ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Penali na prevremeno penzionisanje oduzmu dve i po penzije godišnje. U Ministarstvo rada, povodom ove odredbe Zakona do sada je stiglo mnogo pritužbi, ali izmene propisa još nisu u planu

Posle višemesečnih odlaganja, na sednici Socijalno-ekonomskog saveta konačno se na dnevnom redu našla inicijativa Saveza samostalnih sindikata Srbije za ukidanje penala za prevremeno penzionisanje posle 65. godine. Ovo telo u kome su predstavnici sindikata, poslodavaca i ministarstava rada usvojilo je predlog SSSS i on će sada biti prosleđen Vladi na razmatranje.

Kako navode sindikalci, zaposleni koji su zbog stečaja, tehnoloških viškova ili bolesti morali da odu u penziju pre 65. godine života kažnjeni su po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014 - dalje: Zakon), jer im se zbog odlaska u prevremenu penziju ček umanjuje 0,34 odsto za svaki mesec koji im nedostaje.

Na taj način, kažu u SSSS, zaposleni koji napuste radno mesto pre Zakonom utvrđenog broja godina kažnjeni su za gotovo dve i po penzije godišnje.

- Država uvođenje penala treba da oroči do 65. godine života, što je gornja granica za penzionisanje, i da ih posle toga ukine za sve - navode u SSSS. - Takvu inicijativu uputili smo SES-u. Tražimo izmenu člana Zakona, kojim je predviđeno je da se budućim penzionerima koji odlaze u penziju pre 65. godine života za svaki mesec koji im nedostaje u stažu penzija umanjuje za 0,34 odsto. To je trajno umanjenje, koje maksimalno može iznositi do 20,4 odsto godišnje.

Čini se, međutim, da je pravednije rešenje za odlazak u penziju pre navršenih 65 godina, sa punim stažom, budućim penzionerima u Srbiji prilično daleko. Spekuliše se da i ova promena zavisi od stava i odobrenja Međunarodnog monetarnog fonda. Do sada su se samo detaljnije uređivale pojedine odredbe Zakona, a sve u cilju efikasnijeg rada Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali bez menjanja suštine. Preciznijim definisanjem otkloniće se određene nedoumice, ili će se tehničkim ispravkama poboljšati određena norma zato što u proceduralnom smislu usporava rad Fonda, a osiguraniku otežava ostvarivanje prava.

U Ministarstvo rada stiglo je mnogo pritužbi na ovaj član Zakona otkad je počela primena propisa kojim su uvedeni kazneni poeni.

I Unija poslodavaca Srbije, koja ima predstavnika u Socijalno-ekonomskom savetu, saglasna je s predlogom sindikalaca. Oni, međutim, insistiraju na tome da taj predlog mora da se odnosi na sve zaposlene, a ne samo na radnike u firmama u restrukturiranju. Ukoliko bi predlog bio prihvaćen, novac bi bio obezbeđen iz državne kase i poslodavci ne bi dali ni dinara.

Najveći problem je Zakon napravio radnicima iz preduzeća u restrukturiranju, s obzirom na to da mnogi od njih imaju dovoljno staža, ali ne ispunjavaju i starosni uslov za penziju. Zbog toga će im, ako sada odu u penziju, čekovi biti prilično tanji.

- Radnicima kojima je ostalo najviše pet godina do penzije trebalo bi ukinuti penale, jer se zbog njih zaposleni u preduzećima u restrukturiranju ne prijavljuju za državni socijalni program. Većina njih mora u prevremenu penziju, koja sa sobom nosi i manji ček za svaki nedostajući mesec do pune penzije - smatraju u SSSS.

U Srbiji je prosečno očekivano trajanje života posle 60. još oko 19 godina, a u 65. godini 15 leta. To znači da će onaj ko ostvari penziju u 60. godini života u proseku nju primati četiri godine duže i tako ostvariti oko 26 procenata višu ukupnu "životnu" penziju od onog ko se penzionisao sa 65 godina. Naravno, pretpostavka o istom očekivanom trajanju života onih koji se penzionišu na osnovu godina staža i ostalih penzionera može se sporiti tezom da su u pitanju osiguranici koji nisu fakultetski obrazovani, da je moguće da su radili na težoj vrsti posla i imali lošije životne uslove.

Interesantno je i rešenje koje postoji u Hrvatskoj, prema kom, ukoliko je radnik dve godine pre odlaska u prevremenu penziju bio nezaposlen zbog stečaja preduzeća ne plaća penale.

Umanjenje penzije za one koji se penzionišu pre starosne granice uobičajeno je u penzijskim sistemima u Evropi. Ovo umanjenje može da sadrži sama formula za računanje penzija, kao što je slučaj u Švedskoj, Norveškoj, Poljskoj, Italiji i drugim zemljama koje imaju tzv. NCD sistem, ili može biti u vidu kaznenih poena kao što je slučaj kod nas.

Tako, na primer, u Nemačkoj i Sloveniji kazneni poeni iznose 0,3 procenta mesečno, 0,5 je u Portugaliji i Slovačkoj, 0,4 u Finskoj, Estoniji, Litvaniji... Mađarska je 2012. godine ukinula prevremene penzije, a Letonija isplaćuje samo polovinu čeka do ispunjenja starosne granice. U Hrvatskoj kazneni poeni zavise od broja godina staža i kreću se od 0,1 do 0,34 procenta mesečno. Kod nas je umanjenje na mesečnom nivou po Zakonu 0,34 odsto. Umanjenja su i u ovim zemljama uglavnom trajna, dakle penzija se umanjuje i nakon ispunjenja starosne granice. Rezon za ovo je da kada se neko penzioniše pre starosne granice, tj. po osnovu godina radnog staža, ta osoba duže prima penziju od one koja je radno mesto napustila po osnovu starosti.

Jedno od rešenja koje se i ranije pominjalo bila je mogućnost da se penzioneru kada napuni 65 godina ukinu penali, bez obzira na to kada je otišao u penziju. Ovakvi propisi važe u nekim evropskim zemljama i po tome bi onaj ko napusti posao sa, na primer, 62 leta, umanjenje imao samo tri godine, a onda bi nastavio da prima punu penziju.