ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Neuredna dostava u postupku izvršenja

Najčešća žalba potrošača usluga od opšteg ekonomskog interesa (struja, komunalije, telekomunikacione usluge) na javne izvršitelje odnosi se na to da izvršitelji počnu da im odbijaju od plate ili penzije, ili da im zakucaju na vrata radi popisa i procene pokretne imovine a da prethodno “nije bilo nikakve tužbe ili opomene pred utuženje.”

Čim ovo čujemo, znamo da potrošaču – sada izvršnom dužniku – nije dostavljeno rešenje o izvršenju, koje sa sobom nosi i pravo na prigovor sudu, u roku od osam dana od uručenja rešenja.

Prvo, moramo reći da potrošači najčešće ne razumeju da se, kada ne plate račun, protiv njih neće voditi nikakva parnica pred sudom. Protiv njih će poverilac-pružalac usluge pokrenuti direktno izvršni postupak, a to se ne čini “tužbom” već ulaganjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Kad javni izvršitelj zapremi taj predlog i verodostojnu ispravu, on će, ako predlog usvoji, poslati izvršnom dužniku rešenje o izvršenju – da se dužnik izjasni na navode iz tog rešenja.

Kada primi rešenje o izvršenju, dužnik može da se izjasni na njega na tri načina: (1) uložiće prigovor, u roku od osam dana, i time pokrenuti sudski postupak, (2) dobrovoljno će platiti potraživanje sa odmerenim troškovima postupka i (3) neće činiti ništa, što će ga izložiti prinudnoj naplati nakon što rešenje o izvršenju, protekom roka od osam dana za ulaganje prigovora, postane pravnosnažno i izvršno.

Međutim, dešava se i da izvršni dužnik ne primi rešenje o izvršenju, a to je upravo situacija na koju se ovaj tekst odnosi. Kad se to desi – a kasnije ćemo se baviti razlozima zbog kojih to može da se desi – rešenje o izvršenju postaje pravnosnažno i izvršno, samim tim izvršni dužnik gubi pravo na ulaganje prigovora (koje, doduše, pod određenim uslovima može i da povrati), a javni izvršitelj može prinudno da sprovede izvršenje.

- PRAVILA DOSTAVE -

Ključni (ali ne i jedini!) razlog zbog kojeg izvršni dužnik ne primi rešenje o izvršenju krije se u dostavi. A kad se dužniku za komunalne i srodne usluge dostavlja rešenje o izvršenju pravila dostave prema važećem Zakonu o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje, 113/2017 - autentično tumačenje, 54/2019 i 9/2020 - autentično tumačenje) su sledeća:

• Rešenje o izvršenju se mora dostaviti na dužnikovu adresu iz lične karte.
• U postupku za naplatu potraživanja nastalih iz komunalnih i srodnih usluga, dostavljač mora dva puta u razmaku od osam dana pokušati da izvršnom dužniku dostavi rešenje o izvršenju.
• Ako dva pokušaja dostave rešenja “ne uspeju” (što se, s obzirom na zakonsku regulativu, može desiti iz bilo kog razloga!), sledi treći pokušaj dostave – preko oglasne table suda, odnosno preko elektronske oglasne table suda.
• Izvršni dužnik mora biti obavešten da će se ići na dostavu preko oglasne table: dostavljač mu u poštanskom sandučetu ili na drugom mestu “na adresi izvršnog dužnika” mora ostaviti pisano obaveštenje o tome da će u roku od tri dana rešenje o izvršenju biti istaknuto na oglasnoj tabli odnosno elektronskoj oglasnoj tabli konkretnog suda, sa pravnom poukom da ima osam dana od isticanja da ga preuzme ili će se protekom tog roka smatrati da je dostava rešenja izvršena.
• Dostava preko oglasne odnosno elektronske oglasne suda table smatra se izvršenom po proteku osam dana od isticanja rešenja o izvršenja na tablu. Dakle, ako dužnik u ovom roku ne podigne rešenje, smatra da je ono dostavljeno dužniku, iako u stvarnosti dostava nije izvršena (tzv. fiktivna dostava).
• Kad rok boravka na oglasnoj tabli prođe, javni izvršitelj odatle uklanja rešenje; počinje da teče rok od osam dana za ulaganje prigovora po osnovnim odredbama postupka za komunalne i srodne usluge. Protekom tog roka, rešenje o izvršenju, koje je javni izvršitelj uklonio sa oglasne table (i za koje je po zakonu stvorena pravna fikcija da je dužniku uručeno), postaje pravnosnažno i izvršno.

- PREDLOG ZA VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE -

Kad rešenje o izvršenju postane pravnosnažno i izvršno, izvršni dužnik ga više ne može pobijati prigovorom već mora da istrpi prinudno izvršenje.

Međutim, pod određenim uslovima, izvršni dužnik može da istakne da iz opravdanih razloga nije primio rešenje o izvršenju i da zatraži da mu se vrati propušteno pravo da uloži prigovor, a to se radi ulaganjem pravnog sredstva zvanog predlog za vraćanje u pređašnje stanje. Ovo pravno sredstvo se ulaže javnom izvršitelju i o njemu odlučuje sud, ali ono ne odlaže izvršenje.

Veoma je važno znati da Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne propisuje rok za ulaganje predloga za vraćanje u pređašnje stanje, pa se tu primenjuju veoma stroga pravila iz Zakona o parničnom postupku prema kojima predlog mora da se podnese u roku od osam dana, računajući od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje, a ako je stranka tek kasnije saznala za propuštanje, onda rok počinje da teče od dana kad je stranka za to saznala. Posle proteka 60 dana od dana propuštanja ne može se tražiti vraćanje u pređašnje stanje.

Dakle, pravo dužnika da predloži vraćanje u pređašnje stanje u izvršnom postupku ističe 60 dana od dana kada mu je istekao rok za ulaganje prigovora. Unutar tog objektivnog roka, važi subjektivni rok od osam dana koji se vezuje za samog dužnika, i tu se razlikuju dve situacije.

Prva situacija je ona u kojoj se izvršni dužnik nalazi pod uticajem neke izvinjavajuće okolnosti koja ga sprečava da uloži prigovor – na primer viša sila. U tom slučaju, rok od osam dana počinje da teče od prestanka dejstva izvinjavajuće okolnosti. Druga situacija je ona u kojoj je izvršni dužnik naknadno saznao za izvršni postupak i za svoje pravo da uloži prigovor na rešenje o izvršenju, ali je rok propustio, jer rešenje nikada nije primio. U tom slučaju, rok od osam dana počinje da teče od dana dužnikovog saznanja za postupak i propušteno pravo na prigovor.

Predlog za vraćanje u pređašnje stanje ulaže se zajedno sa propuštenim prigovorom. A to znači da se u istom podnesku ističe (1) predlog za vraćanje u pređašnje stanje, koji mora biti obrazložen i potkovan dokazima i (2) propušteni prigovor, koji mora biti obrazložen i potkovan dokazima.

Ukoliko IPV veće suda, koje o predlogu odlučuje, utvrdi da je predlog blagovremen, dozvoljen, uredan i osnovan – u smislu da je izvršni dužnik propustio rok za prigovor iz opravdanih razloga u pogledu kojih je priložio kredibilne dokaze – usvojiće predlog i preći na odlučivanje o propuštenom prigovoru. Ukoliko je prigovor obrazložen i potkovan dokazima u smislu da su navodi iz dužnikovog prigovora učinjeni verovatnim, IPV veće će usvojiti prigovor, naložiće izvršitelju da obustavi sprovođenje izvršenja, a postupak će se nastaviti u parnici.

- RAZLOZI ZA ULAGANJE PREDLOGA ZA VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE -

Pošto zakonom nije određeno u kojim se situacijama propuštanje roka za ulaganje prigovora ima smatrati opravdanim, što je veoma bitno kod pisanja predloga za vraćanje u pređašnje stanje i dokazivanje, odgovore ćemo morati da potražimo u praksi.

Opravdani razlozi za ulaganje predloga za vraćanje u pređašnje stanje, tj. opravdani razlozi za propuštanje roka za ulaganje prigovora na rešenje o izvršenju mogli bi npr. da budu:

• DUŽNIKOVO DUŽE ODSUSTVO OD KUĆE usled kojeg je propustio dve redovne dostave i onu preko oglasne table (duži boravak u bolnici, duži boravak na godišnjem odmoru van mesta prebivališta, duži službeni put),
• NETAČNO NAVEDENA ADRESA IZVRŠNOG DUŽNIKA, krivicom izvršnog poverioca ili javnog izvršitelja (pružaocu usluge je uredno, u pisanom obliku, prijavljena promena adrese ali on uporno šalje poštu na staru adresu i javnom izvršitelju dostavlja staru adresu; javni izvršitelj je od izvršnog poverioca dobio ispravnu adresu ali je pismeno poslao na neku drugu adresu),
• KRŠENJE PROCEDURE DOSTAVE (dostavljač pokušao dostavu samo jednom a ne dva puta, dostava izvršena običnom a ne preporučenom poštom, dostavljač nije ostavljao obaveštenja dužniku da pismeno, posle prve neuspele dostave, može podići u pošti ili ga, posle druge neuspele dostave, može skinuti sa oglasne/elektronske table, dostavljač je dužniku, koji nema poštansko sanduče, ostavljao obaveštenja na “drugim mestima” koja nisu uobičajena za dostavu, npr. ispod otirača, na simsu prozora u prizemlju),
• LAŽIRANI RAZLOZI ZA NEURUČENJE REŠENJA O IZVRŠENJU (dužnik je uredno prijavljen i živi na adresi na kojoj je pokušana dostava, ali je dostavljač napisao “odselio se” ili “nije tražio”),
• LAŽIRANJE UREDNOG URUČENJA REŠENJA O IZVRŠENJU (dostavljač se potpisao na dostavnici umesto izvršnog dužnika, pa je ispalo da je dužnik primio rešenje iako ga nije primio),
• NASTUPANJE VIŠE SILE ili drugog uzroka koji se ne može pripisati krivici izvršnog dužnika (IZVINJAVAJUĆE OKOLNOSTI), usled čega je dužnik bio sprečen da uloži prigovor u zakonskom roku, nakon što je on primio rešenje o izvršenju (prirodna katastrofa poput zemljotresa ili velikih poplava uništila je dužnikovu kuću; požar, koji je izazvao komšija ili neispravna instalacija, uništili su dužnikovu kuću; iznenadna smrt člana porodice kao teška vanredna okolnost).

Neopravdani razlozi za ulaganje predloga za vraćanje u pređašnje stanje, tj. za propuštanje roka za ulaganje prigovora na rešenje o izvršenju u praksi su:

• IZBEGAVANJE DUŽNIKA DA PRIMI REŠENJE O IZVRŠENJU, pa je usled toga propustio da izjavi prigovor kojim bi osporio osnovanost potraživanja iz rešenja o izvršenju (zbog izvršnih dužnika-fizičkih lica koji izbegavaju prijem sudskih i izvršiteljskih pošiljki je 2011. godine i uvedena fiktivna dostava, tj. dostava preko oglasne/elektronske table, koja je ranije postojala samo za pravna lica);
• BORAVAK DUŽNIKA NA ADRESI KOJA NIJE ONA IZ LIČNE KARTE, pa je stoga propustio dostavu jer je ona po zakonu izvršena na adresu na kojoj je prijavljen (krivica je dužnika što se nije odjavio sa stare adrese);
• PROPUŠTANJE DA SE AŽURIRAJU PODACI KOD POVERIOCA, tj. propuštanje dužnika da promenu prebivališta/boravišta prijavi pružaocu usluge-izvršnom poveriocu nakon što je dužnik prijavio tu promenu kod MUP-a, pa stoga pružalac usluge-izvršni poverilac i dalje šalje račune i pismena na staru adresu (sistemi nisu povezani; MUP nije dužan da zna koje usluge dužnik-potrošač koristi, pa da pružaoce usluga obaveštava o promeni adrese).

- DOKAZIVANJE OPRAVDANIH RAZLOGA ZA VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE -

Što se dokazivanja opravdanih razloga tiče, evo nekih saveta. Ako je izvršni dužnik duže vreme boravio u inostranstvu, to će dokazati podacima iz pasoša; ako je bio u bolnici ili na banjskom lečenju, priložiće dokumentaciju koja će ga pokriti za vremenski period odsustvovanja iz kuće; ako sumnja na kršenje procedure u dostavi, otići će kod javnog izvršitelja, zatražiti kopije spisa predmeta (uključujući dostavnice i koverte), pa ako u njima nađe dokaze za neispravnu dostavu, priložiće ih uz predlog za povraćaj u pređašnje stanje. Smrt člana porodice kao izvinjavajuća okolnost dokazuje se smrtovnicom i drugim relevantnim dokumentom. Nastupanje prirodne katastrofe koja je sprečila dužnika da iskoristi svoje pravo na ulaganje prigovora je opštepoznata činjenica koja se kao takva ne dokazuje; dovoljno je da se izvršni dužnik na nju pozove.

Izvor: Vebsajt Efektiva, Jovan Ristić, pravnik u udruženju Efektiva, 17.03.2023.
Naslov: Redakcija