koja nisu direktno uključena u izvršenje paket aranžmana ili promene u kursu razmene valute koja je relevantna za paket aranžman, pri čemu povećanje ne može biti veće od 10% ugovorene cene.
Povećanje cene je punovažno samo ako organizator putovanja putem bilo kog trajnog nosača zapisa dostavi putniku obrazloženo obaveštenje o tome, i to najkasnije 20 dana pre dana početka putovanja.
Organizator putovanja ima pravo na promenu cene iz prvog stava ovog člana samo ako je to bilo izričito predviđeno u ugovoru o organizovanju putovanja.
Promena drugih elemenata ugovora
Član 1351
Organizator putovanja ima pravo da jednostrano promeni ugovorne odredbe malog značaja, ako je ovo pravo izričito ugovoreno i ako organizator obavesti putnika o tome na jasan i razumljiv način putem bilo kog trajnog nosača zapisa.
Organizator putovanja ima pravo da jednostrano izmeni druge ugovorne odredbe samo ako je na to prinuđen okolnostima konkretnog slučaja, pod uslovom da bez odlaganja o tome obavesti putnika, i to na jasan i razumljiv način putem bilo kog trajnog nosača zapisa.
U razumnom periodu nakon što je informisan o predloženoj promeni iz prethodnog stava ovog člana, putnik ima pravo na raskid ugovora o organizovanju putovanja, u kom slučaju je organizator obavezan da u roku od 14 dana izvrši povraćaj uplaćenih sredstava ili pravo da prihvati izmene ugovora, pri čemu ako je usled promena paketa aranžman lošijeg kvaliteta ili mu je cena niža, putnik ima pravo na srazmerno sniženje cene.
Ako se putnik u propisanom roku ne izjasni, pretpostavlja se da je prihvatio predložene izmene ugovora iz drugog stava ovog člana.
Pravo putnika na odustanak od ugovora
Član 1352
Putnik može pre početka turističkog putovanja odustati od ugovora, potpuno ili delimično.
Ako putnik pre otpočinjanja turističkog putovanja odustane od ugovora u primerenom roku koji se određuje s obzirom na vrstu turističkog putovanja (blagovremeni odustanak), organizator putovanja ima pravo na naknadu samo učinjenih administrativnih troškova.
U slučaju neblagovremenog odustanka od ugovora, organizator putovanja može od putnika zahtevati naknadu u određenom procentu ugovorene cene koji se utvrđuje srazmerno periodu preostalom do otpočinjanja turističkog putovanja, a koja mora biti ekonomski opravdana.
Ako putnik odustane od ugovora zbog vanredne i neočekivane okolnosti koje su se dogodile u odredištu ili njegovoj neposrednoj blizini, a značajno utiču na turističko putovanje, organizator ima pravo isključivo na naknadu stvarnih troškova.
Ako putnik odustane od ugovora nakon početka putovanja, a razlog za to nisu okolnosti iz prethodnog stava ovog člana, organizator putovanja ima pravo na puni iznos ugovorene cene putovanja.
Ako putnik odustane od ugovora u skladu sa odredbama ovog člana, organizator putovanja je dužan da izvrši povraćaj uplaćene cene putniku u roku od 14 dana.
Pravo organizatora na odustanak od ugovora
Član 1353
Organizator putovanja može pre početka turističkog putovanja odustati od ugovora bez plaćanja naknade putniku:
A) ako nije prijavljen dovoljan broj putnika za to turističko putovanje, pod uslovom da je u ugovoru navedeno da je izvršenje turističkog putovanja uslovljeno minimalnim brojem prijavljenih putnika, i ako organizator obavesti putnika o odustanku u roku određenom ovim zakonom, kao i
B) ako je organizator putovanja onemogućen da izvrši svoje ugovorne obaveze zbog vanrednih i neočekivanih okolnosti i ako o tome bez odlaganja obavesti putnika pre početka putovanja.
Ako organizator putovanja odustane od ugovora u skladu sa prethodnim stavom dužan je da izvrši povraćaj uplaćene cene putniku u roku od 14 dana.
Odeljak 3.
OBAVEZE ORGANIZATORA PUTOVANJA
Obaveza pružanja turističkih usluga
Član 1354
Organizator putovanja je dužan da preko trećih lica (pružalaca turističkih usluga) ili samostalno putniku pruži turističke usluge u skladu sa ugovorom i zakonom.
Turističke usluge su u skladu sa ugovorom ako imaju svojstva koja je organizator garantovao putniku ili ako odgovaraju uobičajenoj ili ugovorenoj nameni.
Zaštita prava i interesa putnika
Član 1355
Organizator putovanja dužan je da se stara o pravima i interesima putnika, saglasno dobrim poslovnim običajima u ovoj oblasti.
Obaveza čuvanja tajne
Član 1356
Obaveštenja koja dobije o putniku, njegovom prtljagu i njegovim kretanjima, organizator putovanja može saopštavati trećim licima samo sa odobrenjem putnika ili na zahtev nadležnog organa.
Obaveza pružanja neposredne pomoći
Član 1357
Organizator putovanja je dužan da za vreme trajanja turističkog putovanja odmah pruži neposrednu pomoć putniku koji se nađe u nevolji.
Za pruženu pomoć iz prethodnog stava organizator putovanja može od putnika da naplati razumnu naknadu, ali samo u slučaju da je uzrok namera ili nepažnja putnika.
Odgovornost organizatora putovanja
Član 1358
Organizator putovanja odgovara za neizvršenje, neuredno izvršenje ili zakašnjenje sa izvršenjem turističkih usluga koje su sastavni deo turističkog putovanja, bez obzira na to da li usluge pruža on ili treće lice, kao i da li organizator putovanja ima pravo da se regresira od drugih pružalaca usluga.
Obaveza urednog ispunjenja
Član 1359
U slučaju da bilo koja turistička usluga nije izvršena u skladu sa ugovorom, organizator putovanja je dužan da uredno izvrši ugovor, osim ako bi to bilo nesrazmerno.
Nesrazmernost iz prethodnog stava postoji ako bi trošak i trud organizatora bili nesrazmerno veći u poređenju sa stepenom neurednog izvršenja.
Pravo na naknadu štete
Član 1360
Putnik ima pravo da od organizatora putovanja zahteva naknadu celokupne štete, uključujući i nematerijalnu štetu, koju je pretrpeo kao rezultat neizvršenja, neurednog izvršenja ili zakašnjenja sa izvršenjem ugovornih obaveza.
Organizator putovanja se oslobađa odgovornosti iz prethodnog stava ako dokaže da je neispunjenje, delimično ispunjenje ili kašnjenje sa ispunjenjem posledica putnikovog namernog ili krajnje nepažljivog postupanja.
Putnik ima pravo da zahteva naknadu štete i direktno od trećih lica kojima je organizator putovanja poverio izvršenje turističkih usluga, u slučaju da je šteta nastala zbog neizvršenja, neurednog izvršenja ili zakašnjenja sa izvršenjem ovih usluga, saglasno propisima koji se na njih odnose.
Neposredna pomoć u slučaju nesaobraznosti
Član 1361
Ako organizator putovanja posle otpočinjanja turističkog putovanja utvrdi da putniku nisu pružene, odnosno da neće biti u mogućnosti da putniku pruži turističke usluge u skladu sa ugovorom, dužan je da ponudi putniku druge odgovarajuće usluge do okončanja turističkog putovanja bez dodatnih troškova za putnika, kao i da isplati eventualnu razliku u ceni između ugovorenih i pruženih usluga.
Ako pružanje usluge iz prethodnog stava nije moguće, ili je putnik ne prihvati iz opravdanih razloga, organizator putovanja je dužan da putniku nadoknadi troškove koji su posledica izmene ugovorene usluge, kao i da obezbedi besplatan povratak odgovarajućim prevoznim sredstvom u mesto polaska ili drugo mesto o kojem se dogovori sa putnikom.
Ako organizator ne pruži putniku usluge iz prvog stava ovog člana ili ako ne obezbedi besplatan povratak odgovarajućim prevoznim sredstvom u mesto polaska ili drugo mesto o kojem se dogovori sa putnikom, putnik može da: 1) o svom trošku pribavi druge odgovarajuće usluge; 2) izvrši povratak odgovarajućim prevoznim sredstvom u mesto polaska ili drugo mesto o kojem se dogovori sa organizatorom putovanja.
U slučaju iz prethodnog stava putnik ima pravo da od organizatora putovanja zahteva naknadu troškova.
Pravo na sniženje cene
Član 1362
Putnik ima pravo na srazmerno sniženje cene za bilo koji period tokom koga je postojala nesaobraznost ili nemogućnost izvršenja značajnog dela turističkih usluga putniku pružene druge odgovarajuće usluge, zbog kojih je turističko putovanje lošijeg kvaliteta ili su njegovi troškovi niži.
Gubitak prava
Član 1363
Organizator putovanja se oslobađa od odgovornosti za štetu, odnosno za umanjenje vrednosti putovanja ako dokaže da se uzrok nesaobraznosti može pripisati: putniku, vanrednim i neočekivanim okolnostima ili trećem licu koje nije povezano sa izvršenjem turističkih usluga, pod uslovom da je bilo nepredvidivo i neizbežno.
Putnik gubi prava iz prethodnog stava ako bez odlaganja ne obavesti organizatora putovanja o bilo kojoj nesaobraznosti koju uoči na licu mesta, pod uslovom da je ova obaveza putnika bila jasno naznačena u ugovoru.
Pravo na drugo turističko putovanje
Član 1364
Ako značajan deo turističkih usluga ne može da bude pružen u skladu sa ugovorom, organizator putovanja je dužan da putniku ponudi druge odgovarajuće usluge, odnosno drugo turističko putovanje.
Ako organizator ne može da pruži druge odgovarajuće usluge ili ih putnik ne prihvati jer nisu uporedive sa onim što je ugovoreno, organizator je dužan da putniku naknadi troškove, kao i da mu obezbedi besplatan povratak istim prevoznim sredstvom u mesto polaska ili u drugo mesto o kojem se dogovori sa putnikom.
U slučaju da je drugim odgovarajućim uslugama snižen kvalitet paketa aranžmana ili su niži troškovi, putnik ima pravo i na sniženje cene i eventualnu naknadu štete.
Ako organizator putovanja nije u mogućnosti da obezbedi blagovremeni povratak putnika zbog vanrednih i neočekivanih okolnosti, on je u obavezi da snosi troškove ostanka putnika, ali najviše do 100 evra (u dinarskoj protivvrednosti) po danu i tri dana po putniku.
Raskid zbog nesaobraznosti
Član 1365
Ako organizator putovanja u primerenom roku ne otkloni bitnu nesaobraznost u turističkom putovanju, putnik može da raskine ugovor.
Putnik nije dužan da organizatoru ostavi primeren rok za otklanjanje nesaobraznosti ako: pružanje druge odgovarajuće usluge nije moguće ili ako organizator putovanja izričito odbije da pruži drugu odgovarajuću uslugu ili nema interes za otklanjanje nesaobraznosti.
Organizator putovanja snosi troškove povratka putnika u mesto polaska ili drugo mesto o kojem se dogovori sa putnikom i druge troškove koji nastanu usled raskida ugovora.
Isključenje i ograničenje odgovornosti organizatora putovanja
Član 1366
Ništave su odredbe ugovora o organizovanju putovanja kojima se isključuje ili ograničava odgovornost organizatora putovanja.
Punovažna je odredba ugovora kojom se unapred ograničava odgovornost organizatora putovanja za naknadu štete, pod uslovom da nije u očiglednoj nesrazmeri sa štetom.
Ograničenje odgovornosti ne može biti niže od trostrukog iznosa ukupne cene turističkog putovanja.
Ovo ograničenje odgovornosti se ne primenjuje na naknadu štete zbog telesnih povreda, kao i ako je organizator štetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom.
Obezbeđenje u slučaju nesposobnosti plaćanja
Član 1367
Organizator putovanja je dužan da za svako organizovano putovanje pribavi sredstvo obezbeđenja potraživanja povraćaja uplaćene cene i isplate naknade troškova povratka putnika u mesto polaska, ako turistička usluga ne bude izvršena zbog otvaranja stečajnog postupka ili nesposobnosti plaćanja organizatora putovanja.
Obezbeđenje iz prethodnog stava može biti u obliku polise osiguranja ili bankarske garancije na prvi poziv.
Ako organizator putovanja ne da putniku informaciju o garancijama putovanja u skladu sa zakonom, putnik ima pravo da odustane od ugovora uz povraćaj uplaćenih sredstava u punom iznosu bez umanjenja.
Putnik ima neposredan i bezuslovan zahtev prema osiguravaču ili banci u slučaju otvaranja stečajnog postupka ili nesposobnosti plaćanja.
Odgovornost posrednika putovanja
Član 1368
Ako je ugovor o organizovanju putovanja zaključen preko posrednika putovanja, posrednik odgovara za greške nastale prilikom rezervacije turističkog putovanja, osim ako se greške mogu pripisati putniku ili višoj sili.
Ako organizator putovanja ima sedište van Republike Srbije, a ugovor je zaključen preko posrednika putovanja koji ima sedište u Republici Srbiji, onda će posrednik odgovarati za neizvršenje ugovora o organizovanju putovanja kao organizator putovanja, osim u slučaju da posrednik dokaže da organizator prema zakonodavstvu kome pripada ispunjava sve uslove propisane u pravu Republike Srbije, a koje se odnose na izvršenje ugovora.
Kada je ugovor o organizovanju putovanja zaključen preko posrednika, putnik ima pravo da komunicira sa organizatorom putovanja preko posrednika.
Posrednik je u obavezi da informacije dobijene od putnika bez odlaganja prosledi organizatoru putovanja.
Neoboriva je pretpostavka da je obaveštavanjem posrednika obavešten i organizator putovanja.
Odeljak 4.
OBAVEZE PUTNIKA
Plaćanje cene
Član 1369
Putnik je dužan da organizatoru putovanja plati ugovorenu cenu za turističko putovanje u vreme kako je ugovoreno, odnosno uobičajeno.
Obaveza davanja podataka
Član 1370
Putnik je dužan da na zahtev organizatora putovanja blagovremeno dostavi sve podatke potrebne za organizovanje putovanja, a posebno za pribavljanje prevoznih karata, rezervaciju za smeštaj, kao i isprave potrebne za prelazak preko granice.
Ispunjavanje uslova predviđenih propisima
Član 1371
Putnik je dužan da se stara da on lično, njegove lične isprave i njegov prtljag ispunjavaju uslove predviđene graničnim, carinskim, sanitarnim, monetarnim i drugim administrativnim propisima.
Odgovornost putnika za pričinjenu štetu
Član 1372
Putnik odgovara za štetu koju pričini organizatoru putovanja neizvršavanjem obaveza koje za njega proizlaze iz ugovora i odredbi ovog zakonika.
GLAVA XLIV
POSREDNIČKI UGOVOR O PUTOVANJU
Pojam
Član 1373
Posredničkim ugovorom o putovanju posrednik se obavezuje da, u ime i za račun putnika, zaključi bilo ugovor o organizovanju putovanja bilo ugovor o izvršenju jedne ili više posebnih usluga koje omogućuju da se ostvari neko putovanje ili boravak, a putnik se obavezuje da za to plati naknadu.
Obaveza izdavanja potvrde
Član 1374
Kad se posredničkim ugovorom o putovanju preuzima obaveza zaključenja ugovora o organizovanju putovanja, posrednik je dužan da prilikom zaključenja izda potvrdu o putovanju koja, pored podataka koji se odnose na samo putovanje i oznake i adrese organizatora putovanja, mora da sadrži oznaku i adresu posrednika, kao i podatak da on istupa u tom svojstvu.
Ako u potvrdi o putovanju ne naznači svojstvo posrednika, posrednik u organizovanju putovanja smatra se kao organizator putovanja.
U slučaju kad se posrednički ugovor o putovanju odnosi na zaključenje ugovora o nekoj posebnoj usluzi, posrednik je dužan da izda potvrdu koja se odnosi na tu uslugu sa naznakom iznosa koji je plaćen za uslugu.
Postupanje po uputstvima putnika
Član 1375
Posrednik je dužan da postupa po uputstvima koje mu je putnik blagovremeno dao, ako su ona u skladu sa ugovorom, uobičajenim poslovanjem posrednika i interesima drugih putnika.
Ako putnik ne da potrebna uputstva, posrednik je dužan da radi na način koji je u datim prilikama najpogodniji za putnika.
Izbor trećih lica
Član 1376
Posrednik je dužan da savesno vrši izbor trećih lica koja treba da obave usluge predviđene ugovorom i odgovara putniku za njihov izbor.
Shodna primena
Član 1377
Odredbe ovog zakonika koje se odnose na ugovor o organizovanju putovanja, a koje odgovaraju prirodi ovog ugovora, odnosno odredbe koje odgovaraju prirodi ugovora o nalogu shodno se primenjuju na posrednički ugovor o putovanju, ako odredbama ove glave nije drugačije određeno.
GLAVA XLV
UGOVOR O ANGAŽOVANJU UGOSTITELJSKIH KAPACITETA
(UGOVOR O ALOTMANU)
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 1378
Ugovorom o alotmanu ugostitelj se obavezuje da u toku određenog vremena stavi na raspolaganje turističkoj agenciji određeni broj ležaja u određenom objektu, pruži ugostiteljske usluge licima koje uputi agencija i plati joj određenu proviziju, a ova se obavezuje da nastoji da ih popuni odnosno da obavesti u utvrđenim rokovima da to nije u mogućnosti, kao i da plati cenu pruženih usluga, ukoliko je koristila angažovane hotelske kapacitete.
Ako ugovorom nije drukčije određeno, smatra se da su smeštajni ugostiteljski kapaciteti stavljeni na raspolaganje za jednu godinu.
Forma ugovora
Član 1379
Ugovor o alotmanu mora biti zaključen u pismenoj formi.
Odeljak 2.
OBAVEZE TURISTIČKE AGENCIJE
Obaveza obaveštavanja
Član 1380
Turistička agencija je dužna da obaveštava ugostitelja o toku popunjavanja smeštajnih kapaciteta.
Ukoliko nije u mogućnosti da popuni sve angažovane smeštajne kapacitete, turistička agencija je dužna da u ugovorenim ili uobičajenim rokovima obavesti ugostitelja o tome i da mu dostavi listu gostiju, kao i da u obaveštenju odredi rok do koga ugostitelj može slobodno raspolagati angažovanim kapacitetima.
Ugostiteljski kapaciteti koji u listi gostiju nisu označeni kao popunjeni, smatraju se slobodnim od dana prijema te liste od strane hotela za period na koji se lista odnosi.
Posle proteka toga roka turistička agencija ponovo stiče pravo da popunjava angažovane smeštajne kapacitete.
Obaveza pridržavanja ugovorenih cena
Član 1381
Turistička agencija ne može licima koja šalje u ugostiteljski objekat zaračunavati veće cene za ugostiteljske usluge od onih koje su predviđene ugovorom o alotmanu ili ugostiteljskim cenovnikom.
Obaveza plaćanja ugostiteljskih usluga
Član 1382
Ukoliko ugovorom nije drukčije određeno, cenu pruženih ugostiteljskih usluga plaća ugostitelju turistička agencija posle izvršenih usluga.
Ugostitelj ima pravo da zahteva plaćanje odgovarajuće akontacije.
Obaveza izdavanja posebne pismene isprave
Član 1383
Turistička agencija je dužna da licima koja šalje na osnovu ugovora o alotmanu izda posebnu pismenu ispravu (posebna pismena isprava).
Posebna pismena isprava glasi na ime ili na određenu grupu, neprenosiva je i sadrži nalog ugostitelju da pruži usluge koje su u njoj navedene.
Posebna pismena isprava služi kao dokaz da je lice klijent turističke agencije koja je sa ugostiteljem zaključila ugovor o alotmanu.
Na osnovu posebne pismene isprave vrši se obračun uzajamnih potraživanja između turističke agencije i ugostitelja.
Odeljak 3.
OBAVEZE UGOSTITELJA
Obaveza stavljanja na korišćenje ugovorenih smeštajnih kapaciteta
Član 1384
Ugostitelj preuzima konačnu i neopozivu obavezu da u toku određenog vremena stavi na korišćenje ugovoreni broj ležaja i pruži licima koja upućuje turistička agencija usluge navedene u posebnoj pismenoj ispravi.
Ugostitelj ne može ugovoriti sa drugom turističkom agencijom angažovanje kapaciteta koji su već rezervisani na osnovu ugovora o alotmanu.
Obaveze jednakog postupanja
Član 1385
Ugostitelj je dužan da licima koja uputi turistička agencija pruži pod istim uslovima usluge kao i licima sa kojima je neposredno zaključio ugovor o ugostiteljskim uslugama.
Obaveza ugostitelja da ne menja cene usluga
Član 1386
Ugostitelj ne može menjati ugovorene cene ako o tome ne obavesti turističku agenciju najmanje šest meseci unapred, osim u slučaju promené u kursu razmena valuta koje utiču na ugovorenu cenu.
Nove cene mogu se primenjivati po isteku mesec dana od njihove dostave turističkoj agenciji.
Nove cene neće se primenjivati na usluge za koje je već dostavljena lista gostiju.
U svakom slučaju izmene cene nemaju dejstvo na rezervacije koje je ugostitelj potvrdio.
Obaveza plaćanja provizije
Član 1387
Ugostitelj je dužan da turističkoj agenciji isplati proviziju na promet ostvaren na osnovu ugovora o alotmanu.
Provizija se određuje u procentu od cene izvršenih ugostiteljskih usluga.
Ukoliko procenat provizije nije određen ugovorom, turističkoj agenciji pripada provizija određena opštim uslovima poslovanja turističke agencije ili, ako ovih više nema, poslovnim običajima.
Odeljak 4.
PRAVO TURISTIČKE AGENCIJE DA ODUSTANE OD UGOVORA
Pravo na odustanak od angažovanih smeštajnih kapaciteta
Član 1388
Turistička agencija može privremeno odustati od korišćenja angažovanih smeštajnih kapaciteta a da time ne raskine ugovor o alotmanu niti stvori za sebe obavezu naknade štete ugostitelju, ukoliko u ugovorenom roku pošalje obaveštenje o odustanku od korišćenja.
Ako rok obaveštenja o odustanku nije određen ugovorom, utvrđuje se na osnovu poslovnih običaja u ugostiteljstvu.
U slučaju da obaveštenje o odustanku ne bude poslato u predviđenom roku, ugostitelj ima pravo na naknadu štete.
Turistička agencija može odustati od ugovora u celini bez obaveze da naknadi štetu ako obaveštenje o odustanku pošalje u ugovorenom roku.
Obaveza turističke agencije da popuni angažovane kapacitete
Član 1389
Ugovorom o alotmanu se može predvideti posebna obaveza turističke agencije da popuni angažovane ugostiteljske kapacitete.
Ako u tom slučaju ne popuni angažovane ugostiteljske kapacitete, turistička agencija je dužna da plati ugostitelju ugovorenu naknadu po neiskorišćenom ležaju u danu.
Turistička agencija nema tada pravo da putem blagovremenog obaveštenja otkaže ugovor bilo delimično ili u celini.
GLAVA XLVI
OSIGURANJE
Odeljak 1.
ZAJEDNIČKE ODREDBE ZA IMOVINSKA OSIGURANJA
I OSIGURANJA LICA
Odsek 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 1390
Ugovorom o osiguranju obavezuje se ugovarač osiguranja da plati osiguraču određenu svotu novca (premiju) a ovaj se obavezuje, ako se desi ugovorom predviđeni događaj (osigurani slučaj), da isplati ugovaraču ili nekom drugom korisniku osiguranja određenu svotu novca ili učini nešto drugo.
Rizik
Član 1391
Rizik koji je obuhvaćen osiguranjem (osigurani rizik) mora biti budući, neizvesan i nezavisan od isključive volje ugovarača osiguranja ili osiguranika.
Osigurani slučaj
Član 1392
Osigurani slučaj je događaj koji nastaje ostvarenjem osiguranog rizika.
Ugovor o osiguranju je ništav ako je u času njegovog zaključenja već nastao osigurani slučaj, ili je on bio u nastupanju, ili je bilo izvesno da će nastupiti, ili ako je već tada bila prestala mogućnost da on nastane.
Ali, ako je ugovoreno da će osiguranjem biti obuhvaćen određeni period koji prethodi zaključenju ugovora, ugovor će biti ništav samo ako je u času njegovog zaključenja zainteresovanoj strani bilo poznato da se osigurani slučaj već dogodio, odnosno daje već tada bila prestala mogućnost da se on dogodi.
Isključenje nekih osiguranja
Član 1393
Odredbe ove glave neće se primenjivati na pomorska osiguranja i na druga osiguranja na koja se primenjuju odredbe o pomorskom osiguranju, na osiguranja u vazdušnom saobraćaju i na osiguranja potraživanja.
Odredbe ove glave primenjuju se na reosiguranje, s tim da ugovorne strane mogu od njih odstupiti.
Odredbe ove glave primenjivaće se kao opšta pravila u osiguranjima koja su regulisana posebnim zakonom, odnosno posebnim odredbama ovog zakonika.
Odstupanja od odredaba ove glave
Član 1394
Ugovorom o osiguranju ne mogu biti izmenjene prinudne odredbe ove glave.
Odstupanje od ostalih odredaba, ukoliko nije zabranjeno ovim ili kojim drugim zakonom, dopušteno je samo ako nije na štetu osiguranika, ugovarača ili korisnika osiguranja.
Ugovorom se može odstupiti u korist bilo koje ugovorne strane samo od onih odredaba ove glave u kojima je to odstupanje izričito dopušteno, kao i od onih koje pružaju ugovornim stranama mogućnost da postupe kako hoće.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na osiguranje, saosiguranje i reosiguranje, kao i na zastupanje i posredovanje u osiguranju i reosiguranju rizika koji se po kriterijumima u smislu pozitivnih zakonskih propisima predviđaju kao veliki rizici.
Alternativa: St. 1 i 2 prethodnog člana menjaju se tako da glase:
Ugovorom se može odstupiti samo od onih odredaba ove glave u kojima je to odstupanje izričito dopušteno, kao i od onih koje pružaju ugovornicima da postupe kako hoće.
Odstupanje od ostalih odredaba, ukoliko nije zabranjeno ovim zakonikom ili kojim drugim zakonom, dopušteno je samo ako je u nesumnjivom interesu osiguranika.
Odsek 2.
OPŠTI USLOVI KOJE MORAJU DA I SPUNJAVAJU ISPRAVE O OSIGURANJU
Jezik, tumačenje isprava i dokazivanje prijema isprava
Član 1395
Sve isprave koje ispostavlja osigurač moraju da budu sastavljene jednostavno i razumljivo i da budu napisane na jeziku na kojem se pregovaraju uslovi ugovora.
Kada postoji sumnja u vezi sa značenjem teksta neke isprave koju je sastavio osigurač, primeniće se tumačenje koje je najpovoljnije za ugovarača, osiguranika ili korisnika osiguranja.
Teret dokazivanja da je ugovarač osiguranja primio isprave koje je osigurač trebao da mu preda, leži na osiguravaču.
Forma obaveštavanja
Član 1396
Uz prioritet u primeni specijalnih pravila sadržanih u ovoj glavi, za obaveštenje ugovarača osiguranja, osiguranika ili korisnika osiguranja u vezi sa ugovorom o osiguranju ne zahteva se nikakva posebna forma.
Pretpostavka o upoznatosti sa činjenicama
Član 1397
Ako ugovarač osiguranja, osiguranik ili korisnik osiguranja povere izvesna ovlašćenja nekom licu bitna za zaključenje ili izvršenje ugovora, relevantna upoznatost sa činjenicama koje to lice ima ili je trebalo da ima u izvršavanju svojih ovlašćenja smatra se, u zavisnosti od okolnosti, kao da su ugovarač osiguranja, osiguranik ili korisnik osiguranja upoznati sa tim činjenicama.
Zabrana diskriminacije
Član 1398
Uzimanje u obzir pola i godina života kao faktora prilikom izračunavanja premije i nadoknade iz osiguranja ne može da dovede do razlika u visini premije i nadoknada za različita lica, osim ako osigurač ne dokaže da se srazmerne razlike u premijama i nadoknadama zasnivaju na odgovarajućim i preciznim aktuarskim i statističkim podacima.
U svakom slučaju, trudnoća i materinstvo ne mogu da budu faktori iz kojih bi se izvodile razlike u premijama i nadoknadama za lica različitog pola.
Nacionalno, rasno ili etničko poreklo ne može se uzimati kao razlog zbog kojeg bi se određivale različite premije i nadoknade.
Uslovi ugovora koji su suprotni sa prethodnim stavovima, uključujući i premiju, ne obavezuju ugovarača osiguranja ili osiguranika i ugovor i dalje obavezuje ugovorne strane, uz primenu nediskriminatorskih uslova.
U slučaju kršenja odredaba iz prethodnih stavova ugovarač osiguranja ima pravo da otkaže ugovor ako osiguravaču dostavi obaveštenje o otkazu u pismenoj formi u roku od dva meseca po saznanju za povredu zabrane diskriminacije.
Klauzule o zloupotrebi (nepoštene klauzule)
Član 1399
Uzimajući u obzir vrstu ugovora o osiguranju, uslove ugovora i okolnosti u trenutku kada je ugovor zaključen, klauzula o kojoj se nije posebno pregovaralo ne obavezuje ugovarača osiguranja, osiguranika ili korisnika osiguranja ako, suprotno principima savesnosti i poštenja, ona stvara značajnu nejednakost u pravima i obavezama po ugovoru na njihovu štetu.
Ugovor o osiguranju i dalje obavezuje ugovorne strane ako je održiv i bez postojanja nepoštene klauzule, a ako to nije slučaj, nepoštena klauzula se mora zameniti onom čiju bi primenu strane ugovorile da su znale da je klauzula nepoštena.
Ovaj član se primenjuje na klauzule koje ograničavaju ili menjaju pokriće, ali se ne primenjuje na: adekvatnost sume osiguranja i premije, niti na klauzule koje sadrže bitan opis odobrenog (prihvaćenog) pokrića ili ugovorene premije, pod uslovom da je klauzula sročena jednostavnim i razumljivim jezikom.
Za neku klauzulu se uvek smatra da o njoj nije posebno pregovarano onda kada je ona unapred sačinjena od strane osigurača i ugovarač osiguranja zbog toga nije mogao da utiče na njenu sadržinu, posebno u kontekstu primene opštih uslova formularnog ugovora (standardnih uslova osiguranja).
Činjenica da je o izvesnim aspektima klauzule ili jednog određenog uslova ugovora posebno pregovarano ne isključuje primenu pravila iz ovog člana na preostali deo ugovora.
Kada osigurač tvrdi da su standardna klauzula ili uslovi posebno ugovoreni, teret dokaza u tom smislu leži na osiguraču.
Odsek 3.
ZAKLJUČENJE UGOVORA
Kad je ugovor zaključen
Član 1400
Ugovor o osiguranju je zaključen kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu.
Pismena ponuda učinjena osiguraču za zaključenje ugovora o osiguranju vezuje ponudioca, ako on nije odredio kraći rok, za vreme od osam dana od dana kad je ponuda prispela osiguraču, a ako je potreban lekarski pregled, onda za vreme od trideset dana.
Ako osigurač u tom roku ne odbije ponudu koja ne odstupa od uslova pod kojima on vrši predloženo osiguranje, smatraće se daje prihvatio ponudu i daje ugovor zaključen u kom slučaju se on smatra zaključenim kad je ponuda prispela osiguraču.
Forma ugovora o osiguranju lica
Član 1401
Izuzetno od neformalnog karaktera ugovora o osiguranju, ugovor o osiguranju lica zaključen je kada strane potpišu polisu osiguranja.
Alternativa: Prethodna dva člana zamenjuju se tako da glase:
Ugovor o osiguranju zaključen je kada strane potpišu polisu osiguranja ili list pokrića.
Obaveze osigurača pre zaključenja ugovora
Član 1402
Pre zaključenja ugovora o osiguranju osigurač je dužan da zainteresovanoj strani dostavi informacije o: poslovnom imenu i organizaciono-pravnom obliku osigurača, sedištu društva i poslovne jedinice koja zaključuje ugovor; opštim uslovima osiguranja, kao i merodavnom pravu za ugovor o osiguranju; vremenu trajanja ugovora o osiguranju; pravilima i uslovima kada se može odustati od ugovora; visini premije osiguranja, načinu plaćanja premije, visini doprinosa, poreza i drugih troškova koji se zaračunavaju pored premije osiguranja i ukupnom iznosu ovih plaćanja; roku na koji ponuda vezuje ponudioca i telu koje je nadležno za nadzor nad društvom za osiguranje.
U slučaju životnog osiguranja, ugovornoj strani se mora, pored navedenih informacija koje se dostavljaju u vezi sa ugovorima koji se zaključuju u svim vrstama osiguranja, saopštiti kao dopunski sledeći podaci o: osnovici i merilima za učešće u dobiti; tabelama otkupne vrednosti polise; pravima na kapitalizaciju ugovora o životnom osiguranju i pravima iz takvog osiguranja; poreskom sistemu koji se odnosi na navedenu vrstu osiguranja.
Kod ugovora o životnom osiguranju vezanu za jedinicu investicionih fondova društvo za osiguranje dužno je pre zaključenja ugovora o osiguranju, uz podatke iz prethodna dva stava ovog člana, ugovornu stranu pismeno obavestiti o prospektu fonda, a naročito o strukturi ulaganja.
Informacije ugovaraču, odnosno osiguraniku koje se daju pre zaključenja ugovora, kao i u toku trajanja ugovora o osiguranju, dostavljaju se u pismenoj formi, na pregledan i razumljiv način.
Ako osigurač prekrši obavezu davanja informacija u smislu prethodnih stavova ovog člana, osiguranik (ugovarač osiguranja) ima pravo da pismenim putem raskine ugovor u roku od mesec dana od dana kada je saznao za neispunjenje ove obaveze osigurača, a najkasnije u roku od godinu dana posle zaključenja ugovora o osiguranju, u kom slučaju osiguranik ima pravo na naknadu štete koju je pretrpeo zbog raskida ugovora.
Obaveza informisanja osiguranika kod kolektivnih osiguranja
Član 1403
Kod kolektivnih ugovora o osiguranju, kod kojih neposredna prava iz osiguranja pripadaju licima različitim od ugovarača osiguranja, ugovarač je u obavezi da ova lica informiše o osnovnim elementima ugovora, izmenama i o prestanku pokrića, a posebno o obimu pokrića, glavnim isključenjima iz osiguranja i obavezama osiguranika.
U slučaju da ugovarač nije ispunio obavezu davanja nužnih informacija osiguraniku, ili mu je saopštio netačne i nepotpune informacije, smatra se da je ugovor valjano zaključen u korist osiguranika sa dejstvom prema datim informacijama. U tom slučaju, po isplati naknade ili osiguranja ili osigurane sume, osigurač ima pravo naknade štete od ugovarača osiguranja.
Informacije za osigurača za vreme važenja ugovora
Član 1404
Društvo za osiguranje dužno je da, za vreme važenja ugovora o osiguranju, pismeno obavesti ugovarača osiguranja o:
promeni poslovnog imena, pravne forme, sedišta i adrese društva s kojim je zaključen ugovor o osiguranju;
promeni opštih ili posebnih uslova osiguranja;
promenama u slučaju promene uslova osiguranja, odnosno promene odredaba u drugim zakonima koje se odnose na ugovor o osiguranju.
Za vreme važenja ugovora o životnom osiguranju društvo za osiguranje je dužno da jednom godišnje pismeno obavesti osiguranika o stanju učešća u dobiti.
Sadržaj obaveštenja
Član 1405
Tekst i sadržaj obaveštenja moraju biti napisani na pregledan i razumljiv način i sastavljeni na srpskom jeziku.
Troškove u vezi sa obaveštavanjem iz prethodnog stava snosi društvo za osiguranje.
Prava osiguranika u vezi sa povredom dužnosti obaveštavanja
Član 1406
Ako osiguravač prekrši obavezu davanja informacija u smislu prethodnih članova, osiguranik (ugovarač osiguranja) ima pravo da pismenim putem raskine ugovor u roku od mesec dana od kada je saznao za neispunjenje ove obaveze osiguravača, a najkasnije u roku od godinu dana od dana zaključenja ugovora o osiguranju, u tom slučaju osiguranik ima pravo na naknadu štete koju je pretrpeo zbog raskida ugovora.
Polisa osiguranja
Član 1407
O zaključenom ugovoru o osiguranju osigurač je obavezan da bez odlaganja ugovornoj strani osiguranja preda uredno sastavljenu i potpisanu polisu osiguranja ili neku drugu ispravu o osiguranju (list pokrića i dr).
U polisi moraju biti navedeni: ugovorne strane, osigurana stvar, odnosno osigurano lice, označenje korisnika osiguranja, rizik obuhvaćen osiguranjem, trajanje osiguranja i period pokrića, svota osiguranja ili daje osiguranje neograničeno, premija ili doprinos, datum izdavanja polise i potpisi ugovornih strana, učešće osiguranika odnosno korisnika u raspodeli dobiti kod osiguranja života, merodavno pravo koje se primenjuje na ugovor ako se na ugovor ne primenjuje pravo Republike Srbije, naziv i adresa nadzornog organa nadležnog za kontrolu osigurača i drugog organa kome se mogu uputiti prigovori u vezi sa ugovorom o osiguranju.
U slučaju neslaganja neke odredbe opštih ili posebnih uslova i neke odredbe polise primeniće se odredba polise, a u slučaju neslaganja neke štampane odredbe polise i neke njene rukopisne odredbe, primeniće se ova poslednja.
Prema sporazumu ugovornih strana, polisa može glasiti na određeno lice, po naredbi ili na donosioca.
Polisa se prenosi cesijom ili indosamentom sa dejstvom ustupanja.
Polisa osiguranja života ne može glasiti na donosioca.
Polisa može biti izdata i u elektronskoj formi i sadržavati mehanički potpis.
List pokrića
Član 1408
Polisa osiguranja može biti privremeno zamenjena listom pokrića kada u momentu njegovog izdavanja nisu poznati svi bitni sastojci ugovora.
U slučaju kada list pokrića bude zamenjen polisom, dejstva ugovora počinju izdavanjem lista pokrića, a ne izdavanjem polise.
Pored toga, list pokrića može biti izdat kao dokaz privremenog pokrića sa ograničenim vremenom trajanja, bez obaveze osigurača da preda osiguraniku opšte uslove osiguranja i bez prava otkazivanja ugovora o privremenom pokriću.
Kada se sadržaj polise razlikuje od ugovorenog
Član 1409
U slučaju da se sadržaj polise razlikuje od ugovorenog, takve razlike će se smatrati kao da su ugovorene od trenutka izdavanja polise osiguranja, pod uslovom da ugovarač osiguranja nije uputio pismeni prigovor u roku od mesec dana posle prijema predmetne polise osiguranja i pod uslovom da ga je osigurač informisao o tim razlikama, kao i njegovom pravu da uloži prigovor.
Obavezu informisanja ugovarača osiguranja osigurač izvršava pismenim putem ili napomenom na prvoj strani polise osiguranja napisanoj na takav način da se napomena očigledno razlikuje od ostalih delova polise, kako bi se lako mogla uočiti.
Osigurač takođe ugovaraču osiguranja mora izdati poseban štampani obrazac (spesimen) napomene o pravu na prigovor.
Ako osigurač ne informiše ugovarača osiguranja o njegovom pravu po ovom članu ili mu ne dostavi gore opisan obrazac napomene o pravu na prigovor, izmene ugovora ne obavezuju ugovarača osiguranja i smatraće se da je ugovor zaključen u skladu sa uslovima sadržanim u ponudi za osiguranje.
Opšti i posebni uslovi osiguranja
Član 1410
Opšti i posebni uslovi osiguranja, koji su sastavni deo ugovora o osiguranju moraju da sadrže potpunu informaciju o: događajima na osnovu kojih nastaje obaveza osigurača na isplatu naknade iz osiguranja i o slučajevima u kojima je njegova obaveza isključena ili ograničena; načinu određivanja visine naknade iz osiguranja; roku ispunjenja obaveze osigurača; uslovima plaćanja premije i posledicama zbog neplaćanja ili neurednog plaćanja premije; obavezama prijavljivanja okolnosti od značaja za ocenu rizika pre i posle zaključenja ugovora; obavezama osiguranika posle nastanka osiguranog slučaja i njegovo dokazivanje; pravu ugovornih strana na izmenu ili otkaz ugovora; mesnoj nadležnosti suda u Republici Srbiji.
Nadležni organ koji vrši kontrolu delatnosti osiguranja može da proširi ili smanji broj obaveznih sastojaka koje opšti i posebni uslovi osiguranja treba da sadrže, zavisno od vrste osiguranja i svojstva ugovornih strana.
Upoznavanje osiguranika sa opštim uslovima i njihova predaja osiguraniku
Član 1411
Osigurač je dužan upozoriti ugovarača osiguranja da su opšti i posebni uslovi osiguranja sastavni deo ugovora i predati mu njihov tekst, ako ti uslovi nisu štampani na samoj polisi.
Izvršenje ove obaveze osigurača mora biti konstatovano na polisi.
Ukoliko osigurač ne ispuni obavezu iz stava 1. Ovog člana, smatraće se da je ugovor zaključen na osnovu sastojaka sadržanih u polisi, bez isključenja ili ograničenja pokrića koje sadrže uslovi osiguranja, ako osiguranik za njih nije znao niti je kao savesno lice morao znati.
Klauzule koje predviđaju isključenja iz pokrića punovažne su ako su nedvosmislene, čitke i razumljive (prosečnom) ugovaraču osiguranja, osiguraniku ili korisniku prava iz osiguranja.
Ako u slučaju zaključenja ugovora o osiguranju na osnovu pismene ponude ugovarač osiguranja zahteva davanje momentalnog pokrića, osigurač nema obavezu da ugovornoj strani dostavi uslove osiguranja, te ugovarač posle prijema polise osiguranja nema pravo da prigovara sadržini zaključenog ugovora prema elementima obuhvaćenim u ponudi osiguranja ili uslovima pod kojima osigurač sprovodi zaključeno osiguranje.
Izmene uslova osiguranja i premijskog sistema
Član 1412
Ako osigurač u toku trajanja ugovora izmeni opšte uslove osiguranja ili premijski sistem dužan je da najkasnije mesec dana pre isteka tekućeg jednogodišnjeg perioda osiguranja o tome izvesti ugovarača osiguranja pismeno ili na drugi podoban način na koji ovaj sigurno može dobiti obaveštenje.
Ako ugovarač osiguranja u roku od trideset dana od obaveštenja ne otkaže ugovor o osiguranju, novi uslovi osiguranja odnosno premijski sistem primenjuju se na početku narednog perioda osiguranja.
Ako ugovorna strana otkaže ugovor u smislu prethodnog stava, ugovor prestaje da važi istekom godine osiguranja u kojoj je osigurač primio otkaz osiguranja.
Obaveze osigurača kod ugovora zaključenih između odsutnih strana
Član 1413
Kod ugovora o osiguranju koji se zaključuju sredstvima udaljene komunikacije, a u koje se ubrajaju, posebno, ugovori koji se zaključuju putem pisama, telefona, telefaksa, elektronske pošte, radija i preko medijskih usluga, osigurač je dužan da blagovremeno, pre zaključenja ugovora o osiguranju, pored informacija predviđenih u članu se odredbe odnose na obavreze osigurača pre zaključenja ugovora pismenim putem informiše ugovarača osiguranja i o sledećim podacima: postojanju ili nepostojanju prava osiguranika da bez obrazloženja i penala raskine zaključeni ugovor o osiguranju, roku i uslovima korišćenja prava na raskid ugovora, uključujući i informaciju o visini premije koja se od osiguranika može zahtevati do davanja izjave o raskidu ugovora; praktičnim instrukcijama za vršenje prava na raskid koje, između ostalih, obuhvataju naznačenje adrese na koju se raskid ima poslati; ugovorne klauzule o merodavnom pravu, sudu nadležnom za rešavanje sporova i jeziku na kome su sastavljeni ugovorni uslovi.
Osigurač je u obavezi da u fazi predugovaranja ovih ugovora osiguraniku dostavi sve informacije u papirnoj formi ili drugom trajnom mediju koje ima na raspolaganju i koje osiguranik može da koristi, odnosno da mu pristupi.
Osigurač je dužan da prilikom zaključenja ovih ugovora o osiguranju obavesti zainteresovanu stranu da može na sopstven zahtev da dobije dodatne informacije, kao i da informacije koje dostavlja zainteresovanoj strani na trajnom mediju dostavi u dovoljno dugom roku pre nego što ova strana preuzme obaveze iz ugovora o osiguranju.
Ako zbog načina na koji se zaključuje ugovor o osiguranju između odsutnih strana nije moguće da se ugovorna strana pismenim putem obavesti pre izjašnjenja o zaključenju ugovora, davanje informacija može se izvršiti slanjem ugovornoj strani istih najkasnije istovremeno sa slanjem polise osiguranja.
Odustanak od ugovora o osiguranju zaključenih između odsutnih strana
Član 1414
U slučaju ugovora o osiguranju zaključenog od strane fizičkog lica van okvira njegove komercijalne ili profesionalne delatnosti, ugovarač osiguranja ima pravo da odustane od ugovora o osiguranju bez obrazlaganja razloga i bez penala u roku od 14 dana od zaključenja ugovora ili posle dana kada je obavešten o uslovima osiguranja i premiji (doprinosu) osiguranja.
U slučaju osiguranja života, ugovarač osiguranja ima pravo da odustane od ugovora u roku od 30 dana posle dana kada je obavešten da je ugovor o osiguranju zaključen, ili posle dana kada je obavešten o uslovima osiguranja i premiji.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na ugovore o osiguranju koji su zaključeni na period kraći od mesec dana, na osiguranje putnika i prtljaga, na osiguranje vlasnika motornih vozila od odgovornosti, kao i na u celini izvršene ugovore o osiguranju od obeju ugovornih strana pre vršenja prava na odustanak od strane osiguranika.
Osigurač je u obavezi da bez nepotrebnog odlaganja, a najkasnije u roku od mesec dana posle dana odustanka od ugovora o osiguranju, u skladu sa stavom 1. ovog člana, vrati ugovaraču osiguranja plaćene premije umanjene za isplaćene naknade iz osiguranja, a osiguranik ima obavezu da u istom roku vrati osiguraču sve naknade iz osiguranja koje su plaćene, a koje prelaze iznos plaćene premije.
Osiguranje bez polise
Član 1415
Uslovima osiguranja mogu biti predviđeni slučajevi u kojima ugovorni odnos iz osiguranja nastaje samim plaćanjem premije.
Zaključenje ugovora u ime drugog bez ovlašćenja
Član 1416
Ko zaključi ugovor o osiguranju u ime drugog bez njegovog ovlašćenja, odgovara osiguravaču za obaveze iz ugovora sve dok ga onaj u čije je ime ugovor zaključen ne odobri.
Zainteresovani može odobriti ugovor i pošto se dogodio osigurani slučaj.
Ako je odobrenje odbijeno, ugovarač osiguranja duguje premiju za period osiguranja u kome je osiguravač obavešten o odbijanju odobrenja.
Ali, ne odgovara za obaveze iz osiguranja poslovođa bez naloga koji je obavestio osiguravača da istupa bez ovlašćenja u ime i za račun drugoga.
Osiguranje za tuđi račun ili za račun koga se tiče
Član 1417
U slučaju osiguranja za tuđi račun ili za račun koga se tiče, obaveze plaćanja premije i ostale obaveze iz ugovora dužan je izvršavati ugovarač osiguranja, ali on ne može vršiti prava iz osiguranja, čak i kad drži polisu, bez pristanka lica čiji je interes osiguran i kome ona pripadaju.
Ugovarač osiguranja nije dužan predati polisu zainteresovanom licu dok mu ne budu naknađene premije koje je isplatio osiguravaču, kao i troškovi ugovora.
Ugovarač osiguranja ima pravo prvenstvene naplate ovih potraživanja iz dugovane naknade, kao i pravo da zahteva njihovu isplatu neposredno od osiguravača.
Osiguravač može istaći svakom korisniku osiguranja za tuđi račun sve prigovore koje po osnovu ugovora ima prema ugovaraču osiguranja.
Zastupnici osiguranja
Član 1418
Zastupnik osiguranja u smislu ovog zakonika jeste lice koje je osigurač ili zastupnik osiguranja ovlastio da profesionalno posreduje u zaključivanju ugovora o osiguranju ili da ih zaključuje.
Kad osigurač ovlasti zastupnika osiguranja da za njega posreduje u zaključenju ugovora o osiguranju, a ne odredi obim njegovih ovlašćenja, zastupnik je smatra ovlašćenim da smatra ovlašćenim da od ugovarača osiguranja, odnosno osiguranika prima zahteve koji se odnose na zaključenje ugovora o osiguranju, opozive takvih zahteva, kao i prijave koje se daju pre zaključenja ugovora i ostale izjave, da od osiguranika prima zahteve za produženje ili promenu ugovora o osiguranju i opozive takvih zahteva, izjavu o otkazu ugovora, raskidu ugovora i ostale izjave koje se odnose na odnos osiguranja, kao i prijave koje se daju u toku trajanja ugovora o osiguranju, i da osiguraniku preda polisu osiguranja ili polisu o produženju osiguranja koju je izdao osiguravač.
Ovaj zastupnik osiguranja je ovlašćen da prima plaćanja koja mu osiguranik duguje u vezi sa posredovanjem ili zaključenjem ugovora o osiguranju.
Ako je zastupnik osiguranja ovlašćen od osigurača za zaključenje ugovora, on pored ovlašćenja zastupnika iz st. 1 i 2 ovog člana ima ovlašćenje da ugovori izmenu ili produženje takvih ugovora, da naplaćuje premije, kao i da izjavi otkaz, odustanak i raskid ugovora.
Zastupnik ne može podizati tužbe u ime osigurača ako za to nije posebno ovlašćen, ali može biti tužen kao zastupnik osigurača za obaveze osigurača nastale njegovim radnjama u vezi sa zastupanjem.
Odredbe ugovora o osiguranju zaključenog od strane zastupnika osigurača koje nisu u saglasnosti sa opštim uslovima osiguranja i tarifom premije ništave su, izuzev ako ih osigurač naknadno odobri u roku od trideset dana od zaključenja ugovora, i pod uslovom da ugovorilac osiguranja nije u istom roku tražio njihovo poništenje.
Ako je osigurač ograničio ovlašćenja svog zastupnika, a to ugovaraču osiguranja nije bilo poznato, smatra se kao da ta ograničenja nisu ni postojala.
Ugovarač osiguranja, odnosno osiguranik snosi teret dokazivanja za predaju, ili sadržaj zahteva, ili ostalih izjava volje iz st. 2 i 4 ovog člana, kao i da je zastupniku platio premiju osiguranja
Teret dokazivanja u pogledu povrede obaveze prijavljivanja ili povrede drugih dužnosti od strane ugovarača osiguranja, odnosno osiguranika snosi osigurač.
Odredbe prethodnih stavova shodno se primenjuju na službenike osigurača, kojima je povereno posredovanje ili zaključivanje ugovora o osiguranju, i na lica koja kao zastupnici samostalno posreduju u zaključivanju ugovora i zaključuju ugovore o osiguranju, a da se time ne bave u okviru svoje profesionalne delatnosti.
Odsek 4.
OBAVEZE OSIGURANIKA, ODNOSNO UGOVARAČA OSIGURANJA
I Prijava okolnosti od značaja za ocenu rizika
Dužnost prijavljivanja
Član 1419
Prilikom zaključenja ugovora ugovarač osiguranja je dužan osiguraču da prijavi sve okolnosti koje su od značaja za ocenu rizika koje su mu poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate i koje su predmet jasnih i preciznih pitanja koje mu postavi osiguravač.
Ukoliko ugovarač osiguranja na zahtev osigurača prijavi okolnosti koje se odnose na tajnost podataka prema zakonu kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti, primljene podatke osigurač je dužan da čuva i koristi u skladu sa propisima o načinu prikupljanja, čuvanju i dostavljanju ličnih podataka.
Sankcije zbog povreda obaveze prijave
Član 1420
Kada ugovarač osiguranja prekrši dužnosti prijave okolnosti iz prethodnog člana, primenom st. 3 do 6 ovog člana osigurač ima pravo da predloži razumnu izmenu ugovora ili da otkaže ugovor.
Osigurač će o svojoj odluci zajedno sa informacijom o pravnim posledicama te odluke pismenim putem obavestiti ugovarača osiguranja u roku od mesec dana po saznanju ili kada je postalo očigledno da je ugovarač osiguranja prekršio obavezu iz tog člana.
Ako osigurač predloži izmenu, ugovor će nastaviti da traje prema predloženim izmenama, osim ako ugovarač osiguranja odbije takav predlog u roku od mesec dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, u kom slučaju, osigurač ima pravo da otkaže ugovor u roku od mesec dana od dana prijema pismenog obaveštenja ugovarača osiguranja kojim je odbio predložene izmene.
Osigurač nema pravo da otkaže ugovor ako ugovarač osiguranja koji je savestan prekrši obavezu prijave činjenica, osim ako osigurač dokaže da ne bi zaključio ugovor da je znao za spornu okolnost.
Otkaz ugovora proizvodi dejstvo mesec dana posle prijema pismenog obaveštenja iz stava 1 od strane ugovarača osiguranja, a izmena stupa na snagu u skladu sa sporazumom stranaka.
Ako osigurani događaj bude prouzrokovan nekim elementom rizika koji se može podvesti pod nemarno neprijavljivanje ili pogrešno predstavljanje rizika od strane ugovarača osiguranja i štetni događaj nastupi pre otkaza ili primene izmenjenih uslova ugovora, ne postoji obaveza osigurača na isplatu nadoknade iz osiguranja pod uslovom da osigurač ne bi zaključio ugovor da je znao za tu činjenicu.
Međutim, ako bi osigurač zaključio ugovor uz višu premiju ili prema drugačijim uslovima, nadoknada iz osiguranja plaća se srazmerno ili u skladu sa tim uslovima.
Izuzeci od sankcija
Član 1421
Sankcije propisane odredbama prethodnog člana primenjuju se u vezi sa pitanjem na koje nije odgovoreno ili datom informacijom koja je očigledno nepotpuna ili netačna; informacijom koja je trebalo da se prijavi ili informacijom koja je data netačno, koja nije bila bitna za razložnu odluku osigurača da uopšte zaključi ugovor ili da to učini prema ugovorenim uslovima; informacijom uz pomoć koje je osigurač naveo ugovarača osiguranja da poveruje da informaciju nije trebalo prijaviti; ili informacijom sa kojom je osigurač bio ili morao biti upoznat.
Prevara
Član 1422
Bez obzira na prava predviđena u članu 1391 osigurač ima pravo da otkaže ugovor i zadrži sve dospele premije, ako ga je ugovarač osiguranja povodom svojih obaveza iz člana 1390, na prevaru naveo da zaključi ugovor.
Obaveštenje o otkazu ugovora dostavlja se ugovaraču osiguranja u pismenoj formi u roku od dva meseca pošto osigurač sazna za prevaru.
Proširenje primene prethodnih članova
Član 1423
Odredbe prethodnih članova o posledicama netačne prijave ili prećutkivanja okolnosti od značaja za ocenu rizika primenjuju se i u slučajevima osiguranja zaključenih u ime i za račun drugoga, ili u korist trećeg, ili za tuđi račun, ili za račun koga se tiče, ako su ova lica znala za netačnost prijave ili prećutkivanje okolnosti od značaja za ocenu rizika.
Obaveza prijavljivanja okolnosti od značaja kod kolektivnih osiguranja
Član 1424
Kada se ugovor odnosi na više stvari ili više lica i kada ugovarač nije prijavio ili je netačno prijavio okolnosti od značaja za ocenu rizika koje se odnose samo na neke od ovih stvari ili lica, osiguranje ostaje na snazi u odnosu na ostale ukoliko iz okolnosti proizilazi da bi njih osigurač osigurao pod istim uslovima.
u slučaju kada je ugovoreno da će osiguranik ugovaraču da prijavi okolnosti od značaja, i osiguranik postupio na taj način, osigurač ne može osiguraniku da istakne prigovor da nije primio te prijave, s tim da ovo ne dolazi do primene kada je osiguranik imao razloga da veruje da te prijave neće biti prosleđene osiguraču.
Slučajevi u kojima se osigurač ne može pozivati na netačnost
ili nepotpunost prijave
Član 1425
Osigurač kome su u času zaključenja ugovora bile poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate okolnosti koje su od značaja za ocenu rizika, a koje je ugovarač osiguranja netačno prijavio ili prećutao, ne može se pozivati na netačnost prijave ili prećutkivanja.
Isto važi u slučaju kad je osigurač saznao za te okolnosti za vreme trajanja osiguranja, a nije se koristio zakonskim ovlašćenjima.
II Plaćanje premije
Dužnost plaćanja i primanja premije
Član 1426
Ugovarač osiguranja dužan je platiti premiju osiguranja, ali je osigurač dužan primiti isplatu premije od svakog lica koje ima pravni interes da ona bude plaćena.
Premija se plaća u ugovorenim rokovima, a ako treba da se isplati odjednom, plaća se prilikom zaključenja ugovora.
Mesto plaćanja premije je mesto u kome ugovarač osiguranja ima svoje sedište, odnosno prebivalište, ako ugovorom nije određeno neko drugo mesto.
Ako je ugovoreno da se premija plaća prilikom zaključenja ugovora, obaveza osigurača da isplati naknadu ili svotu određenu ugovorom počinje narednog dana od dana uplate premije.
Ako je ugovoreno da se premija plaća posle zaključenja ugovora, obaveza osigurača da isplati naknadu ili svotu određenu ugovorom počinje od dana određenog u ugovoru kao dana početka osiguranja.
Posledice neisplate premije
Član 1427
Ako ugovarač osiguranja premiju koja je dospela posle zaključenja ugovora ne plati do dospelosti, niti to učini koje drugo zainteresovano lice, ugovor o osiguranju prestaje po samom zakonu po isteku roka od trideset dana od kada je ugovaraču osiguranja uručeno preporučeno pismo osigurača sa obaveštenjem o dospelosti premije i nameri osigurača da ugovor raskine, ali s tim da taj rok ne može isteći pre nego što protekne trideset dana od dospelosti premije.
U svakom slučaju, ugovor o osiguranju prestaje po samom zakonu ako premija ne bude plaćena u roku od godine dana od dospelosti, a osigurač nije izjavio da ugovor želi da ostane na snazi.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na osiguranje života.
Plaćanje premije u ratama
Član 1428
Ukoliko je ugovoreno plaćanje godišnje premije u mesečnim ili drugim ratama, pravne posledice neplaćanja premije predviđene u prethodnom članu nastaju i u slučaju neplaćanja dospele rate premije.
Pravne posledice neplaćanja rata premije ugovorne strane mogu i drukčije urediti ugovorom.
III Obaveštavanje osigurača o promenama rizika
Povećanje rizika
Član 1429
Ugovarač osiguranja dužan je, kad je u pitanju osiguranje imovine, obavestiti osigurača o svakoj promeni okolnosti koja može biti od značaja za ocenu rizika, a kad je u pitanju osiguranje lica, onda samo ako je rizik povećan zbog toga stoje osigurano lice promenilo zanimanje.
On je dužan da bez odlaganja obavesti osigurača o povećanju rizika, ako je rizik povećan nekim njegovim postupkom, a ako se povećanje rizika dogodilo bez njegovog učešća, on je dužan da ga obavesti u roku od četrnaest dana od kad je za to saznao.
Ako je povećanje rizika toliko da osigurač ne bi zaključio ugovor da je takvo stanje postojalo u času njegovog zaključenja, on može raskinuti ugovor.
Ali, ako je povećanje rizika toliko da bi osigurač zaključio ugovor samo uz veću premiju da je takvo stanje postojalo u času zaključenja ugovora, on može ugovaraču osiguranja predložiti novu stopu premije.
Ako ugovarač osiguranja ne pristane na novu stopu premije u roku od četrnaest dana od prijema predloga nove stope, ugovor prestaje po samom zakonu.
Ali, ugovor ostaje na snazi i osigurač se više ne može koristiti ovlašćenjima da predloži ugovaraču osiguranja novu stopu premije ili da raskine ugovor, ako ne iskoristi ta ovlašćenja u roku od mesec dana od kad je ma na koji način doznao za povećanje rizika, ili ako još pre isteka toga roka na neki način pokaže da pristaje na produženje ugovora (ako primi premiju, isplati naknadu za osigurani slučaj koji se desio posle tog povećanja i sl).
Kad se osigurani slučaj dogodi u međuvremenu
Član 1430
Ako se osigurani slučaj dogodi pre nego što je osigurač obavešten o povećanju rizika ili pošto je obavešten o povećanju rizika, ali pre nego što je ugovor raskinuo ili postigao sporazum sa ugovaračem osiguranja o povećanju premije, naknada se smanjuje u srazmeri između plaćenih premija i premija koje bi trebalo platiti prema povećanom riziku.
Smanjenje rizika
Član 1431
U slučaju kad se posle zaključenja ugovora o osiguranju dogodilo smanjenje rizika, ugovarač osiguranja ima pravo zahtevati odgovarajuće smanjenje premije, računajući od dana kad je o smanjenju obavestio osigurača.
Ako osigurač ne pristane na smanjenje premije, ugovarač osiguranja može raskinuti ugovor.
Obaveza obaveštavanja o nastupanju osiguranog slučaja
Član 1432
Osiguranik je dužan izuzev u slučaju osiguranja života, obavestiti osigurača o nastupanju osiguranog slučaja najdalje u roku od tri dana od kad je to saznao.
Ako on ne izvrši ovu svoju obavezu u određeno vreme, dužan je naknaditi osiguraču štetu koju bi ovaj zbog toga imao.
Ništavost odredaba o gubitku prava
Član 1433
Ništave su odredbe ugovora koje predviđaju gubitak prava na naknadu ili svotu osiguranja, ako osiguranik posle nastupanja osiguranog slučaja ne izvrši neku od propisanih ili ugovorenih obaveza.
Odsek 5.
OBAVEZE OSIGURAČA
Isplata naknade ili ugovorene svote
Član 1434
Kad se dogodi osigurani slučaj, osigurač je dužan isplatiti naknadu ili svotu određenu ugovorom u ugovorenom roku koji ne može biti duži od četrnaest dana, računajući od kada je osigurač dobio obaveštenje da se osigurani slučaj dogodio.
Ali, ako je za utvrđivanje postojanja osiguračeve obaveze ili njenog iznosa potrebno izvesno vreme, ovaj rok počinje teći od dana kada je utvrđeno postojanje njegove obaveze i njen iznos.
Ako iznos osiguračeve obaveze ne bude utvrđen u roku određenom u prethodnim stavovima ovog člana, osigurač je dužan, na zahtev ovlašćenog lica, isplatiti iznos nespornog delà svoje obaveze na ime predujma.
Isključenje odgovornosti osigurača u slučaju namere i prevare
Član 1435
Ako je ugovarač osiguranja, osiguranik ili korisnik izazvao osigurani slučaj namerno ili prevarom, osigurač nije obavezan ni na kakva davanja, a suprotna ugovorna odredba nema pravnog dejstva.
Prigovori osigurača
Član 1436
Protiv zahteva donosioca polise, kao i zahteva kog drugog lica koje se na nju poziva, osigurač može istaći sve prigovore koje ima u vezi sa ugovorom prema licu sa kojim je zaključio ugovor o osiguranju.
Izuzetno, protiv zahteva trećeg lica u slučaju dobrovoljnog osiguranja od odgovornosti, i zahteva nosilaca određenih prava na osiguranoj strani, čije je pravo prešlo po samom zakonu sa uništene ili oštećene osigurane stvari na naknadu iz osiguranja, osigurač može istaći samo prigovore koji su nastali pre nego što se dogodio osigurani slučaj.
Odsek 6.
TRAJANJE OSIGURANJA
Početak dejstva osiguranja
Član 1437
Ako drukčije nije ugovoreno, ugovor o osiguranju proizvodi svoje dejstvo početkom narednog dana od dana koji je u polisi označen kao dan početka trajanja osiguranja, pa sve do svršetka poslednjeg dana roka za koji je osiguranje ugovoreno.
Raskid ugovora protekom vremena
Član 1438
Ako rok trajanja osiguranja nije određen ugovorom, svaka strana može raskinuti ugovor sa danom dospeća premije, obaveštavajući pismenim putem drugu stranu najkasnije tri meseca pre dospelosti premije.
Ako je osiguranje zaključeno na rok duži od godine dana (višegodišnja osiguranja) istekom svakog jednogodišnjeg perioda osiguranja svaka strana može bez navođenja razloga da otkaže ugovor upućujući drugoj ugovornoj strani preporučeno pismo najkasnije dva meseca pre isteka ovog perioda.
Pravo na otkaz ugovora po isteku svake godine trajanja osiguranja mora da bude naznačeno u polisi osiguranja.
Pravo na otkaz ugovora na kraju svakog jednogodišnjeg perioda osiguranja strane mogu drukčije ugovoriti kod ugovora o osiguranju života, individualnih ugovora o zdravstvenom osiguranju, kao i kod ugovora koje zaključuju pravna lica u okviru svoje profesionalne delatnosti.
Izdavanje i potpisivanje posebnih polisa osiguranja kojima se utvrđuje premija za kraći vremenski period u okviru ugovorenog roka trajanja osiguranja (tz. obračunske polise), nije od uticaja na postojanje ugovornog odnosa.
Ako na zahtev ugovarača osiguranja ili osigurača ugovor o grupnom osiguranju prestane, osigurač je u obavezi da o tome obavesti osiguranika; dejstva ugovora o osiguranju u tom slučaju u odnosu na osiguranika prestaju po isteku mesec dana posle dana kada je osigurač obavestio osiguranika o prestanku ugovora; ako dođe do prestanka ugovora o grupnom osiguranju života ili ako osiguranik prestane da bude član grupe na koju se odnosi ugovor o grupnom osiguranju, izuzev razloga koji se odnose na godine starosti, osiguranik ima pravo, bez obzira na zdravstveno stanje, na jednako pokriće po ceni individualne polise; nezavisno od toga, uslovi osiguranja mogu predvideti da osiguranik nema pravo na produžetak pokrića ako je obezbedio ili može da obezbedi istovetno pokriće drugim ugovorom o grupnom osiguranju; ukoliko osiguranik želi da nastavi osiguravajuće pokriće, on o tome mora da obavesti osigurača u roku od šest meseci od dana isteka pokrića.
Dejstva prestanka ugovora o kolektivnom osiguranju
Član 1439
Ako na zahtev ugovarača osiguranja ili osigurača ugovor o grupnom osiguranju prestane, osigurač je u obavezi da o tome obavesti osiguranika; dejstva ugovora o osiguranju u tom slučaju u odnosu na osiguranika prestaju po isteku mesec dana posle dana kada je osigurač obavestio osiguranika o prestanku ugovora; ako dođe do prestanka ugovora o grupnom osiguranju života ili ako osiguranik prestane da bude član grupe na koju se odnosi ugovor o grupnom osiguranju, izuzev razloga koji se odnose na godine starosti, osiguranik ima pravo, bez obzira na zdravstveno stanje, na jednako pokriće po ceni individualne polise; nezavisno od toga, uslovi osiguranja mogu predvideti da osiguranik nema pravo na produžetak pokrića ako je obezbedio ili može da obezbedi istovetno pokriće drugim ugovorom o grupnom osiguranju; ukoliko osiguranik želi da nastavi osiguravajuće pokriće, on o tome mora da obavesti osigurača u roku od šest meseci od dana isteka pokrića.
Prećutno produženje ugovora
Član 1440
Ako ugovor o osiguranju ima određeno trajanje, ugovor prestaje protekom naznačenog roka, osim ako je ugovoreno da se može prećutno produžiti, s tim da se produženje ne može ugovoriti za period koji bi bio duži od godine dana.
Po isteku ugovorenog roka osiguranje se prećutno produžava svaki put za godinu dana ako polisom nije određen neki kraći rok.
Kod ugovora o osiguranju fizičkih lica, van okvira njihove profesionalne delatnosti, osigurač je u obavezi da obavesti osiguranika najmanje 15 dana pre isteka roka trajanja ugovora o produženju ugovora i ostavi mu rok od 20 dana od dana slanja obaveštenja u kome može da odustane od produženja ugovora, a ako to ne učini, osiguranik može da odustane od produženja ugovora u svako doba.
Ugovor koji je prećutno produžen ne smatra se novim ugovorom, već nastavlja da proizvodi dejstva pod istim uslovima kao i prvobitno zaključen ugovor od momenta produženja (kontinuitet pokrića).
Ugovorom se ne može isključiti utvrđeno pravo svake strane da raskine ugovor, niti odrediti duži rok od godine dana za prećutno produženje ugovora.
Odredbe ovog člana ne važe za osiguranje života.
Uticaj stečaja ili likvidacije na osiguranje
Član 1441
U slučaju stečaja ili likvidacije jedne od strana ugovornica, svaka strana može da raskine ugovor o osiguranju, ali ne pre isteka roka od trideset dana od otvaranja stečaja ili likvidacije (ili: trideset dana od dana kada je saznala za otvaranje stečaja ili likvidacije).
U svakom slučaju ugovor o osiguranju prestaje danom donošenja rešenja o zaključenju stečajnog odnosno likvidacionog postupka.
U slučaju raskida ugovora iz stava 1. ovog člana, dejstvo raskida se proteže samo na budućnost, te stečajnoj masi ugovarača pripada odgovarajući deo premije prema vremenu trajanja osiguranja.
Odeljak 2.
OSIGURANJE IMOVINE
Odsek 1.
OPŠTE ODREDBE
Interes osiguranja
Član 1442
Ugovor o osiguranju imovine može zaključiti svako lice ili se može zaključiti u korist svakog lica koje ima interes da se ne dogodi osigurani slučaj, pošto bi inače pretrpelo neki materijalni gubitak.
Prava iz osiguranja mogu imati samo lica koja su u času nastanka štete imala na osiguranom predmetu pravno dozvoljen materijalni interes da se osigurani slučaj ne dogodi.
Svrha osiguranja imovine
Član 1443
Osiguranjem imovine obezbeđuje se naknada za štetu koja bi se desila u imovini osiguranika zbog nastupanja osiguranog slučaja.
Iznos naknade ne može biti veći od štete koju je osiguranik pretrpeo nastupanjem osiguranog slučaja.
Kod osiguranja useva i plodova i ostalih proizvoda zemlje iznos štete utvrđuje se s obzirom na vrednost koju bi imali u vreme sabiranja, ako nije drukčije ugovoreno.
Punovažne su odredbe ugovora kojima se iznos naknade ograničava na manji iznos od iznosa štete.
Pri utvrđivanju iznosa štete uzima se u obzir izmakla dobit ukoliko ugovorom nije isključena.
Ako se u toku istog perioda osiguranja dogodi više osiguranih slučajeva jedan za drugim, naknada iz osiguranja za svaki od njih određuje se i isplaćuje u potpunosti s obzirom na celu svotu osiguranja, bez njenog umanjenja za iznos ranije isplaćenih naknada u tom periodu.
Ako je ugovorom o osiguranju vrednost osigurane stvari sporazumno utvrđena, naknada se određuje prema toj vrednosti, izuzev ako osigurač dokaže daje ugovorena vrednost znatno veća od stvarne vrednosti, a za tu razliku ne postoji opravdan razlog (kao na primer, osiguranje upotrebljavane stvari na vrednost takve nove stvari, ili osiguranje subjektivne vrednosti).
Sprečavanje osiguranog slučaja i spasavanje
Član 1444
Osiguranik je dužan preduzeti propisane, ugovorene i sve ostale mere potrebne da se spreči nastupanje osiguranog slučaja, a ako osigurani slučaj nastupi, dužan je preduzeti sve što je u njegovoj moći da se ograniče njegove štetne posledice.
Osigurač je dužan naknaditi troškove, gubitke, kao i druge štete prouzrokovane razumnim pokušajem da se otkloni neposredna opasnost nastupanja osiguranog slučaja, kao i pokušajem da se ograniče njegove štetne posledice, pa i onda ako su ti pokušaji ostali bez uspeha.
Osigurač je dužan dati ovu naknadu čak i ako ona zajedno sa naknadom štete od osiguranog slučaja prelazi svotu osiguranja.
Ako osiguranik ne ispuni svoju obavezu sprečavanja osiguranog slučaja ili obavezu spašavanja, a za to nema opravdanja, obaveza osigurača smanjuje se za onoliko za koliko je nastala veća šteta zbog tog neispunjenja.
Prepuštanje oštećene osigurane stvari
Član 1445
Ako drukčije nije ugovoreno, osiguranik nema pravo da posle nastupanja osiguranog slučaja prepusti osiguraču oštećenu stvar i da od njega zahteva isplatu pune svote osiguranja.
Propast stvari usled događaja koji nije predviđen u polisi
Član 1446
Ako osigurana stvar ili stvar u vezi sa čijom je upotrebom zaključeno osiguranje od odgovornosti propadne za vreme perioda osiguranja usled nekog događaja koji nije predviđen u polisi, ugovor prestaje da važi dalje, a osigurač je dužan vratiti ugovaraču osiguranja deo premije srazmerno preostalom vremenu.
Kad jedna od više stvari obuhvaćenih jednim ugovorom propadne usled nekog događaja koji nije predviđen u polisi, osiguranje ostaje na snazi i dalje u pogledu ostalih stvari uz potrebnog smanjenja premije zbog smanjenja predmeta osiguranja.
Odsek 2.
OGRANIČENJE OSIGURANIH RIZIKA
Štete pokrivene osiguranjem
Član 1447
Osigurač je dužan naknaditi štete nastale slučajno ili krivicom ugovarača osiguranja, osiguranika ili korisnika osiguranja, izuzev ako je u pogledu određene štete ova njegova obaveza izrično isključena ugovorom o osiguranju.
On ne odgovara za štetu koju su ta lica prouzrokovala namerno, te je ništava odredba u polisi koja bi predviđala njegovu odgovornost i u tom slučaju.
Ali, ukoliko se ostvario osigurani slučaj osigurač je dužan naknaditi svaku štetu prouzrokovanu od nekog lica za čije postupke osiguranik odgovara po ma kom osnovu, bez obzira na to da li je šteta prouzrokovana nepažnjom ili namerno.
Za isplaćenu naknadu iz osiguranja osigurač ima pravo regresa prema licima koja su prouzrokovala štetu kada ona, prema zakonu ili opštim uslovima osiguranja, nisu pokrivena osiguranjem (gubitak prava iz osiguranja).
Prema licima za čije postupke osiguranik odgovara u smislu ovog člana, podrazumevaju se i lica koja istupaju u svojstvu organa pravnog lica osiguranika.
Šteta prouzrokovana nedostacima osigurane stvari
Član 1448
Osigurač ne odgovara za štetu na osiguranoj stvari koja potiče od njenih nedostataka, osim ako je drukčije ugovoreno.
Štete prouzrokovane ratnim rizicima
Član 1449
Osigurač nije dužan naknaditi štete prouzrokovane ratnim operacijama ili pobunama, osim ako je drukčije ugovoreno.
Osiguravač je dužan dokazati daje šteta prouzrokovana ratnim rizicima.
Odsek 3.
NADOSIGURANJE I UGOVOR SA VIŠE OSIGURAČA
Nadosiguranje
Član 1450
Ako se pri zaključenju ugovora jedna strana posluži prevarom i tako ugovori svotu osiguranja veću od stvarne vrednosti osigurane stvari, druga strana može tražiti poništenje ugovora.
Ako je ugovorena svota osiguranja veća od vrednosti osigurane stvari, a pri tome ni jedna strana nije postupila nesavesno, ugovor ostaje na snazi, svota osiguranja se snižava do iznosa stvarne vrednosti osigurane stvari, a premije se srazmerno smanjuju.
U slučaju poništenja ugovora iz stava 1. ovog člana savesni osigurač zadržava primljene premije i ima pravo na nesmanjenu premiju za tekući period osiguranja, a u slučaju smanjenja sume osiguranja na osnovu stava 2. ovog člana suma osiguranja se smanjuje od dana kad je sniženje zatraženo, a od istog dana se smanjuje i premija na iznos koji odgovara sniženoj sumi osiguranja.
Naknadno smanjenje vrednosti
Član 1451
Ako se osigurana vrednost smanji za vreme trajanja osiguranja, svaka ugovorna strana ima pravo na odgovarajuće sniženje svote osiguranja i premije, počev od dana kada je svoj zahtev za sniženje saopštila drugoj strani.
Višestruko i dvostruko osiguranje
Član 1452
Ako je neka stvar osigurana kod dva ili više osigurača od istog rizika, za isti interes i za isto vreme, tako da zbir svota osiguranja ne prelazi vrednost te stvari (višestruko osiguranje), svaki osigurač odgovara za izvršenje u potpunosti obaveza nastalih iz ugovora koji je on zaključio.
Ako, pak, zbir svota osiguranja prelazi vrednost osigurane stvari (dvostruko osiguranje), a pri tome ugovarač osiguranja nije postupio nesavesno, sva ta osiguranja su punovažna, i svaki osigurač ima pravo na ugovorenu premiju za period osiguranja u toku, a osiguranik ima pravo zahtevati od svakog pojedinog osigurača naknadu prema ugovoru zaključenom sa njim, ali ukupno ne više od iznosa štete.
Kad se dogodi osigurani slučaj, ugovarač osiguranja dužan je obavestiti o tome svakog osigurača istog rizika i saopštiti mu imena i adrese ostalih osigurača, kao i svote osiguranja pojedinih ugovora zaključenih sa njima.
Po isplati naknade osiguraniku svaki osigurač snosi deo naknade u srazmeri u kojoj stoji svota osiguranja na koju se on obavezao prema ukupnom zbira svota osiguranja, te osigurač koji je platio više ima pravo zahtevati od ostalih osigurača naknadu više plaćenog.
Ako je neki ugovor zaključen bez naznačenja svote osiguranja ili uz neograničeno pokriće smatra se kao ugovor zaključen uz najvišu svotu osiguranja.
Za deo osigurača koji ne može da plati, odgovaraju ostali osigurači srazmerno svojim delovima.
Ako je ugovarač osiguranja zaključio ugovor o osiguranju kojim je nastalo dvostruko osiguranje ne znajući za ranije zaključeno osiguranje, on može, bez obzira na to da li je ranije osiguranje zaključio on ili neko drugi, u roku od mesec dana od kada je saznao za to osiguranje, zahtevati odgovarajuće sniženje svote osiguranja i premije docnijeg osiguranja, ali osigurač zadržava primljene premije i ima pravo na premiju za tekući period.
Ako je do dvostrukog osiguranja došlo zbog smanjenja vrednosti osigurane stvari za vreme trajanja osiguranja, ugovarač osiguranja ima pravo na odgovarajuća sniženja svota osiguranja i premija, počev od dana kada je svoj zahtev za sniženje saopštio osiguraču.
Ako je pri nastanku dvostrukog osiguranja ugovarač osiguranja postupio nesavesno svaki osigurač može tražiti poništenje ugovora, zadržati primljene premije i zahtevati nesmanjenu premiju za tekući period.
Saosiguranje
Član 1453
Kad je ugovor o osiguranju zaključen sa više osigurača koji su se sporazumeli o zajedničkom snošenju i raspodeli rizika (saosiguranje), svaki osigurač naznačen u polisi osiguranja odgovara osiguraniku za potpunu naknadu.
Odsek 4.
PODOSIGURANJE
Član 1454
Kad se utvrdi da je u početku odnosnog perioda osiguranja vrednost osigurane stvari bila veća od svote osiguranja, iznos naknade koju duguje osigurač smanjuje se srazmerno, izuzev ako je drukčije ugovoreno.
Osigurač je dužan dati potpunu naknadu sve do iznosa svote osiguranja, ako je ugovoreno da odnos između vrednosti stvari i svote osiguranja nema značaja za određivanje iznosa naknade.
1 Napomena: Autorski i izdavački ugovori su u važećem pravnom sistemu Republike Srbije regulisan čl. 67-78 Zakona o autorskim i srodnim pravima ("Službeni glasnik R. Srbije", br. 104/2009). Međutim, ovde je tekst autorskog ugovora regulisan detaljnije u vezi sa pitanjima koja se postavljaju u praktičnoj primeni sa namerom da se u javnoj diskusiji, komparacijom pojedinih odredaba, dođe do što boljih zakonskih rešenja.
Odsek 5.
PRELAZ UGOVORA I ISPLATA NAKNADE IZ OSIGURANJA DRUGOME
Prelaz ugovora na pribavioca osigurane stvari
Član 1455
U slučaju otuđenja osigurane stvari, kao i stvari u vezi sa čijom je upotrebom zaključeno osiguranje od odgovornosti, prava i obaveze ugovarača osiguranja prelaze po samom zakonu na pribavioca, osim ako drukčije nije ugovoreno.
Ali, ako je otuđen samo jedan deo osiguranih stvari koji u pogledu osiguranja ne čine zasebnu celinu, ugovor o osiguranju prestaje po samom zakonu u pogledu otuđenih stvari.
U slučaju kad se zbog otuđenja stvari poveća ili smanji verovatnoća nastupanja osiguranog slučaja, primenjuju se opšte odredbe o povećanju ili smanjenju rizika.
Ugovarač osiguranja koji ne obavesti osigurača da je osigurana stvar otuđena, ostaje u obavezi na plaćanje premija koje dospevaju i posle dana otuđenja.
Osigurač i pribavilac osigurane stvari mogu odustati od osiguranja uz otkazni rok od petnaest dana, s tim što su otkaz dužni podneti najdalje u roku od trideset dana od saznanja za otuđenje.
Ugovor o osiguranju ne može se raskinuti ako je polisa osiguranja izdata na donosioca ili po naredbi.
Dodeljivanje naknade nosiocima zaloge i drugih prava
Član 1456
Posle nastupanja osiguranog slučaja, založna prava i ostala prava koja su ranije postojala na osiguranoj stvari imaju za predmet dugovanu naknadu, kako u slučaju osiguranja sopstvene stvari, tako i u slučaju osiguranja tuđih stvari zbog obaveze njihovog čuvanja i vraćanja, te osigurač ne može isplatiti naknadu osiguraniku bez saglasnosti nosilaca tih prava.
Ova lica mogu zahtevati neposredno od osigurača da im u granicama svote osiguranja i prema zakonskom redu isplati njihova potraživanja.
Međutim, ako u času isplate osigurač nije znao niti je mogao znati za ta prava, izvršena isplata naknade osiguraniku ostaje punovažna.
Odsek 6.
PRELAZ OSIGURANIKOVIH PRAVA PREMA ODGOVORNOM LICU NA OSIGURAČA (SUBROGACIJA)
Član 1457
Isplatom naknade iz osiguranja prelaze na osigurača, po samom zakonu, do visine isplaćene naknade sva osiguranikova prava prema licu koje je po ma kom osnovu odgovorno za štetu.
Ako je krivicom osiguranika onemogućen ovaj pre laz prava na osigurače, u potpunosti ili delimično, osigurač se oslobađa u odgovarajućoj meri svoje obaveze prema osiguraniku.
Prelaz prava sa osiguranika na osigurača ne može biti na štetu osiguranika, te ako je naknada koju je osiguranik dobio od osigurača iz bilo kog uzroka niža od štete koju je pretrpeo, osiguranik ima pravo da mu se iz sredstava odgovornog lica isplati ostatak naknade pre isplate osiguračevog potraživanja po osnovu prava koja su prešla na njega.
Izuzetno od pravila o prelazu osiguranikovih prava na osigurača, ova prava ne prelaze na osigurača ako je štetu prouzrokovalo lice u srodstvu u pravoj liniji sa osiguranikom ili lice za čije postupke osiguranik odgovara, ili koje živi sa njim u istom domaćinstvu, ili lice koje je radnik osiguranika, osim ako su ta lica štetu prouzrokovala namerno.
Ali ako je neko od lica pomenutih u prethodnom stavu bilo osigurano od odgovornosti, osigurač može zahtevati od njegovog osigurača naknadu iznosa koji je isplatio osiguraniku.
Odsek 7.
OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI
Osigurani slučaj
Član 1458
Ugovorom o osiguranju se određuje da li će obaveza osigurača da nastupi u momentu štetnog događaja, ili u momentu podizanja odštetnog zahteva.
Međutim, ako je pokrivena odgovornost fizičkog lica van njegove profesionalne aktivnosti, obaveza osigurača nastupa u momentu štetnog događaja.
Zakonom se može odrediti jedan od načina nastanka osiguranog slučaja kod pokrića posebnih vrsta odgovornosti.
Osigurač je obavezan da prilikom zaključenja ugovora posebnom pismenom izjavom uz polisu osiguranja od odgovornosti obavesti osiguranika koji se događaj smatra relevantnim za nastanak obaveze osigurača (štetni događaj ili podizanje odštetnog zahteva), kao i posledicama koje nastaju u jednom od ova dva slučaja kod sukcesije ugovora.
Osigurani slučaj u momentu štetnog događaja
Član 1459
Ukoliko nije drukčije ugovoreno, obaveza osigurača nastaje u momentu štetnog događaja za čije posledice postoji odgovornost osiguranika (osigurani slučaj).
Smatra se da je osigurani slučaj nastao onog momenta kada je takav događaj počeo da se ostvaruje.
Jednim osiguranim slučajem smatra se i više vremenski povezanih šteta, ako su one posledica istog uzroka.
Osigurač je u obavezi samo ako je štetni događaj nastao za vreme važnosti osiguranja.
Odgovornost osigurača odnosi se i na štetne posledice koje su u uzročnoj vezi sa štetnim događajem, a koje se mogu ostvariti i posle prestanka ugovora o osiguranju
Štetni događaj koji je nastao za vreme važenja osiguranja, a čiji je uzrok iz perioda koji prethodi zaključenju ugovora o osiguranju, pokriven je osiguranjem samo ako ugovaraču osiguranja ili osiguraniku do početka osiguranja nije bio poznat ili nije mogao biti poznat uzrok iz koga štetni događaj potiče.
Za štetne posledice prouzrokovane osiguranim slučajem koje nastanu po isteku osiguranja ugovorom se može ograničiti odgovornost osigurača za određeni vremenski period, s tim da ovo ograničenje nema uticaja na zastarelost potraživanja iz ovog zakonika.
Osigurani slučaj u momentu podizanja odštetnog zahteva
Član 1460
Ugovorom se može predvideti nastupanje obaveze osigurača u momentu podizanja odštetnog zahteva oštećenog lica pod uslovom da se štetni događaj dogodio u vreme trajanja ugovora i kada je prvi odštetni zahtev upućen osiguraniku ili njegovom osiguraču između prvog dana kada pokriće zasniva dejstvo i isteka dodatnog roka od dana prestanka ugovora.
Ugovoreni dodatni rok ne može biti kraći od 3 (ili: 5), (ili: 10) godina.
Visina pokrića u dodatnom roku ne može biti manja od pokrića koje je zahtevano u godini koja prethodi datumu prestanka ugovora.
Zakonom mogu biti određeni uslovi dužeg roka i većeg dodatnog pokrića za pojedine vrste osiguranja.
Osigurač neće pružiti osiguraniku pokriće za štetu ako utvrdi da je osiguranik znao za štetni događaj u vreme zaključenja ugovora o osiguranju.
Prestaje pravo na naknadu iz osiguranja ako do isteka ugovorenog dodatnog roka ne bude podignut odštetni zahtev prema osiguraču.
Pravna zaštita osiguranika
Član 1461
Osigurač snosi troškove spora i druge opravdane troškove radi utvrđivanja osiguranikove obaveze u granicama svote osiguranja
Iz osiguranja se naknađuju i troškovi mera preduzetih na zahtev osigurača ili u dogovoru sa njim, radi zaštite od neopravdanih i preteranih zahteva trećih oštećenih lica.
Sopstveno pravo oštećenog i direktna tužba
Član 1462
U slučaju osiguranja od odgovornosti, oštećeno lice može zahtevati neposredno od osigurača naknadu štete koju je pretrpelo događajem za koji odgovara osiguranik, ali najviše do iznosa osiguračeve obaveze.
Oštećeno lice ima, od dana kada se dogodio osigurani slučaj, sopstveno pravo na naknadu iz osiguranja te je svaka docnija promena u pravima osiguranika prema osiguraču bez uticaja na pravo oštećenog lica na naknadu.
Osigurač i osiguranik koji je odgovoran za prouzrokovanu štetu odgovaraju kao solidarni dužnici.
Regresna prava osigurača prema odgovornom licu
Član 1463
Osigurač koji naknadi štetu oštećenom licu ima pravo regresa prema osiguraniku ili drugom licu koje je prouzrokovalo štetu, ako ova lica na osnovu zakona ili opštih uslova osiguranja nisu pokrivena osiguranjem (gubitak prava iz osiguranja).
Obavezno osiguranje od odgovornosti
Član 1464
Obavezno osiguranje od odgovornosti postoji u slučajevima kada je takva obaveza propisana posebnim zakonom (obavezno osiguranje).
Obavezno osiguranje se zaključuje sa društvom za osiguranje koje je od Narodne banke Srbije dobilo dozvolu da obavlja te poslove u Republici Srbiji.
Minimalna suma osiguranja
Član 1465
Zakonom kojim se uvodi obavezno osiguranje ili posebnim ovlašćenjem na osnovu zakona, određuje se najniža suma osiguranja za svaki osigurani slučaj i suma osiguranja za sve osigurane slučajeve u jednoj godini osiguranja
Ugovorom o osiguranju može se bliže odrediti sadržina i obim obaveznog osiguranja, ukoliko se time ne ugrožava ostvarenje cilja obaveznog osiguranja i ako drukčije nije propisano zakonom.
Samopridržaj se ne može odbijati od iznosa nadoknade protiv trećeg lica i saosiguranog lica.
Rangiranje više zahteva
Član 1466
Ako zahtevi za naknadu štete, koja se duguje na osnovu jednog istog štetnog događaja, premašuju sumu osiguranja, suma osiguranja se isplaćuje licima kojima se duguje naknada prema sledećem redosledu (ako je reč o zahtevima istog ranga isplaćuje se prema odnosu njihovih iznosa):
1. Zahtevi zbog šteta nanetih ličnosti, ukoliko oštećeni ne mogu dobiti naknadu štete od štetnika, od osiguravača koji nije njegov osiguravač od odgovornosti, od nosioca socijalnog osiguranja ili od nekog trećeg lica;
2. Zahtevi zbog ostalih šteta koje trpe fizička i pravna lica, ukoliko oštećeni ne mogu dobiti naknadu štete od štetnika, osiguravača koji nije osiguravač od odgovornosti ili od trećeg lica;
3. Zahtevi koji su preneti na osiguravača ili neko treće lice zbog štete nanete ličnosti i ostalih šteta;
4. Zahtevi koji su preneti na nosioca socijalnog osiguranja;
5. Svi ostali zahtevi.
Ako se suma osiguranja iscrpi u skladu sa rangiranim zahtevima, podnosilac zahteva koji je prethodno trebalo da bude namiren, a koji nije bio uzet u obzir prilikom raspodele sume osiguranja, ne može se naknadno pozivati na odredbu stav 1 ovog člana, ukoliko osiguravač nije računao, niti je morao računati sa podnošenjem ovog zahteva.
Proširenje pravosnažnosti sudske presude
Član 1467
Ukoliko je pravosnažnom presudom utvrđeno da trećem licu ne pripada zahtev za naknadu štete, presuda deluje i u korist osiguranika ako je doneta u sporu između trećeg lica i osigurača, a ako je doneta u sporu između trećeg lica i osiguranika, deluje i u korist osigurača.
Odeljak 3.
OSIGURANJE LICA
Odsek 1.
OPŠTE ODREDBE
Utvrđivanje osigurane svote
Član 1468
U ugovorima o osiguranju lica (osiguranje života i osiguranje od nesrećnog slučaja) visina osigurane svote, koju je osigurač dužan isplatiti kad nastupi osigurani slučaj, utvrđuje se u polisi prema sporazumu ugovornih strana.
Polisa osiguranja života
Član 1469
Pored sastojaka koje mora imati svaka polisa, u polisi osiguranja života moraju biti naznačeni: ime i prezime lica na čiji se život odnosi osiguranje, datum njegovog rođenja i događaj ili rok od koga zavisi nastanak prava da se zahteva isplata osigurane svote.
Polisa osiguranja života može glasiti na određeno lice ili po naredbi, ali ne može glasiti na donosioca.
Za punovažnost indosamenta polise po naredbi potrebno je da sadrži ime korisnika, datum indosiranja i potpis indosanta.
Netačna prijava starosti osiguranika
Član 1470
Izuzetno od opštih odredbi ove glave i posledicama netačnih prijava i prećutkivanja okolnosti od značaja za ocenu rizika, za netačne prijave godina života u ugovorima o osiguranju života važe sledeća pravila:
Ugovor o osiguranju života je ništav, i osigurač je dužan u svakom slučaju vratiti sve primljene premije, ako su prilikom njegovog zaključenja netačno prijavljene godine života osiguranika a njegove stvarne godine života prelaze granicu do koje osigurač po svojim uslovima i tarifama vrši osiguranje života;
Ako je netačno prijavljeno da osiguranik ima manje godina, a njegove stvarne godine života ne prelaze granicu do koje osigurač vrši osiguranje života ugovor je punovažan, a osigurana svota se smanjuje u srazmeri ugovorene premije i premije predviđene za osiguranje života lica osiguranikovih godina;
Kad osiguranik ima manje godina nego što je prijavljeno prilikom zaključenja ugovora, premija se smanjuje na odgovarajući iznos, a osigurač je dužan vratiti razliku između primljenih premija i premija na koje ima pravo.
Posledice neplaćanja premije i smanjenje osigurane svote
Član 1471
Ako ugovarač osiguranja života ne plati neku premiju o dospelosti, osigurač nema pravo da njenu isplatu traži sudskim putem.
Ako ugovarač osiguranja na poziv osigurača, koji mu mora biti dostavljen preporučenim pismom, ne isplati dospelu premiju u roku određenom u tom pismu, a koji ne može biti kraći od mesec dana, računajući od kada mu je pismo uručeno, niti to učini koje drugo zainteresovano lice, osigurač može samo, ako su dotle plaćene bar tri godišnje premije, izjaviti ugovaraču osiguranja da smanjuje osiguranu svotu na iznos otkupne vrednosti osiguranja, a u suprotnom slučaju da raskida ugovor.
Ako se osigurani slučaj dogodio pre raskida ugovora ili smanjenja osigurane svote, smatra se kao daje osigurana svota smanjena odnosno daje ugovor raskinut, prema tome da li su premije bile plaćene bar za tri godine ili ne.
Osiguranje trećeg lica
Član 1472
Osiguranje života može se odnositi na život ugovarača osiguranja ili na život nekog trećeg.
Isto važi i za osiguranje od nesrećnog slučaja.
Ako se osiguranje života odnosi na slučaj smrti nekog trećeg, za punovažnost ugovora potrebna je njegova pismena saglasnost data u polisi ili u odvojenom pismenu, prilikom potpisivanja polise, sa naznačenjem osigurane svote.
Odredbe prethodnog stava ne primenjuju se na kolektivna osiguranja.
Osiguranje za slučaj smrti maloletnika i lica lišenih poslovne sposobnosti
Član 1473
Ništavo je osiguranje života za slučaj smrti trećeg lica mlađeg od četrnaest godina, kao i lica potpuno lišenog poslovne sposobnosti, te je osigurač dužan vratiti ugovaraču osiguranja sve premije primljene po osnovu takvog ugovora.
Za punovažnost osiguranja života za slučaj smrti trećeg lica starijeg od četrnaest godina potrebna je pismena saglasnost njegovog zakonskog zastupnika, kao i pismena saglasnost svakog osiguranog lica, izuzev kod kolektivnih osiguranja.
Sopstveno i neposredno pravo korisnika kod kolektivnih osiguranja
Član 1474
Kod kolektivnih osiguranja lica (osiguranje života i osiguranje od nesrećnog slučaja) korisnik ima, od momenta nastanka osiguranog slučaja, direktno pravo prema osiguraču.
Kumuliranje naknade i osigurane svote
Član 1475
U osiguranju lica, osiguravač koji je isplatio osiguranu svotu ne može imati ni po kom osnovu pravo na naknadu od trećeg lica odgovornog za nastupanje osiguranog slučaja.
Pravo na naknadu od trećeg lica odgovornog za nastupanje osiguranog slučaja, pripada osiguraniku, odnosno korisniku, nezavisno od njegovog prava na osiguranu svotu.
Odsek 2.
ISKLJUČENI RIZICI
Samoubistvo osiguranika
Član 1476
Ugovorom o osiguranju za slučaj smrti nije obuhvaćen rizik samoubistva osiguranika ako se desilo u prvoj godini osiguranja.
U slučaju da se samoubistvo dogodilo u roku od tri godine od dana zaključenja ugovora osigurač nije dužan da isplati korisniku osiguranu svotu, nego samo matematičku rezervu ugovora.
Namerno ubistvo osiguranika
Član 1477
Osigurač se oslobađa obaveze da korisniku isplati osiguranu svotu ako je ovaj namerno izazvao smrt osiguranika, ali je dužan, ako su dotle bile uplaćene bar tri godišnje premije, isplatiti matematičku rezervu iz ugovora ugovaraču osiguranja, a ako je on osiguranik, njegovim naslednicima.
Namerno prouzrokovanje nesrećnog slučaja
Član 1478
Osigurač se oslobađa obaveze iz ugovora o osiguranju od nesrećnog slučaja ako je osiguranik namerno prouzrokovao nesrećni slučaj.
Ratni rizici
Član 1479
Ako je smrt osiguranika prouzrokovana ratnim rizicima osigurač, ako što drugo nije ugovoreno, nije dužan isplatiti korisniku osiguranu svotu, ali je dužan isplatiti mu matematičku rezervu iz ugovora.
Ako nije što drugo ugovoreno, osigurač se oslobađa obaveze iz ugovora o osiguranju od nesrećnog slučaja, ako je nesrećni slučaj prouzrokovan ratnim rizicima.
Alternativa: U prethodnim stavovima reči: "ratnim operacijama", zamenjuju se recima: "ratnim rizicima".
Ugovorno isključenje rizika
Član 1480
Ugovorom o osiguranju za slučaj smrti ili od nesrećnog slučaja mogu biti isključeni iz osiguranja i drugi rizici.
Odsek 3.
PRAVA UGOVARAČA OSIGURANJA PRE NASTUPANJA OSIGURANOG SLUČAJA
Otkup
Član 1481
Na zahtev ugovarača osiguranja života zaključenog za ceo život osiguranika, osigurač je dužan isplatiti mu otkupnu vrednost polise, ako su dotle plaćene bar tri godišnje premije.
U polisi moraju biti navedeni uslovi pod kojima ugovorna strana može zahtevati isplatu njene otkupne vrednosti, kao i način kako se ta vrednost izračunava, saglasno uslovima osiguranja.
Pravo zahtevati otkup ne mogu vršiti poverioci ugovarača osiguranja, kao ni korisnik osiguranja, ali će otkupna vrednost biti isplaćena korisniku na njegov zahtev, ako je određivanje korisnika neopozivo.
Izuzetno od prethodnog stava, otkup polise može zahtevati poverilac kome je polisa predata u zalogu, ako potraživanja radi čijeg je osiguranja data zaloga ne bude namireno o dospelosti.
Ako se posle zahteva za otkup, a pre isplate otkupne vrednosti polise, dogodi osigurani slučaj, korisnik nema pravo na osiguranu svotu, nego samo na iznos otkupne vrednosti.
Predujam
Član 1482
Na traženje ugovarača osiguranja života zaključenog za ceo život osiguranika, može mu osigurač isplatiti unapred deo osigurane svote do visine otkupne vrednosti polise, koji ugovarač osiguranja može vratiti docnije.
Na primljeni predujam ugovarač osiguranja dužan je plaćati određenu kamatu.
Ako ugovarač osiguranja zadocni sa plaćanjem dospele kamate, postupiće se kao daje zahtevao otkup.
U polisi osiguranja moraju biti navedeni uslovi davanja predujma, mogućnost da se iznos primljen na ime predujma vrati osiguraču, visina kamatne stope, posledice neplaćanja dospele kamate, kako je određeno uslovima osiguranja.
Zalaganje polise
Član 1483
Polisa osiguranja života može biti data u zalogu.
Zalaganje polise ima dejstvo prema osiguraču samo ako je pismeno obavešten da je polisa založena određenom poveriocu.
Kad polisa glasi po naredbi, zalaganje se vrši indosamentom.
Odsek 4.
OSIGURANJE ŽIVOTA U KORIST TREĆEG LICA
Određivanje korisnika
Član 1484
Ugovarač osiguranja života može ugovorom, kao i nekim docnijim pravnim poslom, pa i zaveštanjem, odrediti lice kome će pripasti prava iz ugovora.
Ako se osiguranje odnosi na život nekog drugog lica, za određivanje korisnika potrebna je i njegova pismena saglasnost.
Korisnik ne mora biti određen po imenu, dovoljno je ako akt sadrži nužne podatke za njegovo određivanje.
Kad su za korisnike određena deca ili potomci, korist pripada i onima koji su rođeni docnije, a korist namenjena suprugu pripada licu koje je bilo u braku sa osiguranikom u času njegove smrti.
Podela koristi između više korisnika
Član 1485
Kad su za korisnike određena deca, potomci, i uopšte naslednici, ako ugovarač osiguranja nije odredio kako će se izvršiti podela između njih, podela će se izvršiti srazmerno njihovim nasledničkim delovima, a ako korisnici nisu naslednici, osigurana svota biće podeljena na jednake delove.
Opozivanje odredbe o određivanju korisnika
Član 1486
Odredbu kojom se korist iz osiguranja dodeljuje određenom licu, može opozvati samo ugovarač osiguranja, i to njegovo pravo ne mogu vršiti ni njegovi poverioci, ni njegovi zakonski naslednici.
Ugovarač osiguranja može opozvati odredbu o koristi sve dok korisnik ne izjavi na ma koji način da je prima, kad ona postaje neopoziva.
Ipak, ugovorna strana može opozvati odredbu o koristi i posle izjave korisnika da je prima, ako je korisnik pokušao ubistvo osiguranika, a ako je korist dodeljena bez naknade, za opozivanje važe i odredbe o opozivanju poklona.
Smatra se da je korisnik odbio namenjenu mu korist, ako se posle smrti ugovarača osiguranja na poziv njegovih naslednika ne izjasni u roku od mesec dana daje prima.
Sopstveno i neposredno pravo korisnika
Član 1487
Osigurana svota koja treba da bude isplaćena korisniku ne ulazi u zaostavštinu ugovarača osiguranja, pa ni kad su za korisnike određeni njihovi naslednici.
Pravo na osiguranu svotu ima samo korisnik, i to od samog zaključenja ugovora o osiguranju, i bez obzira na to kako je i kada određen za korisnika, i bez obzira da li je izjavio svoje prihvatanje pre ili posle smrti osiguranika, te se može obratiti neposredno osiguraču sa zahtevom da mu se isplati osigurana svota.
Ako je ugovarač osiguranja odredio za korisnika svoju decu, svoje potomke, ili naslednike uopšte, svakom tako određenom korisniku pripada pravo na odgovarajući deo osigurane svote i ako se odrekne nasleđa.
Poverioci ugovarača osiguranja i osiguranika
Član 1488
Poverioci ugovarača osiguranja i osiguranika nemaju nikako pravo na osiguranu svotu ugovorenu za korisnika.
Ali, ako su premije koje je uplatio ugovarač osiguranja bile nesrazmerno velike prema njegovim mogućnostima u času kad su bile uplaćene, njegovi poverioci mogu zahtevati da im se preda deo premija koji premaša njegove mogućnosti, ako su ispunjeni uslovi pod kojima poverioci imaju pravo na pobijanje dužnikovih pravnih radnji.
Ustupanje osigurane svote
Član 1489
Svoje pravo na osiguranu svotu može korisnik preneti na drugoga i pre osiguranog slučaja, ali mu je zato potreban pismeni pristanak ugovarača osiguranja, u kome mora biti navedeno ime lica na koje se pravo prenosi, a ako se osiguranje odnosi na život nekog drugog lica, potreban je isti takav pristanak i tog lica.
Kad određeni korisnik umre pre dospelosti
Član 1490
Kad lice koje je bez naknade određeno za korisnika umre pre dospelosti osigurane glavnice ili rente, korist iz osiguranja ne pripada njegovim naslednicima, nego narednom korisniku, a ako ovaj nije određen, onda imovini ugovarača osiguranja.
Osiguranje za slučaj smrti bez određenog korisnika
Član 1491
Ako ugovarač osiguranja za slučaj smrti ne odredi korisnika, ili ako odredba o određivanju korisnika ostane bez dejstva zbog opozivanja, ili zbog odbijanja određenog lica, ili iz kog drugog uzroka, a ugovarač osiguranja ne odredi drugog korisnika, osigurana svota pripada imovini ugovarača osiguranja i kao njen deo prelazi sa ostalim njegovim pravima na njegove naslednike.
Savesna isplata osigurane svote neovlašćenom licu
Član 1492
Kad osigurač isplati osiguranu svotu licu koje bi na nju imalo pravo da ugovarač osiguranja nije odredio korisnika, on se oslobađa obaveze iz ugovora o osiguranju ako u času izvršene isplate nije znao niti je mogao znati daje korisnik određen zaveštanjem, ili nekim drugim aktom koji mu nije dostavljen, a korisnik ima pravo da zahteva vraćanje od lica koje je primilo osiguranu svotu.
Isto važi u slučaju promené korisnika.
Odeljak 4.
REOSIGURANJE
Ugovor o reosiguranju
Član 1493
Ugovorom o reosiguranju reosigurač se obavezuje da reosiguraniku isplati određenu sumu na ime obaveze koja je prema reosiguraniku nastala na osnovu punovažnog ugovora o osiguranju, dok se reosiguranik obavezuje da reosiguraču plati premiju reosiguranja
Odredbe ovog zakonika koje se primenjuju na ugovor o osiguranju primenjuju se kao opšta pravila i na reosiguranje, s tim da ugovorne strane mogu od njih odstupiti kada je to zakonom dopušteno.
Istovetnost sudbine osigurača i reosigurača
Član 1494
Reosigurač je dužan da plati naknadu iz reosiguranja i da učestvuje u troškovima osigurača u vezi sa zahtevom osiguranika iz odnosa direktnog osiguranja onako kako je to određeno ugovorom o reosiguranju.
Samo ako je to ugovorom izričito određeno, reosigurač je dužan da plati naknadu iz reosiguranja u zavisnosti od načina na koji je osigurač ispunio zahtev osiguranika iz odnosa direktnog osiguranja.
Propuštanje osigurača da izvrši neke obaveze iz ugovora o reosiguranju, njegove greške ili zablude u izvršenju tih obaveza, neće proizvoditi posledice po njegova prava prema reosiguraču samo ako je tako ugovoreno.
Položaj osiguranika iz odnosa direktnog osiguranja
Član 1495
Osiguranik iz odnosa direktnog osiguranja ima pravo da zahteva od reosigurača isplatu naknade iz reosiguranja samo ako je tako izričito određeno ugovorom o reosiguranju ili je osigurač pao pod stečaj, ili ako se na taj odnos direktnog osiguranja proteže dejstvo reosiguranja.
U slučajevima iz prethodnog stava reosigurač u svemu ima položaj osigurača, a iznosi koje je osiguranik primio od reosigurača uzeće se u obzir prilikom raspodele stečajne mase.
Stečaj osigurača ili reosigurača
Član 1496
Stečaj osigurača ili reosigurača ima za posledicu raskid ugovora o reosiguranju.
U slučaju stečaja reosigurača osigurač ima prvenstveno pravo naplate iz depozita.
Plaćanje premije reosiguranja i posledice neplaćanja
Član 1497
Ukoliko nije drukčije ugovoreno, reosigurač ima pravo na premije reosiguranja za sve vreme u kome je nosio rizik i bez obzira da li je reosiguranik naplatio premiju osiguranja od osiguranika.
Ako reosiguranik ne plati premiju reosiguranja u ugovorenom roku, reosigurač ima pravo da bez otkaznog roka ugovor raskine, ali ostaje u obavezi za sve reosigurane slučajeve do raskida.
Nepostojanje subrogacije
Član 1498
Isplatom naknade iz reosiguranja na reosigurača ne prelaze prava osigurača prema trećem odgovornom licu, niti prava koja je osigurač stekao po osnovu napuštaja.
Osigurač je dužan da ostvaruje prava koja je stekao napuštajem ili isplatom naknade iz osiguranja, i da isplati reosiguraču odgovarajući deo naplaćenih iznosa.
Odeljak 5.
ZASTARELOST KOD UGOVORA O OSIGURANJU
Zastarelost potraživanja iz ugovora o osiguranju
Član 1499
Potraživanja ugovarača osiguranja, odnosno trećeg lica iz ugovora o osiguranju života zastarevaju za pet, a iz ostalih ugovora o osiguranju za tri godine, računajući od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je potraživanje nastalo.
Ako zainteresovano lice dokaže da do dana određenog u prethodnom stavu nije znalo da se osigurani slučaj dogodio, zastarevanje počinje od dana kada je za to saznalo, s tim da u svakom slučaju potraživanje zastareva kod osiguranja života za deset, a kod ostalih za pet godina od dana određenog u prethodnom stavu.
Potraživanja osigurača iz ugovora o osiguranju zastarevaju za tri godine počev od dana kada je osigurač imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze dužnika.
Zastarelost potraživanja iz ugovora o osiguranju od odgovornosti
Član 1500
Neposredni zahtev oštećenog prema osiguraču od odgovornosti počinje od dana kada je osiguranik obeštetio oštećeno lice, na osnovu presude ili (vansudskog) poravnanja.
Zastarelost zahteva oštećenog prema osiguraču (direktna tužba)
Član 1501
Neposredan zahtev trećeg oštećenog lica prema osiguravaču zastareva za isto vreme za koje zastareva njegov zahtev prema osiguraniku odgovornom za štetui počinje da teče kad i zastarelost tužbe oštećenog prema osiguraniku.
Obustava i prekid zastarelosti
Član 1502
Obustava i prekid zastarelosti jednog od dva zahteva iz prethodnog člana ima isto dejstvo i u pogledu zastarelosti drugog zahteva.
Zastarelost potraživanja po osnovu subrogacije
Član 1503
Regresno potraživanje osigurača prema osiguraniku ili nekom drugom licu za isplaćenu naknadu štete trećem licu, za koju postoji odgovornost osiguranika ili nekog drugog lica, zastareva u roku od tri godine od dana isplate.
Zastarelost regresnog potraživanja
Član 1504
Regresno potraživanje osigurača prema osiguraniku ili nekom drugom licu za isplaćenu naknadu štete trećem licu, za koju postoji odgovornost osiguranika ili nekog drugog lica, zastareva u roku od tri godine od dana isplate.
GLAVA XLVII
DOŽIVOTNA RENTA
Pojam
Član 1505
Ugovorom o doživotnoj renti obavezuje se jedan ugovornik da prenese na svog saugovornika svojinu određenih stvari ili koja druga prava, ili da mu isplati određenu svotu novca, a ovaj se obavezuje, u naknadu za to, da njemu, ili nekom trećem, isplaćuje u određenim vremenskim razmacima, do kraja njegovog života, određene iznose novca, ili kojih drugih zamenljivih stvari.
Trajanje rente može biti određeno i trajanjem života nekog trećeg lica ili dužnika rente, u kom slučaju, posle smrti poverioca, renta prelazi na njegove naslednike, izuzev ako je drukčije ugovoreno.
Forma
Član 1506
Za punovažnost ugovora o doživotnoj renti potrebno je da bude zaključen u pismenoj formi.
Visina rente
Član 1507
Visinu rente ugovornici određuju slobodno.
Oni mogu ugovoriti da se iznos rente za svaki rok određuje prema određenom indeksu.
Obezbeđenje potraživanja rente
Član 1508
Radi obezbeđenja svog potraživanja rente, poverilac može zahtevati da se ono upiše u javni registar kao teret na nepokretnostima dužnika.
Plaćanje rente
Član 1509
Obroci doživotne rente plaćaju se tromesečno unapred, prvog dana svakog tromesečja, ako nije drukčije ugovoreno.
Ako je ugovoreno plaćanje po proteku određenog roka, a poverilac umre u toku roka, njegovi naslednici imaju pravo na deo obroka, srazmeran proteklom delu roka.
Kad je ugovorena jedna renta za više lica
Član 1510
Kad je jedna doživotna renta ustanovljena za dva ili više lica, poverilac je dužan i posle smrti nekih od njih isplaćivati celu rentu preostalim licima, sve do smrti poslednjeg od njih.
U ovakvom slučaju ne može se predvideti prelazak rente na lice koje nije rođeno ni začeto u času njenog ustanovljavanja.
Prenošenje na drugoga
Član 1511
Pravo na doživotnu rentu može se preneti na drugoga, ali se i u tom slučaju ono gasi smrću lica za koje je ustanovljeno.
Kad je renta ustanovljena dobročinim pravnim poslom (poslugodavac) odnosno zaveštalac, može odrediti da se ona ne može preneti na drugoga.
Stavljanje zabrane na doživotnu rentu
Član 1512
Na doživotnu rentu može se staviti zabrana za dugove uživaoca rente.
Ali, kad je renta ustanovljena dobročinim pravnim poslom, poslugodavac, odnosno zaveštalac, može odrediti da se na nju ne može staviti zabrana.
Ta se odredba pretpostavlja ako je renta ustanovljena dobročinim pravnim poslom radi obezbeđenja nužnog izdržavanja uživaoca rente.
Ništavost ugovora
Član 1513
Ugovor o doživotnoj renti je ništav ako je iznos rente niži od vrednosti plodova i ostalih koristi koje se mogu imati od stvari prenesenih na dužnika rente, ili je jednak sa njima.
Sud će poništiti ugovor o doživotnoj renti na zahtev zainteresovanog lica i kad utvrdi da usled starosti ili bolesti poverioca rente ugovor ne predstavlja nikakav rizik za dužnika rente.
Ali će ugovor ostati na snazi, ako se utvrdi da je poverilac rente, ugovarajući nisku rentu, imao nameru da učini poklon dužniku.
Revizija rente
Član 1514
U slučaju povećanja troškova života za više od dvadeset od sto, poverilac rente može zahtevati odgovarajuće povećanje rente.
Povećanje rente ne može biti veće od povećanja troškova života, ni od povećanja vrednosti stvari ili prava predatih dužniku rente.
Raskidanje ugovora od strane dužnika
Član 1515
Dužnik rente može, po isteku tri godine od zaključenja ugovora, raskinuti ugovor i osloboditi se svoje obaveze.
On je dužan vratiti poveriocu rente stvari i prava koje je primio od njega kao naknadu za obavezu davanja rente, ali zadržava plodove i koristi od tih stvari.
U slučaju kad je renta ustanovljena od strane nekog drugog ugovorom sa dužnikom, ili kad je ona poklon ili legat (isporuka) poveriocu rente, kao i kad mu je dosuđena na ime naknade štete, dužnik se može osloboditi svoje obaveze po isteku tri godine od njenog nastanka, ako isplati poveriocu rente odjednom njen petnaestostruki godišnji iznos.
U slučajevima predviđenim u prethodnim stavovima poverilac zadržava obroke rente koje je primio, i ima pravo zahtevati isplatu dospelih obroka.
Svoju nameru da se oslobodi obaveze plaćanja rente dužnik je dužan saopštiti poveriocu bar tri meseca unapred.
Raskidanje ugovora od strane poverioca
Član 1516
Kad je dužnik u zadocnjenju sa isplatom dva obroka rente, poverilac može po svom nahođenju raskinuti ugovor, ili zahtevati da se iz dužnikove imovine izdvoji potrebna svota novca, čija bi jednogodišnja kamata bila ravna jednogodišnjem iznosu rente i položi u neku banku na ime dužnika, ali sa doživotnim pravom za poverioca da uživa kamate do visine rente.
U slučaju raskida ugovora, dužnik je dužan vratiti poveriocu rente stvari i prava koje je primio kao naknadu za obavezu davanja rente, ali zadržava plodove i koristi koje je imao od njih, a poverilac zadržava obroke rente koje je primio i ima pravo zahtevati isplatu dospelih obroka.
Ako stvari i prava koje je dužnik primio ne postoje više u njegovoj imovini, on je dužan isplatiti poveriocu vrednost.
Stečaj dužnika
Član 1517
U slučaju stečaja dužnika rente, poverilac može zahtevati isplatu svote novca kojom bi se mogla dobiti renta istog iznosa do kraja njegovog života.
Alternativa: Dodaju se nove odredbe sledeće glave koje glase:
GLAVA XLVIII
ZALOGA
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 1518
Ugovorom o založi obavezuje se dužnik ili neko treći (zalogodavac) prema poveriocu (zalogoprimcu) da mu preda neku pokretnu stvar, da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu njegovo potraživanje ne bude isplaćeno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da primljenu stvar čuva i po namirenju svog potraživanja vrati neoštećenu zalogodavcu.
Sticanje založnog prava
Član 1519
Zalogoprimac stiče založno pravo kad mu stvar koja je predmet ugovora bude predata.
Sposobnost
Član 1520
Za zaključenje punovažnog ugovora o zalozi potrebno je da zalogodavac ima sposobnost za raspolaganje stvarima koje daje u zalogu
Zaloga na stvari već založenoj drugome
Član 1521
Ugovor o založi može biti zaključen o stvari koja je već založena nekome.
U tom slučaju založno pravo nastaje kad zalogodavac obavesti poverioca kod koga se stvar nalazi o zaključenju ugovora o zalozi sa drugim poveriocem, i naloži mu da po naplati svog potraživanja preda stvar ovome.
Zaloga za buduću ili uslovnu obavezu
Član 1522
Zaloga se može dati za buduću, kao i za uslovnu obavezu.
Protezanje zaloge na druge obaveze zalogodavca
Član 1523
Zaloga kojom je obezbeđeno ispunjenje neke obaveze, proteže se i na druge obaveze koje bi nastale između zalogoprimca i zalogodavca posle zaključenja ugovora o zalozi, a koje bi dospele za isplatu pre namirenja obaveze za čije je obezbeđenje zaloga data.
Zabranjene odredbe
Član 1524
Ništava je odredba ugovora o zalozi da će založena stvar preći u svojinu poverioca ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti, kao i odredba da će u tom slučaju poverilac moći po unapred određenoj ceni prodati založenu stvar ili je zadržati za sebe.
Odeljak 2.
DAVANJE U ZALOGU TELESNIH STVARI
Odsek 1.
OBAVEZE ZALOGODAVCA
Član 1525
Zalogodavac je dužan predati zalogoprimcu, ili trećem licu koje su sporazumno odredili, stvar koja je predmet ugovora ili dokument koji daje imaocu isključivo pravo raspolaganja njome.
Ugovornici se mogu sporazumeti da zajednički čuvaju stvar ili dokument.
Odsek 2.
OBAVEZE ZALOGOPRIMCA
Čuvanje založene stvari
Član 1526
Zalogoprimac je dužan čuvati stvar sa pažnjom brižljivog i urednog čoveka. On je dužan vratiti je čim mu dug bude namiren.
Upotrebljavanje založene stvari
Član 1527
Zalogoprimac nema pravo da upotrebljava založenu stvar ili da je preda drugome na upotrebu ili u zalogu (pazaloga), osim ako mu to dozvoli zalogodavac.
Zalogoprimac koji upotrebljava stvar bez dozvole zalogoprimca ili je preda drugome na upotrebu ili u zalogu, odgovara i za slučajnu propast ili oštećenje stvari koji bi se dogodili tom prilikom.
Plodovi založene stvari
Član 1528
Ako založena stvar daje plodove, a nije ugovoreno kome će oni pripasti posle odvajanja od stvari, poverilac, ako hoće, može ih zadržati za sebe.
U tom slučaju iznos čistog prihoda od plodova odbija se od troškova na čiju naknadu poverilac ima pravo, zatim od dužne kamate i najzad od glavnice.
Isto vredi za koristi postignute upotrebom založene stvari.
Oduzimanje založene stvari od zalogoprimca
Član 1529
Na zahtev zalogodavca sud će narediti da se založena stvar oduzme od zalogoprimca i preda nekom trećem licu da je drži za njega, ako zalogoprimac ne čuva založenu stvar kako treba, ako je upotrebljava bez dozvole zalogodavca ili je daje drugom na upotrebu ili ako je ne upotrebljava saglasno datoj mu dozvoli, i uopšte ako postupa sa njom protivno ugovoru i zakonu.
Odsek 3.
PRAVA ZALOGOPRIMCA
Kad založena stvar ima neki nedostatak
Član 1530
Kad se pokaže da založena stvar ima neki materijalni ili pravni nedostatak, te ne predstavlja dovoljno obezbeđenje naplate njegovog potraživanja, založni poverilac ima pravo zahtevati od zalogodavca drugu odgovarajuću zalogu.
Prodaja založene stvari
Član 1531
Ako poveriočevo potraživanje ne bude namireno o dospelosti, poverilac može zahtevati od suda odluku da se stvar proda na javnoj prodaji, ili po tekućoj ceni, kad stvar ima berzansku ili tržišnu cenu.
Ako bi troškovi javne prodaje bili nesrazmerno veliki prema vrednosti založene stvari, sud može odlučiti da poverilac proda stvar po ceni utvrđenoj procenom stručnjaka, ili daje, ako hoće, zadrži za sebe po toj ceni.
Prodaja stvari založene za potraživanje iz privrednih ugovora
Član 1532
Ako dužnik ne namiri o dospelosti potraživanje nastalo iz privrednog ugovora, poverilac nije dužan obraćati se sudu, nego može pristupiti prodaji založene stvari na javnoj prodaji po isteku osam dana od upozorenja učinjenog dužniku, kao i zalogodavcu, kad to nije isto lice, da će tako postupiti.
Poverilac je dužan obavestiti blagovremeno oba lica o datumu i mestu prodaje.
Ako založene stvari imaju tržišnu ili berzansku cenu, poverilac ih može prodati po toj ceni, po isteku osam dana od upozorenja učinjenog dužniku i zalogodavcu da će tako postupiti.
Prodaja založene stvari pre vremena zbog kvarenja ili gubljenja vrednosti
i njena zamena
Član 1533
Kad se založena stvar kvari ili kad inače gubi vrednost, te postoji opasnost da postane nedovoljna za obezbeđenje poveriočevog potraživanja, sud može, na zahtev zalogoprimca ili zalogodavca, a po saslušanju druge strane, odlučiti da se stvar proda na javnoj prodaji, ili po berzanskoj ili tržišnoj ceni ako je ima, i da se cena ili dovoljan deo cene položi kod suda radi obezbeđenja zalogoprimčevog potraživanja.
Sud će odbiti zahtev zalogoprimca, ako zalogodavac ponudi da zalogoprimcu preda mesto založene stvari neku drugu stvar iste vrednosti, čije čuvanje ne zahteva veći trud i brigu od čuvanja prvobitno založene stvari.
Sud će, pod istim uslovima, dozvoliti zamenu založene stvari na zahtev zalogodavca i u slučaju kad zalogoprimac ne traži njenu prodaju.
Prodaja založene stvari pre vremena na zahtev zalogodavca
Član 1534
Na zahtev zalogodavca sud može dozvoliti da se založena stvar proda određenom licu za određenu cenu, ako nađe daje cena povoljna.
Dobijena cena, ili dovoljan deo cene, koji će sud odrediti dozvoljavajući prodaju, stupa na mesto založene stvari i polaže se u sud za obezbeđenje naplate poveriočevog potraživanja.
Pravo prvenstvene naplate
Član 1535
Zalogoprimac ima pravo da iz cene postignute prodajom založene stvari naplati pre ostalih poverilaca zalogodavca svoje potraživanje, dužnu kamatu, troškove učinjene za očuvanje založene stvari, kao i troškove oko ostvarenja naplate potraživanja.
Rang založnih prava
Član 1536
Kad je jedna stvar založena nekolicini poverilaca, red po kome se isplaćuju njihova potraživanja iz vrednosti založene stvari određuje se prema datumu nastanka njihovih založnih prava.
Odsek 4.
PRESTANAK ZALOŽNOG PRAVA
Prestanak založnog prava gubitkom državine
Član 1537
Poveriočevo pravo da se prvenstveno naplati iz vrednosti založene stvari prestaje sa prestankom njegove državine.
Ono ponovo nastaje kad poverilac povrati državinu stvari.
Prestanak založnog prava sa prestankom potraživanja
Član 1538
Kad prestane potraživanje čije je ispunjenje bilo obezbeđeno zalogom, poverilac je dužan vratiti založenu stvar zalogodavcu.
Ali poverilac se može namiriti iz založene stvari i posle zastarelosti njegovog potraživanja.
Alternativa: Dodaje se novi član koji glasi:
Zastarelost međusobnih potraživanja
Član 1539
Potraživanja zalogodavca prema zalogoprimcu za naknadu štete zbog pogoršanja stvari, kao i potraživanja zalogoprimca prema zalogodavcu za naknadu troškova učinjenih radi poboljšanja stvari, zastareva u roku od jedne godine od dana kada je stvar vraćena.
Odeljak 3.
DAVANJE U ZALOGU POTRAŽIVANJA I DRUGIH PRAVA
Odsek 1.
DAVANJE U ZALOGU POTRAŽIVANJA
Obaveštavanje dužnika i predaja isprave
Član 1540
Za sticanje založnog prava na nekom potraživanju potrebno je da dužnik bude obavešten o zaključenom ugovora o zalozi.
Zalogodavac je dužan predati zalogoprimcu ispravu o založenom potraživanju.
Davanje u zalogu potraživanja iz hartija od vrednosti
Član 1541
Poverilac stiče založno pravo na potraživanju upisanom na obveznici na donosioca kada mu bude predata.
Davanje u zalogu potraživanja iz hartije po naredbi vrši se indosamentom u kome je naznačeno da je predata u zalogu.
Dužnost očuvanja potraživanja
Član 1542
Zalogoprimac je dužan preduzimati mere potrebne za očuvanje založenog potraživanja.
Pribiranje i uračunavanje kamata
Član 1543
Ako založeno potraživanje daje pravo na kamate, ili kakva druga povremena potraživanja, zalogoprimac je dužan da ih pribira.
Tako postignuti iznosi prebijaju se sa troškovima na čiju naknadu zalogoprimac ima pravo, zatim sa kamatom koja mu se duguje, i najzad sa glavnicom.
Naplaćivanje založenog potraživanja
Član 1544
Kad založeno potraživanje dospe za naplatu, zalogoprimac je dužan naplatiti ga.
Sa ispunjenjem založenog potraživanja založno pravo prelazi na stvar kojom je potraživanje ispunjeno.
Kad je predmet založenog potraživanja novac, zalogoprimac je dužan na zahtev zalogodavca položiti naplaćeni iznos kod suda, ali ako je predmet njegovog potraživanja takođe novac, i ako je ono dospelo za naplatu, zalogoprimac može zadržati za sebe koliko mu se duguje, a ostalo je dužan predati zalogodavcu.
Prigovori dužnika založenog potraživanja
Član 1545
Dužnik založenog potraživanja može istaći zalogoprimcu prigovore, koje u slučaju ustupanja potraživanja može dužnik ustupljenog potraživanja istaći prijemniku.
Odsek 2.
DAVANJE U ZALOGU DRUGIH PRAVA
Način zalaganja
Član 1546
Ne samo potraživanja, nego i druga prava mogu se dati u zalogu.
Davanje u zalogu tih prava vrši se na način predviđen za njihovo prenošenje na drugoga, ako za određeni slučaj nije propisano što drugo.
Odsek 3.
PRIMENA ODREDBI O DAVANJU U ZALOGU TELESNIH STVARI
Član 1547
Odredbe o davanju u zalogu telesnih stvari shodno se primenjuju i na zalome potraživanja i drugih prava, ukoliko za njih nije propisano što drugo.
GLAVA XLIX
JEMSTVO
Odeljak 1.
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 1548
Ugovorom o jemstvu se jemac obavezuje prema poveriocu da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika, ako to ovaj ne učini.
Punovažan ugovor o jemstvu može biti zaključen bez znanja glavnog dužnika.
Forma
Član 1549
Ugovor o jemstvu obavezuje jemca samo ako je izjavu o jemčenju učinio pismeno, izuzev kad se jemči za obavezu nastalu iz privrednog ugovora, u kom slučaju ugovor o jemstvu može biti zaključen usmeno.
Sposobnost za jemčenje
Član 1550
Ugovorom o jemstvu može se obavezati samo ko ima potpunu poslovnu sposobnost.
Jemčenje za poslovno nesposobnog
Član 1551
Ko se obaveže kao jemac za obavezu nekog poslovno nesposobnog lica, odgovara poveriocu isto kao jemac poslovno sposobnog lica.
Predmet jemčenja
Član 1552
Jemstvo se može dati za svaku punovažnu obavezu, bez obzira na njenu sadržinu.
Jemčiti se može i za uslovnu obavezu, kao i za određenu buduću obavezu.
Jemstvo za buduću obavezu može se opozvati pre nego što obaveza nastane, ako nije predviđen rok u kome ona treba da nastane.
Jemstvo se može dati i za obavezu nekog drugog jemca (jemac jemčev).
Poništenje ugovora o jemstvu zbog imovinskih prilika dužnika
Član 1553
Jemac za buduću ili uslovnu obavezu može zahtevati da se poništi ugovor o jemstvu, ako nije znao u času zaključenja ugovora da je lice za koje se podjemčio prezaduženo, a ta je činjenica bila poznata poveriocu, ili mu nije mogla ostati nepoznata.
On može zahtevati poništenje ugovora i kad su se imovinske prilike lica za koje se podjemčio znatno pogoršale posle zaključenja ugovora o jemstvu, ako je poverilac to znao da mu je ipak učinio kredit bez njegovog posebnog odobrenja.
Obim jemčeve odgovornosti
Član 1554
Jemčeva obaveza ne može biti veća od obaveze glavnog dužnika, a ako je ugovoreno da bude veća, ona se svodi na meru dužnikove obaveze.
Jemac odgovara za ispunjenje cele obaveze za koju je jemčio, ako njegova odgovornost nije ograničena na neki njen deo ili na drugi način podvrgnuta lakšim uslovima.
On je dužan da naknadi potrebne troškove koje je poverilac učinio u cilju naplate duga od glavnog dužnika.
Jemac odgovara i za svako povećanje obaveze koje bi nastalo dužnikovom docnjom ili dužnikovom krivicom, ukoliko nije drukčije ugovoreno.
On odgovara samo za onu ugovorenu kamatu koja je dospela posle zaključenja ugovora o jemstvu.
Prelaz poveriočevih prava na jemca (subrogacija)
Član 1555
Na jemca koji je namirio poveriočevo potraživanje prelazi to potraživanje sa svim sporednim pravima i garantijama njegovog ispunjenja.
Odeljak 2.
ODNOS POVERIOCA I JEMCA
Red naplaćivanja
Član 1556
Poverilac može zahtevati ispunjenje od jemca tek pošto je pre toga bezuspešno pokušao da se prinudnim putem naplati od dužnika (prigovor reda).
Ali, poverilac može zahtevati ispunjenje od jemca, iako nije prethodno pokušao da se naplati od dužnika, ako se jemac pismeno odrekao prigovora reda; ako se obavezao pored glavnog dužnika kao solidarni jemac; i ako je dužnik pao pod stečaj.
Jemac za obavezu nastalu iz ugovora u privredi odgovara kao solidarni jemac, ako nije što drugo ugovoreno.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Oblici jemstva
Član 1557
Od jemca se može zahtevati ispunjenje obaveze tek nakon što je glavni dužnik ne ispuni u roku određenom u pismenom pozivu (supsidijarno jemstvo).
Poverilac može tražiti ispunjenje od jemca iako nije pre toga pozvao glavnog dužnika na ispunjenje obaveze, ako je očigledno da se iz sredstava glavnog dužnika ne može ostvariti njeno ispunjenje ili ako je glavni dužnik pao pod stečaj.
Ako se jemac obavezao kao jemac platac, odgovara poveriocu kao glavni dužnik za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dužnika bilo od jemca ili od obojice u isto vreme (solidarno jemstvo).
Jemac za obavezu nastalu iz privrednih ugovora odgovara kao jemac platac, ako nije što drugo ugovoreno.
Solidarnost jemaca
Član 1558
Više jemaca nekog duga odgovaraju solidarno, bez obzira na to da li su jemčili zajedno, ili se svaki od njih obavezao prema poveriocu odvojeno, izuzev kada je ugovorom njihova odgovornost uređena drugačije.
Gubitak prava na rok
Član 1559
Ako je dužnik izgubio pravo na rok određen za ispunjenje njegove obaveze, poverilac ipak ne može zahtevati ispunjenje od jemca pre isteka tog roka, ukoliko nije drukčije ugovoreno.
Stečaj glavnog dužnika
Član 1560
U slučaju stečaja glavnog dužnika poverilac je dužan prijaviti svoje potraživanje u postupku stečaja i o tome obavestiti jemca, inače odgovara jemcu za štetu koju bi ovaj imao zbog toga.
Smanjenje obaveze glavnog dužnika u stečajnom postupku ili u postupku prinudnog poravnanja ne povlači sa sobom i odgovarajuće smanjenje jemčeve obaveze, te jemac odgovara poveriocu za ceo iznos svoje obaveze.
Slučaj smanjene odgovornosti dužnikovog naslednika
Član 1561
Jemac odgovara za ceo iznos obaveze za koji je jemčio i u slučaju kad bi se od dužnikovog naslednika mogla zahtevati isplata samo onog njenog delà koji odgovara vrednosti nasleđene imovine.
Jemčevi prigovori
Član 1562
Jemac može istaći protiv poveriočevog zahteva sve prigovore glavnog dužnika, uključujući i prigovor prebijanja, a ne i čisto lične dužnikove prigovore.
Kad je pri zaključenju ugovora bolo mana u pogledu volje glavnog dužnika, jemac može odbiti da isplati obavezu sve dok traje rok u kome se dužnik mogao pozvati na rušljivost.
Dužnikovo odricanje od prigovora, kao i njegovo priznanje poveriočevog potraživanja, nema dejstva prema jemcu.
Jemac može istaći protiv poverioca i svoje lične prigovore, na primer, ništavost ugovora o jemstvu, zastarelost poveriočevog potraživanja prema njemu, prigovor prebijanja uzajamnih potraživanja.
Dužnost obaveštavanja jemca o dužnikovom propuštanju
Član 1563
Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu na vreme, poverilac je dužan obavestiti o tome jemca, inače će mu odgovarati za štetu koju bi jemac pretrpeo zbog toga.
Oslobođenje jemca zbog poveriočevog odugovlačenja
Član 1564
Jemac se oslobađa odgovornosti ako poverilac na njegov poziv posle dospelosti potraživanja, ne zahteva ispunjenje od glavnog dužnika u roku od mesec dana od tog poziva.
Kad rok za ispunjenje nije određen, jemac se oslobađa odgovornosti ako poverilac, na njegov poziv po isteku jedne godine od zaključenja ugovora o jemstvu, ne učini u roku od mesec dana od tog poziva potrebnu izjavu za određivanje datuma ispunjenja.
Oslobođenje jemca zbog napuštanja garantija
Član 1565
Ako poverilac napusti zalogu ili koje drugo pravo kojim je bilo obezbeđeno ispunjenje njegovog potraživanja, ili ga izgubi svojom nepažnjom i tako onemogući prelaz tog prava na jemca, ovaj se oslobađa svoje obaveze prema poveriocu za onoliko za koliko bi mogao dobiti vršenjem tog prava.
Pravilo prethodnog stava važi kako u slučaju kad je pravo nastalo pre zaključenja ugovora o jemstvu, tako i u slučaju kad je nastalo posle toga.
Odeljak 3.
ODNOS JEMCA I DUŽNIKA
Pravo zahtevati naknadu od dužnika
Član 1566
Jemac koji je isplatio poveriocu njegovo potraživanje može zahtevati od dužnika da mu naknadi sve što je isplatio za njegov račun, kao i kamatu od dana isplate.
On ima pravo na naknadu troškova nastalih u sporu sa poveriocem od časa kad je obavestio dužnika o tom spora, kao i na naknadu štete ako bi je bilo.
Alternativa: Stav 1 menja se i glasi:
Jemac koji je isplatio poveriocu njegovo potraživanje može, umesto ovlašćenja po osnovu personalne subrogacije, zahtevati od dužnika, da mu naknadi sve što je isplatio za njegov račun, kao i kamatu od dana isplate.
Pravo jemca jednog solidarnog dužnika
Član 1567
Jemac jednog od više solidarnih dužnika može zahtevati od bilo koga od njih da mu naknadi ono što je isplatio poveriocu, kao i troškove.
Pravo jemca na prethodno obezbeđenje
Član 1568
I pre nego što namiri poverioca, jemac koji se obavezao sa znanjem ili odobrenjem dužnika ima pravo zahtevati od dužnika da mu pruži potrebno obezbeđenje za njegove eventualne zahteve u sledećim slučajevima: ako dužnik nije ispunio svoju obavezu o njenoj dospelosti, ako je poverilac zatražio sudskim putem naplatu od jemca i ako se dužnikovo imovinsko stanje znatno pogoršalo posle zaključenja ugovora o jemstvu.
Dužnik se oslobađa obaveze da pruži jemcu obezbeđenje ako oslobodi jemca od njegove obaveze prema poveriocu.
Gubitak prava na naknadu
Član 1569
Dužnik može upotrebiti protiv jemca koji je bez njegovog znanja izvršio isplatu poveriočevog potraživanja sva pravna sredstva kojima je u času te isplate mogao odbiti poveriočev zahtev.
Jemac koji je isplatio poveriočevo potraživanje, a o tome nije obavestio dužnika, te je i ovaj u neznanju za tu isplatu ponovo isplatio isto potraživanje, ne može zahtevati naknadu od dužnika, ali ima pravo zahtevati od poverioca da mu vrati ono što mu je isplatio.
Pravo na vraćanje isplaćenog
Član 1579
Jemac koji je bez dužnikovog znanja isplatio poveriočevo potraživanje koje je docnije na dužnikov zahtev poništeno, ili ugašeno prebijanjem, može samo zahtevati od poverioca vraćanje isplaćenog.
Odeljak 4.
REGRES ISPLATIOCA PREMA OSTALIM JEMCIMA
Član 1571
Kad ima više jemaca, pa jedan od njih isplati dospelo potraživanje, on ima pravo zahtevati od ostalih jemaca da mu svaki naknadi deo koji pada na njega.
Odeljak 5.
ZASTARELOST
Član 1572
Zastarelošću obaveze glavnog dužnika zastareva i obaveza jemca.
Kad je rok za zastarevanje obaveze glavnog dužnika duži od dve godine, obaveza jemca zastareva po isteku dve godine od dospelosti obaveze glavnog dužnika, izuzev kad jemac odgovara solidarno sa dužnikom.
Prekid zastarevanja potraživanja prema glavnom dužniku dejstvuje i prema jemcu samo ako je do prekida došlo nekim postupkom poverioca pred sudom protiv glavnog dužnika.
Zastoj zastarevanja obaveze glavnog dužnika nema dejstva prema jemcu.
GLAVA L
UPUĆIVANJE (ASIGNACIJA)
Odeljak 1.
POJAM
Član 1573
Upućivanjem (asignacijom) jedno lice, uputilac (asignant) ovlašćuje drugo lice, upućenika (asignat) da za njegov račun izvrši nešto određenom trećem licu, primaocu uputa (asignatar), a ovoga ovlašćuje da to izvršenje primi u svoje ime.
Za punovažnost upućivanja nije nužna pismena forma.
Odeljak 2.
ODNOSI PRIMAOCA UPUTA I UPUĆENIKA
Prihvatanje od strane upućenika
Član 1574
Primalac uputa stiče pravo da zahteva od upućenika ispunjenje tek kad mu ovaj izjavi da prihvata uput.
Prihvatanje uputa ne može se opozvati.
Prigovori upućenika
Član 1575
Prihvatanjem uputa nastaje između primaoca uputa i upućenika dugovinski odnos nezavisan od odnosa između uputioca i upućenika, kao i odnos između uputioca i primaoca uputa.
Upućenik koji je prihvatio uput može istaći primaocu uputa samo prigovore koji se tiču punovažnosti prihvatanja, prigovore koji se zasnivaju na sadržini prihvatanja ili na sadržini samog uputa, kao i prigovore koje ima lično prema njemu.
Prenošenje uputa
Član 1576
Primalac uputa može uput preneti na drugog i pre prihvatanja od upućenika, a ovaj ga može preneti dalje, izuzev kad iz samog uputa ili posebnih okolnosti proizlazi daje on neprenosiv.
Ako je upućenik izjavio primaocu uputa da prihvata uput, to prihvatanje ima dejstva prema svim licima na koja bi uput bio uzastopno prenesen.
Ako je upućenik izjavio pribaviocu, na koga je primalac uputa preneo uput, da ga prihvata, on ne može istaći pribaviocu prigovore koje ima prema primaocu uputa lično.
Zastarelost
Član 1577
Pravo primaoca uputa da zahteva ispunjenje od upućenika zastareva za godinu dana.
Ako za ispunjenje nije određen rok, zastarelost počinje teći kada upućenik prihvati uput, a ako ga je on prihvatio pre nego što je dat primaocu uputa, onda kada bude dat ovome.
Odeljak 3.
ODNOS PRIMAOCA UPUTA I UPUTIOCA
Ako je primalac uputa poverilac uputioca
Član 1578
Poverilac nije dužan pristati na uput koji mu je učinio dužnik u cilju ispunjenja svoje obaveze, ali je dužan da o svom odbijanju odmah izvesti dužnika, inače će mu odgovarati za štetu.
Poverilac koji je pristao na uput dužan je pozvati upućenika da ga izvrši.
Uput nije ispunjenje
Član 1579
Kad je poverilac pristao na uput učinjen od njegovog dužnika u cilju ispunjenja obaveza, ta obaveza ne prestaje ako nije drukčije ugovoreno, ni njegovim pristankom na uput, ni prihvatanjem od strane upućenika, nego tek ispunjenjem od strane upućenika.
Poverilac koji je pristao na uput učinjen od njegovog dužnika može zahtevati od uputioca da mu ispuni ono što mu duguje samo ako nije dobio ispunjenje od upućenika u vreme određeno u uputu.
Dužnost primaoca uputa da obavesti uputioca
Član 1580
Ako upućenik odbije pristanak na uput, ili odbije ispunjenje koje mu zahteva primalac uputa, ili izjavi unapred da neće da ga izvrši, primalac uputa je dužan obavestiti odmah uputioca o tome, inače mu odgovara za štetu.
Odustanak od prihvaćenog uputa
Član 1581
Primalac uputa koji nije poverilac uputioca i koji neće da se koristi uputom može odustati od njega, čak i ako je već izjavio da ga prima, ali je dužan da bez odlaganja obavesti o tome uputioca.
Opozivanje ovlašćenja datog primaocu uputa
Član 1582
Uputilac može opozvati ovlašćenje koje je uputom dao primaocu uputa, izuzev ako je uput izdao u cilju ispunjenja nekog svog duga prema njemu i uopšte ako je uput izdao u njegovom interesu.
Odeljak 4.
ODNOS UPUTIOCA I UPUĆENIKA
Ako je upućenik dužnik uputioca
Član 1583
Upućenik nije dužan prihvatiti uput, čak i ako je dužnik uputioca, izuzev ako mu je to obećao.
Ali, kad je uput izdat na osnovu upućenikovog duga uputiocu, upućenik je dužan da ga izvrši do iznosa tog duga, ako mu to ni po čemu nije teže od ispunjenja obaveze prema uputiocu.
Izvršenjem uputa izdatog na osnovu upućenikovog duga uputiocu, upućenik se oslobađa u istoj meri svoga duga prema uputiocu.
Opozivanje ovlašćenja datog upućeniku
Član 1584
Uputilac može opozvati ovlašćenje koje je uputom dao upućeniku, sve dok ovaj ne izjavi primaocu uputa da prihvata uput, ili ga ne izvrši.
On ga može opozvati i kad je u samom uputu navedeno da je neopoziv, kao i kad bi se opozivanjem vređala neka njegova obaveza prema primaocu uputa.
Otvaranje stečaja nad imovinom uputioca povlači po samom zakonu opozivanje uputa, izuzev slučaja kad je upućenik bio već prihvatio uput pre otvaranja stečaja, kao i kad u času prihvatanja nije znao niti je morao znati za taj stečaj.
Odeljak 5.
SMRT I LIŠENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI
Član 1585
Smrt uputioca, primaoca uputa ili upućenika, kao i lišenje poslovne sposobnosti nekoga od njih, nema uticaja na uput.
Odeljak 6.
UPUT U OBLIKU HARTIJE NA DONOSIOCA
Član 1586
Pismeni uput može biti izdat na donosioca.
U tom slučaju svaki imalac hartije ima prema upućeniku položaj primaoca puta.
Odnosi koji uputom nastaju između primaoca uputa i uputioca, nastaju u ovom slučaju samo između svakog pojedinog imaoca hartije i lica koje mu je hartiju ustupilo.
Odeljak 7.
UPUT U OBLIKU HARTIJE PO NAREDBI
Član 1587
Pismeni uput koji glasi na novac, na hartije od vrednosti ili na zamenljive stvari može biti izdat sa odredbom ,,po naredbi", ako je upućenik lice koje se bavi privrednom delatnošću i ako ono što treba da izvrši ulazi u okvir te delatnosti.
GLAVA LI
PORAVNANJE
Pojam
Član 1588
Ugovorom o poravnanju lica između kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu, pomoću uzajamnih popuštanja prekidaju spor, odnosno uklanjaju neizvesnost i određuju svoja uzajamna prava i obaveze.
Postoji neizvesnost i kad je ostvarenje određenog prava nesigurno.
U čemu se sastoje uzajamna popuštanja
Član 1589
Popuštanje se može sastojati, između ostalog, u delimičnom ili potpunom priznavanju nekog zahteva druge strane ili u odricanju od nekog svog zahteva; u uzimanju na sebe neke nove obaveze; u smanjenju kamatne stope; u produženju roka; u pristajanju na delimične otplate; u davanju prava na odustanicu.
Popuštanje može biti uslovno.
Kad samo jedna strana popusti drugoj, na primer, prizna pravo druge strane, to nije poravnanje, te ne podleže pravilima o poravnanju.
Sposobnost
Član 1590
Za zaključenje ugovora o poravnanju potrebna je sposobnost za raspolaganje pravom koje je predmet poravnanja.
Predmet
Član 1591
Predmet poravnanja može biti svako pravo kojim se može raspolagati.
Punovažno je poravnanje o imovinskim posledicama krivičnog delà. Ne mogu biti predmet poravnanja sporovi koji se tiču statusnih odnosa.
Primena odredbe o dvostranim ugovorima
Član 1592
Za ugovor o poravnanju važe opšte odredbe o dvostranim ugovorima, ako za njega nije što drugo predviđeno.
Kad pod nazivom poravnanja ugovorne strane obave neki drugi posao, na njihove odnose ne primenjuju se odredbe o poravnanju, već one koje važe za stvarno obavljeni posao.
Oštećenje preko polovine
Član 1593
Zbog oštećenja preko polvine ne može se tražiti poništenje poravnanja.
Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:
Zbog prekomernog oštećenja ne može se tražiti poništenje poravnanja.
Dejstvo poravnanja prema jemcima i zalogodavcima
Član 1594
Ako je poravnanjem izvršena novacija obaveze, jemac se oslobađa odgovornosti za njeno ispunjenje, a prestaje i zaloga koju je dao neko treći.
Inače, jemac i treći koji je dao svoju stvar u zalogu ostaju i dalje u obavezi, a njihova odgovornost može biti smanjena poravnanjem, ali ne i povećana, izuzev ako su se saglasili sa poravnanjem.
Kad dužnik poravnanjem prizna sporno potraživanje, jemac i zalogodavac zadržavaju pravo da istaknu poveriocu prigovore kojih se dužnik poravnanjem odrekao.
Poravnanje o poslu koji se može poništiti
Član 1595
Punovažno je poravnanje o pravnom poslu čije je poništenje mogla tražiti jedna strana, ako je ona u času zaključenja poravnanja znala za tu mogućnost.
Ali je ništavo poravnanje o ništavom pravnom poslu i kad su ugovornici znali za ništavost i hteli poravnanjem daje otklone.
Ništavost poravnanja
Član 1596
Poravnanje je ništavo ako je zasnovano na pogrešnom verovanju obe ugovorne strane da postoji pravni odnos koji u stvari ne postoji, i ako bez tog pogrešnog verovanja ne bi među njima bilo ni spora ni neizvesnosti.
Isto važi i kad se pogrešno verovanje ugovornih strana odnosi na obične činjenice.
Odricanje od ove ništavosti nema pravnog dejstva i ono što je dato na ime izvršenja obaveza iz takvog poravnanja može se natrag tražiti.
Ništavost jedne odredbe poravnanja
Član 1597
Odredbe poravnanja čine celinu, te ako je jedna odredba ništava, celo poravnanje je ništavo, izuzev kad se iz samog poravnanja vidi da se ono sastoji iz nezavisnih delova.
GLAVA LII
UGOVORI NA SREĆU
Pojam
Član 1598
Ugovori kod kojih u momentu njihovog zaključenja nije poznato koja će strana ugovorom nešto dobiti ili izgubiti to jest za koju će nastati pravo, a za koju obaveza, ili kolika će biti visina tih obaveza, ili kakav će biti odnos uzajamnih obaveza, već to sve zavisi od nekog neizvesnog događaja na čije nastupanje strane ne smeju imati nikakav uticaj (aleatorni ugovor).
Nedozvoljeni ugovori na sreću
Član 1599
Ugovori na sreću ne proizvode pravna dejstva ako su suprotni prinudnim propisima, javnom poretku i moralnim imperativima.
U slučaju iz prethodnog stava, primenjuju se odredbe posebnih zakona (prekršajni, krivičnopravni i drugi odgovarajući propisi), kao i odredbe ovog zakonika o ništavosti ugovora i njihovim pravnim posledicama.
Dozvoljene igre na sreću
Član 1600
Kada su određene igre na sreću dozvoljene i kao takve regulisane posebnim zakonom (na primer, lutrija, sportska prognoza, loto i druge zakonom predviđene vrste igara na sreću), primenjuju se odredbe tih zakona, shodno odredbama ovog zakonika koje se odnose na opšte uslove zaključenja i punovažnosti ugovora, kao i ugovorne odgovornosti.
Deo sedmi
BANKARSKI POSLOVI
GLAVA LIII
OPŠTE ODREDBE
Pojam
Član 1601
Bankarski poslovi su depozitni, kreditni i drugi poslovi koji za svoj predmet imaju novac, hartije od vrednosti i određene usluge koje banke obavljaju za svoje klijente.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Bankarski poslovi su pravni poslovi kojima banke mogu da se bave u skladu sa zakonom koji uređuje bankarsku delatnost.
Odredbe ovog zakonika o bankarskim poslovima shodno se primenjuju i na druga lica koja se bave jednom ili više vrsta bankarskih poslova.
Lica
Član 1602
Bankarska usluga je karakteristična prestacija banke iz bankarskog posla.
Klijent banke je lice kome banka pruža bankarsku uslugu, kao i lice koje se banci obratilo radi korišćenja bankarske usluge.
Korisnik bankarske usluge je klijent banke koji u pogledu konkretnog bankarskog posla ima svojstvo potrošača.
Alternativa: St. 1 i 2 u prethodom članu se brišu.
Stepen pažnje
Član 1603
Banka je dužna da u zaključivanju i izvršavanju svojih poslova postupa s povećanom pažnjom prema pravilima struke i običajima (pažnja dobrog stručnjaka).
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Prilikom zaključivanja i izvršavanja bankarskih poslova, odnosno prilikom pružanja bankarskih usluga, banka je dužna da postupa sa pažnjom dobrog stručnjaka (bankara).
Primena propisa
Član 1604
Odredbe ovog zakonika o bankarskim poslovima shodno se primenjuju i na druge privredne subjekte koji su ovlašćeni za obavljanje određenih bankarskih poslova.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Na pravni odnos između banke i klijenta u vezi sa pružanjem bankarske usluge primenjuju se odredbe ovog zakonika kada određeno pravno pitanje nije regulisano posebnim zakonom koji uređuje bankarsku delatnost, odnosno platne usluge.
Na pravni odnos između banke i korisnika bankarske usluge primenjuju se odredbe ovog zakonika kada određeno pravno pitanje nije regulisano posebnim zakonima koji regulišu zaštitu korisnika finansijskih usluga, odnosno zakona koji regulišu zaštitu potrošača.
Opšti uslovi poslovanja
Član 1605
Standardni uslovi poslovanja banke koji se primenjuju na klijente, kao i uslovi za uspostavljanje odnosa između klijenta i banke utvrđuju se opštim uslovima poslovanja.
Opštim uslovima poslovanja posebno se propisuju uslovi koji se primenjuju na odnose sa klijentima-fizičkim licima, u skladu sa zakonom i propisima Narodne banke Srbije.
Opštim uslovima poslovanja banka je dužna da obezbedi primenu dobrih poslovnih običaja, dobre poslovne prakse prema klijentu kao potrošaču bankarskih usluga.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Opšti uslovi poslovanja banke su unapred formulisani, standardizovani uslovi pod kojima banka zaključuje sve ili određenu vrstu bankarskih poslova sa klijentima.
Opšti uslovi poslovanja postaju sastavni deo ugovora sa klijentom samo ako se klijent saglasi sa njihovom primenom i ako banka prilikom zaključenja ugovora:
1. Izričito ukaže na opšte uslove klijentu, ili opšte uslove vidljivo istakne u prostoriji ili drugom mestu zaključenja ugovora ako izričito ukazivanje na opšte uslove zbog načina zaključenja ugovora predstavlja nesrazmerno opterećenje banke, i
2. Klijentu omogući da se upozna sa njihovom sadržinom.
Izmena opštih uslova poslovanja i primena
Član 1606
Banka je dužna da klijenta unapred obavesti o planiranoj izmeni opštih uslova poslovanja koji se primenjuju na njihov odnos, i to najkasnije mesec dana pre početka njihove primene.
Dok banka ne izvrši svoju obavezu u skladu sa prethodnim stavom, izmene opštih uslova poslovanja ne proizvode pravno dejstvo u odnosu sa klijentom.
Ako klijent nakon obaveštenja iz prvog stava ovog člana do početka primene izmenjenih opštih uslova poslovanja ne prigovori banci na izmene, smatraće se da je na njih pristao.
Klijent, koji nakon obaveštenja iz prvog stava ovog člana, a pre početka primene izmenjenih opštih uslova poslovanja, prigovori banci na izmene, ima pravo da raskine ugovor sa bankom.
U slučaju raskida ugovora u skladu sa prethodnim stavom, na odnos između banke i klijenta se do momenta prestanka ugovora ne primenjuju izmene opštih uslova poslovanja.
Banka je dužna da u obaveštenju iz prvog stava ovog člana klijenta upozori na pravno dejstvo ćutanja iz trećeg stava ovog člana, kao i na njegovo pravo na raskid ugovora prema četvrtom stavu ovog člana.
Izuzetno od prethodnih stavova, ako je tako ugovoreno, promene kamata ili menjačkih kurseva koje počivaju na podacima koji se objavljuju proizvode pravno dejstvo i bez prethodnog obaveštavanja klijenta.
Informisanje klijenata
Član 1607
Banka je dužna da klijentu na njegov zahtev bez naknade pruži tačne informacije o trenutnom stanju njegovih prava i obaveza iz zaključenog bankarskog posla.
Načela zaštite
Član 1608
Bankarski poslovi se obavljaju u skladu sa sledećim načelima zaštite korisnika usluga:
načelo ravnopravnosti ugovornih strana,
načelo nediskriminacije,
načelo obaveze predugovornog i ugovornog informisanja,
načelo određenosti ili odredivosti ugovorne obaveze,
načelo zaštite prava i interesa.
Bankarska tajna
Član 1609
Banka je dužna da nejavne podatke koje sazna u vezi sa pružanjem bankarske usluge određenom klijentu čuva kao tajnu, u skladu sa zakonom koji uređuje bankarsku delatnost.
Izuzetno, banka nema obavezu čuvanja bankarske tajne u pogledu podataka sa čijim otkrivanjem se klijent unapred izričito pismeno saglasio, kao ni u drugim slučajevima propisanim zakonom koji uređuje bankarsku delatnost.
Forma
Član 1610
Bankarski poslovi se zaključuju u pismenoj formi, osim u zakonom utvrđenim izuzecima.
Bitne karakteristike bankarskih ugovora
Član 1611
Odredbe ugovora koje banke zaključuju moraju biti za klijente jasne, potpune i nedvosmislene.
Alternativa: Prethodni član se briše.
GLAVA LIV
UGOVOR O NOVČANOM DEPOZITU
Pojam
Član 1612
Ugovor o novčanom depozitu je zaključen kada se banka obavezala da primi, a deponent da položi kod banke određeni novčani iznos.
Ovim ugovorom banka stiče pravo da raspolaže deponovanim novcem i dužna je da ga vrati prema uslovima predviđenim u ugovoru.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Ugovorom o novčanom depozitu obavezuje se deponent da položi kod banke određeni novčani iznos, a banka se obavezuje da taj novčani iznos primi, da plaća kamatu i da ga vrati u skladu sa ugovorenim uslovima.
Na osnovu ovog ugovora banka stiče pravo da raspolaže deponovanim novcem.
Prateći ugovori
Član 1613
Uz ugovor o novčanom depozitu banka sa klijentom zaključuje ugovor o otvaranju i vođenju novčanog depozitnog računa i okvirni ugovor o platnim uslugama.
U korist i na teret računa iz prethodnog stava banka upisuje sve uplate i isplate koje proizađu iz novčanog depozita i povezanih ugovora (na primer, ugovora o otvaranju i vođenju računa, ugovora o platnim uslugama).
Ne upisuju se u račun ona potraživanja, odnosno dugovanja za koje se ugovorne strane dogovore da ih isključe.
U slučaju da isto lice ima kod jedne banke više novčanih depozitnih računa, svaki od ovih računa je samostalan, ako nije drukčije ugovoreno.
Otvaranje računa
Član 1614
Na osnovu ugovora o novčanom depozitu banka otvara račun u korist i na teret kojeg upisuje sve uplate i isplate koje proizađu iz novčanog depozita i upravljanja depozitnim računom.
Ne upisuju se u račun ona potraživanja, odnosno dugovanja za koje se ugovorne strane dogovore da ih isključe.
Otklanjanje dugovnog salda
Član 1615
Banka je obavezna da vrši isplate sa računa u granicama raspoloživih sredstava.
Ako je banka obavila jednu ili više uplata i isplata u okviru ugovora o depozitu, koje dovodi račun u dugovni saldo, o tome mora bez odlaganja obavestiti deponenta koji je dužan odmah da preduzme mere radi otklanjanja dugovnog salda.
Vrste
Član 1616
Novčani depozit može biti po viđenju ili oročen, s otkaznim rokom ili bez otkaznog roka, sa posebnom namenom ili bez namene.
Ako nije suprotno ugovoreno, smatra se daje račun novčanog depozita po viđenju bez otkaznog roka i bez namene, te deponent ima pravo da u svakom trenutku slobodno raspolaže delom ili celim iznosom deponovanih sredstava.
Stanje računa
Član 1617
Banka je dužna da deponenta obaveštava ili da mu učini dostupnim (stavi na raspolaganje) podatke o svakoj promeni stanja na njegovom računu najkasnije narednog radnog dana.
Banka je dužna da krajem svake godine, a ako je to ugovoreno ili uobičajeno i češće, deponentu pošalje ili stavi na raspolaganje (učini dostupnim) izveštaj o stanju računa.
Postojanje više računa
Član 1618
U slučaju da isto lice ima kod jedne banke ili kod više njenih poslovnih jedinica više računa, svaki od ovih računa je samostalan, ako ugovorom nije drukčije uređeno.
Kamata
Član 1619
Banka je dužna da deponentu plaća kamatu na sredstva koja su kod nje deponovana po osnovu ugovora o novčanom depozitu, ukoliko zakonom nije drukčije određeno.
Visina kamatne stope utvrđuje se ugovorom o novčanom depozitu, a ako ugovorom ništa nije predviđeno, plaća se zakonska kamata.
GLAVA LV
UGOVOR O ULOGU NA ŠTEDNJU
Pojam
Član 1620
Ugovor o ulogu na štednju je vrsta ugovora o novčanom depozitu, kod koga se banka obavezuje da deponentu izda štednu knjižicu, da plaća kamatu i da vrati deponovana sredstva u skladu sa ugovorenim uslovima.
Ugovor o ulogu na štednju zaključuje se predajom novčanih sredstava od strane deponenta (ulagača) banci.
Štedna knjižica može biti izdata samo na ime određenog lica.
Prateći ugovori
Član 1621
Uz ugovor o ulogu na štednju banka sa klijentom zaključuje ugovor o otvaranju i vođenju novčanog depozitnog računa, ali ne i okvirni ugovor o platnim uslugama.
Na novčani depozitni račun iz prethodnog stava shodno se primenjuju pravila o novčanom depozitnom računu kod ugovora o novčanom depozitu.
Štedna knjižica
Član 1622
U štednu knjižicu se upisuju sve uplate, isplate i kamate po osnovu ugovora o ulogu na štednju.
Upisi u štednu knjižicu potvrđeni pečatom banke i potpisom ovlašćenog lica banke klijentu služe kao dokaz na prvi pogled o izvršenim uplatama, odnosno isplatama.
Suprotan sporazum je ništav.
Kamata
Član 1623
Banka ima obavezu da klijentu plaća kamatu na deponovana sredstva po osnovu uloga na štednju.
Vrste uloga na štednju
Član 1624
Ulozi na štednju mogu biti po viđenju ili oročeni, s otkaznim rokom ili bez otkaznog roka, sa namenom ili bez namene.
GLAVA LVI
UGOVOR O OTVARANJU I VOĐENJU RAČUNA
Pojam
Član 1625
Ugovorom o otvaranju i vođenju računa banka se obavezuje da klijentu otvori poseban novčani račun i da preko njega prima uplate i vrši isplate pod ugovorenim uslovima.
Ako je tako ugovoreno, klijent na osnovu ugovora o otvaranju i vođenju računa ima obavezu da banci plati proviziju za ovu uslugu.
Prateći ugovor
Član 1626
Banka ima obavezu da primi uplatu na račun od strane imaoca računa ili drugog lica za njegov račun.
Banka ima obavezu da na zahtev klijenta izvrši isplatu sa računa u granicama raspoloživih sredstava.
Izuzetno od prethodnog stava, banka i klijent mogu uz ugovor o otvaranju i vođenju računa da zaključe i ugovor o kreditu.
Na osnovu ugovora o kreditu iz prethodnog stava, banka ima obavezu da na zahtev klijenta izvrši isplatu sa računa i kada na računu nema pokrića, a najviše u visini odobrenog kredita (tzv. Dozvoljeno prekoračenje računa).
Na ugovor o kreditu iz trećeg stava ovog člana primenjuju se odredbe ovog zakonika i posebnih zakona koji uređuju ugovor o kreditu.
Evidencija uplata i isplata
Član 1627
Banka je dužna da uplate na račun i isplate sa računa evidentira putem odobrenja i zaduženja računa u visini uplaćenih, odnosno isplaćenih sredstava.
banka je dužna da sve uplate i isplate po osnovu ugovora o otvaranju i vođenju računa evidentira tačno i precizno, u skladu sa načelom istinitosti.
Isplate klijentu
Član 1628
Klijent ima pravo da bez naplate posebne naknade podigne u gotovini sredstva sa svog računa kod banke.
Klijent ima pravo da sredstva sa svog računa podigne u gotovini odmah nakon konačnog odobrenja računa.
Izuzetno od prethodnog stava, ako klijent podiže u gotovini sredstva čiji je iznos veći od 600.000 dinara, banka ima obavezu da ta sredstva isplati najkasnije u roku od dva radna dana.
Zaduživanje računa u korist banke
Član 1629
Banka ima pravo da po osnovu svog potraživanja iz ugovora o otvaranju i vođenju računa, ili drugog povezanog ugovora (na primer, ugovora o kreditu, ugovora o platnim uslugama), zaduži račun u visini tog potraživanja i bez saglasnosti klijenta, ako nije drukčije ugovoreno.
Smatra se da je potraživanje banke ispunjeno u trenutku konačnosti zaduženja računa iz prethodnog stava, osim u slučaju kada klijent koristi kredit u vidu dozvoljenog prekoračenja računa.
Izvod sa računa
Član 1630
Prilikom svake promene stanja računa banka je dužna da izda izvod i da ga stavi na raspolaganje klijentu na sporazumno utvrđen način.
Klijent je dužan da izvod iz računa pažljivo pregleda i da, u slučaju nesaglasnosti sa konkretnim odobrenjem ili zaduženjem računa, prigovori banci u dogovorenom roku, a ako dogovora nema onda u roku od 30 dana od dana prijema izvoda.
Smatra se da je klijent odobrio izvod ako ga nije osporio u skladu sa prethodnim stavom.
I nakon odobrenja izvoda iz računa klijent zadržava prava protiv banke iz sticanja bez osnova (greške u obračunu, ispuštanja ili dupliranja i slično), ali ova prava mora da vrši najkasnije u roku od godinu dana od zatvaranja računa, inače se pravo gasi.
Raskid ugovora
Član 1631
Ako u ugovoru o otvaranju i vođenju računa nije utvrđen rok njegovog trajanja, svaka strana može da ga raskine uz otkazni rok od 15 dana.
Izuzetno od prethodnog stava, ako je ugovor o otvaranju i vođenju računa akcesoran uz neki drugi ugovor (na primer, ugovor o novčanom depozitu), raskida se istovremeno i pod istim uslovima koji važe za raskid glavnog ugovora.
GLAVA LVII
UGOVOR O BANKARSKOM TEKUĆEM RAČUNU
Pojam
Član 1632
Ugovorom o tekućem računu banka se obavezuje da nekom licu otvori poseban račun i da preko njega prima uplate i vrši isplate u granicama njegovih sredstava i odobrenog kredita.
Varijanta I: Prethodni član menja se tako da glasi:
Ugovorom o tekućem računu banka se obavezuje da korisniku računa otvori poseban novčani račun i da na njega upisuje sva potraživanja i dugovanja koja proističu iz ugovora, kao i da preko njega prima uplate i vrši isplate u granicama raspoloživih sredstava i odobrenog kredita.
Varijanta II: Prethodni član menja se tako da glasi:
Ugovor o bankarskom tekućem računu je vrsta ugovora o otvaranju i vođenju računa kod koga se banka obavezuje da novčana potraživanja prema klijentu i novčane obaveze klijenta iz tog ugovora i povezanih ugovora upisuje u račun i da na osnovu toga obračunava saldo.
Prateći ugovor o kreditu
Član 1633
Banka ima pravo da preko tekućeg računa vrši plaćanje na zahtev deponenta i kada na računu nema pokrića.
Ako između banke i klijenta nije zaključen ugovor o kreditu (dozvoljeno prekoračenje računa), isplata iz prethodnog stava se smatra prihvatom klijentove ponude za zaključenje ugovora o kreditu u skladu sa opštim uslovima poslovanja banke.
Ako je između banke i klijenta uz ugovor o bankarskom tekućem računu zaključen i ugovor o kreditu, banka ima obavezu isplate preko tekućeg računa na zahtev deponenta u granicama dozvoljenog prekoračenja računa.
Prateći ugovor o platnim uslugama
Član 1634
Uz ugovor o bankarskom tekućem računu banka i klijent zaključuju okvirni ugovor o platnim uslugama.
Uzajamna novčana potraživanja banke i klijenta iz okvirnog ugovora iz prethodnog stava upisuju se u tekući račun.
Saldo
Član 1635
Banka je dužna da obračunava saldo na osnovu evidentiranih konačnih odobrenja i zaduženja tekućeg računa.
Banka ima obavezu da u izvodu iz računa naznači saldo.
Saldo se smatra utvrđenim u trenutku kada klijent odobri izvod iz računa.
Nakon utvrđivanja salda novčana potraživanja koja su predstavljala osnov za njegov obračun prestaju, a umesto njih postoji samo obaveza isplate salda.
Sredstva na tekućem računu
Član 1636
Novčana sredstva na tekućem računu ostvaruju se uplatama od strane deponenta i drugih lica za njegov račun.
Banka je dužna da preko tekućeg računa vrši plaćanje za deponenta i kad na računu nema pokrića i to u obimu koji je predviđen ugovorom o otvaranju tekućeg računa ili posebnim sporazumom.
Ova obaveza banke može se isključiti ugovorom o otvaranju tekućeg računa.
Prebijanje između salda više računa
Član 1637
Ako klijent kod iste banke ima više tekućih računa banka ima pravo na prebijanje aktivnog i pasivnog salda ovih računa, ukoliko nije drukčije ugovoreno.
Raspolaganje saldom
Član 1638
Imalac tekućeg računa može u svakom trenutku raspolagati saldom koji se na računu pojavljuje u njegovu korist, osim ako je ugovoren otkazni rok.
Provizija i naknada troškova
Član 1639
Banka ima pravo da zaračunava proviziju za izvršene usluge koje su obuhvaćene ugovorom o tekućem računu, kao i naknadu za posebne troškove učinjene u vezi sa tim uslugama.
Ova svoja potraživanja banka upisuje u svoju korist na teret tekućeg računa, ukoliko između ugovornih strana nije drukčije ugovoreno.
Primena pravila ugovora o nalogu
Član 1640
Banka odgovara za izvršenje naloga deponenta prema odredbama o ugovoru o nalogu.
Ako nalog treba da se izvrši u mestu gde banka nema poslovnu jedinicu, ona može to obaviti preko druge banke.
Trajanje računa
Član 1641
Ako u ugovoru o otvaranju tekućeg računa nije utvrđen rok njegovog trajanja, svaka strana može da ga raskine uz otkazni rok od 15 dana.
Dostavljanje izvoda
Član 1642
Banka je dužna da na zahtev deponenta preda izvod sa naznačenjem salda klijentu na sporazumno utvrđeni način.
Smatra se da je izvod odobren ako nije osporen u dogovorenom roku ili, ako dogovora nema, u roku od 15 dana.
I nakon njegovog odobrenja, izvod računa se može osporavati zbog grešaka u pisanju ili u obračunu, zbog ispuštanja ili dupliranja, ali se ovo osporavanje mora preduzeti najdalje u roku od godinu dana od prijema računa o likvidaciji salda po zaključenju tekućeg računa, inače se pravo gasi.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Prilikom svake promene stanja tekućeg računa banka je dužna da izda izvod sa naznačenjem salda i da ga stavi na raspolaganje klijentu na sporazumno utvrđeni način.
Smatra se da je izvod odobren ako nije osporen u ugovorenom roku ili, ako dogovora nema, u roku od 15 dana od dana prijema izvoda od strane korisnika računa.
GLAVA LVIII
UGOVOR O PLATNIM USLUGAMA
Pojam
Član 1643
Ugovorom o platnim uslugama obavezuje se banka da po nalogu klijenta ili drugog lica koje klijent ovlasti izvrši transakciju plaćanja pod ugovorenim uslovima, a klijent se obavezuje da za izvršenu uslugu plati naknadu (proviziju).
Transakcija plaćanja je svaka uplata, prenos ili isplata novčanih sredstava koju inicira platilac ili primalac plaćanja, bez obzira na pravni odnos između platioca i primaoca plaćanja.
Na ugovor o platnim uslugama shodno se primenjuju pravila ugovora o nalogu.
Zaštita korisnika usluge
Član 1644
Ako nije drukčije propisano, od odredbi ovog odeljka ne sme da se odstupi na štetu korisnika bankarske usluge.
Informisanje klijenta
Član 1645
Banka je dužna da prilikom pružanja platne usluge klijenta informiše u skladu sa zakonom koji uređuje platne usluge.
U slučaju spora oko urednog izvršenja obaveze informisanja iz prethodnog stava, banka snosi teret dokaza.
Vrste ugovora
Član 1646
Ugovor o platnim uslugama može da bude zaključen kao jednokratni ili kao okvirni ugovor.
U slučaju okvirnog ugovora banka se unapred obavezuje da izvršava buduće pojedinačne i sukcesivne transakcije plaćanja, u skladu sa ugovorenim uslovima.
Raskid okvirnog ugovora
Član 1647
Ako nije drukčije ugovoreno, klijent ima pravo na raskid okvirnog ugovora o platnim uslugama bez otkaznog roka, čak i kada je ugovor zaključen na određeno vreme.
U slučaju iz prethodnog stava, ugovorna odredba kojom se predviđa otkazni rok duži od jednog meseca je ništava.
Banka ima pravo na raskid okvirnog ugovora o platnim uslugama samo ako je ugovor zaključen na neodređeno vreme i ako je ugovoreno pravo banke na raskid.
U slučaju iz prethodnog stava, otkazni rok ne sme da bude kraći od dva meseca.
Saglasnost platioca
Član 1648
Transakcija plaćanja proizvodi pravna dejstva prema platiocu samo ako se on sa njom prethodno saglasio (dozvola).
Saglasnost platioca može da bude data naknadno (odobrenje), samo ako je to između platioca i njegove banke unapred ugovoreno.
Teret dokaza da se platilac saglasio sa transakcijom plaćanja snosi banka.
Platilac može da opozove datu saglasnost sa transakcijom plaćanja najkasnije do isteka roka za opoziv platnog naloga.
Zaštita instrumenata plaćanja
Član 1649
Platilac i njegova banka mogu da ugovore poseban način davanja saglasnosti na transakciju plaćanja (na primer, putem korišćenja određenog instrumenta plaćanja).
Platilac je dužan da odmah nakon prijema ugovorenog instrumenta plaćanja preduzme sve razumne mere da sačuva personalizovana sigurnosna obeležja od neovlašćenog pristupa.
Platilac je dužan da obavesti banku ili drugo lice u skladu sa ugovorom o gubitku, krađi ili zloupotrebi instrumenta plaćanja, i to bez odlaganja nakon saznanja ovih činjenica.
Banka je dužna da obezbedi da personalizovana sigurnosna obeležja određenog instrumenta plaćanja budu dostupna isključivo licu koje je ovlašćeno da koristi takav instrument.
Banka ne sme da pošalje instrument plaćanja klijentu bez njegovog zahteva, osim u slučaju zamene već izdatog instrumenta plaćanja.
Banka je dužna da omogući klijentu da u svakom trenutku prijavi gubitak, krađu ili zloupotrebu instrumenta plaćanja ili da zahteva prestanak blokade.
Banka je dužna da spreči upotrebu instrumenta plaćanja odmah nakon obaveštenja o gubitku, krađi ili zloupotrebi.
Odbijanje izvršenja platnog naloga
Član 1650
Ako banka odbije izvršenje određenog platnog naloga, dužna je da o tome bez odlaganja obavesti klijenta.
Banka platioca nema pravo da odbije izvršenje platnog naloga sa kojim se platilac saglasio, ako su ispunjeni svi uslovi iz okvirnog ugovora o platnim uslugama i ako izvršenje nije protivno imperativnim propisima.
Odgovornost banke za plaćanje
Član 1651
Ako se platilac nije saglasio sa izvršenjem određene transakcije plaćanja, banka nema pravo na naknadu troškova.
U slučaju iz prethodnog stava banka je dužna da platiocu bez odlaganja naknadi plaćeni novčani iznos, a u slučaju zaduženja računa platioca da račun bez odlaganja vrati u pređašnje stanje.
Odgovornosti i oslobođenje od odgovornosti banke za plaćanje
Član 1652
Ako je platilac dao nalog za izvršenje transakcije plaćanja, on ima pravo da u slučaju neizvršenog ili pogrešno izvršenog naloga od svoje banke zahteva da bez odlaganja naknadi plaćeni novčani iznos, odnosno izvrši povraćaj računa u pređašnje stanje.
Banka neće biti odgovorna u skladu sa prvim stavom ovog člana ako dokaže da je novčani iznos blagovremeno i u nesmanjenom iznosu prenet banci primaoca plaćanja.
Ako je primalac plaćanja inicirao izvršenje transakcije plaćanja, on ima pravo da u slučaju neizvršenog ili pogrešno izvršenog naloga od svoje banke zahteva da bez odlaganja prosledi, odnosno ponovo prosledi nalog banci platioca.
Neovlašćena i pogrešna plaćanja
Član 1653
Klijent je dužan da banku bez odlaganja nakon saznanja obavesti o neovlašćenoj ili pogrešno izvršenoj transakciji plaćanja.
Klijent nema prava po osnovu neovlašćene ili pogrešno izvršene transakcije plaćanja ako o tome ne obavesti banku najkasnije u roku od 13 meseci od neovlašćenog ili pogrešnog zaduženja računa.
Izuzetno od prethodnog stava ovog člana, ako banka nije obavestila klijenta o izvršenoj transakciji plaćanja, rok od 13 meseci počinje da teče od trenutka ovog obaveštenja.
Oslobođenje banke od odgovornosti za plaćanja
Član 1654
Odgovornost iz ugovora o platnim uslugama ne postoji ako je šteta nastala zbog vanrednog i nepredviđenog događaja, na koji ugovorna strana nije mogla da utiče i čije posledice uprkos primeni dužne pažnje nije mogla da izbegne.
Odgovornost banke iz ugovora o platnim uslugama ne postoji i ako je šteta klijentu prouzrokovana zbog izvršenja zakonske obaveze banke.
GLAVA LIX
UGOVOR O DEPOZITU HARTIJA OD VREDNOSTI
Pojam
Član 1655
Ugovorom o depozitu hartija od vrednosti banka se obavezuje da preuzme hartije od vrednosti, da ih čuva i vrši prava i obaveze koje se u vezi sa tim zahtevaju, i da ih vrati deponentu ili licu koje on ovlasti pod ugovorenim uslovima, a klijent (deponent) se obavezuje da za to plati naknadu.
Ovim ugovorom banka ne stiče pravo da raspolaže deponovanim hartijama od vrednosti.
Raspolaganje deponovanim hartijama od vrednosti
Član 1656
Banka ima pravo da raspolaže deponovanim hartijama od vrednosti samo na osnovu izričite prethodne saglasnosti klijenta u pismenoj formi.
Banka je dužna da sve koristi koje stekne po osnovu raspolaganja deponovanim hartijama od vrednosti, u skladu sa prethodnim stavom, bez odlaganja prenese na deponenta.
Vršenje prava
Član 1657
Ako nije drukčije ugovoreno, banka može vršiti prava iz deponovanih hartija od vrednosti isključivo za račun deponenta.
Dužnosti banke
Član 1658
Banka je dužna da obezbedi čuvanje hartije od vrednosti sa brižljivošću koja se zahteva od skladištara i da za račun deponenta preduzima sve radnje radi očuvanja i ostvarivanja njegovih prava iz hartije od vrednosti.
Ukoliko između ugovornih strana nije što drugo ugovoreno, banka je dužna da naplaćuje dospele kamate, glavnicu i uopšte da ostvaruje sva potraživanja na koja deponovane hartije od vrednosti daju pravo, čim ona dospeju za isplatu.
Banka je dužna da stavi na raspolaganje deponentu naplaćene sume, a ako ovaj ima kod banke otvoren novčani račun, da ih upiše u korist tog računa.
Vraćanje hartija od vrednosti
Član 1659
Banka je dužna da na zahtev deponenta vrati hartije od vrednosti u svako doba.
Vraćanje se vrši u mestu gde je izvršeno deponovanje, ako nije drukčije ugovoreno.
Predmet vraćanja su same hartije od vrednosti.
Izuzetno od prethodnog stava, banka može da izvrši obavezu vraćanja i isplatom odgovarajućeg novčanog iznosa u slučaju da je uredno vršenje prava iz hartija od vrednosti dovelo do prestanka hartije od vrednosti (na primer, usled ispunjenja potraživanja iz hartije).
Vraćanje se može izvršiti samo deponentu ili njegovim pravnim sledbenicima ili licima koje oni označe, čak i kada je iz samih hartija vidljivo da one pripadaju trećim.
Zahtevi trećih lica
Član 1660
O svakom zahtevu koji treće lice istakne u pogledu deponovanih hartija, banka je dužna da obavesti deponenta.
GLAVA LX
UGOVOR O SEFU
Pojam
Član 1661
Ugovorom o sefu obavezuje se banka da korisniku stavi na upotrebu sef za određeni period vremena, a korisnik se obavezuje da za to plati banci određenu naknadu.
Banka mora preduzeti sve potrebne mere da obezbedi dobro stanje sefa i nadzor nad njim (sigurnost i nepovredivost).
Pristup sefu
Član 1662
Pristup sefu može se dozvoliti samo korisniku ili njegovom punomoćniku.
Banka ne sme držati kod sebe duplikat ključa ili ključeva koji se predaju korisniku.
Predmeti koji se ne smeju staviti u sef
Član 1663
Korisnik ne sme staviti u svoj sef predmet ili proizvod koji može ugroziti sigurnost banke ili drugih sefova.
U slučaju da se korisnik ne pridržava ove obaveze, banka može izjaviti da raskida ugovor o sefu.
Prava banke u slučaju neplaćanja
Član 1664
Ako korisnik ne plati banci makar samo jedan obrok naknade po dospelosti, banka može raskinuti ugovor po isteku mesec dana pošto korisnika preporučenim pismom opomene na naplatu.
Pošto raskine ugovor, banka može pozvati korisnika da isprazni sef i da joj preda ključ, pa ako korisnik to ne učini, banka može zahtevati da se sef otvori putem suda, utvrdi njegova sadržina i nađene stvari stave u propisani depozit ili povere banci na čuvanje.
Banka ima pravo prvenstva naplate dužne naknade nastale iz ugovora o sefu iz novčanog iznosa koji je pronađen u sefu, kao i iz cene dobijene prodajom drugih vrednosti nađenih u sefu.
GLAVA LXI
UGOVOR O KREDITU
Pojam
Član 1665
Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili odredivo vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i druge naknade i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje ugovoreni iznos novčanih sredstava, a korisnik se obavezuje da banci plaća kamatu i da o dospelosti vrati kredit u skladu sa ugovorom.
Ako ugovorom o kreditu nije određen rok za vraćanje kredita, obaveza vraćanja dospeva kada banka ili korisnik kredita raskine ugovor uz poštovanje otkaznog roka od najmanje tri meseca.
Sadržina ugovora
Član 1666
Ugovorom o kreditu utvrđuju se iznos, kao i uslovi davanja, korišćenja, načina obezbeđenja i vraćanja kredita.
Tokom otplate kredita banka ne može jednostrano menjati uslove korišćenja i vraćanja kredita, osim ako to nije predviđeno ugovorom.
Alternativa: Stav 2 menja se tako da glasi:
Ugovorom o kreditu utvrđuju se naročito: vrsta kredita, iznos kredita i period na koji se kredit odobrava, valuta u kojoj banka iskazuje/odobrava ili indeksira kredit, kurs koji se primenjuje kod obračuna, kao i periode u kojima se kurs usklađuje, visina kamatne stope i mogućnost i način njene izmene, kao i metod kod otplate u ratama visina rate i njeno dospeće, kamatna stopa za slučaj docnje, vrsta i visina svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, vrsta sredstava obezbeđenja; uslovi za prevremenu otplatu kredita, uslovi za aktiviranje sredstava obezbeđenja, kao i uslovi i postupak raskida ugovora.
Alternativa: Dodaje se novi član koji glasi:
Procena kreditne sposobnosti klijenta
Član 1667
Pre zaključenja ugovora o kreditu, davalac kredita procenjuje kreditnu sposobnost klijenta.
U cilju procene kreditne sposobnosti klijenta davalac kredita je ovlašćen da koristi raspoložive baze podataka, u skladu sa zakonom.
Otkaz davaoca kredita
Član 1668
Ugovor o kreditu banka može otkazati pre isteka ugovorenog roka ako je kredit korišćen u suprotnosti sa njegovom namenom.
Ugovor o kreditu banka može otkazati pre isteka ugovorenog roka i u slučaju insolventnosti korisnika čak i kad nije utvrđeno sudskom odlukom, u slučaju prestanka pravnog lica ili smrti korisnika, ako bi u tim slučajevima davalac kredita došao u bitno nepovoljniji položaj.
U slučaju otkaza kredita sve preostale rate smatraju se dospelim danom otkaza.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Ugovor o kreditu banka može otkazati pre isteka ugovorenog roka u slučaju:
1. Korišćenja kredita u suprotnosti sa njegovom namenom ili
2. Bitnog pogoršanja imovinskih prilika korisnika kredita ili
3. Bitnog pogoršanja vrednosti sredstva obezbeđenja kredita, ili
4. Prestanka pravnog lica ili smrti korisnika,
Ako je zbog toga ugroženo vraćanje kredita, čak i kada bi se koristilo sredstvo obezbeđenja.
Restriktivne klauzule
Član 1669
U slučaju docnje korisnika kredita, kao i u slučaju otkaza davaoca kredita, banka ima pravo u skladu sa ugovorom o kreditu da potraživanje po osnovu datog kredita naplati iz svih sredstava koje korisnik kredita ima na depozitima kod banke kao kreditora, kao i iz drugih potraživanja korisnika kredita prema banci kreditoru.
U slučaju trajnije insolventnosti korisnika kredita ugovorom se mogu predvideti klauzule koje ograničavaju raspolaganje njegovim sredstvima, dodatno zaduživanje i druge isplate.
Odustajanje od ugovora i vraćanja kredita pre roka
Član 1670
Korisnik kredita može odustati od ugovora pre nego što je počeo koristiti kredit.
Korisnik kredita može vratiti kredit i pre roka određenog za vraćanje, ali je dužan o tome unapred obavestiti banku.
U oba slučaja korisnik kredita dužan je naknaditi štetu ukoliko ju je davalac kredita pretrpeo.
U slučaju vraćanja kredita pre određenog roka, banka ne može da zaračuna kamatu za vreme od dana vraćanja kredita do dana kada je po ugovoru trebalo da bude vraćen.
Pravo korisnika kredita da vrati kredit pre ugovorenog roka ne može ugovorom da bude isključeno ili ograničeno.
GLAVA LXII
UGOVOR O KREDITU NA OSNOVU ZALOGE HARTIJA OD VREDNOSTI
ILI DRUGIH POKRETNIH STVARI (LOMBARDNI KREDIT)
Pojam
Član 1671
Ugovorom o kreditu na osnovu zaloge hartija od vrednosti i drugih pokretnih stvari banka odobrava kredit u određenom iznosu uz obezbeđenje zalogom hartija od vrednosti ili drugih pokretnih stvari koje pripadaju korisniku kredita ili trećem licu koje na to pristane.
Forma i sadržina
Član 1672
Ugovor o kreditu na osnovu zaloge hartija od vrednosti ili drugih pokretnih stvari mora biti zaključen u pismenoj formi i sadržati naznačenje hartija od vrednosti, odnosno pokretnih stvari koje se zalažu, ime, poslovno ime i sedište, odnosno prebivalište imaoca hartija, iznos i uslove odobrenog kredita, kao i iznos i vrednost hartije, odnosno založenih stvari koje su predate za odobrenje kredita.
Upis založnog prava u javni registar
Član 1673
Založno pravo banke na založenim hartijama od vrednosti ili založenim pokretnim stvarima upisuje se u javni registar.
Kad banka može prodati založene hartije
Član 1674
Ako korisnik ne vrati po dospelosti dobijeni kredit, banka može prodati založene hartije od vrednosti ili založene pokretne stvari na način i u postupku koji su uređeni zakonom.
GLAVA LXIII
AKREDITIV
Pojam
Član 1675
Akreditiv je bankarski posao kojim se banka po nalogu klijenta (nalogodavca) obavezuje prema korisniku akreditiva da će mu staviti na raspolaganje određenu novčanu svotu ili akceptirati i isplatiti menicu u skladu sa uslovima navedenim u akreditivu.
Kada nastaje obaveza prema korisniku
Član 1676
Banka je obavezna prema korisniku od dana kada mu je otvaranje akreditiva saopšteno.
Nalogodavac je vezan izdatim nalogom od trenutka kad je nalog prispeo banci.
Nezavisnost akreditiva od drugog pravnog posla
Član 1677
Akreditiv je nezavisan od ugovora o prodaji ili drugog pravnog posla povodom koga je otvoren.
Dokumentarni akreditiv
Član 1678
Dokumentarni akreditiv postoji kada je banka preuzela obavezu da stavi na raspolaganje korisniku akreditiva određenu novčanu svotu samo ako joj budu podneti dokumenti prema uslovima utvrđenim u akreditivu.
Dužnost akreditivne banke
Član 1679
Banka koja je otvorila dokumentarni akreditiv dužna je da izvrši klauzule plaćanja pod uslovima predviđenim u akreditivu.
Neopozivost akreditiva
Član 1680
Akreditiv je uvek neopoziv bez obzira da li je to navedeno u uslovima akreditiva.
Na osnovu akreditiva banka stiče samostalnu i neposrednu obavezu prema korisniku.
Ova obaveza može biti ukinuta ili izmenjena samo sporazumom svih učesnika u akreditivnom poslu.
Potvrđivanje i aviziranje
Član 1681
Akreditiv može biti potvrđen od neke druge banke, koja time, pored akreditivne banke, preuzima samostalnu i neposrednu obavezu prema korisniku.
Aviziranje akreditiva od strane neke druge banke ne predstavlja potvrđivanje ovog akreditiva.
Dužnost banke u pogledu dokumenata
Član 1682
Banka je dužna da ispita usklađenost prezentovanih dokumenata sa uslovima iz akreditiva (načelo stroge saobraznosti).
Kada primi dokumenta i utvrdi da ista nisu u skladu sa uslovima akreditiva, banka mora u najkraćem roku o tome obavestiti stranu od koje je primila dokumenta kao i nalogodavca, navodeći sva utvrđena odstupanja dokumenata od uslova akreditiva.
Granice odgovornosti banke
Član 1683
Banka ne preuzima nikakvu odgovornost ako su podneti dokumenti naizgled (na prvi pogled) saobrazni sa uslovima iz akreditiva.
Akreditivna banka ne preuzima nikakvu obavezu u pogledu robe ili usluge povodom koje je otvoren akreditiv.
Akreditivna banka posluje sa dokumentima, a ne sa robom ili uslugama na koje se ti dokumenti odnose (načelo ispitivanja dokumenata).
Prenosivost akreditiva
Član 1684
Akreditiv je prenosiv samo ako je u uslovima akreditiva izričito naznačeno da je prenosiv.
Kod prenosivog akreditiva korisnik akreditiva ima pravo da zahteva od banke da prenese akreditiv na drugog korisnika.
Akreditiv može preneti, na bazi izričitog uputstva korisnika akreditiva, akreditivna banka ili druga banka koja je na to ovlašćena od strane akreditivne banke.
Prenosivi akreditiv se može preneti samo jedanput, ako nije drukčije ugovoreno.
GLAVA LXIV
BANKARSKA GARANCIJA
Pojam
Član 1685
Bankarska garancija je bankarski posao kojim se banka garant po nalogu klijenta (nalogodavca) obavezuje prema korisniku garancije da će mu u slučaju da nalogodavac ne ispuni određenu obavezu o dospelosti platiti utvrđeni iznos u garanciji, ako budu ispunjeni svi uslovi navedeni u garanciji.
Izmirenje obaveze iz garancije u novcu
Član 1686
Banka izmiruje obavezu iz garancije u novcu i u slučaju da se garancijom obezbeđuje nenovčana obaveza.
Potvrda garancije
Član 1687
Ako druga banka potvrdi obavezu iz garancije, korisnik može svoje zahteve iz garancije podneti bilo banci koja je izdala garanciju, bilo onoj koja ju je potvrdila.
Ustupanje prava iz garancije
Član 1688
Svoja prava iz bankarske garancije korisnik može ustupiti trećem samo sa ustupanjem potraživanja koje je obezbeđeno garancijom i prenosom svojih obaveza u vezi sa obezbeđenim potraživanjem.
Garancija "bez prigovora" i "na prvi poziv"
Član 1689
Ako bankarska garancija sadrži klauzulu "bez prigovora" ili sadrži reči koje imaju isto značenje, banka ne može isticati prema korisniku prigovore koje nalogodavac kao dužnik može isticati prema korisniku po obezbeđenoj obavezi.
Ako bankarska garancija sadrži klauzulu "na prvi poziv", "na prost zahtev" ili sadrži reči koje imaju isto značenje, banka je dužna da na zahtev korisnika izvrši isplatu po osnovu garancije i nema pravo da od njega traži ispunjenje bilo kakvih dodatnih uslova.
Nalogodavac je dužan platiti banci svaki iznos koji je banka platila po osnovu garancije izdate sa klauzulom iz prethodnih stavova ovog člana.
Korisnik garancije duguje nalogodavcu iznos primljen po osnovu garancije na koji inače ne bi imao pravo zbog opravdanih prigovora nalogodavca.
GLAVA LXV
POSLOVI SA PLATNOM KARTICOM
Pojam platne kartice
Član 1690
Platna kartica je instrument plaćanja čijom upotrebom njen korisnik daje nalog banci da izvrši gotovinsko ili bezgotovinsko plaćanje određene svote novca na teret njegovog pokrića na računu kod banke ili do iznosa odobrenog kredita.
Način izdavanja, korišćenja i amortizacija platne kartice bliže se uređuju propisima kojima se uređuje platni promet.
O izdavanju i korišćenju platne kartice banka izdavalac i korisnik platne kartice zaključuju poseban ugovor u skladu sa zakonom.
Ovlašćena upotreba
Član 1691
Upotreba platne kartice se smatra ovlašćenom ako je korisnik kartice dao saglasnost da se izvrši transakcija plaćanja inicirana na osnovu upotrebe platne kartice.
U nedostatku saglasnosti korisnika platne kartice, upotreba kartice se smatra neovlašćenom.
Obaveze korisnika platne kartice
Član 1692
Korisnik platne kartice je obavezan da platnu karticu: upotrebljava u skladu sa ugovorom i uslovima njenog izdavanja, odnosno korišćenja, da po prijemu platne kartice preduzme sve mere kako bi sačuvao tajnost identifikacionih podataka o autentičnosti platne kartice (personalni identifikacioni broj, kontrolni broj, šifru i druge oznake tajnosti) propisanih za zaštitu tajnosti platne kartice i da bez odlaganja obavesti banku izdavaoca platne kartice ili drugo lice koje banka odredi, kada sazna za gubitak, krađu ili nezakonito prisvajanje platne kartice, odnosno za njenu neovlašćenu upotrebu.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Obaveze banke u vezi sa platnom karticom
Član 1693
Banka – izdavalac platne kartice je dužna da: neposredno dostavi korisniku izdatu platnu karticu i da snosi mogući rizik za korisnika u njenom dostavljanju, da kontinuirano obezbedi tajnost podataka o identifikaciji vlasnika platne kartice i podataka o njenoj identifikaciji i autorizaciji, hitno preduzme mere za sprečavanje zloupotrebe platne kartice na štetu njenog sopstvenika, kada mu je platna kartica neovlašćeno izuzeta iz poseda, sarađuje i pruži potrebnu pomoć sopstveniku platne kartice u postupku pronalaženja lica koje ju je neovlašćeno steklo i u naplati naknade štete koju mu je to lice pričinilo i da korisniku platne kartice pruži druge oblike zaštite propisane zakonom u slučaju njene zloupotrebe.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Knjiga treća
STVARNO PRAVO
Deo prvi
PRAVO SVOJINE
ODELJAK PRVI
OPŠTE ODREDBE
GLAVA I
OBELEŽJA SVOJINE
Pojam
Član 1694
Svojina je najšire pravo fizičkog ili pravnog lica da stvar po svom nahođenju drži, upotrebljava, pribira plodove i druge koristi od stvari i da njome raspolaže u granicama zakona.
Sopstvenik ima pravo i da svoju stvar ne upotrebljava (i da propušta da pribira plodove i druge koristi) izuzev ako se posebnim zakonom predviđa dužnost upotrebe stvari.
Sopstvenik može isključiti sva lica iz dodira sa stvarju i zahtevati predaju stvari od bilo kog lica u čijoj državini se stvar nalazi bez pravnog osnova.
Svojina kao ljudsko pravo (Neometano vršenje)
Član 1695
Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na neometano vršenje i (mirno) uživanje svojih dobara, na kojima ima pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo.
Svojina se može oduzeti nekom licu samo iz razloga javnog (opšteg) interesa i uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.
Sopstvenik kome je oduzeto ili ograničeno pravo svojine (ili neko drugo stvarno pravo) ima pravo na pravičnu naknadu (koja ne može biti manja od tržišne cene).
Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:
Svako fizičko ili pravno lice ima pravo zahtevati od svih i od svakoga da poštuju njegovo pravo svojine i ostala prava koja mu pripadaju.
Pretpostavka da pravo svojine nije ograničeno
Član 1696
Smatra se da pravo svojine nije ograničeno ni u pogledu sadržine, ni u pogledu trajanja.
Ko tvrdi da ima pravo koje ograničava nečiju svojinu, dužan je dokazati da takvo ograničenje postoji.
Isto tako, ko tvrdi da je nečije pravo svojine ograničeno u javnom (opštem) interesu, dužan je da dokaže da postoji takvo ograničenje i da je javni interes utvrđen na osnovu zakona
Alternativa: stavovi 2 i 3 zamenjuju se sledećim stavom:
Ograničenje prava svojine u korist drugog lica ili u javnom interesu dužan je dokazivati onaj ko tvrdi da takvo ograničenje postoji.
Istovrsnost prava svojine
Član 1697
Pravo svojine je jedinstveno, ima istu sadržinu i uživa jednaku pravnu zaštitu, bez obzira da li je sopstvenik građanin (fizičko lice) ili Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, zadužbina ili neko drugo pravno lice javnog ili privatnog prava.
GLAVA II
OGRANIČENJA
Svojina obavezuje
Član 1698
Svojina obavezuje pravno, društveno i moralno, te je sopstvenik prilikom vršenja svog prava dužan da postupa sa potrebnim obzirima prema opštem (javnom) interesu i pravima i interesima drugih lica, koja nisu u suprotnosti sa njegovim pravom.
Zloupotreba prava svojine
Član 1699
Zabranjeno je vršenje prava svojine u (isključivoj) nameri da se drugome škodi (naškodi), kao i svako drugo (njegovo) vršenje prava koje se ne slaže sa svrhom radi koje je ustanovljeno.
Obaveza da se stvar upotrebljava
Član 1700
U slučajevima kada to zahteva opšti interes, zakonom se može propisati obaveza sopstvenika(u) da upotrebljava i uživa svoju stvar.
Ako sopstvenik odbija ili nije u mogućnosti da upotrebljava i uživa stvar u skladu sa propisanim obavezama, nadležni organ (uprave) može privremeno (izuzeti) oduzetu stvar iz državine sopstveniku i poveriti drugom licu da privremeno upotrebljava i upravlja sopstvenikovom stvarju.
Prostiranje prava svojine
Član 1701
Pravo svojine na nepokretnoj stvari obuhvata ne samo površinski sloj zemljišta nego i prostor iznad i ispod površine koji je sopstvenik u stanju da upotrebljava u svom interesu.
Posebnim zakonom može se u opštem interesu isključiti ili ograničiti pravo sopstvenika da iskorišćava prostor ispod površine zemljišta uz pravičnu naknadu.
Sopstvenik nepokretne stvari je dužan da trpi da drugo lice upotrebljava prostor na onoj visini ili dubini, na kojima on kao sopstvenik nema nikakav razuman interes da takvu upotrebu spreči.
Alternativa stilska: Stav menja se tako da glasi:
Pravo svojine na nepokretnoj stvari obuhvata ne samo površinski sloj zemljišta, nego seže i u visinu i u dubinu do granice do koje je sopstvenik u stanju) da prostor ispod i iznad zemljišne površine iskorišćava u svom interesu.
Privremena upotreba tuđe stvari
Član 1702
Sopstvenik je dužan da trpi da drugo lice privremeno upotrebljava (upotrebi) njegovu stvar, kada je to neophodno da bi se otklonila šteta koja tom drugom licu neposredno preti, i koja je znatno veća od štete koju sopstvenik usled toga trpi.
U tom slučaju sopstvenik ima pravo na pravičnu naknadu od lica koje je privremeno upotrebilo njegovu stvar.
Ograničenje na osnovu pravnog posla
Član 1703
Sopstvenik se ugovorom može obavezati da određenu stvar ne otuđi, ili da je ne optereti za određeno vreme koje ne može biti duže od deset godina.
Ali, ako je on stvar otuđio ili opteretio, sticanje savesnog pribavioca, ne može se napadati, a otuđilac će odgovarati zbog povrede svoje obaveze.
Ugovorna obaveza kojom se sopstvenik obavezao da ne otuđi nepokretnu stvar, proizvodi pravna dejstva i prema trećima, ako je u zemljišnu knjigu1 upisana zabeležbom u korist bračnog ili vanbračnog druga, roditelja i dece kao i usvojenika ili usvojioca.
Isto važi za ograničenje otuđenja pokretne stvari, ako je ugovorna odredba upisana u odgovarajući javni registar.
Što je rečeno za ograničenje otuđenja, na odgovarajući način se primenjuje na ugovorno ograničenje svojine u obliku opterećenja.
Što je rečeno za ugovorna ograničenja u pogledu otuđenja i opterećenja, na odgovarajući način se primenjuje na ograničenja ustanovljenja jednostranim pravnim poslom.
ODELJAK DRUGI
STICANJE PRAVA SVOJINE
GLAVA I
OPŠTE ODREDBE
Osnovi sticanja
Član 1704
Pravo svojine se može steći na osnovu pravnog posla, nasleđivanja, odluke suda, ili drugog organa vlasti i na osnovu zakona.
GLAVA II
STICANJE NA OSNOVU PRAVNOG POSLA
Opšte pravilo
Član 1705
Pravo svojine stiče se na osnovu punovažnog pravnog posla, kojim se sopstvenik obavezuje da prenese pravo svojine na pribavioca i odgovarajućeg načina sticanja..
Pribavilac na osnovu pravnog posla ne može steći više prava nego što je imao prenosilac.
Ali, savesni pribavilac može steći pravo svojine, iako prenosilac nije bio sopstvenik, u slučajevima kada je takvo sticanje predviđeno zakonom.
Sticanje prava svojine na pokretnim stvarima
Član 1706
Pribavilac stiče pravo svojine na pokretnoj stvari kada mu je prenosilac preda u državinu na osnovu punovažnog pravnog posla podobnog za prenos prava svojine.
Smatra se da je izvršena predaja i u slučajevima kada prenosilac uruči pribaviocu ključ kojim se otvara pokretna stvar (metalna kasa, sef, automobil i sl.) ili isprava na osnovu koje on može pravno raspolagati stvarju, ili kada mu uruči deo stvari, ili kada označi stvar tako da se ona može izdvojiti iz mnoštva po rodu određenih stvari.
Prenos prava svojine bez (fizičke) predaje stvari
Član 1707
Ako se pokretna stvar već nalazi u izvedenoj neposrednoj državini pribavioca po nekom pravnom osnovu (ugovor o zakupu, posluzi, ostavi i sl.) pribavilac stiče pravo svojine u trenutku kada sa sopstvenikom zaključi pravni posao podoban za prenos prava svojine.
Pribavilac stiče pravo svojine na pokretnoj stvari u trenutku kada je sa sopstvenikom (prenosiocem) zaključio pravni posao podoban za prenos prava svojine, iako je stvar ostala u izvedenoj neposrednoj državini prenosioca po nekom drugom pravnom poslu koji su prenosilac i pribavilac istovremeno zaključili (ugovor o zakupu, posluzi, ostavi, radu i sl.).
Pribavilac stiče pravo svojine u trenutku zaključenja ugovora (pravnog posla) sa prenosiocem kojim mu je ovaj preneo pravo da zahteva predaju stvari, koja se nalazi u izvedenoj neposrednoj državini trećeg lica, na osnovu ranije zaključenog ugovora između prenosioca i tog trećeg lica.
Sukob prava pribavilaca
Član 1708
Ako je isti sopstvenik zaključio uzastopno više punovažnih ugovora o prodaji pokretne stvari, pravo svojine stiče pribavilac kome je kao prvom prenosilac predao stvar u državinu, pod uslovom da nije znao i da nije mogao znati da je prenosilac prethodno već zaključio takav ugovor sa nekim od ranijih kupaca.
Savesnost kupca kome je predata stvar se pretpostavlja.
Pravila o sukobu prava pribavilaca kod višestruke prodaje, primenjuju se i u slučajevima drugih ugovora podobnih za prenos prava svojine, kao i u slučaju jednostranih izjava volje sopstvenika pokretne stvari.
Sticanje prava svojine na nepokretnosti
Član 1709
Pribavilac stiče pravo svojine na nepokretnosti upisom u zemljišnu knjigu, na osnovu punovažnog ugovora o prodaji sa sopstvenikom.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Pribavilac stiče pravo svojine na nepokretnosti upisom u zemljišnu knjigu, na osnovu punovažnog ugovora o prodaji sa sopstvenikom.
Pravilo o sticanju prava svojine na osnovu ugovora o prodaji shodno se primenjuje i na druge ugovore i jednostrane pravne poslove koji su usmereni (imaju za cilj) na prenos prava svojine (ugovor o razmeni, ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o daru, legat i sl.).
Forma
Član 1710
Ugovor o prodaji nepokretnih stvari mora biti zaključen u pismenoj formi i overen kod nadležnog organa.
Prodaja neoborenog drveća namenjenog seči, još neodvojenih plodova, materijala od građevine koja treba da se sruši i uopšte stvari trajno vezanih za nepokretnost, zasebno prodatih, smatra se za prodaju pokretnih stvari, bez obzira ko treba da izvrši odvajanje.
Shodna primena
Član 1711
Pravila o sticanju prava svojine na nepokretnosti na osnovu ugovora o prodaji i o formi ugovora o prodaji shodno se primenjuju i na druge ugovore i jednostrane pravne poslove koji su usmereni na prenos prava svojine (kao što su ugovor o razmeni, ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o daru, legat i sl.).
Kad je izvršen ugovor kome nedostaje forma
Član 1712
Ugovor za čiju se punovažnost zahteva pismena forma i overa kod nadležnog organa proizvodi pravna dejstva, ako su ugovorne strane pismeno zaključile ugovor i izvršile u celini ili u pretežnom delu obaveze koje iz njega nastaju, izuzev ako zakon naređuje što drugo u određenom slučaju.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Sukob prava pribavilaca nepokretnosti
Član 1713
Ako je isti sopstvenik zaključio uzastopno više punovažnih ugovora o prodaji nepokretne stvari sa nekolicinom kupaca, pravo svojine će steći kupac koji je prvi zahtevao upis u zemljišnu knjigu, pod uslovom da je bio savestan.
Raniji kupac kome je prodavac prodao i predao nepokretnu stvar u državinu može zahtevati da se ispiše pravo pribavioca iz zemljišne knjige i da se upiše njegovo sticanje, ako dokaže da je pribavilac u trenutku kada je zaključio ugovor sa prenosiocem znao ili da je prema okolnostima mogao znati da je nepokretna stvar bila punovažno prodata i predata u državinu ranijem kupcu.
Ali od pribavioca koji je svoje sticanje prvi upisao u zemljišnu knjigu, ne može se očekivati da pored zemljišnoknjižnog stanja istražuje vanknjižno stanje nepokretnosti, te teret dokazivanja nesavesnosti zemljišnoknjižnog pribavioca snosi raniji kupac.
GLAVA III
STICANJE NA OSNOVU ZAKONA
Sticanje od nevlasnika
Pojam
Član 1714
Pravo svojine na pokretnoj stvari može se steći ako je prenosilac, bez obzira što nije bio sopstvenik, predao pokretnu stvar savesnom pribaviocu u svojinsku državinu na osnovu teretnog ugovora usmerenog na prenos prava svojine i ako je uz to bio ispunjen jedan od tri posebna uslova:
1) da je stvar bila kupljena ili inače pribavljena od lica koje takve stvari izrađuje ili prodaje u okviru redovne delatnosti ili,
2) da je stvar pribavljena od lica kome ju je sopstvenik poverio nekim poslom, koji nije usmeren na prenos prava svojine ili,
3) da je stvar pribavljena na javnoj prodaji.
Kada postoji predaja
Član 1715
Predaja postoji ne samo kada ju je nevlasnik uručio pribaviocu u trenutku zaključenja ugovora o prodaji, ili drugog teretnog ugovora usmerenog na prenos prava svojine, nego i kada je pribavilac odranije imao stvar u izvedenoj neposrednoj državini (npr. kao zakupac, uzimalac na posudu, ostavoprimac i sl.), pa sada na osnovu ugovora o prodaji stiče svojinsku državinu.
Ali, ako je nevlasnik zadržao stvar u neposrednoj državini i posle zaključenja ugovora o prodaji, kupac će steći pravo svojine tek kada mu stvar bude predata u neposrednu državinu.
Savesnost
Član 1716
Pribavilac je savestan ako ni u trenutku zaključenja ugovora ni u trenutku kada mu je prenosilac predao pokretnu stvar u državinu nije znao, niti je, s obzirom na okolnosti, mogao znati da (njegov) prenosilac nije sopstvenik stvari.
Na kojim stvarima se ne može a na kojima može steći svojina
Član 1717
Od nevlasnika se ne može steći svojina na izgubljenim, zaturenim, ukradenim ili otetim stvarima, ni ako su inače ispunjeni uslovi za njeno pribavljanje.
Ali, savesni pribavilac može steći pravo svojine na novcu ili hartijama od vrednosti na donosioca, bez obzira kako su ove stvari izašle iz sopstvenikove državine.
Pravo otkupa
Član 1718
Ako pokretna stvar ima za ranijeg sopstvenika poseban značaj, on može zahtevati da je otkupi od savesnog pribavioca po tekućoj ceni u roku od godine dana.
Prava trećih lica
Član 1719
Prava koja su na pribavljenoj stvari postojala u korist trećih lica prestaju, ako pribavilac za njih nije znao, niti je s obzirom na okolnosti mogao znati.
GLAVA IV
ODRŽAJ
Pojam
Član 1720
Održajem, jedno lice, koje ima državinu na stvari sa potrebnim svojstvima i u čiju korist proteknu zakonom propisani rokovi, stiče pravo svojine na teret lica koje je ranije imalo pravo svojine i sada je usled održaja gubi.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Na pokretnim stvarima
Član 1721
Svojinski držalac koji ima savesnu, zakonitu i pravu (ispravnu) državinu stiče redovnim održajem pravo svojine na pokretnoj stvari protekom roka od tri godine.
Državina je prava, ako nije stečena ni silom, ni prevarom, ni zloupotrebom poverenja.
Svojinski držalac koji ima jedino savesnu državinu na pokretnoj stvari a nema druge kvalitete državine stiče vanrednim održajem pravo svojine na pokretnoj stvari, protekom roka od deset godina.
Na nepokretnim stvarima
Član 1722
Svojinski držalac koji ima zakonitu, savesnu i pravu državinu stiče redovnim održajem pravo svojine na nepokretnoj stvari protekom roka od deset godina.
Svojinski držalac koji ima savesnu državinu, (a ne i druge kvalitete državine) stiče vanrednim održajem pravo svojine na nepokretnostima protekom roka od dvadeset godina.
Ograničenje sticanja održajem
Član 1723
Održajem se ne može steći pravo svojine na javnim dobrima i na stvarima izvan pravnog prometa.
Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:
Apsolutni održaj
Član 1724
Svojinski držalac pokretnih stvari koje su u svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinica lokalne uprave i uprave, crkava i verskih zajednica može steći održajem pravo svojine ako ima savesnu, zakonitu i pravu državinu protekom roka od šest godina, a ako ima samo savesnu državinu protekom roka od dvadeset godina, a svojinski držalac nepokretnih stvari, ako ima savesnu, zakonitu i pravu državinu može steći pravo svojine protekom roka od dvadeset godina, a ako ima samo savesnu državinu protekom roka od četrdeset godina.
Održaj u korist naslednika
Član 1725
Naslednik ima savesnu državinu od otvaranja nasleđa i u slučaju kad je ostavilac bio nesavesni držalac, izuzev ako je za nesavesnost ostavioca naslednik znao ili je prema prilikama mogao znati.
Protek i svršetak roka za održaj
Član 1726
Vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u svojinsku državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj.
Uračunavanje vremena prethodnika
Član 1727
U vreme potrebno za održaj uračunava se i vreme za koje su pravni prethodnici sadašnjeg držaoca neprekidno držali stvar kao savesni, zakoniti i pravi svojinski držaoci odnosno kao savesni svojinski držaoci.
Ako su državine prethodnika i sledbenika bile istog kvaliteta, potrebno vreme izračunava se prostim sabiranjem.
Ali ako je prethodnikova državina bila savesna, zakonita i prava, a sledbenikova samo savesna, uračunavanje se vrši srazmerno dužini zakonskih rokova za redovni odnosno vanredni održaj.
Prekid i zastoj
Član 1728
Na prekid odnosno zastoj toka vremena za održaj, shodno se primenjuju pravila o prekidu odnosno zastoju (toka vremena) zastarelosti potraživanja.
Prava trećih lica
Član 1729
Ako je pribavilac održajem stekao pravo svojine na osnovu ugovora sa naknadom prava trećih lica koja su postojala na stvari se gase, ako novi sopstvenik za njih nije znao, niti je prema prilikama mogao znati.
GLAVA V
STICANJE PRIRAŠTAJEM
Odsek I
GRAĐENJE NA TUĐEM ZEMLJIŠTU
Opšte pravilo
Član 1730
Sopstvenik zemljišta stiče pravo svojine na zgradi koju neko sagradi na njegovom zemljištu.
Sopstvenik ima pravo da zahteva od gradioca da mu preda zemljište sa zgradom u državinu, a gradiocu pripada pravo na naknadu, ako je bio savestan u visini prosečne tržišne cene zgrade, a ako je bio nesavestan u visini prosečne građevinske cene (vrednosti materijala i radne snage).
Alternativa (stilska): Prethodni član menja se tako da glasi:
Zgrada koju neko lice sagradi na tuđem zemljištu postaje sastavni deo zemljišta, te pravo svojine na zemljištu ubuduće obuhvata i zgradu.
Savesni i sopstvenik zemljišta i gradilac
Član 1731
Savesni sopstvenik, ako hoće može, umesto sticanja svojine prepustiti i zgradu i zemljište savesnom gradiocu, a za sebe zahtevati od gradioca naknadu u visini tržišne cene zemljišta pre nego što je sagrađena zgrada i naknadu štete prema opštim pravilima obligacionog prava.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Izuzetak
Član 1732
Izuzetno, ukoliko su i sopstvenik zemljišta i gradilac savesni, a vrednost zgrade znatno prevazilazi vrednost zemljišta, gradilac stiče pravo svojine i na zgradi i na zemljištu, koje služi za redovnu upotrebu zgrade.
Gradilac je dužan da isplati naknadu ranije sopstveniku u iznosu tržišne vrednosti zemljišta u stanju kakvo je bilo pre građenja, a prema cenama u trenutku donošenja pravnosnažne sudske odluke.
Savesni sopstvenik zemljišta i nesavesni gradilac
Član 1733
Savesni sopstvenik, ako hoće, može prepustiti zemljište nesavesnom gradiocu po tržišnoj ceni, prema stanju, pre nego što je došlo do gradnje, ili zahtevati da nesavesni gradilac poruši zgradu o svom trošku, vaspostavi ranije stanje i odnese materijal.
U svakom slučaju sopstvenik ima pravo na naknadu štete prema opštim pravilima obligacionog prava.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Nesavesni sopstvenik i savesni gradilac
Član 1734
Ako je sopstvenik zemljišta znao za građenje i nije se bez odlaganja usprotivio građenju, savesni gradilac stiče pravo svojine i na zgradi i na zemljištu, koje je potrebno za njenu redovnu upotrebnu, a raniji sopstvenik zemljišta ima pravo da zahteva naknadu u visini tržišne vrednosti zemljišta prema stanju pre nego što je počela gradnja, a prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.
Nesavesni i gradilac i sopstvenik zemljišta
Član 1735
Ako je gradilac nesavestan, sopstvenik zemljišta i kad je znao za građenje i nije se bez odlaganja usprotivio daljem građenju, može po svom izboru zahtevati da stekne pravo svojine na zgradi, pri čemu nesavesnom gradiocu pripada pravo na naknadu prosečne građevinske cene za zgradu, ili prepustiti i zgradu i zemljište nesavesnom gradiocu, a od njega zahtevati naknadu u visini tržišne vrednosti zemljišta pre nego što je počela gradnja, a prema cenama u vreme donošenja sudske odluke i naknadu štete.
U ovom slučaju sopstvenik nema pravo da zahteva da gradilac poruši zgradu o svom trošku, vaspostavi ranije stanje i odnese materijal, ali ako je sopstvenik prepustio gradiocu pravo svojine i na zgradi i na zemljištu nesavesni gradilac može umesto toga vaspostaviti ranije stanje o svom trošku.
Prekoračenje međe građenjem
(Delimično zadiranje u susedno zemljište)
Član 1736
Kad je gradilac sagradio zgradu na svom zemljištu, ali je pritom prekoračio među i zahvatio deo susednog zemljišta, sopstvenik susednog zemljišta može zahtevati od suda vaspostavljanje ranijeg stanja.
Ako je šteta koja bi nastala vaspostavljanjem ranijeg stanja u očiglednoj nesrazmeri sa štetom koju trpi sopstvenik susednog zemljišta sud može ustanoviti stvarnu službenost u korist gradiočevog zemljišta, a na teret susednog zemljišta.
Sud će odrediti visinu naknade koju je svakodobni sopstvenik zgrada dužan plaćati svakodobnom sopstveniku zemljišta.
Umesto stvarne službenosti sud može dosuditi gradiocu u svojinu zauzeti deo zemljišta, uz naknadu tržišne vrednosti zahvaćenog zemljišta.
U svakom slučaju gradilac je dužan prouzrokovanu štetu naknaditi sopstveniku susednog zemljišta.
Pravo građenja
Član 1737
Kad je gradilac sagradio zgradu na tuđem zemljištu na kome postoji pravo građenja, nosiocu prava građenja (neimaru) pripadaju u odnosu na gradioca, prava i obaveze koje prema opštim pravilima ima sopstvenik zemljišta.
Preuređenje (adaptacija)
Član 1738
Sopstvenik nepokretnosti (zemljišta i zgrade) stiče pravo svojine na delovima zgrade, koje neko lice preuredi svojim radom i materijalom.
Preuređenjem se ne može promeniti srazmera (svojine) unutar susvojine, zajedničke svojine i etažne svojine.
Lice koje preuređuje delove zgrade ili inače ulaže rad i materijal u zgradu ili pojedine prostorije može tražiti naknadu prema opštim pravilima obligacionog prava.
Preuređenje obuhvata i druge radove na zgradi ili pojedinim prostorijama, kao što su nadziđivanje, dograđivanje, ugrađivanje i drugi vidovi ulaganja rada i materijala kojima se menja stanje zgrade ili pojedinih prostorija.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Preuređenje
Član 1739
Sopstvenik nepokretnosti stiče pravo svojine na delovima zgrade koje neko lice svojim radom i materijalom preuredi.
Preuređenje po svom smislu obuhvata naročito nadziđivanje (ili dograđivanje), ugrađivanje i ulaganja u zgrade, stambene prostorije ili poslovne prostorije.
Preuređivanjem se ne može promeniti srazmera delova unutar susvojine, zajedničke svojine ili etažna svojine.
Lice koje je preuređivalo delove zgrade ili inače ulagalo sredstva u zgradu ili pojedine prostorije može tražiti naknadu, kao nezvani vršilac tuđih poslova.
Odsek II
SAĐENJE NA TUĐEM ZEMLJIŠTU
Opšte pravilo
Član 1740
Kad neko lice svojim sadnicama zasadi tuđe zemljište, a na to nije imao pravo, sadnice postaju sastavni deo zemljišta, a sopstvenik stiče pravo svojine na njima.
Ostala prava i obaveze između sopstvenika zemljišta i sadnica uređuju se s obzirom na njihovu savesnost odnosno nesavesnost.
Alternativa: Stav 2 se briše.
Savesnost sopstvenika i nesavesnost sadioca
Član 1741
Ako je sopstvenik zemljišta savestan, a sadilac nesavestan sopstvenik ima pravo izbora:
a) da zadrži sadnice za sebe, a sadiocu plati naknadu (iznos) svrsishodno uloženih sredstava i vrednost rada, ali najviše do visine koristi koje ima usled sađenja ili,
b) da zahteva od sadioca da ukloni sadnice i vaspostavi ranije stanje zemljišta, kao i da mu sadilac naknadi štetu prouzrokovanu sađenjem.
Savesnost ili nesavesnost obeju strana
Član 1742
Ako su obe strane savesne ili nesavesne, sopstvenik zemljišta ima pravo izbora:
a) da zadrži sadnice za sebe, a sadiocu naknadi iznos vrednosti svrsishodno uloženih sredstava i vrednost rada, ali najviše do visine koristi koje ima usled sađenja
ili
b) da zahteva od sadioca da ukloni sadnice koje mu smetaju, ili da ih sam ukloni, pri čemu sadiocu ne duguje nikakvu naknadu.
Nesavesnost sopstvenika i savesnost sadioca
Član 1743
Ako je sopstvenik nesavestan (primetio je sađenje i nije opomenuo sadioca) a sadilac je savestan (nije znao i nije mogao znati da je zemljište tuđe i da nema pravo da sadi) sopstvenik je dužan da sadiocu naknadi vrednost svrsishodno uloženih sredstava ali najviše do iznosa koristi koje ima usled sađenja.
U ovom slučaju, sopstvenik zemljišta nema pravo da zahteva uklanjanje sadnica i vaspostavljanje ranijeg stanja o trošku sadioca, čak i ako mu sadnice smetaju.
Kad su upotrebljene sadnice trećeg lica
Član 1744
Pravila o sađenju na tuđem zemljištu primenjuje se i kad sadilac sadi sadnicama koja pripadaju trećem licu.
U slučajevima kada sopstvenik zemljišta duguje naknadu za sadnice, on će biti dužan da njihovu vrednost isplati ranijem imaocu (sopstveniku) sadnica a ne sadiocu.
Sađenje tuđim sadnicama na svom zemljištu
Član 1745
Tuđe sadnice zasađene na svom zemljištu postaju sastavni deo zemljišta i pripadaju sopstveniku zemljišta, koji je dužan ranijem sopstveniku sadnica naknaditi njihovu vrednost kao i naknaditi mu prouzrokovanu štetu prema opštim pravilima obligacionog prava.
Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:
Kada sopstvenik zasadi tuđe sadnice na svom zemljištu one postaju sastavni deo zemljišta te sopstvenik stiče i na njima pravo svojine, ali je dužan ranijem imaocu (sopstveniku) sadnica naknaditi njihovu vrednost, kao i naknaditi mu prouzrokovanu štetu prema opštim pravilima obligacionog prava.
Odsek III
SEJANJE NA TUĐEM ZEMLJIŠTU
Opšte pravilo
Član 1746
Kad neko svojim semenom zaseje tuđe zemljište, a na to nije imao pravo, seme postaje sastavni deo zemljišta, te sopstvenik zemljišta stiče pravo svojine na njemu.
Ostala prava i obaveze između sopstvenika zemljišta i sejača uređuju se imajući u vidu njihovu savesnost i nesavesnost.
Savesnost sopstvenika i nesavesnost sejača
Član 1747
Ako je sopstvenik zemljišta savestan, a sejač nesavestan, rod pripada sopstveniku i on nije dužan da sejaču da naknadu ni za uložena sredstva ni za vrednost rada.
Uz to, sopstvenik zemljišta ima pravo na naknadu štete.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Ako je sopstvenik zemljišta savestan, a sejač nesavestan, rod pripada sopstveniku i on nije dužan sejaču naknaditi ni uložena sredstva ni vrednost rada.
Uz to, sopstvenik zemljišta ima pravo i na naknadu prouzrokovane štete prema opštim pravilima obligacionog prava.
Kad su obe strane savesne ili nesavesne
Član 1748
Kad su obe strane savesne ili obe nesavesne, rod pripada sopstveniku zemljišta, a on je dužan da sejaču naknadi iznos svrsishodno uloženih sredstava i vrednost rada, ali najviše do visine prihoda koje je imao od zemljišta.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Kad su obe strane savesne ili obe nesavesne, rod pripada sopstveniku zemljišta, a on duguje sejaču naknadu svrsishodno uloženih sredstava i vrednost rada, ali najviše do visine prihoda koje je imao od zemljišta.
Nesavesnost sopstvenika i savesnost sejača
Član 1749
Ako je sejač bio savestan, a sopstvenik zemljišta ga nije opomenuo, a prema prilikama mogao je da to učini, rod se deli kao da između sopstvenika i sejača postoji odnos zakupa.
Sejanje na tuđem zemljištu semenom trećeg lica
Član 1750
Pravila o sejanju na tuđem zemljištu važe i u slučaju kad je sejač upotrebio seme koje pripada trećem licu, samo što je sejač dužan da sopstveniku semena naknadi vrednost semena i da mu naknadi prouzrokovanu štetu.
Sejanje tuđim semenom na svom zemljištu
Član 1751
Kad sopstvenik zaseje svoje zemljište tuđim semenom bez pristanka vlasnika (sopstvenika) semena, rod pripada sopstveniku zemljišta, a on je dužan da ranijem imaocu semena naknadi vrednost semena, kao i da mu naknadi prouzrokovanu štetu, prema opštim pravilima obligacionog prava.
Alternativa: Ceo prethodni odsek se zamenjuje sledećim članom:
Sejanje na tuđem zemljištu
Član 1752
Pravila o sađenju na tuđem zemljištu primenjuju se shodno (na odgovarajući način) i na sejanje na tuđem (i svom) zemljištu.
Odsek IV
PRIRASTANJE ZEMLJIŠTA PRIRODNIM PUTEM
I Nanos
Član 1753
Kad reka postepeno taloži zemljišne čestice na obalu, tako uvećano zemljište pripada pribrežnom sopstveniku.
Sopstvenik zemljišta ne duguje naknadu za nataložene zemljišne čestice.
Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:
Zemljišne čestice koje reka postepeno nanosi na obalu pripadaju pribrežnom sopstveniku čije se zemljište uvećalo.
Za deo zemljišta uvećan taloženjem sopstvenik ne duguje naknadu.
II Novo rečno ostrvo
Član 1754
Ostrvo koje se pojavi (nastane) na sredini reke, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno, pripada sopstvenicima priobalnih (pribrežnih) zemljišta naspram ostrva sa obe strane reke srazmerno dužini zemljišta, a po širini do polovine rečnog toka.
Ostrvo nastalo na jednoj polovini rečnog toka, pripada pribrežnom sopstveniku (sopstvenicima) bliže obale srazmerno dužni njihovih zemljišta.
Ostrvo nastalo stvaranjem novog rukavca reke i dalje pripada sopstvenicima zemljišta od kojih ga je novi rukavac odvojio (istrgao).
III Otrgnuti komad zemljišta
Član 1755
Kad reka odvoji komad zemljišta (obale) i pripoji ga drugom zemljištu, sopstvenik otrgnutog komada ima pravo da ga vrati u roku od godine dana.
Po proteku roka od godine dana, otrgnuti komad postaje sastavni deo zemljišta kome je pripojen i pripada sopstveniku tog zemljišta.
Sopstvenik uvećanog zemljišta ne duguje naknadu za otrgnuti deo.
Alternativa: Stav 2 menja se tako da glasi:
Po proteku roka od godine dana, otrgnuti komad pripada sopstveniku zemljišta kome je pripojen.
IV Pomeranje rečnog toka
Član 1756
Povećana površina priobalnog zemljišta do koje je došlo usled postepenog prirodnog pomeranja rečnog toka prema suprotnoj (naspramnoj) obali pripada sopstveniku priobalnog zemljišta.
On ne duguje naknadu za uvećanje zemljišta sopstvenicima koji su na gubitku usled pomeranja rečnog toka.
Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:
Sopstvenik priobalnog zemljišta koje se uvećava (proširuje) usled postepenog prirodnog pomeranja rečnog toka prema suprotnoj obali, stiče pravo svojine na uvećanom delu zemljišta, bez naknade prekovodnom sopstveniku čije je zemljište smanjeno.
V Napušteno rečno korito
Član 1757
Ako reka promeni tok, zainteresovani pribrežni sopstvenici imaju pravo, ako (ukoliko) posebnim zakonom nije drugačije određeno, da je o svom trošku vrate u ranije korito u roku od godine dana.
Po proteku roka od godine dana, presahlo rečno korito pripada sopstvenicima pribrežnih zemljišta prema pravilima o sticanju prava svojine na novom rečnom ostrvu.
VI Odron zemlje
Član 1758
U slučaju odronjavanja, odronjeni deo zemlje postaje sastavni deo donjeg zemljišta sa kojim se sjedinio i pripada sopstveniku tog zemljišta.
Sopstvenik gornjeg zemljišta sa kojeg se zemlja odronila ima pravo da zahteva predaju drveća i drugog rastinja, koje je zajedno sa zemljom palo na donje zemljište u roku od godine dana od nastanka odrona.
Sopstvenik uvećanog zemljišta ne duguje naknadu za pripojeni deo zemlje.
Odsek V
PRIRAŠTAJ LJUDSKOM RADNJOM
I Izrada nove stvari
Član 1759
Lice koje od svog materijala izradi novu stvar stiče na njoj pravo svojine.
Sopstveniku pripada nova stvar i ako ju je na osnovu pravnog posla sa njime (ugovor o delu, ugovor o radu i sl.) izradilo drugo lice.
II Prerada
Vaspostavljanje ranijeg stanja
Član 1760
Lice koje od tuđeg materijala svojim radom izradi novu stvar dužno je da na zahtev sopstvenika materijala o svom trošku vaspostavi ranije stanje, ako se time ne pričinjava znatnija šteta ili (odnosno) ne prouzrokuju znatniji troškovi.
Prerada postoji i kad (lice) se piše, crta, fotografiše, gravira i sl. na tuđem materijalu (papiru, platnu ili nekom drugom materijalu).
Kad je jedna strana savesna a druga nesavesna
Član 1761
Savesna strana ima pravo izbora: ili da na novoj stvari stekne svojinu a drugoj strani naknadi vrednost rada odnosno materijala, ili da novu stvar prepusti nesavesnoj strani, a da joj ova naknadi vrednost materijala odnosno rada.
Kad su obe strane savesne
Član 1762
Kad su obe strane savesne, svojina nove stvari pripada sopstveniku materijala, (ako je vrednost rada veća od vrednosti materijala), u suprotnom svojinu nove stvari stiče prerađivač.
Ako su vrednosti rada i materijala približno jednake, sopstvenik materijala i prerađivač stiču susvojinu (prema srazmeri vrednosti).
Ako sopstvenik (upotrebljenog, prerađenog) materijala nema interesa da mu nova stvar pripadne u svojinu ili da se zasnuje susvojina, on može prepustiti novu stvar prerađivaču u isključivu svojinu.
Alternativa: Stav 3 se menja tako da glasi:
Ali, ako nema interesa za novu stvar (sticanje nove stvari u svojinu) ili za susvojinu, sopstvenik materijala može prepustiti novu stvar prerađivaču u isključivu svojinu s tim da mu ovaj naknadi vrednost materijala.
Kad je vrednost materijala neznatna
Član 1763
Kad je, u odnosu na vrednost rada, vrednost materijala neznatna, pravo svojine na novoj stvari stiče prerađivač bez obzira na svoju (njegovu) savesnost, s tim što sopstveniku materijala duguje njegovu vrednost.
Nesavesni prerađivač dužan je da sopstveniku materijala naknadi prouzrokovanu štetu.
Prava trećih
Član 1764
Prava koja su u korist trećih lica postojala na prerađenom materijalu prelaze (nastavljaju da postoje) na novu stvar, ako sopstvenik materijala postane sopstvenik ili suvlasnik nove stvari.
III Spajanje i smeša
Član 1765
Ako se pokretne stvari raznih (različitih) sopstvenika tako spoje ili pomešaju da je bez većih oštećenja odnosno nesrazmernih troškova moguće vaspostaviti ranije stanje, svakome se vraća njegov deo nove stvari, ili odgovarajuće količine o trošku nesavesne strane (odnosno o zajedničkom trošku kad su obe strane savesne ili nesavesne).
Susvojina na novoj stvari
Član 1766
Ako su stvari koje pripadaju raznim (različitim) vlasnicima tako spojene ili smešane da se više ne mogu razdvojiti bez znatne štete ili bez nesrazmernih troškova, na novoj stvari nastaje pravo susvojine (susvojina) u korist dotadašnjih sopstvenika i to srazmerno vrednosti koje su pojedine stvari imale u trenutku spajanje ili mešanje (smeše).
Pravo izbora savesne strane
Član 1767
Savesni sopstvenik ima pravo izbora ili da traži da mu nova spojena ili smešana stvar pripadne u svojinu ili da prepusti pravo svojine nesavesnom sopstveniku s tim da mu ovaj naknadi vrednost njegove stvari (u trenutku spajanja ili smeše).
Pravo izbora savesni sopstvenik ima u roku od godine dana računajući od dana spajanja ili smeše.
Kad je vrednost jedne stvari neznatna
Član 1768
Ako od dveju spojenih ili smešanih stvari jedna od njih ima neznatnu vrednost u odnosu na drugu sopstvenik te druge stvari stiče pravo svojine na novu stvar s tim što je dužan da licu koje je usled spajanja ili smeše izgubilo pravo svojine naknadi njenu vrednost.
Nesavesni sopstvenik koji je spajanjem ili smešom stvari prouzrokovao drugom sopstveniku štetu dužan je da je naknadi.
Prava trećih
Član 1769
Prava koja su u korist trećih lica postojala na ranijoj stvari nekog od sopstvenika, prelaze na novu stvar ako je on postao sopstvenik ili suvlasnik spojenih ili smešanih stvari.
Prava lica koja su u korist trećih lica ranije postojala na stvari nekog od sopstvenika prelaze n