PREDLOG ZAKONA O JAVNOM OKUPLJANJU: ZAšTITNIK GRAđANA NAVODI DA PROSTORNA I VREMENSKA OGRANIčENJA SLOBODE OKUPLJANJA, SADRżANA U PREDLOGU ZAKONA, NISU U SKLADU SA USTAVOM RS

Do ograničenja slobode okupljanja može doći samo ako je to neophodno radi zaštite neke od Ustavom Republike Srbije("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav)propisanih vrednosti, a koje je predlagač konkretizovao, stoji između ostalog u Mišljenju Zaštitnika građana na Predlog zakona o javnom okupljanju.

Prostorna i vremenska ograničenja slobode okupljanja u članovima 6. i 7. Predloga zakona nisu u skladu sa Ustavom jer se njima sloboda okupljanja ograničava na način in abstracto, dok bi mesto i/ili vreme (planiranog) okupljanja građana mogli biti razlog za ograničenje te slobode, ali samo ako je to in concreto neophodno radi zaštite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije.

Kako se navodi u Mišljenju Zaštitnika građana Članom 8. Predloga zakona propisano je da okupljanje nije dozvoljeno:

1) kada postoji ugrožavanje bezbednosti ljudi i imovine, javnogzdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije;

2) kada su ciljevi okupljanja usmereni na pozivanje i podsticanje naoružani sukob ili upotrebu nasilja, na kršenje ljudskih imanjinskih sloboda i prava drugih, odnosno na izazivanje ilipodsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti,mržnje i netrpeljivosti;

 3) kada nastupi opasnost od nasilja, uništavanja imovine ili drugihoblika narušavanja javnog reda u većem obimu; i

4) ako je održavanje okupljanja suprotno odredbama ovog zakona.

Član 6. Predloga zakona propisuje je da okupljanje nije dozvoljeno na mestu na kojem, zbog karakteristika samogmesta ili njegove posebne namene, preti opasnost od nastupanja ugrožavanjabezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ilibezbednosti Republike Srbije, da se takvim mestom smatra prostor ispred zdravstvene ustanove, škole, predškolske ustanove, kao iprostor ispred objekata od strateškog i posebnog značaja za odbranu ibezbednost Republike Srbije, kao i da okupljanje nije dozvoljeno na mestima na kojima se održavanjemokupljanja krše ljudska i manjinska prava i slobode drugih, ugrožava moralili na mestima koja su zatvorena za javnost.

Članom 7. Predloga zakona propisano je da se okupljanja mogu održavati, po pravilu, u vremenu između 6 i24 časa.

Analizom članova 12, 14, 15 i 16 Predloga zakona,kojima se uređuje postupak prvostepenog organa po prijavi okupljanja i pravna sredstva protiv rešenja kojim se ne dozvoljava održavanje okupljanja, može se zaključiti:

(1) da njima nisu propisani rokovi za dostavljanje odluka podnosiocu prijave;

(2) da njima nije posebno uređena pravna zaštita u slučaju ćutanja drugostepenog organa, usled čega bi za pokretanje upravnog spora pred sudom bila relevantna odredba člana 19. Zakona o upravnim sporovima("Sl. glasnik RS", br. 111/2009)prema kojoj bi, nakon isteka roka za donošenje odluke po žalbi, podnosilac bio dužan da ponovi zahtev drugostepenom organu i čeka sedam dana;

(3) da Predlogom zakona nije preciziran početak roka za odlučivanje po tužbi, niti propisan rok za dostavljanje tužbe kao ni dostavljanja odluke suda tužiocu.

Imajući sve ovo u vidu, Zaštitnik građana je mišljenja da Predlogom zakona nisu otklonjeni nedostaci u pogledu uređivanja delotvornog postupka po donošenju rešenja kojim se ne dozvoljava održavanje okupljanja.

Kada je reč o članovima 18. i 19. Predloga zakona, kojima se uređuju pitanja sprečavanja i prekida javnog skupa, Zaštitnik građana navodi da je imajući u vidu da je članom 23. Predloga zakona predviđena supsidijerna primena zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, primerenije da se u članu 19. Predloga zakona, umesto "usmenog i pisanog naređenja" predvidi donošenje usmenog rešenja i potonje donošenje njegovog pisanog otpravka.

Članovima 20 – 22. Predloga zakona propisani su prekršaji koji se sastoje u povredama pojedinih odredaba predloženog zakona, za koje su predviđene novčane kazne od 30.000 pa do 2.000.000 dinara.

Zaštitnik građana smatra da propisane visine kazni i mogućnost kumulativnog kažnjavanja pravnog lica, odgovornog lica u pravnom licu i organizatora, odnosno vođe okupljanja, mogu uticati odvraćujuće od organizovanja javnih okupljanja, a prekršajno sankcionisanje u pojedinim slučajevima može predstavljati neproporcionalno sredstvo reagovanja, naročito kada je reč o "manje značajnim" povredama odredaba predloženog zakona koje nisu dovele do štetnih posledica.

Članom 25. Predloga zakona predviđeno je da predloženi zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sl. glasniku RS".

Zaštitnik građana smatra da postoje opravdani razlozi da predloženi zakon stupi na snagu i pre osmog dana od dana objavljivanja u službenom glasilu s obzirom na to da od 23. oktobra 2015. godine, tj. dana objavljivanja odluke Ustavnog suda kojom je bilo utvrđeno da Zakon o okupljanju građana ("Sl. glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93 i 48/94, "Sl. list SRJ", br. 21/2001 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon)nije u saglasnosti sa Ustavom, u Republici Srbiji zakonom nije uređeno ostvarivanje Ustavom zajemčene slobode građana na okupljanje, a onemogućeno je i ostvarivanje javnog interesa na ograničenje slobode okupljanja kada je to neophodno iz Ustavom propisanih razloga.

Mišljenje Zaštitnika građana je dostavljeno Narodnoj skupštini Republike Srbije, koja u okviru Prvog vanrednog zasedanja u 2016. godini, razmatra i ovaj Predlog zakona.