MERA ZABRANE PRILASKA: Iskustva žrtava, praksa i propisi

Prekrivena modricama i u strahu za sopstveni život i život članova njene porodice, Nataša (ime promenjeno) je ušetala u policijsku stanicu. Posle tri puna dana fizičkog, psihičkog i verbalnog maltretiranja, koje nije bilo prvo u nizu, prijavila je tadašnjeg partnera. Od tada je prošlo skoro godinu dana, sudski postupak za nasilje u porodici je i dalje u toku, a na snazi je jednogodišnja zabrana prilaska i komunikacije Natašinom bivšem partneru.

„Zabrana propisuje da ne sme da mi priđe bliže od 50 metara, ali on i sa te daljine može da puca na mene i da me ubije", priča Nataša, poreklom iz jednog manjeg grada u Srbiji, za BBC na srpskom.

Dragana Kolarić, sutkinja Ustavnog suda, kaže da je broj ubistava u porodičnom nasilju zabrinjavajuće visok.

„U praksi se dešavaju slučajevi u kojima nakon izrečenih hitnih mera zabrane prilaska dolazi do ubistva članova porodice. Opravdano se postavlja pitanje da li su nadležne institucije preduzele delotvorne mere da spreče nasilje i zaštite žrtve iako su imale saznanja da je nasilnik pretio lišenjem života", ističe Kolarić, inače i profesorka Kriminalističko-policijske akademije u Beogradu, za BBC na srpskom.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je 18. maja, na Dan sećanja na žene žrtve nasilja, saopštilo je da je od početka 2023. izrečeno 11.164 hitnih mera.

„Izrečeno je 3.497 hitnih mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i 7.667 mera privremene zabrane prilaska i kontaktiranja sa žrtvom. MUP je otvorio telefonsku liniju 0800-100-600 koja je besplatna i dostupna 24 časa preko koje se na nivou cele Srbije mogu prijaviti slučajevi nasilja", navodi se.

Dodaje se da je od početka godine zabeleženo skoro 1.600 krivičnih prijava za nasilje u porodici.

Ali neke prijave su se završile i ubistvom, akao što je poslednji slučaj femicida u Novom Sadu, sedamnaesti u prvih pet meseci 2023.

Svetska zdravstvena organizacija definiše femicid kao „ubistvo žena zato što su žene", a Ujedinjene nacije kao „ubistvo žena i devojčica povezano sa polom".

Nataša je godinu i po dana živela sa bivšim partnerom. U početku je bio „divan prema njoj". „Bio je bolestan kada smo počeli da živimo zajedno i negovala sam ga, ali čim je ozdravio, počeo je pakao", kaže. Bilo joj je zabranjeno da koristi telefon, a mogla je da se čuje samo sa bratom i ćerkom.

„Nisam smela bez njega da izađem iz kuće, a morala sam da dobijem dozvolu i da odem do obližnje prodavnice.Bio je bolesno ljubomoran i za njega su žene niža bića - muškarci, životinje, pa žene", kaže.

Pretio je Nataši, njenom bratu i detetu da će da ih ubije. Iako se odvažila na to da ga prijavi, kaže da nema velika očekivanja.

Naišla je na saosećanje prilikom prijave u policiji, ali kaže da tu emociju u daljem postupku nije osetila.

Prvu zabranu prilaska je tražila odmah po prijavi i izrečena je na mesec dana. „Kada je istekla, počeo je da mi šalje poruke i njegovi prijatelji su me zvali", priseća se. Tada je sa advokatom otišla u policiju i ponovo tražila zabranu, koja je ponovo izrečena na 30 dana. Tri meseca od prijave je bilo prvo saslušanje kod tužioca, kada je njenom bivšem partneru izrečena mera zabrane prilaska i komunikacije na godinu dana. Optužnica je podignuta u martu, po intervenciji Ministarstva pravde, posle dopisa koji im je Nataša uputila.

Prvo ročište je bilo zakazano za maj, ali njen bivši partner se nije pojavio uz potvrdu lekara, i ono je odloženo za dva meseca. „Sve to vreme se slobodno šeta po gradu iako ima dosije, nije stavljen u pritvor, niti su određene jače mere zaštite. Meni nije jasno da čoveka, koji ima reputaciju kao on, ne stave u pritvor ili bilo šta", kaže Nataša. Dodaje da je bila zaštićena jedino prvih sedam dana po prijavi, koje je provela u sigurnoj kući, a posle je „puštena sama na ulicu".

Kako funkcioniše zabrana prilaska?

U Srbiji je, na osnovu četiri zakona, na različite načine regulisana zabrana prilaska i komunikacije. Iako suštinski slične, razlika je u dužini trajanja, posledicama kršenja propisa i državnim organima koji je donose.

Dostupne mere su:

• hitna mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira sa žrtvom nasilja i prilazi žrtvi;
• mere zaštite od nasilja u porodici prema Porodičnom zakonu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015);
• zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta;
• mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim.

Hitne mere

Sutkinja Kolarić kaže da nasilje u porodici beleži uspon u poslednjoj deceniji. Donošenjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, 2016, policija dobija nova ovlašćenja.

„Prvo je dovođenje i zadržavanje građana, od kojih preti opasnost da će u budućnosti učiniti nasilje u porodici, u prostorije policije. Drugo je izricanje hitne mere privedenom licu, kada procena rizika ukazuje da postoji neposredna opasnost od nasilja u porodici", objašnjava.

U pitanju su hitne mere privremenog udaljenja iz stana, kao i privremene zabrane kontaktiranja sa žrtvom nasilja i prilaska. Osim urađene procene rizika koja ukazuje na neposrednu opasnost od nasilja u porodici, sudija dodaje da postoji još jedan uslov za izricanje hitnih mera.

Nasilnik mora da bude prisutan u prostorijama policije u vreme donošenja naređenja.

„Hitne mere policije traju 48 časova od momenta uručenja i sud ih može produžiti na predlog javnog tužilaštva na još 30 dana. „U tom periodu, koji se ne može skratiti, tužilaštvo i sud imaju obavezu da odluče da li ima mesta produženju hitnih mera i da sprovedu postupak", navodi.

Dodaje da se mogu produžiti samo one hitne mere koje je izrekla policija.

„Kako se pokazalo u dosadašnjoj praksi, mera privremenog udaljenja učinioca iz stana po pravilu se ne izriče samostalno, već uvek uz meru privremene zabrane kontaktiranja sa žrtvom nasilja i prilaska", objašnjava Kolarić.

Zakonom je predviđena kazna zatvora od 60 dana ukoliko se prekrši hitna mera.

Zabrana pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja

Ova zaštitna mera je predviđena Zakonom o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013, 13/2016, 98/2016 - odluka US, 91/2019, 91/2019 - dr. zakon i 112/2022 - odluka US).

Sutkinja navodi da se ona izriče kako bi se počinilac sprečio da ponovi prekršaj ili da nastavi da ugrožava oštećenog i može da traje do godinu dana.

„Za njeno kršenje se odgovara isto kao i za prekršaj zbog kojeg je određena, u ovom slučaju kaznom zatvora. Ona ne može da se izrekne bez pisanog predloga policije ili usmenog zahteva žrtve prilikom saslušanja", objašnjava.

Mere zaštite od nasilja u porodici

Hitne mere, po pravilu, treba da prethode merama zaštite propisanim Porodičnim zakonom. Sutkinja objašnjava da se ne vidi svrha donošenja i produženja trajanja hitnih mera ako se ne uvede praksa podnošenja tužbe za određivanje mera zaštite posle toga.

„Zakon o sprečavanju nasilja u porodici to nije propisao kao obavezno, tako da se, kao i do sada, ostavlja na volju javnom tužilaštvu i centru za socijalni rad da donose procenu kada će podneti tužbu. Praksa nam pokazuje da oni to retko čine, gotovo u zanemarljivom broju slučajeva", kaže sudija.

Porodičnim zakonom je i javno tužilaštvo dobilo ovlašćenje za pokretanje postupka, pored žrtve i njenog advokata, a sud može da odredi jednu ili više mera zaštite:

• izdavanje naloga za iseljenje nasilnika iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira vlasništvo ili zakup, ili useljenje žrtve;
• zabrana približavanja žrtvi na određenoj udaljenosti;
• zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada žrtve;
• zabrana daljeg uznemiravanja žrtve.

Sutkinja objašnjava da je postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici naročito hitan.

„Prvo ročište zakazuje se tako da se održi u roku od osam dana od dana kada je tužba primljena u sudu. Drugostepeni sud dužan je da donese odluku u roku od petnaest dana od dostavljanja žalbe", objašnjava i dodaje da zakon dozvoljava da se mere zaštite produžavaju sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih su određene.

Zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim

Ukoliko je učinjeno krivično delo, onda se postupak vodi na osnovu Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) i Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - odluka US i 62/2021 - odluka US).

Prvim je predviđeno krivično delo nasilje u porodici. Ono se sastoji u „ugrožavanju spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice“ a podrazumeva „primenu nasilja, kvalifikovanu pretnju, ili drsko i bezobzirno ponašanje", navodi.

Kvalifikovana pretnja znači da je ona konkretna, kao i da se žrtva zbog toga oseća ugroženo. Tada se propisuje mera bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenim, kao vrsta krivične sankcije. Kolarić kaže da sud ovom merom može učiniocu krivičnog dela da zabrani:

• približavanje oštećenom na određenu udaljenost;
• pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada žrtve;
• uznemiravanje žrtve, odnosno komunikaciju sa njom, ako se opravdano može smatrati da bi to bilo opasno po oštećenog.

Sud određuje trajanje ove mere koje ne može biti kraće od šest meseci niti duže od tri godine.

Sutkinja Kolarić objašnjava da hitne mere, koje su prvenstveno bile izrečene u Natašinom slučaju, ne štite samo žrtve nasilja, već i nasilnike.

Ako zaštita žrtve nasilja potraje, policija ima i dodatne zadatke:

• policajac najmanje jednom nedeljno kontaktira sa žrtvom;
• najmanje dva puta tokom trajanja hitnih mera ide u posetu žrtvi kako bi se utvrdilo da li je ona bezbedna, da bi se uputili saveti, procenila opasnost od novog nasilja i eventualno utvrdilo kršenje hitnih mera;
• policajac može posetiti žrtvu ili organizovati zajednički obilazak sa službenicima centra za socijalni rad.

Šta posle zabrane prilaska?

Nataša se žalila policiji da se oseća nebezbedno i dok joj traje zabrana prilaska. Kaže da su joj rekli da ne mogu ništa, pošto do novog napada nije došlo. „Nije me napao danas i juče, ali niko ne garantuje da me neće napasti sutra", kaže.

Biljana Stepanov, iz Centra za podršku ženama, kaže da po isteku zabrane prilaska više ne postoje zakonski mehanizmi za zaštitu žrtava.

„Postoji realna mogućnost da se tada poveća rizik po žrtvu, ne samo od ponavljanja nasilja već i od femicida. Razlog tome je što posle isteka zabrane niko ne zna tačno šta se dešava sa nasilnikom", objašnjava ona za BBC na srpskom.

Dodaje da nije poznato ni šta bi mogli biti mogući okidači za nasilje.

„On nju može da sretne na ulici sa drugim partnerom, vidi nju i dete, kontaktira sa drugim članovima porodice, čuje nešto ili možda direktno ili indirektno dođe na njeno radno mesto", navodi.

Stepanov kaže da bi trebalo da se uspostave kontrolni mehanizmi, kao što su procene rizika i navodi da u Srbiji postoji Strategija za sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja kojom je predviđen rad sa počiniocima. Trenutno je za to potrebna njihova saglasnost a ona smatra da bi trebalo da postoji zakonski mehanizam koji bi ih obavezao da pohađaju programe za eliminaciju nasilja.

Ako trpite nasilje ili znate nekog ko ga trpi, pozovite:

• Policija 192
• Prijava nasilja u porodici 0800100600
• Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom 011 2645328
• SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h) 3626-006
• SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj" besplatni i poverljivi pozivi 0800123456
• Savetovalište za brak i porodicu 011 2650258, 011 2752224 i 011 2695416
• SOS Centar za mlade 011 3192782
• Autonomni ženski centar - SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja 0800 100 007
• Sigurna kuća 0800 011 011, 011 2769 466, 062 304 560
• Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu 0800 10 10 10.

Izvor: Vebsajt BBC na srpskom, Sandra Maksimović, 19.06.2023.
Naslov: Redakcija