PREDLOG ZAKONA O JAVNOM OKUPLJANJU - TEKST PROPISA

PREDLOGZAKONA O JAVNOM OKUPLJANJU

I. OPŠTE ODREDBE

Predmet uređenja

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se javna okupljanja (u daljem tekstu: okupljanja) u Republici Srbiji.

Član 2.

Mirno okupljanje je slobodno.

Svako ima pravo da organizuje okupljanje i da u njemu učestvuje, u skladu sa ovim zakonom.

Pojam javnog okupljanja

Član 3.

Okupljanjem, u smislu ovog zakona, smatra se okupljanje više od 20 lica radiizražavanja,ostvarivanja i promovisanja državnih, političkih,socijalnih i nacionalnih uverenja i ciljeva, drugih sloboda i prava u demokratskom društvu.

Okupljanjem, u smislu ovog zakona, smatraju se i drugi oblici okupljanja kojima je svrha ostvarivanje verskih, kulturnih, humanitarnih, sportskih, zabavnih i drugih interesa.

Mesto okupljanja

Član 4.

Mesto okupljanja, u smislu ovog zakona, jeste svaki prostor koji je bez uslova ili pod istim uslovima, dostupan individualno neodređenom broju lica.

Zatvoreni prostor, u smislu ovog zakona, jeste prostor, objekat ili prostorija ograđena ili označena, u kojoj se vrši okupljanje i u koju se može ući ili iz nje izaći samo na za to određenom mestu.

Član 5.

Okupljanje se može prijaviti i odvijati i kao kretanje učesnika okupljanja na određenom prostoru (u daljem tekstu: okupljanje u pokretu).

Okupljanje u pokretu može se odvijati kretanjem i zaustavljanjem kretanja na određenim mestima između mesta polaska i mesta završetka kretanja.

Član 6.

Okupljanje nije dozvoljeno na mestu na kojem, zbog karakteristika samog mesta ili njegove posebne namene, preti opasnost od nastupanja ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije.

Pod mestom iz stava 1. ovog člana, u smislu ovog zakona, smatra se prostor ispred zdravstvene ustanove, škole, predškolske ustanove, kao i prostor ispred objekata od strateškog i posebnog značaja za odbranu i bezbednost Republike Srbije.

Okupljanje nije dozvoljeno na mestima na kojima se održavanjem okupljanja krše ljudska i manjinska prava i slobodedrugih, ugrožava moral ili na mestima koja su zatvorena za javnost.

Vreme okupljanja

Član 7.

Javna okupljanja mogu se održavati, po pravilu, u vremenu između 6 i 24 časa.

Ograničenje slobode okupljanja

Član 8.

Okupljanje nije dozvoljeno:

1)         kada postoji ugrožavanje bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije;

2)         kada su ciljevi okupljanja usmereni na pozivanje i podsticanje na oružani sukob ili upotrebu nasilja, na kršenje ljudskih i manjinskih sloboda i prava drugih, odnosno na izazivanje ili podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti;

3)         kada nastupi opasnost od nasilja, uništavanja imovine ili drugih oblika narušavanja javnog reda u većem obimu;

4)         ako je održavanje okupljanja suprotno odredbama ovog zakona.

II. POSEBNE ODREDBE

Član 9.

Poslove zaštite bezbednosti ljudi i imovine, bezbednosti Republike Srbije, zaštite javnog zdravlja, morala, zaštite prava drugih i druge poslove koji se odnose na održavanje okupljanja obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova i drugi nadležni organi.

Komunalne usluge vezane za održavanje javnog okupljanja obezbeđuje nadležni organ lokalne samouprave.

Organizator okupljanja

Član 10.

Organizator okupljanja je fizičko ili pravno lice koje, u skladu s odredbama ovoga zakona, poziva na okupljanje, priprema i organizuje okupljanje.

Organizator može da odredi vođu okupljanja.

Član 11.

Organizator okupljanja dužan je da:

1)         angažuje redarsku službu i obezbedi održavanje mirnog okupljanja na način da se onemogući izbijanje nasilja i nedolično ponašanje učesnika tokom trajanja okupljanja, kao i prilikom dolaska i odlaska učesnika skupa sa mesta okupljanja;

2)         vodi i nadzire okupljanje i organizuje i usmerava rad redara;

3)         omogući nesmetan prolazak vozilima hitne pomoći, policije, vatrogasnim vozilima i vozilima javnog saobraćaja;

4)         postupi po naređenjima nadležnog organa;

5)         prekine okupljanje ako nastupi neposredna opasnost za bezbednost ljudi i imovine i o tome odmah obavesti policiju.

Ukoliko organizator imenuje vođu okupljanja, vođa okupljanja dužan je da postupa po odredbama stava 1), tač. 2), 3), 4) i 5) ovog člana.

Organizator, odnosno vođa okupljanja može nastaviti prekinuto okupljanje kada se otklone okolnosti iz stava 1. tačka 5) ovog člana u vremenskom periodu u kome je okupljanje prijavljeno.

Prijava okupljanja

Član 12.

Okupljanja na otvorenom prostoru prijavljuju se Ministarstvu unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: nadležni organ) – organizacionoj jedinici nadležnoj po mestu okupljanja, odnosno po mestu početka okupljanja u pokretu.

Održavanje okupljanja prijavljuje se podnošenjem pisane prijave od strane organizatora okupljanja, lično, preporučenom pošiljkom ili elektronskim putem.

Prijava se podnosi najkasnije petdana pre vremena određenog za početak održavanja okupljanja.

Član 13.

U skladu sa ovim zakonom ne prijavljuju se:

1)         okupljanja u zatvorenom prostoru;

2)         verska okupljanja u verskim objektima i druga tradicionalna narodna okupljanja, vašari, sabori, svadbe, pogrebi;

3)         državne svečanosti, jubileji i druga okupljanja koja organizuju državni organi;

4)         spontana mirna okupljanja, bez organizatora, kao neposredna reakcija na određeni događaj, nakon tog događaja, koji se održavaju na otvorenom ili u zatvorenom prostoru, radi izražavanja mišljenja i stavova povodom nastalog događaja.

Na skupove iz stava 1. tačka 4) ovog člana, ne primenjuje se odredba člana 7. ovog zakona.

Spontanim mirnim okupljanjem iz stava 1. tačka 4) ovog člana ne smatra se okupljanje na koje poziva fizičko ili pravno lice koje je, u skladu sa odredbama ovog zakona, organizator okupljanja.

Organizator okupljanja iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana, obavestiće nadležni organ o okupljanju kadasmatra da održavanje okupljanja zahteva preduzimanje mera bezbednosti od strane policije.

Prijava

Član 14.

Prijava iz člana 12. ovog zakona sadrži:

1)         ime, prezime, broj lične karte, putne isprave ili drugog identifikacionog dokumenta organizatora javnog okupljanja, a u slučaju kada je organizator pravno lice, naziv i sedište organizatora, ime, prezime, broj lične karte, putne ispraveili drugog identifikacionog dokumenta odgovornog lica u pravnom licu i kontakt telefon;

2)         ime, prezime, broj lične karte, putne isprave ili drugog identifikacionog dokumenta i kontakt telefon vođe okupljanja i odgovornog lica redarske službe;

3)         podatke o mestu i vremenu održavanja javnog okupljanja;

4)         program i cilj javnog okupljanja;

5)         podatke o merama koje organizator preduzima iz člana 11. ovog zakona,

6)         podatke od interesa za bezbedno i nesmetano održavanje okupljanja;

7)         trasu kretanja, mesto polaska i mesto završetka, kao i način kretanja učesnika (pešice, vozilima, kombinovano) – za okupljanje u pokretu.

Okupljanje se smatra prijavljenim podnošenjem potpune i blagovremene prijave.

Ako prijava ne sadrži podatke iz stava 1. ovog člana, nadležni organ određuje rok od 12 časova za dopunu prijave.

Ako podnosilac prijave ne otkloni nedostatke u određenom roku, smatra se da okupljanje nije ni prijavljeno.

Član 15.

Ako nadležni organ utvrdi postojanje razloga iz člana 8. ovog zakona, donosi se rešenje kojim se ne dozvoljava održavanje okupljanja.

Rok za donošenje rešenja iz stava 1. ovog člana je najkasnije 96 časova pre prijavljenog vremena za početak skupa.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana dozvoljena je žalba.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Pravna zaštita

Član 16.

Žalba se podnosi Ministarstvu unutrašnjih poslova u roku od 24 časa od prijema rešenja.

Nadležni organ iz stava 1. ovog člana, odlučuje po žalbi bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 časa od prijema žalbe.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom.

Član 17.

Organizator, odnosno vođa okupljanja, dužan je da o zabrani okupljanja obavesti javnost.

Sprečavanje ili prekid okupljanja

Član 18.

Policijski službenici ovlašćeni su da spreče ili prekinu okupljanje ukoliko uoči održavanja okupljanja ili u toku njegovog trajanja nastupe okolnosti iz člana 8. ovog zakona.

Mere u slučaju prekida okupljanja

Član 19.

Nadležni organ će naređenje o prekidu okupljanja iz razloganavedenih u članu8. ovog zakona usmeno saopštiti organizatoru ili vođi okupljanja, odnosno učesnicima.

Pisana naredba o prekidu okupljanja dostavlja se organizatoru najkasnije 12 sati od trenutka usmenog saopštavanja.

Organizator ili vođa okupljanja dužan je da učesnicima okupljanja odmah saopšti da je okupljanje prekinuto i da zatraži da se okupljeni učesnici mirno raziđu.

Ako organizator, vođa okupljanja ili učesnici okupljanja ne postupe u skladu sa naređenjem iz stava 1. ovog člana, nadležni organ će preduzeti zakonske i proporcionalne mere radi razilaska učesnika okupljanja i uspostavljanja javnog reda.

Kaznene odredbe

Član 20.

Novčanom kaznom u iznosu do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice, učesnik okupljanja ako ne postupi po nalozima organizatora ili vođe okupljanja i ne napusti mesto okupljanja (član 19. stav 3. ovog zakona).

Član 21.

Novčanom kaznom u iznosu od 70.000 do 120.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice kao organizator, ako ne:

1)         održi okupljanje na mestu i u vremenu koje je navedeno u prijavi (član 14. stav 1. tačka 3. ovog zakona);

2)         obavesti javnost o zabrani okupljanja (član 17. ovog zakona);

3)         angažuje redarsku službu ili neobezbedi red tokom održavanja okupljanja, kao i prilikom dolaska i odlaska učesnika sa mesta okupljanja (član 11. stav 1. tačka 1. ovog zakona),

4)         vodi i ne nadzire okupljanje(član 11. stav 1. tačka 2. ovog zakona);

5)         omogući nesmetan prolazak vozilima hitne pomoći, vatrogasnim vozilima, policije ili vozilima javnog saobraćaja (član 11. stav 1. tačka 3. ovog zakona)

6)         postupa po naređenjima nadležnog organa (član 11. stav 1. tačka 4. ovog zakona);

7)         prekine okupljanje kada nastupi neposredna opasnost za bezbednost ljudi i imovine i o tome ne obavesti policiju (član 11. stav 1. tačka 5. ovog zakona).

Za prekršaje iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom u iznosu do 1.000.000 do 1.500.000 dinara kazniće se organizator kao pravno lice, a novčanom kaznom u iznosu od 70.000 do 120.000 dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice vođa okupljanja, ako ne:

1)         vodi i ne nadzire okupljanje(član 11. stav 1. tačka 2. ovog zakona);

2)         omogući nesmetan prolazak vozilima hitne pomoći, vatrogasnim vozilima, policije ili vozilima javnog saobraćaja (član 11. stav 1. tačka 3. ovog zakona)

3)         postupa po naređenjima nadležnog organa (član 11. stav 1. tačka 4. ovog zakona);

4)         prekine okupljanje kada nastupi neposredna opasnost za bezbednost ljudi i imovine i o tome ne obavesti policiju (član 11. stav 1. tačka 5. ovog zakona).

Član 22.

Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice kao organizatorako:

1)         pokuša ili održi okupljanje na mestu na kom okupljanje nije dozvoljeno (član 6. ovog zakona);

2)         održi okupljanje bez prijave nadležnom organu (član 12. stav 1. ovog zakona);

3)         pokuša ili održi okupljanje protivno rešenju kojim se ne dozvoljava održavanje javnog okupljanja (član 15. stav 1. ovog zakona).

Za prekršaje iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom u iznosu do 1.000.000 do 2.000.000 dinara kazniće se organizator kao pravno lice, a novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu.

Član 23.

Ako ovim zakonom nije drugačije određeno primeniće se pravila opšteg upravnog postupka.

III. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 24.

Skupština grada, odnosno opštine će u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona odrediti prostor na kojem nije dozvoljeno okupljanje iz člana 6. stav 1. ovog zakona.

Član 25.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Zakonom o javnom okupljanju uređuje se okupljanje građana u Republici Srbiji, u skladu sa članom 54. Ustava, kao i u skladu sa preporukama Venecijanske komisije za uređivanje slobode okupljanja u Republici Srbiji.

            Ovim zakonom uređeni su oblici okupljanja, prostor za okupljanje, organizator okupljanja, a propisani su i obaveza prijavljivanja okupljanja, sadržaj prijave okupljanja, dužnosti organizatora, vođe okupljanja, angažovanje redara i učesnika na okupljanju, mere obezbeđenja, sprečavanje ili prekid okupljanja, mere u slučaju prekida okupljanja, kaznene odredbe, kao i prelazne i završne odredbe.

III. OBJAŠNJENJA OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. Zakona propisano je da se ovim zakonom uređuje javno okupljanje građana u Republici Srbiji.

Odredbom člana 2. Zakona definisano je da svako ima pravo da organizuje mirno okupljanje i da istom prisustvuje.

Članom 3. Zakona propisano je da se pod javnim okupljanjem, u smislu ovog zakona smatra svako mirno okupljanje više od 20 lica, koje se održava radi izražavanja, ostvarivanja i promovisanja političkih, socijalnih nacionalnih uverenja i ciljeva, različitosti, kao i drugi oblici okupljanja.

Čl. 4 – 6. Zakona definisano je mesto održavanja, održavanje okupljanja u pokretu, kao i mesto na kome okupljanje nije dozvoljeno zbog specifičnih karakteristika samog mesta ili njegove posebne namene. Takođe, okupljanje nije dozvoljeno na mestima na kojima se održavanjem skupa krše ljudska i manjinska prava i slobodedrugih građana, ugrožava moral ili na mestima koja su zatvorena za javnost.

Član 7. propisuje vreme održavanja javnog okupljanja.

Članom 8. Zakona uređeno je zakonsko ograničenje slobode okupljanja, i ne dozvoljava se okupljanje kada nije prijavljeno, kada postoji ugrožavanje bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije, odnosno kada nastupi opasnost od nasilja, uništavanja imovine ili drugih oblika narušavanja javnog reda u većem obimu, kada su ciljevi okupljanja usmereni na pozivanje i podsticanje na oružani sukob ili upotrebu nasilja, na kršenje ljudskih i manjinskih sloboda i prava drugih građana, na izazivanje ili podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti i ako je održavanje skupa suprotno odredbama ovog zakona.

Članom 9. Zakona utvrđuje se da poslove bezbednosti i druge poslove koji se odnose na održavanje okupljanja obavljaju Ministarstvo unutrašnjih poslova i drugi nadležni organi, a da komunalne poslove obavljaju organi lokalne samouprave.

U čl. 10. i 11. propisuju se obaveze organizatora skupa i vrši se njihovo preciziranje, naročito članom 11. Zakona koji podleže sankcionisanju. Organizator je dužan da osigura bezbedno održavanje javnog okupljanja, da angažuje redarsku službu i obezbedi održavanje reda na javnom okupljanju na način da se onemogući izbijanje nasilja i nedolično ponašanje učesnika tokom trajanja okupljanja, kao i prilikom dolaska i odlaska učesnika skupa sa mesta okupljanja. Takođe, organizator ili vođa okupljanja su dužni da vode i nadziru okupljanje i organizuje i usmeravaju rad redara; omogućavaju nesmetan prolazak vozilima policije, hitne pomoći, vatrogasnim vozilima i vozilima javnog saobraćaja; postupaju po naređenjima nadležnog organa i da prekinu javno okupljanje ako nastupi neposredna opasnost za bezbednost ljudi i imovine i o tome odmah obaveste policiju.

Članom 12. Zakona uređuje se obaveza prijavljivanja javnog okupljanja nadležnoj organizacionoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova po mestu održavanja javnog okupljanja i da se prijava podnosi najkasnije 5 dana pre vremena održavanja okupljanja.

Članom 13. Zakona utvrđena su okupljanja koja se ne prijavljuju, ali koja podležu obaveštavanju nadležnog organa kada takva okupljanja zahtevaju preduzimanje posebnih mera bezbednosti.

Članom 14. Zakona uređeno je šta sadrži prijava za okupljanje građana te mogućnost da nadležni organ može zahtevati dopunu te prijave i, ukoliko organizator ne otkloni nedostatke, smatraće se da okupljanje nije ni prijavljeno.

Član 15. daje osnov da nadležni organ, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova ne dozvoli održavanje javnog okupljanja donošenjem rešenja, iz razloga koji su navedeni u članu 8. Zakona.

Članom 16. Zakona propisana je pravna zaštita po hitnom postupku i mogućnost ulaganja žalbe na prvostepena rešenja, kao i pokretanje upravnog spora.

Članom 17. Zakona uređena je dužnost organizatora da o zabrani okupljanja obavesti javnost.

Članom 18. Zakona uređeni su razlozi zbog kojih se može sprečiti ili prekinuti okupljanje i to u slučajevima da se učesnici pozivaju ili podstiču na oružani sukob ili nasilje, kršenje zagarantovanih prava i sloboda čoveka, nacionalnu, rasnu, versku netrpeljivost ili mržnju, ako nastupi neposredna opasnost po život ili zdravlje ljudi, ako nastupi opasnost od nasilja, uništavanja imovine ili drugih oblika narušavanja javnog reda ili mira u većem obimu i ako se okupljanje održava na opasnim mestima na kojima može doći do ugrožavanja života ljudi i oštećenja imovine ili mestima zatvorenim za javnost.

Članom 19. Zakona uređeno je da će naređenje o prekidu okupljanja učesnicima saopštiti organizator ili vođa i da će ih pozvati da se mirno raziđu. Ukoliko organizator ili vođa okupljanja odbiju da pozovu okupljene da se raziđu, nadležni organ će sam pozvati okupljene da se raziđu a ukoliko oni to ne učine može preduzimati zakonom predviđene mere.

Čl. 20 – 22. Zakona propisane su kaznene odredbe i čiji su prihod sredstva od naplaćenih novčanih kazni.

Članom 23. Zakona uređeno je da će se na postupak ukoliko nije drugačije uređeno ovim zakonom primeniti pravilo iz opšteg upravnog postupka.

U članu 24. uređeno je da će gradovi i opštine u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona odrediti prostor koji se smatra opasnim za održavanje javnih okupljanja.

Prema članu 25. Zakona, ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona u 2015. godini nisu potrebna sredstva iz budžeta Republike Srbije.

Za sprovođenje i realizaciju ovog Zakona u 2016. godini sredstva su obezbeđena Zakonom o budžetu za 2016. godinu, na razdelu 15 – Ministarstva unutrašnjih poslova u okviru predviđenih sredstava za redovan rad ministarstva.

U 2017. godini sredstva će biti obezbeđena u okviru limita na razdelu 15 – Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 31.12.2015.