NACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: Stav Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije i Foruma sudija Srbije je da odredbu člana 154 Zakona o obligacionim odnosima, koja uređuje pretpostavku krivice, ne treba ukidati, da ona treba da ostane neizmenjena i uključena u Građanski zakonik. Iz Komisije za izradu GZ-a poručuju da se pojačava profesionalna odgovornost za štetu, bez obzira da li će kodifikacijom biti ostavljena pretpostavka krivice kod odgovornosti za štetu ili ne

Nacrt Građanskog zakonika kod odgovornosti po osnovu krivice ne sadrži pretpostavku krivice kakva danas postoji u pravnom sistemu Srbije i predviđena je članom 154 Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja - dalje: ZOO), navodi se u zajedničkom saopštenju Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije (SUPRAM) i Foruma sudija Srbije.

Udruženje SUPRAM i Forum sudija Srbije smatraju da je ovakvo, novo rešenje nepotrebno i štetno jer znači umanjenje do sada dostignutog stepena zaštite oštećenog, naročito u oblasti medicinskog prava.

Ukidanje pretpostavke krivice bi imalo nesagledivo loše posledice po pravnu zaštitu oštećenih, pa bi oštećeni pacijenti, kao tužioci bili primorani da dokazuju profesionalne greške, odnosno nepostupanje medicinskih profesionalaca u skladu sa medicinskim standardom, što bi za njih kao medicinske laike, bilo jako teško.

Čak i ukoliko bi drugim institutima pokušalo da se ublaži odsustvo pretpostavke krivice, to bi opet uvelo nesigurnost i procesnu nejednakost za stranke. Oštećeni se nalaze u znatno težoj procesnoj poziciji u odnosu na lekare i medicinske ustanove i uz postojanje ove pretpostavke, zbog proste činjenice da ne poznaju medicinu. Ukidanjem pretpostavke krivice pravna zaštita pacijenata u postupcima naknade štete zbog lekarske greške će biti dovedena u pitanje.

Otežano dokazivanje će, takođe, kompromitovati suđenje u razumnom roku, a mogu se očekivati i postupci po ustavnim žalbama i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Najzad, ova regresija u stepenu pravne zaštite ove kategorije građana odrazila bi se i na procesno načelo formalne istine, koje je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 55/2014) pooštreno, što bi dodatno dovelo u pitanje smislenost medicinskih parnica i obeshrabrilo oštećene. U krajnjoj konsekvenci to bi moglo uroditi time da pacijenti posegnu za radnjama samozaštite, jer će izgubiti veru u rad pravosudnog sistema koji neće prepoznavati potrebe i specifičnosti ove grupe oštećenih. Osim toga, u ovoj vrsti parnica se, ukoliko bi se ukinula pretpostavka krivice, nikako ne bi moglo govoriti o jednakosti procesnih oružja, jer medicinski profesionalci imaju nemerljivo veća znanja i materijalne resurse od pacijenata.

Zbog svega navedenog, stav je Udruženja SUPRAM i Foruma sudija Srbije da odredbu člana 154 ZOO, koja uređuje pretpostavku krivice, ne treba ukidati, da ona treba da ostane neizmenjena i uključena u novi Građanski zakonik, kada su u pitanju parnice u oblasti medicinskog prava, odnosno slučajevi odgovornosti za greške u medicini.

Treba takođe razmisliti o zadržavanju pretpostavke krivice kao generalnog principa, u svakoj drugoj oblasti u kojoj odštetnu parnicu laik vodi protiv profesionalca, a ne samo u oblasti medicinskog prava.

Dodatni argument u prilog ovakvom stavu je da i drugi pravni sistemi priznaju posebnost pravnog položaja pacijenata kao oštećenih i, čak i kod brisanja pretpostavke krivice, posebno izuzimaju medicinske slučajeve zbog kompleksnosti i to unose u zakon ili u sudsku praksu. Međutim, kako kod nas sudska praksa, formalno, nije izvor prava, a osim toga podložna je promenama i dramatičnim zaokretima, mišljenja su da član 154 ZOO svakako mora ostati deo našeg pravnog sistema.

Naš pravni sistem je, pak, kroz postojeće odredbe Nacrta Građanskog zakonika, na putu da dodatno oteža položaj strani koja u ovakvim parnicama predstavlja ugroženu stranu-pacijentu. Pacijent ne samo da je zdravstveno oštećen, već mu se stavlja i enorman teret dokazivanja, koji on, kao medicinski laik, teško može podneti.

Najzad, u zemljama u okruženju koje su pristupile Evropskoj uniji, kao što su recimo Slovenija i Hrvatska, pretpostavka krivice je opstala, zaključuje se u saopštenju SUPRAM-a i Foruma sudija Srbije.

Sa druge strane iz Komisije za izradu GZ-a navode da je, povodom važećeg člana. 154 ZOO o pretpostavljenoj krivici u slučaju prouzrokovanja štete, u Nacrtu Građanskog zakonika predloženo osnovno i alternativno rešenje.

Prema osnovnom rešenju (čl. 295 Nacrta) svako "ko drugome prouzrokuje štetu svojom krivicom dužan je naknaditi je." Međutim, u alternativnom predlogu, koji inače ima ravnopravan tretman sa osnovnim rešenjem, predloženo je da se ne menja važeći član 154. ZOO, prema kome "ko drugome prouzrokuje štetu, dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice", dakle, takozvana pretpostavljena krivica. Izričito je predloženo da se pretpostavlja obična nepažnja.

Bez obzira koje će rešenje u javnoj raspravi dobiti više argumenata, veoma je bitna odredba Ncrta GZ-a (član 299) koja je relevantna i specijalna za odgovornost lekara i drugih lica koja profesioonalno obavljaju određenu delatnost. Reč je pojačanoj, takozvanoj profesionalnoj odgovornosti. Prema toj odredbi Nacrta GZ-a, "pri prosuđivanju da li je lice koje je štetu prouzrokovalo krivo ili ne, to jest da li se ponašalo kako je trebalo, sud vodi računa o redovnom toku stvari i o tome šta se od razumnog i pažljivog čoveka moglo osnovano očekivati u datim okolnostima."

Ali, kada prosuđuje da li je lice koje profesionalno obavlja određenu delatnost (na primer: lekari, veterinari, medicinsko osoblje, apotekari, inženjeri, arhitekte, javni beležnici, advokati, zanatlije) skrivljeno prouzrokovalo štetu, sud vodi računa i o naučnim saznanjima kao i o pravilima struke, o životnom iskustvu i o tome šta se od razumnog i pažljivog stručnjaka moglo osnovano očekivati u datim okolnostima (krivica stručnjaka)."

U dosadašnjoj javnoj raspravi ispoljena su i mišljenja da bi za odgovornost lekara, bez obzira kako bi glasilo opšte pravilo o subjektivnoj odgovornosti, trebalo zadržati takozvanu pretpostavljenu krivicu koja podrazumeva obavezu lekara da dokaže da šteta nije nastala njegovom krivicom, ako želi da se oslobodi imovinske odgovornosti. Ta odgovornost je pooštrena zbog, po pravilu, profesionalno inferiornog oštećenog pacijenta, ali i zbog često veoma teških štetnih zdravstvenih posledica. Pojačana odgovornost motivisina je, pre svega, preventivnim, a ne represivnim efektima, zaključuje se u saopštenju Komisije za izradu GZ-a.