Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O NACIONALNIM SAVETIMA NACIONALNIH MANJINA: Predstavnici pojedinih manjina nezadovoljni Nacrtom zakona, dok ga hvale OEBS i Komitet pravnika za ljudska prava


Smanjenje prekomerne politizacije, nadzor i transparentnost u radu nacionalnih saveta nacionalnih manjina, glavne su novine Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji reguliše ovu oblast. Ova rešenja iz Nacrta, koji je predmet javne rasprave, izazivaju kritike pripadnika pojedinih nacionalnih manjina, dok predlagač smatra da će se na ovaj način omogućiti njihov bolji status u društvu.

Liga socijaldemokrata Vojvodine zamera to što za čelne pozicije u nacionalnim savetima nacionalnih manjina više neće moći da se kandiduju i budu izabrani istaknuti članovi političkih partija i ovakvo rešenje nazivaju protivustavnim. Za njih je to u suprotnosti sa izbornim procedurama savremenog sveta. Pokret slobodnih građana (PSG) saopštio je da Nacrt zakona sadrži nedostatke jer će ograničiti funkcionisanje nacionalnih saveta. PSG dodaje da je "depolitizacija" nacionalnih saveta usmerena ka smanjenju nezavisnosti u radu kod najvećih nacionalnih manjina po broju pripadnika, dok se kod ostalih nacionalnih saveta sprovode ograničenja kroz finansiranje od nadležnih ministarstava.

Jene Hajnal, predsedavajući Koordinacije Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, rekao je da se nada da će zakon omogućiti da manjinske zajednice u Srbiji imaju što bolji život, naročito u oblasti kulture, obrazovanja i informisanja.

- Uspeli smo na nivou Koordinacije da u sedam tačaka stavimo dogovore i naš zajednički stav. Sve govori da smo bliže zakonu koji će omogućiti da svima Srbija bude domovina u kojoj imaju prava, koja inače u manjinskom životu veoma teško mogu da se ostvare - naglasio je Hajnal.

Zakonske izmene pozitivno su ocenili i Milan Antonijević, direktor Komiteta za ljudska prava, i Andrea Oricio, šef misije OEBS-a u Srbiji.

Nisu, ipak, komentari svih nacionalnih saveta blagonakloni prema drugačijim zakonskim rešenjima. Predstavnici Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) smatraju da on umanjuje dostignuti nivo prava i predstavlja korak unazad ka njihovom ostvarivanju.

Njihov stav je i da su predložena zakonska rešenja odraz namere da se predstavnicima manjina "suspenduju i unize". Ahmedin Škrijelj iz BNV ocenio je na prethodnoj javnoj raspravi da zakon nije odgovorio ni na jedno bitno pitanje kako bi se nacionalni saveti razvili i učvrstili.

Prema rečima Ivane Antić, pomoćnice ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu za rad nacionalnih saveta, u ovoj godini iz državne kase obezbeđeno je 12 puta više novca nego prethodne. Ona naglašava da je 2017. godine, posle 15 godina, aktiviran Budžetski fond za nacionalne manjine.

- Reč je o preporukama Savetodavnog komiteta Saveta Evrope i pred nama je zajednički zadatak da formulišemo rešenja koja će u praksi omogućiti da nacionalni saveti pokažu da imaju kapacitete da na transparentan način vrše ovlašćenja koja im daje zakon i to u interesu svih pripadnika nacionalnih zajednica koje predstavljaju - ističe Antićeva. - A, da političko delovanje ostavimo za druge mehanizme koji su omogućeni u skladu sa propisima kojima je regulisana sloboda političkog udruživanja i delovanja.

Ona naglašava da je prema mišljenju eksperata međunarodne zajednice zakonodavni okvir u ovoj oblasti ocenjen iznad evropskog proseka, uz napomenu da je implementacija propisa ono što je bilo potrebno unaprediti. Posle poslednjih izbora održanih u oktobru 2014. godine, pripadnici 20 nacionalnih manjina konstituisali su svoje savete.

Prema poslednjem popisu iz 2011. godini u Srbiji živi oko 13 odsto građana koji su se izjasnili kao pripadnici nacionalnih manjina. Najbrojniji su Mađari, Romi i Bošnjaci. U značajnom broju ima i Slovaka, Hrvata, Crnogoraca 38.527, Vlaha, Rumuna, Makedonaca, manje od 20.000 imaju Bugari, Rusini, Bunjevci, po nekoliko hiljada imaju Nemci, Slovenci, Albanci, Ukrajinci kao i po nekoliko stotina Poljaci, Aškalije i Grci. Predstavnici albanske nacionalne manjine su bojkotovali popis 2011. godine.

Radimo i na unapređenju vođenja posebnog biračkog spiska, jer u drugoj polovini godine slede redovni izbori za nacionalne savete - rekao je ministar Branko Ružić i pozvao pripadnike nacionalnih manjina da se aktiviraju i upišu u birački spisak.

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Ž. S. - I. M., 17.04.2018.
Naslov: Redakcija