ZAKON O OTKLANJANJU POSLEDICA ODUZIMANJA IMOVINE ŽRTVAMA HOLOKAUSTA KOJE NEMAJU ŽIVIH ZAKONSKIH NASLEDNIKA: Pojačava se spor u jevrejskoj zajednici u vezi s načinom trošenja novca dobijenog u restituciji imovine
Jevrejska opština Beograd dobila je značajnu imovinu na osnovu primene Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika ("Sl. glasnik RS", br. 13/2016 - dalje: Zakon), koja je omogućila članovima zajednice zdravstvenu pomoć, dečji dodatak, pomoć za studente i starije, pomoć članovima JO Priština i realizaciju projekata koji uključuju i druge građane Beograda. Ovako Danilo Medić, predsednik JO Beograd, odgovara na napade da se novac koji dobijaju troši netransparentno.
Sukob u zajednici kulminirao je krajem prošle nedelje, kada se oglasio Dejan Popov, bivši predsednik Nadzornog odbora JOB, koji je kritikovao način trošenja para, aludirajući na malverzacije, a posebno izbor dr Harisa Dajča na čelo Odbora za nadzor. Jevrejska opština Beograd i Popov već vode nekoliko sudskih sporova, ali je novi sukob otvorio pitanje šta se dešava s novcem koji jevrejska zajednica dobija od države. Reč je o 950.000 evra godišnje iz budžeta i parama od iznajmljivanja lokacija vraćenih u restituciji.
- Među objektima koji su nam vraćeni nalaze se i neki od simbola Beograda, kao što su kafana "Kalenić" i robni magazin Bencona Bulija. Napadi puni neistinitih i opasnih tvrdnji dešavaju se u situaciji kada JOB dobija nazad značajnu imovinu, kada od Beograda dobija, posle 80 godina, mogućnost povećanja groblja i, u saradnji sa republičkim i gradskim institucijama, približava se rešenju za memorijale na Starom sajmištu i Topovskim šupama - kaže Medić, i dodaje da napadi mogu uticati na jačanje antisemitizma i otpora prema sprovođenju Zakona.
Odbor za nadzor konstituisan je početkom maja, kada je Vlada postavila Harisa Dajča na njegovo čelo. Kako kaže dr Dajč, odmah su se suočili s problemima saradnje Saveza jevrejskih opština (SJOS), posebno posle utvrđivanja određenih propusta:
- Jedan od najvažnijih propusta odnosi se na transparentnost. Savez je dužan da vodi jasnu evidenciju svih vraćenih nekretnina i bivših vlasnika. Nažalost, on još nije te podatke postavio na sajt. Drugi veliki problem je nedostatak odgovarajućih odluka za sredstva koja su korišćena u prethodnoj godini.
On ističe da je načelo javnosti od suštinskog značaja, jer se time omogućava uvid u vraćenu imovinu svim potencijalnim naslednicima, bez obzira na to gde se nalaze, i realizovanje njihovih zakonskih prava. Odbor je angažovao i revizora, čiji se izveštaj uskoro očekuje.
- Uspeli smo da pomognemo i u rešavanju spora između Saveza i JO Zemun, kojoj nisu bila isplaćena budžetska sredstva za prošlu godinu. Nadamo se da će ista situacija u kojoj se sad našla JO Beograd takođe biti prevaziđena uz pomoć Odbora, jer je nedopustivo da najveća zajednica mesecima ne dobija ono što joj zakonom sledi - kaže Dajč.
Dodaje i da SJOS nikada nije raspolagao ovako značajnom imovinom i zato imaju razumevanja za "tromost kolega iz SJOS":
- Svesni smo toga da postoje otpori prema našem radu, međutim, u obavezi smo da pokažemo odlučnost države u kontroli budžetskih sredstava. I pored napada na predsednika Odbora i pojedine ličnosti u vezi s restitucijom, Odbor će nastaviti da postupa u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, ali će posle isteka zakonskih rokova zahtevati preduzimanje konkretnih mera protiv svih onih koji ne izvrše zakonske obaveze.
Zakon, prema ocenama stručne javnosti, jevrejske zajednice i međunarodnih krugova, sprovodi se na najbolji mogući način, i Srbija je primer za druge - kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju. JO Beograd, Subotica i Zemun do sada je vraćeno 69 objekata (ukupno 4.986 kvadrata), JO Kikinda i Subotica 531 hektar njiva i Zrenjaninu 442 kvadrata građevinskog zemljišta.
Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 20.06.2018.Naslov: Redakcija