NACRT ZAKONA O DUALNOM MODELU STUDIJA U VISOKOM OBRAZOVANJU: Budući da prema definiciji rad studenata nije rad, već učenje, studenti nemaju prava iz radnog odnosa kao što je, između ostalog, uplata doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje i mogućnost članstva u sindikatu
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja objavilo je Nacrt zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju kojim je predviđeno da studenti u okviru studija rade najmanje 450 sati (oko 60 dana) godišnje kod poslodavca, a za svoj rad dobijaju naknadu koja iznosi najmanje 50% zarade zaposlenog koji radi isti ili sličan posao.
Rad studenata kod poslodavaca u Nacrtu zakona je definisan na isti način kao i rad srednjoškolaca u Zakonu o dualnom obrazovanju("Sl. glasnik RS", br. 101/2017) - kao "učenje kroz rad". Budući da prema ovoj definiciji rad studenata nije rad, već učenje, studenti nemaju prava iz radnog odnosa kao što je, između ostalog, uplata doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje i mogućnost članstva u sindikatu.
Prema obrazloženju Ministarstva prosvete, dualni model obrazovanja se uvodi u visokoškolske ustanove "vodeći se pozitivnim iskustvima evropskih zemalja".
"Studenti koji završe studije po dualnom modelu, s obzirom na značajno i relevantno praktično iskustvo značajno povećavaju svoju konkurentnost na tržištu rada i imaće veće šanse za zapošljavanje kod poslodavca kod kojih su obavili učenje kroz rad, ali i kod drugih poslodavaca iz iste delatnosti", navodi se u obrazloženju Ministarstva.
Nacrt zakona propisuje i da rad studenata kod poslodavca nosi određeni broj ESPB bodova (sistem vrednovanja učinka studenata na fakultetima), a studenti sa poslodavcem zaključuju ugovor o učenju kroz rad.
Poslodavac je, prema Nacrtu zakona, dužan da studentima obezbedi sredstva i opremu za rad, naknadu troškova prevoza i ishrane, kao i osiguranje za slučaj povrede tokom učenja kroz rad.
Takođe, Nacrtom zakona je predviđeno da studenti koji obavljaju učenje kroz rad imaju pravo na naknadu od najmanje 50% zarade zaposlenog koji radi na istim ili sličnim poslovima, a da ukoliko poslodavac plaća školarinu studentu može smanjiti naknadu koju mu isplaćuje do visine školarine.
Uslovi koje poslodavac mora da ispuni kako bi mogao da izvodi učenje kroz rad po dualnom modelu su, između ostalog, da obavlja delatnost koja omogućava realizaciju sadržaja iz studijskog programa, da raspolaže prostorom i sredstvima za rad u skladu sa studijskim programom, da nad poslodavcem nije otvoren stečajni postupak ili da nije pokrenut postupak likvidacije.
Uslov za poslodavce je takođe da mentor ili drugo odgovorno lice kod poslodavca nisu osuđivani pravosnažnom presudom za krivična dela, za prekršaj iz oblasti radnih odnosa, kao i da poslodavac nije osuđen za kaznena dela propisana zakonom kojim se uređuje sprečavanje zlostavljanja na radu.
Nacrtom zakona nije predviđena zabrana da poslodavci koji su osuđivani za prekršaj iz oblasti radnih odnosa mogu organizovati učenje kroz rad.
To znači da poslodavac koji je osuđen za prekršaj iz oblasti radnih odnosa, recimo ukoliko je držao radnike na "crno" može biti poslodavac kod kojeg studenti uče na radu.
Nacrtom zakona je isključena primena Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) s obzirom da kako stoji u Nacrtu zakona se radi o učenju kroz rad: "Zaštita prava studenata ostvaruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje" nad kojim nadzor sprovodi Ministarstvo prosvete preko prosvetne inspekcije. Inspekcija rada je nadležna da kontroliše uslove rada i bezbednost na radu kod poslodavca u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017 - dr. zakon).
Prema ovom Nacrtu, registar ugovora o dualnom modelu (ugovore koje zaključuju poslodavci i visokoškolske ustanove) vodi Privredna komora Srbije kao povereni posao.
Dualno obrazovanje je uvedeno u prosvetni sistem u Srbiji prvi put 2017. godine donošenjem Zakona o dualnom obrazovanju koji je omogućio da srednjoškolci rade kod poslodavca u okviru nastavnog programa.
Izvor: Vebsajt Radnik, 16.04.2019.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija