NACRT ZAKONA O ŠTRAJKU: Neizvesno usvajanje Zakona. Razlog je razmimoilaženje stavova sindikalaca, poslodavaca i države, zbog čega je u međuvremenu prestala da postoji i radna grupa za izradu zakona
Nacrt zakona o štrajku, koji je u toku prošle godine trebalo da se nađe pred poslanicima Narodne skupštine, još nije usvojen. Razlog – razmimoilaženje u stavovima sindikalaca, poslodavaca i države, zbog čega je u međuvremenu čak prestala da postoji i radna grupa za izradu zakona. Nacrt jeste urađen, ušao je i u javnu raspravu, ali o njemu sada niko više ne priča, iako su postojale dve sporne tačke koje nisu rešene, a tiču se dogovora oko delatnosti od opšteg interesa i pravila o minimumu procesa rada u toku štrajka.
U ime Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", Slađana Kiković, inače i član nekadašnje radne grupe, potvrdila je da se po pitanju zakona trenutno ništa ne događa.
– Dok je funkcionisala radna grupa, na snazi je bio dogovor da će to biti osnovni zakon koji će regulisati pravo na štrajk. Trebalo je da se tačno odrede delatnosti od opšteg interesa, ali do toga nismo ni stigli, a nismo definisali ni kako će se utvrđivati minimum procesa rada – objašnjava Kikovićeva, i dodaje da su, zalaganjem da samo novi zakon o štrajku uređuje štrajk, sindikati želeli da izbegnu da se nizom zakona iz oblasti energetike, obrazovanja, zdravstva i drugih oblasti ograničava pravo na štrajk, što je dosad bio slučaj. Smatra i da je radna grupa potrebna da bi se zakon doneo, kao i to da po pitanju zakona država ne može ništa da uradi bez socijalnih partnera. Zato, kako dodaje, zakon ovakav kakav jeste ne može da uđe u proceduru, jer njegovi osnovni postulati nisu usvojeni.
– Nacrt nije čak bio ni na sednici SES-a, pa i ako bi stigao tamo na red, sigurno bi dobio negativno mišljenje članova SES-a – uverena je Kikovićeva, podsećajući da je rešenje u ponovnom formiranju radne grupe.
U Srbiji se uglavnom štrajkuje zbog toga što poslodavac ne isplaćuje zarade. Zato su sindikati tražili da se vlasnik firme obaveže da po okončanju štrajka, pored neisplaćenih zarada, radnicima plati i vreme koje su proveli u štrajku.
– Borili smo se za to, ali eto sve je ostalo na zahtevima – ističe Zoran Mihajlović, sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije. Poslodavci su pak tražili da im se omogući da zaposlene, koji štrajkuju, ne plate, jer time ne mogu da obezbede normalan rad ili da imaju pravo da obustave proizvodnju i zatvore firmu čak i ako je samo deo radnika u štrajku. Ukratko, tražili su pravo na takozvani lokaut.
I pored glavnih tačaka sporenja, Mihajlović smatra da Nacrt ima i pozitivnih strana, a neke od njih se tiču načina obavljanja štrajka i pravila oko toga ko sprovodi štrajk, da li je to većina zaposlenih ili sindikati.
– Štrajk može da se odvija kod poslodavca ili na nekim drugim mestima. Ipak osim minimuma procesa rada, najveći kamen spoticanja je bio oko delatnosti. Najviše polemike vodilo se oko zdravstva i prosvete. Savez je smatrao da u ove dve oblasti rada ne treba ograničavati, odnosno uvoditi minimum procesa rada – podsetio je Mihajlović.
Zakon o štrajku ("Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon i 103/2012 - odluka US) je na snazi od 1996. godine, a od 2003. godine priča se o njegovima izmenama, kako zbog usklađivanja zakonodavstva sa propisima Evropske unije, tako i zbog potrebe države. Nacrtom novog zakona precizirano je da štrajk organizuje većina zaposlenih ili sindikat. Minimum rada utvrđuje kolektivni ugovor, ako njega nema, formira se posebna stručna komisija. Definisana su i prava zaposlenih na štrajk solidarnosti sa radnicima drugog preduzeća u trajanju do jednog dana, kao i skraćenje vremena od najave do početka štrajka sa sadašnjih sedam na tri do pet dana. Nacrtom zakona se proširuje i krug onih koji neće moći da štrajkuju – vojska, BIA, Hitna pomoć, kontrola letenja, pripadnici specijalne i posebnih jedinica policije.
Izvor: Vebsajt Politika, Marija Brakočević, 17.05.2019.Naslov: Redakcija