CENE INTERNET USLUGA U SRBIJI MEĐU NAJVIŠIMA U EVROPI: Sam pristup internetu nije dovoljan za povećanje digitalne ekonomije u Srbiji. Srbija je rangirana nisko i u pogledu kvaliteta logističke infrastrukture

Svetska banka je prošle nedelje saopštila da stanovnici Srbije plaćaju internet usluge po cenama koje su među najvišim u Evropi. Istraživanje koje je urađeno po paritetu kupovne moći, ili jednostavnije rečeno šta sve za dolar može da se kupi, u različitim zemljama pokazalo je da je Srbija u ovoj oblasti na začelju.

Prema rečima Hernana Vinklera, višeg ekonomiste Svetske banke, ovo istraživanje je pokazalo da sam pristup internetu nije dovoljan za povećanje digitalne ekonomije u Srbiji.

– Srbija je rangirana nisko i u pogledu kvaliteta logističke infrastrukture, a problem je i što najmanje 60 odsto odraslih u Srbiji tokom proteklih godinu dana, nije koristilo debitne kartice za kupovinu putem interneta. Postoje i dodatne barijere koje otežavaju porast elektronske trgovine - rekao je Vinkler. Međutim, kada se posmatra samo apsolutni iznos (i isključi paritet kupovne moći), cene interneta u Srbiji su, prema istraživanju, na nivou zemalja u regionu, a u nekim slučajevima i niže od cena u pojedinim zemljama EU. Ovo tržište je specifično i teško uporedivo, budući da se od zemlje do zemlje razlikuje tehnologija prenosa (ADSL, kabl ili optika), a drugačije su i ponude operatera, brzine interneta, paketi, ugovori...

Prema podacima Ratela, u slučaju cena ADSL interneta (pristup preko bakarne telefonske parice), u Srbiji minimalna cena za paket koji se najčešće koristi (između 10 i 20 megabita po sekundi) iznosi od 1.549 do 1.699 dinara. Reč je o usluzi "Telekoma Srbija" koja podrazumeva potpisivanje ugovora na dve godine i to je iznos bez uračunate cene pretplate za fiksni telefon. Ovakva usluga, koju nudi crnogorski "Telekom", za internet do sedam megabita po sekundi, tamošnje korisnike košta 2.425, a u Makedoniji je 2.213 dinara. Najniža cena usluge interneta koju nudi "BH Telekom" je 1.852 dinara, pa do 4.445 dinara koliko korisnici moraju da izdvoje za uslugu interneta brzine do 25 megabita po sekundi. Uporedne cene pokazuju da su cene ADSL interneta koje nudi "Telekom" Mađarske približne onima u Srbiji, s tim što korisnici nisu u obavezi da potpisuju ugovor na više meseci, a nudi im se usluga koja garantuje da će protok podataka biti onoliki koliko su platili, što nije slučaj sa ostalim zemljama u regionu, pa ni u Srbiji.

Stručnjaci iz ove oblasti kažu da je upravo to ono o čemu bi se moglo polemisati. Odnos kvaliteta i cene interneta u Srbiji, odnosno da li korisnici kod nas za cenu koju plaćaju dobijaju odgovarajuću uslugu.

Iako većina korisnika nije toliko tehnički obrazovana, trebalo bi da se prilikom opredeljivanja za pakete informišu o tome koja je brzina slanja informacija na internet (aploud) zato što i od toga zavisi da li će biti zadovoljni ili ne. Na primer, ukoliko je nesrazmerna brzina "daunlouda" i "aplouda", internet će im raditi brzo u skidanju podataka, ali sporo prilikom slanja velikih fajlova.

Podaci Ratela o cenama interneta, koji nude kablovski operateri u ovom delu Evrope, pokazuju da je Srbija opet uglavnom u ravni sa drugima. Najjeftiniji paket koji nudi, na primer SBB, skuplji je za oko 100 dinara od slične ponude "Telemaha" u Bosni i Hercegovini, ali je za 200 dinara jeftiniji od ponude crnogorskog" M- kabla". Ponuda našeg operatera je u nešto skupljim paketima sa brzim protokom i obaveznim ugovorom na dve godine, gotovo identična onim koje nudi "UPC Mađarske" a duplo jeftinija od "VIP neta" Hrvatske čiji najjeftiniji paket staje 2.834 dinara.

Za Slobodana Markovića, iz Registra nacionalnog domena Srbije, cene internet usluga koje pominje Svetska banka nisu poseban problem, ali bi, smatra trebalo više govoriti o kvalitetu usluga koje su povezane sa infrastrukturom.

– Mislim da nam nedostaje veće angažovanje države u razvoju internet infrastrukture. To se pre svega odnosi na regulativu koja bi slično zemljama Evropske unije snizila troškove i vreme za izgradnju internet infrastrukture - kaže Marković i dodaje da se i dalje ne radi ništa na objedinjavanju svih državnih optičkih resursa u jedinstvenu mrežu koja bi mogla da se koristi za akademsku mrežu, e-upravu, ali i da se iznajmljuje drugim korisnicima u zakup.

– Ovakva ideja je realizovana u Hrvatskoj, a kod nas se već godinama samo priča o tome. Jedine dve alternative koje korisnici u Srbiji imaju su ADSL ili kablovski internet, a moglo bi mnogo bolje – zaključuje Marković.

U resornom Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija kažu da srpsko tržište informacionih tehnologija predstavlja jednu od najnaprednijih i najperspektivnijih privrednih grana. Umesto cena za koje, kako kažu, smatraju da su manji problem, ističu industriju softvera koji se na svetskim listama nalazi između 30. i 50. mesta, što je najbolji rezultat naše privrede.

– U izveštaju Svetske banke, lideri smo i kada je reč o talentima, a naši stručnjaci su uspešni i traženi – kaže Sava Savić, pomoćnik ministra trgovine iz Sektora za informaciono društvo. U prilog ovim navodima ide i statistika koja pokazuje da je vrednost izvoza kompjuterskih usluga u prvih devet meseci prošle godine iznosila 590 miliona evra, što je za 45 miliona više u odnosu na 2015. godinu.

Bugarski "Bulsat", koji nudi internet usluge preko optičkih kablova, najjeftiniji paket sa brzinama koje bi zadovoljile potrebe prosečnog domaćinstva (25 megabita po sekundi) nudi za 759 dinara. Prednosti optičke veze, koja je u Srbiji tek u povoju, jesu kvalitetnija konekcija, mreža manje sklona prekidima, garantovane brzine interneta, kao i niži troškovi održavanja što se direktno odražava na cenu prema krajnjem korisniku.