Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O NACIONALNIM SAVETIMA NACIONALNIH MANJINA - Tekst propisa


NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O NACIONALNIM SAVETIMA NACIONALNIH MANJINA

Član 1.

U Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ("Službeni glasnik RS", br. 70/09, 20/14‒US i 55/14) u članu 1. reč: "nadležnosti" zamenjuju se rečima: "pravni položaj i ovlašćenja".

Član 2.

Posle člana 1. dodaje se član 1a koji glasi:

"Član 1a

"Nacionalni savet je oblik ostvarivanja kolektivnog prava nacionalne manjine na samoupravu u formi organizacije kojoj se zakonom poveravaju određena javna ovlašćenja da učestvuje u odlučivanju ili da samostalno odlučuje o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma.".

Član 3.

U članu 2. stav 2. reči : "i osniva ustanove, privredna društva i druge organizacije iz ovih oblasti" brišu se.

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

"Nacionalni savet osniva ustanove, privredna društva i druge organizacije iz oblasti iz stava 2. ovog člana, u skladu sa posebnim zakonima.".

Član 4.

Posle člana 2. dodaje se član 2a koji glasi:

"Član 2a

"Naziv nacionalnog saveta mora biti na srpskom jeziku i ćirilčkom pismu.

Naziv nacionalnog saveta, ako je to previđeno statutom, može biti i na jeziku i pismu nacionalne manjine.

Naziv iz stava 2. ovog člana upisuje se u Registar nacionalnih saveta posle naziva na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.".

Član 5.

U članu 4. stav 4. posle reči: "upisu" dodaju se zapeta i reči: "ili brisanju".

Član 6.

U članu 4b stav 1. tačka 2. posle reči: "polovine" dodaju se zapeta i reči: "jer na izbornim listama nema kandidata za koje podnosioci izbornih lista nisu dobili mandat".

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Brisanjem iz Registra nacionalni savet gubi svojstvo pravnog lica.".

Dosadašnji st.2, 3. i 4. postaju st. 3, 4. i 5.

Član 7.

Posle člana 4b dodaje se član 4v koji glasi:

"Ministarstvo dostavlja pokrajinskom organu uprave u čijem delokrugu su poslovi manjinskih prava rešenja o upisu u Registar, rešenja kojima se odlučuje o prijavi za upis promena u Registru i rešenja o brisanju iz Registra, za nacionalne savete koji imaju registrovano sedište na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine".                                                           

Član 8.

U članu 5. stav 1. reči: "pokretnu i nepokretnu" brišu se.

Posle stava 1. dodaju se st. 2-5. koji glase:

"Imovina nacionalnog saveta koristi se za ostvarivanje ovlašćenja predviđenih zakonom.

Imovina nacionalnog saveta ne može se prenositi njegovim članovima, članovima organa nacionalnog saveta, ili sa njima povezanim licima.

Pod povezanim licima smatraju se lica koja su kao takva utvrđena zakonom kojim se uređuju privredna društva.

U slučaju brisanja nacionalnog saveta iz Registra, imovina nacionalnog saveta stečena sredstvima iz javnih prihoda postaje imovina Republike Srbije, a imovina stečena po osnovu donacija, raspoređuje se u skladu sa aktima nacionalnog saveta.". 

Član 9.

U članu 6. dodaju se novi st. 2-4. koji glase:

"Drugi opšti akti nacionalnog saveta moraju biti u saglasnosti sa statutom.

Odredbe drugog opšteg akta nacionalnog saveta koje su suprotne statutu, ništave su.

Postupak pred Upravnim sudom za utvrđivanje ništavosti opšteg akta nacionalnog saveta koji nije u saglasnosti sa statutom mogu da pokrenu ministarstvo, pokrajinski organ uprave u čijem delokrugu su poslovi manjinskih prava, ustanove, privredna društva i druge organizacije čiji je osnivač nacionalni savet i najmanje jedna trećina članova nacionalnog saveta.".

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 5. tačka 4) menja se i glasi:

"4) naziv, pečat i simbol nacionalnog saveta koji ne mogu biti identični nazivu, pečatu i simbolu drugog nacionalnog saveta koji je upisan, ili uredno prijavljen za upis u Registar, niti izazivati zabunu u pogledu nacionalnog saveta, njegovih ciljeva i ovlašćenja, ili u pogledu nacionalne manjine koju nacionalni savet predstavlja."

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 5. u tač. 5), 5a) i 6) iza reči: "izbora" dodaju se reči: "i razrešenja".

Član 10.

U članu 7. stav 2. menja se i glasi:

"Predsednik nacionalnog saveta:

1) predstavlja i zastupa nacionalni savet i odgovara za njegov rad;

2) stara se o zakonitom korišćenju i raspolaganju finansijskim sredstvima i imovinom saveta;

3) donosi pojedinačne akte za koje je ovlašćenjn zakonom, statutom ili opštim aktom saveta;

4) vrši i druge poslove utvrđene statutom i drugim aktima saveta."

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:

 "Izvršni odbor:

1)         neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata nacionalnog saveta;

 2) stara se o izvršavanju javnih ovlašćenja koja su poverena nacionalnom savetu;

 3) vrši i druge poslove utvrđene zakonom, statutom i opštim aktima nacionalnog saveta.".

Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 6. i 7.

Posle stava 7. dodaje se stav 8. koji glasi:

"U odbore za obrazovanje, kulturu, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma nacionalni savet može da izabere i stručnjake koji poseduju odgovarajuće znanje i iskustvo u oblasti za koju se odbori obrazuju, a koji ne moraju biti članovi nacionalnog saveta. Odbori daju stručna mišljenja, predloge i izrađuju analize za potrebe nacionalnih saveta.".

Član 11.

Posle člana 7. dodaje se član 7a koji glasi:

"Član 7a

"Član nacionalnog saveta ne može biti član rukovodećih organa političke stranke kao što su predsednik, predsedništvo, izvršni odbor i sl.

Član nacionalnog saveta ne može biti funkcioner, postavljeno lice ili rukovodilac u organu državne uprave, pokrajinskom organu uprave odnosno organu jedinice lokalne samouprave koji u okvirima svojih nadležnosti odlučuje o pitanjima koja se tiču rada nacionalnih saveta.

Preuzimanjem funkcije odnosno posla iz st. 1. i 2. ovog člana, članu nacionalnog saveta prestaje mandat u nacionalnom savetu, u skladu sa članom 41. ovog zakona.".

Član 12.

Posle člana 7a dodaje se član 7b koji glasi:

"Član nacionalnog saveta može zasnovati radni odnos u nacionalnom savetu, za vreme trajanje svog mandata.

Na radne odnose u nacionalnom savetu primenjuju se odredbe zakona o radu.".

Član 13.

U članu 8. stav 1. briše se.

Dosadašnji st. 2-6 postaju st.1-5.

Član 14.

Posle člana 8. dodaje se član 8a koji glasi:

"Rad nacionalnog saveta je javan.

Sve odluke i akti nacionalnog saveta objavljuju se najkasnije u roku od 10 dana od dana usvajanja, odnosno njihovog donošenja, na veb prezenataciji nacionalnog saveta, koja se vodi dvojezično, na srpskom jeziku i na jeziku nacionalne manjine, ili na drugi način određen statutom (oglasnoj tabli, dnevnim novinama, ili na drugi pogodan način).".

Član 15.

Glava III. NADLEŽNOSTI NACIONALNOG SAVETA i naziv Odeljka 1. "Opšte nadležnosti" iznad člana 10. menjaju se i glase: "III. OVLAŠĆENjA NACIONALNOG SAVETA 1. Opšta ovlašćenja".

U članu 10. posle tačke 7) dodaju se nove tač. 7a i 7b koje glase:

"7a) predlaže Republici, autonomnoj pokrajini ili jedinici lokalne samouprave kao osnivaču ustanove, proglašenje ustanove od posebnog značaja iz čl. 11a i 17. ovog zakona;

7b) inicira odnosno predlaže Republici, autonomnoj pokrajini ili jedinici lokalne samouprave, kao osnivaču ustanove, koja je, u skladu sa ovim zakonom, proglašena za ustanovu od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, prenos osnivačkih prava;".

U članu 10. tač. 10) i 11) menjaju se i glase:

"10) učestvuje u pripremi zakona i drugih propisa i inicira donošenje odnosno izmene zakona i drugih propisa kojima se uređuju Ustavom garantovana prava nacionalnih manjina u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma;

11) inicira donošenje posebnih propisa i privremenih mera u oblastima u kojima se ostvaruje pravo na samoupravu, radi postizanja pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i građana koji pripadaju većini; ".

U tački 12) ispred reči: "pokreće" dodaju se reči: "inicira, odnosno".

U tački 13) ispred reči: "pokreće" dodaju se reči: inicira, odnosno", a zapeta i reči: "uz prethodno pribavljeno pismeno ovlašćenje", brišu se.

Član 16.

Naziv Odeljka 2. iznad člana 11. menja se i glasi:

"2. Ovlašćenja u oblasti obrazovanja".

U članu 11. stav 3. posle reči: "ovog člana" dodaju se zapeta i reči: "koje su, u skladu sa ovim zakonom, proglašene za ustanove od posebnog značaja za nacionalnu manjinu,".

Član 17.

Posle člana 11. dodaje se novi član 11a koji glasi:

"Ustanove od posebnog značaja za obrazovanje nacionalne manjine

Član 11a

Ustanova od posebnog značaja za obrazovanje nacionale manjine je ustanova obrazovanja i vaspitanja čiji je osnivač republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili nacionalni savet nacionalne manjine, u kojoj se tradicionalno ili u značajnoj meri ostvaruje ustavom zagarantovano pravo pripadnika nacionalnih manjina na obrazovanje i vaspitanje na svom jeziku.

U ustanovi iz stava 1. ovog člana nacionalni savet učestvuje u upravljanju u skladu sa zakonom.

Ustanovom od posebnog značaja za obrazovanje nacionalne manjine može se proglasiti ustanova obrazovanja i vaspitanja u kojoj se nastava izvodi na jeziku nacionalne manjine.

Ustanovom iz stava 1. ovog člana može se proglasiti:

1) po jedna ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja u kojoj se nastava izvodi na jeziku nacionalne manjine, odnosno i na jeziku nacionalne manjine, ukoliko je u lokalnoj samoupravi broj ustanova u kojima se nastava izvodi i na jeziku nacionalne manjine manji od četiri;

2) najviše 1/4 od ukupnog broja ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja u kojima se nastava izvodi na jeziku nacionalne manjine, odnosno i na jeziku nacionalne manjine, ukoliko je u lokalnoj samoupravi broj ustanova u kojima se nastava izvodi i na jeziku nacionalne manjine veći od četiri;

3) osnovna škola u kojoj nastavu na jeziku nacionalne manjine pohađa najmanje 1/3 učenika i srednja škola u kojoj nastavu na jeziku nacionalne manjine pohađa najmanje 90 učenika, ukoliko u jedinici lokalne samouprave postoji ustanova određenog nivoa obrazovanja koja je proglašena za ustanovu od posebnog značaja za obrazovanje nacionalne manjine.

4) osnovna škola u jedinici lokalne samouprave u kojoj se zbog nepovoljnih društvenih procesa (demografske pojave, negativni prirodni priraštaj, emigracija, itd.) manjinske zajednice moraju posebno zaštititi garantovanjem dodatnih prava pripadnika nacionalnih manjina.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na ustanovu u kojoj se izučava jezik ili govor sa elementima nacionalne kulture, u slučaju nacionalne manjine na čijem jeziku se ne izvodi nastava.".

Član 18.

U član 12. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:

"2) predlaže članove upravnog odnosno školskog odbora – predstavnike jedinice lokalne samouprave u ustanovi u kojoj se u većini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koju je, u skladu sa članom 11a ovog zakona, utvrđeno da je od posebnog značaja za obrazovanje nacionalne manjine;".

U tački 3) reči: "tačka 1)" brišu se.

Tačka 4. briše se.

Stav 3. menja se i glasi:

"U oblasti visokog obrazovanja u ustanovama čiji je osnivač Republika, nacionalni savet:

1) određuje predstavnika koji sa pravom odlučivanja učestvuje u radu nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, u pitanjima od značaja za izvođenje nastave na jeziku nacionalne manjine kada se u okviru visokog obrazovanja u celini ili delimično izvodi nastava na jeziku nacionalne manjine;

2) daje mišljenje o kandidatima predloženim za organ poslovođenja i organ upravljanja visokoškolske ustanove u kojoj se nastava u celini ili delimično izvodi na jeziku nacionalne manjine.".

Član 19.

 Naziv iznad člana 13. menja se i glasi:

 "Planovi i programi nastave i učenja"

U članu 13. tač. 1-3. menjaju se i glase:

 "1) predlaže ministru nadležnom za poslove obrazovanja i vaspitanja osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, program nastave i učenja osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i osnove vaspitnog programa, za sadržaje koji izražavaju posebnost nacionalne manjine, a naročito iz oblasti istorije, muzičkog vaspitanja i likovne umetnosti;

2)         predlaže ministru nadležnom za poslove obrazovanja i vaspitanja program nastave i učenja osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja za jezik nacionalne manjine i jezik odnosno govor nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture;

3)         daje mišljenje ministru nadležnom za poslove obrazovanja i vaspitanja na nastavne programe srpskog jezika, kao nematernjeg;".

U tački 4) posle reči: "obrazovanja" dodaju se reči: "i vaspitanja".

Član 20.

Član 14. menja se i glasi:

"Plan udžbenika na jeziku i pismu nacionalnih manjina i udžbenika za predmete od interesa za nacionalne manjine, na predlog Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i nacionalnih saveta, po pribavljenom mišljenju Nacionalnog prosvetnog saveta, donosi ministar nadležan za poslove obrazovanja i vaspitanja.

Nacionalni savet daje prethodnu saglasnost u postupku odobravanja rukopisa udžbenika, priručnika, dodatnih nastavnih sredstava, nastavnih pomagala, didaktičkih sredstava i didaktičkih igrovnih sredstava na jeziku i pismu nacionalne manjine, u skladu sa zakonom. Ukoliko nacionalni savet ne dostavi odgovor izdavaču u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva izdavača za davanje prethodne saglasnosti, smatraće se da je saglasnost data.".

Član 21.

Naziv iznad člana 15. i član 15. menjaju se i glase:

"Druga ovlašćenja u oblasti obrazovanja

Član 15.

Nacionalni savet u skladu sa zakonom:

1)         utvrđuje obrazovno-vaspitne ustanove od posebnog značaja za obrazovanje nacionalne manjine, u skladu sa članom 11a ovog zakona;

2)         predlaže:

-           jednog zajedničkog predstavnika nacionalnih saveta za člana nacionalnog prosvetnog saveta;

-           ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja i vaspitanja odobravanje van konkursa, programa stalnog stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika na jeziku određene nacionalne manjine, u inostranstvu, radi priznavanja u procesu vrednovanja rada nastavnika;

-           ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja i vaspitanja takmičenja učenika osnovnih i srednjih škola u inostranstvu koja će biti bodovana u skladu sa propisima;

3)         daje mišljenje:

-           u postupku donošenja akta o mreži predškolskih ustanova i osnovnih škola u jedinici lokalne samouprave u kojoj je u službenoj upotrebi jezik nacionalne manjine ili u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine;

-           ministru nadležnom za poslove obrazovanja i vaspitanja, odnosno pokrajinskom organu nadležnom za poslove obrazovanja u postupku utvrđivanja mreže srednjih škola i ustanova učeničkog i studentskog standarda;

-           ministru nadležnom za poslove obrazovanja i vaspitanja, odnosno pokrajinskom organu nadležnom za poslove obrazovanja u postupku davanja saglasnosti na otvaranje odeljenja na jeziku nacionalne manjine za manje od 15 učenika;

-           u postupku utvrđivanja broja učenika za upis u srednju školu na jeziku nacionalne manjine, kao i u postupku određivanja broja učenika za sticanje stručne osposobljenosti prekvalifikacije, dokvalifikacije i specijalizacije na jeziku nacionalne manjine;

-           u postupku raspodele mesta u ustanovama učeničkog i studentskog standarda;

-           u postupku donošenja akta o mreži ustanova učeničkog i studentskog standarda čiji je osnivač republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave;

-           u postupku raspodele sredstava iz budžeta republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave koja se dodeljuju putem javnog konkursa ustanovama i udruženjima u oblasti obrazovanja;

4)         određuje predstavnika koji prisustvuje sednici Nacionalnog prosvetnog saveta i učestvuje u njegovom radu bez prava glasa, kada Nacionalni prosvetni savet razmatra pitanja od značaja za obrazovanje nacionalne manjine;

5)         ustanovljava stipendije iz sopstvenih sredstava i svojim aktima propisuje kriterijume i postupak odlučivanja o dodeli stipendija i sprovodi postupak za dodeljivanje;

6)         učestvuje u praćenju i unapređivanju kvaliteta obrazovanja odraslih koje se ostvaruje na jeziku nacionalne manjine;

7)         obavlja i druge poslove iz ove oblasti utvrđene zakonom i drugim propisima.".

Član 22.

Naziv Odeljka 3. iznad člana 16. menja se i glasi:

"Ovlašćenja u oblasti kulture".

U članu 16. stav 3. posle reči: "ovog člana" dodaju se zapeta i reči: "koje su, u skladu sa ovim zakonom, proglašene za ustanove od posebnog značaja za nacionalnu manjinu,".

Član 23.

Član 17. menja se i glasi:

"Ustanova kulture čija je delatnost pretežno vezana za kulturnu posebnost i očuvanje nacionalnog identiteta nacionalnih manjina je od posebnog značaja za nacionalnu manjinu.

Na predlog nacionalnog saveta izmenom osnivačkog akta za pojedine postojeće ustanove osnivač može utvrditi da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu.

U ustanovama kulture za koje je izmenom osnivačkog akta utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, nacionalni savet:

1) predlaže najmanje jednog člana upravnog odbora;

2) daje mišljenje o predloženim članovima upravnog odbora ustanove;

3) daje mišljenje u postupku izbora direktora ustanove.

Ako je utvrđeno da je neka ustanova u oblasti kulture od posebnog značaja za očuvanje, unapređenje i razvoj posebnosti i nacionalnog identiteta većeg broja nacionalnih manjina, predlog iz stava 3. tačka 1. ovog člana zajednički podnose svi zainteresovani nacionalni saveti.".

Član 24.

Naziv iznad člana 18. menja se glasi:

"Druga ovlašćenja u oblasti kulture".

U članu 18. tač. 11) i 12) menjaju se i glase:

"11) u koordinaciji sa drugim nacionalnim savetima predlaže dva, ili najviše dvostruko veći broj kandidata za izbor dva člana nacionalnog saveta za kulturu;

12) u koordinaciji sa drugim nacionalnim savetima organizuje postupak predlaganja kandidata za članove Nacionalnog saveta za kulturu; ".

U tački 13) zapeta i reči: "aktom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave" brišu se.

Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

"Na pitanja koja se odnose na ovlašćenja nacionalnih saveta u oblasti kulture, koja nisu regulisana ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojima se reguliše oblast kulture.".

Član 25.

Odeljak 4. menja se i glasi:

"4. Ovlašćenja u oblasti obaveštavanja

Osnivačka prava

Član 19.

Nacionalni savet može da osnuje ustanove i privredna društva radi ostvarivanja prava na javno informisanje na jeziku nacionalne manjine, odnosno fondacije radi ostvarivanja opštekorisnog cilja unapređenja javnog informisanja na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom.

Akti o osnivanju ustanove, privrednog društva odnosno fondacije, koja je izdavač medija, moraju biti usaglašeni sa zakonima kojima se uređuje oblast javnog informisanja i medija.

Pravo predlaganja člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije

Član 20.

Nacionalni saveti su dužni da nadležnoj službi Narodne skupštine, podnesu obrazložen predlog za dva kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije, u skladu sa procedurom utvrđenom zakonom koji reguliše izbor članova Saveta regulatornog tela.

Do predloga za dva kandidata nacionalnih saveta dolazi se zajedničkim dogovorom nacionalnih saveta.

Narodna skupština, na plenarnoj sednici, glasanjem bira jednog kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije.

Druga ovlašćenja u oblasti obaveštavanja

Član 21.

 Nacionalni savet:

1) donosi strategiju razvoja informisanja na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa strategijom u oblasti javnog informisanja Republike Srbije;

2) daje mišljenje na projekte, koji se prilažu na javni konkurs koji raspisuje organ javne vlasti, radi podizanja kvaliteta informisanja pripadnika nacionalnih manjina;

3) daje predloge i preporuke upravnim odborima i programskim savetima javnih medijskih servisa u vezi sa programima na jezicima nacionalnih manjina;

4) daje mišljenje o kandidatima za odgovorne urednike programa na jezicima nacionalnih manjina u javnim medijskim servisima, ukoliko javni medijski servisi imaju urednike za program na jezicima nacionalnih manjina.".

Član 26.

Naziv odeljka 5. iznad člana 22. menja se i glasi:

"Ovlašćenja u oblasti službene upotrebe jezika i pisma"

U članu 22. tačka 1) posle reči: "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine", dodaju se tačka i nova rečenica koja glasi: "Ovi nazivi objavljuju se i u lokalnom službenom glasilu.".

U tački 4. posle reči "mesta" i zapete dodaje se reč "kao".

Tačka 7. menja se i glasi:

"Inicira objavljivanje najvažnijih zakona Republike Srbije na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi i pruža stručnu i drugu pomoć, u skladu sa svojim mogućnostima, u postupku prevođenja;"

U tački 9. zapeta i reči: "aktom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave" brišu se.

Član 27.

Naziv iznad člana 25. menja se i glasi:

 "Odnos sa Vladom i organima državne uprave, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave".

U članu 25. stav 1. menja se i glasi:

"Nacionalni savet može podneti ministarstvima i posebnim organizacijama predloge, inicijative i mišljenja o pitanjima u vezi sa vršenjem ovlašćenja predviđenih ovim zakonom.".

U stavu 3. reči: "državnih organa" zamenjuju se rečju: "ministarstava".

Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

"Nacionalni savet je dužan da, najkasnije u roku od 10 dana od dana usvajanja, odnosno donošenja, odluke i akte koji se odnose na vršenje ovlašćenja predviđenih ovim zakonom, kao i izvode iz zapisnika sa održanih sednica na kojima su te odluke i akti usvojeni, odnosno doneti, dostavi ministarstvu nadležnom za oblast na koju se odluke i akta odnose.".

Član 28.

U članu 26. dodaju se st. 2. i 3. koji glase:

"Nacionalni savet može podneti inicijativu Pokrajinskoj vladi za ukidanje, odnosno poništenje opšteg ili pojedinačnog akta organa i organizacija pokrajinske uprave koji nije u skladu sa odredbama ovog zakona i drugih zakona, statuta, ili pokrajinske skupštinske odluke koje se odnose na nacionalne manjine.

Nacionalni savet je dužan da organima autonomne pokrajine u čiji delokrug spadaju oblasti u kojima se ostvaruju ovlašćenja predviđena ovim zaknom, najkasnije u roku od 10 dana, dostavi tražene podatke, spise i isprave.".

Član 29.

U članu 27. stav 1. posle reči: "regionalnim organizacijama" dodaju se reči: "koje se bave pitanjima prava pripadnika nacionalnih manjina".

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Saradnja iz stava 1. ovog člana mora se sprovoditi u skladu sa Ustavom i zakonom Republike Srbije uz poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije."

Dosadašnji st. 2.i 3. postaju st. 3. i 4.

Član 30.

U članu 35. stav 4. posle reči: "polovine" dodaju se zapeta i reči: "jer na izbornim listama nema kandidata za koje podnosioci izbornih lista nisu dobili mandat.".

Član 31.

Naziv iznad člana 39. i član 39. menjaju se i glase:

"Obaveze medija u vezi sa izborima nacionalnih saveta

 Član 39.

Mediji izveštavaju o izborima nacionalnih saveta u skladu sa zakonima kojima se reguliše oblast javnog informisanja i zakonima kojima se reguliše izborni postupak.".

Član 32.

U članu 40. stav 1. tačka 5. posle reči: "polovine" dodaju se zapeta i reči: "jer na izbornim listama nema kandidata za koje podnosioci izbornih lista nisu dobili mandat.".

Član 33.

U članu 41. stav 2, posle tačke 1) dodaje se nova tačka 1a) koja glasi:

"Preuzimanjem funkcije odnosno posla iz člana 7a st. 1. i 2.".

Posle stava 3. dodaje se nov stav 4. koji glasi:

"Član nacionalnog saveta dužan je da u roku od 10 dana od dana preuzimanja funkcije odnosno posla iz člana 7a st. 1. i 2. o tome obavesti nacionalni savet. ".

Dosadašnji st. 4-8 postaju st. 5-9.

Član 34.

U članu 48. stav 6. menja se i glasi:

"Ministarstvo preuzima podatke iz jedinstvenog biračkog spiska koji su potrebni za ažuriranje i vršenje promena po službenoj dužnosti u posebnom biračkom spisku.".

Posle stava 6. dodaje se stav 7. koji glasi:

"O svakoj promeni koja se vrši na osnovu podataka iz stava 1. ovog člana donosi se rešenje.".

Član 35.

Član 50. menja se i glasi:

"Poseban birački spisak sadrži: redni broj, ime i prezime birača, ime jednog od roditelja birača, nacionalnost, jedinstveni matični broj građana, datum i mesto rođenja birača, pol birača, mesto prebivališta i adresu birača, jedinicu lokalne samouprave u kojoj birač ima mesto prebivališta i mesto boravišta za interno raseljena lica. ".

Član 36.

U članu 52. stav 4. posle reči: "prebivališta," dodaju se reči: "odnosno mestu boravišta za interno raseljena lica,".

Član 37.

Član 112. menja se i glasi:

"Nacionalni savet usvaja svoj godišnji finansijski plan, finansijski izveštaj i završni račun.

Nacionalni savet godišnji finansijski plan usvaja po programskom modelu u kome su prihodi i rashodi usklađeni sa ovlašćenjima nacionalnog saveta.

Godišnji finansijski plan se usvaja po postupku i na način predviđen statutom nacionalnog saveta, i dostavlja se korisniku budžetskih sredstava kod koga su opredeljena sredstva za finansiranje rada nacionalnih saveta u roku od pet dana od dana donošenja.

Nacionalni savet usvaja godišnji finasijski izveštaj za statističke potrebe i finansijsko izveštavanje radi upisa u registar finansijskih izveštaja prema propisima kojima se uređuje računovodstvo.

Nacionalni savet priprema finansijski izveštaj o učinku programskih aktivnosti koje dostavlja korisniku budžetskih sredstava kod koga su opredeljena sredstva za finansiranje rada nacionalnih saveta radi praćenja i izveštavanja o namenskoj upotrebi budžetskih sredstava.".

Član 38.

Član 113. menja se i glasi:

"Stečena sredstva, u skladu sa ovim zakonom, mogu se koristiti za finansiranje redovne delatnosti i stalnih troškova nacionalnog saveta.

 U troškove redovne delatnosti nacionalnog saveta spadaju:

1) finansiranje ili sufinansiranje programa i projekata u oblasti obrazovanja, kulture, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma nacionalne manjine;

2) finansiranje rada ustanova, fondacija i privrednih društava čiji je osnivač ili suosnivač nacionalni savet ili čija su osnivačka prava delimično ili u celini preneta na nacionalni savet.

U stalne troškove nacionalnog saveta spadaju:

1) troškovi za iznajmljivanje i korišćenje prostorija nacionalnog saveta;

2) zarade, porezi i doprinosi zaposlenih u nacionalnom savetu;

3) honorari i doprinosi za obavljen rad za potrebe nacionalnog saveta;

4) putni troškovi i dnevnice za službena putovanja;

5) nabavka kancelarijskog materijala i opreme za rad nacionalnog saveta;

6) knjigovodstvene usluge.

7)troškovi godišnje revizije

8) troškovi održavanja veb prezentacije nacionalnog saveta.

Sredstva za finansiranje stalnih troškova nacionalnog saveta ne mogu iznositi više od 50% sredstava opredeljenih budžetom Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.".

Član 39.

Član 115. menja se i glasi:

"Za finansiranje delatnosti nacionalnih saveta sredstva se obezbeđuju zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukama o budžetu AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave.

Sredstva iz stava 1. ovog člana koja se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije raspoređuju se tako da se 30% raspoređuje u jednakim iznosima svim registrovanim nacionalnim savetima u Republici Srbiji, a ostatak sredstava (70%) srazmerno broju pripadnika određene nacionalne manjine koju nacionalni savet predstavlja prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva, kao i ukupnom broju ustanova, fondacija i privrednih društava čiji je osnivač ili suosnivač nacionalni savet ili čija su osnivačka prava delimično ili u celini preneta na nacionalni savet.

Odluku o raspodeli sredstava iz budžeta donosi budžetski korisnik kod koga su opredeljena sredstva u budžetu za finansiranje rada nacionalnih saveta imajući u vidu predloge nacionalnih saveta.

Nacionalnom savetu se ne mogu doznačavati sredstva ako prema finansijskom planu rashodi nisu u saglasnosti sa namenama predviđenim članom 113. ovog zakona, niti izvršiti prenos sredstava u slučaju da nacionalni savet ima evidentirane osnove i naloge o prinudnoj naplati.

Kriterijumi za raspodelu sredstava za finansiranje delatnosti nacionalnih saveta iz budžeta bliže uređuje Vlada, AP Vojvodina i jedinica lokalne samouprave.

Sredstva iz stava 1. ovog člana koja se obezbeđuju u budžetu jedinice lokalne samouprave, raspoređuju se, u skladu sa odlukom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, nacionalnim savetima koji:

1)         Imaju sedište na teritoriji jedinice lokalne samouprave;

2)         Predstavljaju nacionalne manjine koje u stanovništvu jedinice lokalne samouprave dostižu najmanje 10% od ukupnog stanovništva;

3)         Predstavljaju nacionalne manjine čiji je jezik u službenoj upotrebi na teritoriji jedinice lokalne samouprave. ".

Član 40.

Član 117. menja se i glasi:

"Nacionalni savet ima račun evidentiran kod filijale Uprave za trezor preko koga se obavljaju sve transakcije iz primljenih budžetskih sredstava.

Knjigovodstvene evidencije se vode po poreklu, visini i strukturi prihoda i rashoda, u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i pomoćne evidencije za potrebe o izveštavanju o učinku programskih aktivnosti.

Knjigovodstvene evidencije prihoda i rashoda i pomoćne evidencije programskih aktivnosti nacionalnog saveta su predmet godišnje revizije u skladu sa propisima kojima se uređuje međunarodna računovodstvena i revizorska regulativa.

Nacionalni savet je obavezan da vodi posebnu evidenciju o svojoj imovini.

Ako iz godišnje revizije sledi da nacionalni savet nije namenski koristio sredstva iz budžeta, budžetski korisnik koji vrši dotaciju iz budžeta obustavlja prenos sredstava iz budžeta do otklanjanja nepravilnosti iznetih u mišljenju revizora.

Budžetski korisnik koji vrši dotaciju iz budžeta obaveštava nacionalni savet o obustavi i nalaže otklanjanje nepravilnosti iznetih u mišljenju revizora.".

Član 41.

Član 119. menja se i glasi:

"Član 119.

"Budžetskim fondom za nacionalne manjine (u daljem tekstu: Fond) upravlja Ministarstvo.

Sredstva iz Fonda dodeljuju se putem javnog konkursa za finansiranje programa i projekata iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina.

Postupak dodele sredstava iz Fonda i sprovođenja javnog konkursa bliže uređuje Vlada.".

Član 42.

U članu 120. stav 1. menja se i glasi:

"Nadzor nad zakonitošću rada i akata nacionalnih saveta, u skladu sa Ustavom i zakonom vrše, u okviru svog delokruga, ministarstva nadležna za poslove u oblasti uprave, kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisama.".

Član 43.

Član 121. menja se i glasi:

"Ministarstvo će pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog opšteg akta nacionalnog saveta pred ustavnim sudom, ako smatra da taj akt nije u saglasnosti sa ustavom i zakonom.".

Član 44.

Član 122. menja se i glasi:

"Ako nađe da pojedinačni akt nacionalnog saveta protiv koga nije obezbeđena sudska zaštita, nije u saglasnosti sa zakonom ili drugim propisom, odnosno sa statutom, propisom ili drugim opštim aktom nacionalnog saveta, ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine predložiće nacionalnom savetu da takav akt ukine ili poništi.

Ako nacionalni savet ne postupi u roku od 30 dana po predlozima organa iz stava 1. ovog člana, ministarstvo će svojim rešenjem ukinuti ili poništiti akt iz stava 1. ovog člana.".

Član 45.

U članu 123. tački 2) reči: "članu 49." zamenjuju se rečima: "članu 51."

Član 46.

Posle člana 123. dodaju se novi članovi 123a i 123b koji glase:

"Član 123a

Novčanom kaznom od 5.000 dinara do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u nacionalnom savetu, ako se:

1) ne objave sve odluke i akti nacionalnog saveta najkasnije u roku od 10 dana od dana njihovog usvajanja, odnosno donošenja, na veb prezenataciji nacionalnog saveta, ili na drugi način određen statutom (oglasnoj tabli, dnevnim novinama, ili na drugi pogodan način) (član 8a stav 2. Zakona);

2) najkasnije u roku od 10 dana od dana usvajanja, odnosno donošenja, odluke i akti koji se odnose na vršenje ovlašćenja predviđenih ovim zakonom, kao i izvodi iz zapisnika sa održanih sednica na kojima su te odluke i akti usvojeni, odnosno doneti, ne dostave ministarstvu nadležnom za oblast na koju se odluke i akta odnose;

3) organima autonomne pokrajine u čiji delokrug spadaju oblasti u kojima se ostvaruju ovlašćenja nacionalnih saveta predviđena ovim zakonom najkasnije u roku od 10 dana, ne dostave traženi podaci, spisi i isprave. (član 26. Zakona);

Član 123b

Novčanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj član nacionalnog saveta koji ne postupi po članu 41. stav 4. ovog zakona.".

Član 47.

U član 127. broj: "500" zamenjuje se brojem: "5.000"

U tački 1) reči: "stav 3." zamenjuju se rečima: "stav 6."

U tački 1) reči: "stav 2." zamenjuju se rečima: "stav 3.", a reči: "Ministarstvu" zamenjuju se rečju:"ministarstvu".

Član 48.

U članu 128. tački 2) reči: "stav 2." zamenjuju se rečima: "stav 3."

Član 49.

Nacionalni saveti koji do stupanja na snagu ovog zakona koriste tradicionalni naziv nacionalnog saveta, mogu da nastave da koriste ovaj naziv samo uz jasnu odrednicu u nazivu da je reč o nacionalnom savetu u Republici Srbiji.

Pravila o nespojivosti funkcija i poslova iz člana 7a Zakona primenjuju se od sprovođenja prvih narednih izbora za nacionalne savete. 

Nacionalni saveti dužni su da posle održanih izbora u skladu sa ovim zakonom usklade svoje statute sa ovim zakonom u roku od 20 dana od dana njihovog konstituisanja.

Nacionalni saveti dužni su da rad svojih organa usklade sa ovim zakonom najkasnije 40 dana od konstituisanja nacionalnih saveta u skladu sa ovim zakonom.

Ministar je dužan da donese akte predviđene ovim zakonaom u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 50.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

I USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (u daljem tekstu: Zakon) sadržan je u članu 14, čl. 75–81. i članu 97. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Članom 14. Ustava predviđeno je da Republika Srbija štiti prava nacionalnih manjina i da država jemči posebnu zaštitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta.

Ustavno načelo iz člana 14. normativno je razrađeno u čl. 75–81. Ustava. Za donošenje izmena i dopuna Zakona, posebno je značajan član 75. Ustava kojim je predviđeno da su pripadnicima nacionalnih manjina, pored prava koja su Ustavom zajemčena svim građanima, zajemčena i dodatna, individualna ili kolektivna prava (stav 1), da putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina, neposredno ili preko svojih predstavnika, učestvuju u odlučivanju ili sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom (stav 2) i da radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete, u skladu sa zakonom. Članovima 76-81, između ostalog, pripadnicima nacionalnih manjina zajemčena je ravnopravnost pred zakonom, predviđena zabrana diskrimincije i mogućnost uvođenja posebnih propisa i privremenih mera radi postizanja pune ravnopravnosti (član 76), garantovano je pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije pod istim uslovima kao ostali građani (član 77), propisana je zabrana nasilne asimilacije (član 78), zajamčeno je prava na očuvanje posebnosti, u skladu sa zakonom (član 79), predviđeno je pravo na udruživanje i na saradnju sa sunarodnicima (član 80) i propisana je obaveza države da podstiče duh tolerancije i međukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji, bez obzira na njihov etnički, kulturni, jezički ili verski identitet (član 81).

Članom 97. stav 2. Ustava, između ostalog, propisano je da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Razlozi za donošenje izmena i dopuna ovog zakona mogu se svrstati u više posebnih grupa.

Pravac izmena i dopuna Zakona utvrđen je najpre Akcionim planom za ostvarivanje prava nacionalnih manjina koji je Vlada Republike Srbije usvojila na osnovu Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23, a kojim se Republika Srbija opredelila za strateško unapređenje institucionalnog i zakonodavnog okvira u oblasti ljudskih i manjinskih prava.

Razlozi za donošenje ovog zakona oličeni su i u potrebi usklađivanja Zakona sa Odlukom Ustavnog suda. Naime, povodom većeg broja inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona Ustavni sud je svojom Odlukom iz januara 2014. kasirao pojedine odredbe Zakona, dok je pojedine odredbe zadržao na snazi pod uslovom da se tumače i primenjuju u skladu sa mišljenjem Suda koje je izloženo u Odluci. U tom smislu, radi ujednačene primene odredbi Zakona i pravne sigurnosti, potrebno je u skladu s Odlukom Ustavnog suda izvršiti izmene i dopune u tekstu Zakona naročito u pogledu korišćenja pojma ovlašćenja umesto nadležnosti nacionalnih saveta, kao i u pogledu saradnje nacionalnih saveta sa Vladom, republičkim organima uprave i pokrajinskim i lokanim organima.

Posebnu grupu razloga za izmene i dopune Zakona čine preporuke relevantnih međunarodnih tela koje su u sklopu monitoringa nad primenom međunarodnih ugovora o zaštiti nacionalnih manjina upućene Republici Srbiji kao strani ugovornici. U tom smislu, posebno treba istaći da je Savetodavni komitet koji prati primenu Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina SE Republici Srbiji sugerisao da izmenama Zakona smanji prekomernu politizaciju nacionalnih saveta i obezbedi svojevrsnu "podelu vlasti" u nacionalnim savetima.

Naposletku, ali ne i najmanje važno, razlozi za izmene i dopune Zakona sastoje se u potrebi usaglašavanja pojedinih rešenja sadržanih u ovom zakonu i sistemskim zakonima kojima se regulišu pojedine oblasti društvenog života u kojima saveti ostvaruju svoja ovlašćenja, kao i preciziranja pojedinih rešenja i bližeg normativnog uređivanja pojedinih pitanja za kojima se u praksi primene Zakona ukazala potreba. U tom smislu, treba istaći da su predložene izmene i dopune koje se odnose na pitanja ostvarivanja pojedinih ovlašćenja nacionalnih saveta u sferi obrazovanja, kulture i obaveštavanja usklađena sa rešenjima sadržanim u sistemskim zakonima kojima se regulišu te oblasti društvenog života, kao i da su izmene i dopune koje se odnose na brisanje saveta iz registra, javnost rada saveta, pitanja u vezi s biračkim spiskovima, dostavljanja rešenja o upisu, brisanju i promenama u registru pokrajinskom organu uprave u čiji delokrug spadaju pitanja zaštite nacionalnih manjina, saradnji nacionalnih saveta s pokrajinskim organima, kao i o finansiranju nacionalnih saveta posledica potrebe preciziranja pojedinih rešenja i bližeg normativnog uređivanja pojedinih pitanja za kojima se u praksi primene Zakona ukazala potreba.

III OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA

U članu 1. Nacrta zakona reč "nadležnosti" menja se rečima "pravni položaj i ovlašćenja". Takva izmena proističe iz Odluke Ustavnog suda (IUz-882/2010 "Službeni glasnik RS" broj 20/14) u kojoj je Sud stao na stanovište da nacionalni saveti ne mogu imati nadležnosti, već da se na njih zakonom prenose javna ovlašćenja.

Članom 2. Nacrta zakona dodaje se nov član 1a, što takođe proističe iz Odluke Ustavnog suda, u kojoj je Sud izneo stav da nacionalni saveti predstavljaju nedržavna tela koja su institucionalni oblik Ustavom zajamčene samouprave nacionalnih manjina i da su nosioci javnih ovlašćenja koja im se zakonom prenose u Ustavom opredeljenim oblastima društvenog života. Budući da važeći zakon ne sadrži definiciju nacionalnih saveta, potrebno je da se izmenama i dopunama Zakona pravno odrede nacionalni saveti i takva definicija je pripremljena u skladu sa izloženim shvatanjem Ustavnog suda.

Članom 3. Nacrta zakona vrše se izmene člana 2. stav 2. koje su posledica usklađivanja sa Odlukom Ustavnog suda. Naime, prema važećem članu 2. stav 2. Zakona, nacionalni savet "osniva ustanove, privredna društva i druge organizacije iz oblasti društvenog života u kojima deluje", ali je Ustavni sud smatrao da je osnivanje privrednih društava moguće samo u onim oblastima društvenog života u kojima je takva mogućnost predviđena posebnim zakonima kojima su te oblasti uređene (primera radi, nije moguće da nacionalni savet osnuje privredno društvo u oblasti obrazovanja). Iz tog razloga, bilo je nužno važeći član 2. stav 2. preformulisati. Važeći Zakon ne sadrži odredbe kojima se regulišu pitanja naziva nacionalnih saveta i službene upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina u nazivu nacionalnih saveta. Iz tog razloga, izmenama i dopunama je predviđeno dodavanje novog člana 2a, kojim se predviđa da naziv nacionalnog saveta mora biti na srpskom jeziku i ćirilčkom pismu, ali i da naziv nacionalnog saveta, ako je to previđeno njegovim statutom, može biti i na jeziku i pismu nacionalne manjine, i da će se taj naziv nacionalnog saveta, po usvajanju izmena i dopuna Zakona, upisivati u Registar nacionalnih saveta posle naziva na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.                                                                                

U važećem članu 4. Zakona, između ostalog, uređeno je i pitanje podataka koji se upisuju u Registar nacionalnih saveta. U postupku pripreme izmena i dopuna Zakona uočeno je da bi u Registar trebalo upisivati ne samo broj i datum rešenja o upisu, već,u slučaju da se takvo rešenje donese, i broj i datum rešenja o brisanju iz Registra (član 5. Nacrta zakona). Važeći član 4b uređuje pitanje brisanja nacionalnih saveta iz Registra nacionalnih saveta. Prema važećim rešenjima, nacionalni savet se briše iz Registra u slučaju da bude raspušten zbog obustavljanja postupka izbora nacionalnog saveta, kao i u slučaju da bude raspušten zbog toga što je broj njegovih članova smanjen ispod polovine. U postupku pripreme izmena i dopuna Zakona stalo se na stanovište da postojeći razlog za brisanje nacionalnih saveta iz Registra koji se sastoji u činjenici da je broj njegovih članova smanjen ispod polovine iziskuje bliže normativno uređenje i preciziranje. Iz tog razloga, članom 6. Nacrta zakona vrši se izmena i dopuna važećeg člana 4b. tako da se propisuje da je brisanje nacionalnog saveta iz Registra neopodno u slučaju da je broj njegovih članova smanjen ispod polovine, jer na izbornim listama nema kandidata za koje podnosioci izbornih lista nisu dobili mandat.                                  

Članom 7. Nacrta zakona, dodaje se nov član 4v, koji je posledica potrebe za boljom saradnjom i koordinaciojm aktivnosti između državnih i pokrajinskih organa. Naime, prema važećem Zakonu i pokrajinski organi ostvaruju saradnju sa nacionalnim savetima, a imaju i obavezu da učestvuju u finansiranju rada onih nacionalnih saveta koji imaju sedište na teritoriji autonomne pokrajine. Iz tog razloga, nužno je da se pokrajinskom organu uprave u čijem delokrugu su poslovi manjinskih prava dostavljaju rešenja o upisu u Registar, rešenja o kojima se odlučuje o prijavi za upis promena u registru i rešenja o brisanju iz registra, za nacionalne savete koji imaju registrovano sedište na teritoriji autonomne pokrajine.

Članom 8. Nacrta zakona, dodaju se novi stavovi u članu 5. važećeg zakona, koji su posledica potrebe da se pitanja korišćenja i raspolaganja imovinom nacionalnih saveta preciznije urede i da takva rešenja imaju sistemski kvalitet, odnosno da budu analogna rešenjima o korišćenju i raspolaganju imovinom od strane drugih nedržavnih tela koja mogu biti nosioci javnih ovlašćenja (kao što su, primera radi, udruženja građana). U tom smislu, predviđeno je da se imovina nacionalnog saveta može koristiti isključivo za ostvarivanje ovlašćenja predviđenih zakonom (čime se onemogućava da nacionalni saveti prerastu u privredne subjekte i učesnike tržišnih aktivnosti), da se imovina ne sme deliti članovima saveta, ili sa njima povezanim licima, kao i da, u slučaju brisanja nacionalnog saveta iz Registra, imovina saveta stečena sredstvima iz javnih prihoda postaje imovina Republike Srbije, dok se imovina stečena po osnovu donacija, raspoređuje u skladu sa aktima nacionalnog saveta.

Dopune člana 6. važećeg zakona (član 9. Nacrta zakona) obezbeđuju da statut nacionalnog saveta zaista bude akt najjače pravne snage koji nacionalni savet donosi. U tom smislu, izričito je propisano da drugi opšti pravni akti, ako ih nacionalni savet donosi (npr. poslovnik o radu), moraju biti u saglasnosti sa statutom, da su odredbe drugih opštih akata nacionalnog saveta ništave ukoliko su u suprotnosti sa statutom, a uređeno je i pitanje nadležnosti Upravnog suda da odlučuje o ništavosti drugih opštih akata nacionalnog saveta, koje nisu u saglasnosti sa statutom. Prilikom pripreme izmena i dopuna Zakona, stalo se na stanovište da u krug subjekata koji su ovlašćeni na pokretanje takvog postupka pred Upravnim sudom, osim Ministarstva i nadležnog pokrajinskog organa, treba da budu uvršteni i ustanove, privredna društva i druge organizacije čiji je osnivač nacionalni savet i najmanje jedna trećina članova nacionalnog saveta, jer ti subjekti takođe mogu da imaju interes da se utvrdi ništavost opštih akata koji nisu u saglasnosti sa statutom, a i u praksi će se oni najpre susresti sa takvim problemom. U članu 6. važećeg Zakona predviđena je i jedna izmena. Naime, utvrđeno je da je dosadašnju odredbu prema kojoj su se statutom nacionalnog saveta uređivala i pitanja naziva, simbola i pečata nacionalnih saveta potrebno dodatno precizirati. U tom smislu, a u skladu s rešenjima koja postoje i u Zakonu o udruženjima, predloženo je da se precizira da se statutom nacionalnog saveta uređuje naziv, pečat i simbol nacionalnog saveta koji ne mogu biti identični nazivu, pečatu i simbolu drugog nacionalnog saveta koji je upisan, ili uredno prijavljen za upis u Registar, niti izazivati zabunu u pogledu nacionalnog saveta, njegovih ciljeva i ovlašćenja, ili u pogledu nacionalne manjine koju nacionalni savet predstavlja. Dopunama tačaka 5), 5a) i 6) stava 5. člana 6. važećeg Zakona predviđeno je da se statutom nacionalnog saveta, između ostalog, mora regulisati i postupak razrešenja predsednika, izvršnog odbora i članova drugih odbora i tela nacionalnog saveta.

Članom 10. Nacrta zakona vrše se izmene i dopune člana 7. važećeg Zakona, tako što su precizirana ovlašćenja i dužnosti predsednika nacionalnog saveta i izvršnog odbora nacionalnog saveta, a što je u skladu i sa preporukama relevantnih međunarodnih tela da se u okvirima nacionalnih saveta izvrši svojevrsna "podela vlasti". U tom smislu, posebno je značajno što se izričito predviđa da predsednik saveta odgovara za njegov rad i da se stara o zakonitom korišćenju i raspolaganju finansijskim sredstvima i imovinom saveta, kao i da izvršni odbor neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata nacionalnog saveta i da se stara o izvršavanju javnih ovlašćenja koja su poverena nacionalnom savetu. Član 7. važećeg Zakona, dopunjen je i odredbom kojom se preciziraju sastav i ovlašćenja odbora nacionalnih saveta. U tom smislu, predviđeno je da članovi tih odbora mogu biti i stručnjaci koji ne moraju biti članovi nacionalnih saveta, ali je, s druge strane, izričito propisano da se ovlašćenja nacionalnih saveta ne mogu prenositi na takve odbore, zapravo da odbori za obrazovanje, kulturu, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma mogu da daju stručna mišljenja, predloge i izrađuju analize za potrebe nacionalnih saveta.

Članom 11. Nacrta zakona, dodaje se novi član 7a kojim se uređuje pitanje nespojivosti funkcija, odnosno poslova. To je izuzetno važna dopuna, budući da važećim Zakonom nije izričito propisana nespojivost funkcija odnosno poslova članova nacionalnog saveta, a što je nužno urediti imajući u vidu da nacionalni saveti nacionalnih manjina vrše javna ovlašćenja u pravnom poretku Republike Srbije. Takođe, takva dopuna važećeg Zakona je u skladu je sa preporukama relevantnih međunarodnih tela. U tom smislu, ovim dopunama predviđeno je da član nacionalnog saveta ne može biti član rukovodećih organa političke stranke u koje su, exempli causa, navedeni predsednik, predsedništvo, izvršni odbor i sl, da ne može biti direktor ili član organa upravljanja ustanove, preduzeća ili druge organizacije čiji je osnivač nacionalni savet ili su na njega preneta osnivačka prava, kao ni funkcioner, postavljeno lice ili rukovodilac u organu državne uprave, pokrajinskom organu uprave odnosno organu jedinice lokalne samouprave, koji u okvirima svojih nadležnosti odlučuje o pitanjima koja se tiču rada nacionalnih saveta. Dopunama je izričito propisano da preuzimanjem tih funkcija odnosno poslova prestaje članstvo u nacionalnom savetu, u skladu sa članom 41. važećeg zakona, kojim je uređen mandat članova nacionalnog saveta i razlozi za prestanak mandata člana u nacionalnom savetu pre isteka mandata nacionalnog saveta.

Novim članom 7b (član 12. Nacrta zakona) uređuje se pitanje radnog odnosa u nacionalnom savetu. To pitanje do sada nije bilo uređeno važećim Zakonom i u praksi je izazivalo izvesne nedoumice, naročito u kontekstu mogućnosti da članovi nacionalnog saveta budu u radnom odnosu u nacionalnom savetu, a što je značajno i pogledu utroška sredstava koja su namenjena finansiranju rada nacionalnih saveta. Dopunama važećeg Zakona predviđeno je da član nacionalnog saveta može zasnovati radni odnos u nacionalnom savetu, za vreme trajanje svog mandata i da se na sve radne odnose u nacionalnom savetu, dakle kako na radne odnose članova nacionalnog saveta koji su ih zasnovali, tako i na radne odnose drugih lica zaposlenih u savetu, primenjuju odredbe zakona o radu.

Dopune važećeg Zakona, odnose se i na preciznije uređivanje javnosti rada nacionalnih saveta. U nalazima i mišljenjima relevantnih međunarodnih tela, kao i domaćih organizacija civilnog društva često je isticano da rad nacionalnih saveta nije dovoljno transparentan, odnosno da njihova uloga nije prepoznatljiva, ne samo u okviru nacionalnih manjina koje predstavljaju, već ni u široj društvenoj zajednici. U tom smislu, članom 14. Nacrta zakona, dodaje se nov član 8a, kojim se izričito predviđa da je rad nacionalnog saveta javan i da se sve odluke i akti nacionalnog saveta objavljuju najkasnije u roku od 10 dana od dana usvajanja, odnosno njihovog donošenja na veb prezenataciji nacionalnog saveta, koja se vodi dvojezično, na srpskom jeziku i na jeziku nacionalne manjine, ili na drugi način određen statutom (oglasnoj tabli, dnevnim novinama, ili na drugi pogodan način).

Posebno važne izmene i dopune važećeg Zakona odnose se na ovlašćenja nacionalnih saveta. Cilj tih izmena i dopuna je da se zakonska rešenja o ovlašćenjima nacionalnih saveta usklade sa shvatanjem Ustavnog suda koje je izloženo u Odluci Ustavnog suda, kao i da se sistemski kvalitetno i jednoobrazno urede ovlašćenja nacionalnih saveta koja su normirana kako ovim zakonom, tako i sistemskim zakonima kojima se uređuju oblasti društvenog života u kojima deluju nacionalni saveti.

U tom smislu, najpre se članom 15. Nacrta zakona, vrši dopuna u članu 10. važećeg Zakona, koji je posvećen opštim ovlašćenjima, unošenjem novih tačaka 7a) i 7b) prema kojima nacionalni savet predlaže Republici, autonomnoj pokrajini ili jedinici lokalne samouprave kao osnivaču ustanove, proglašenje ustanove od posebnog značaja iz čl. 11a i 17. ovog zakona i inicira odnosno predlaže republici, autonomnoj pokrajini ili jedinici lokalne samouprave, kao osnivaču ustanove, koja je, u skladu sa ovim zakonom, proglašena za ustanovu od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, prenos osnivačkih prava. Takođe, vrši se i izmena odredbi sadržanih u tačakama 10), 11), 12) i 13) koje su, između ostalih, bili predmet ocene ustavnosti od strane Ustavnog suda, a koje je Ustavni sud zadržao na snazi, ali pod uslovom da se tumače na način koji je Sud izložio u svojoj Odluci. Zbog toga, predloženim izmenama jasno se precizira o kakvoj vrsti opštih ovlašćenja je reč. U tom smislu, odredbe kojima je važećim Zakonom propisano da nacionalni savet 1. predlaže izmenu i dopunu propisa kojima se uređuju Ustavom garantovana prava nacionalnih manjina u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma (tačka.10), 2. predlaže posebne propise i privremene mere u oblastima u kojima se ostvaruje pravo na samoupravu (tačka 11) i 3. pokreće postupak pred Zaštitnikom građana, pokrajinskim i lokalnim ombudsmanom i drugim nadležnim organima, kada proceni da je došlo do povrede Ustavom i zakonom garantovanih prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina (tačka 12), se menjaju u smislu da nacionalni savet, budući da po Ustavu nije ovlašćeni predlagač za donošenje takvih akata, inicira donošenje, odnosno izmenu zakona i propisa, kao i da inicira, odnosno pokreće postupak pred Zaštitnikom građana, pokrajinskim i lokalnim ombudsmanom i drugim nadležnim organima u ime pripadnika nacionalne manjine. (izmena tač. 12. i 13. važećeg Zakona).

Najveći broj izmena i dopuna važećeg Zakona koje su u vezi s ovlašćenjima nacionalnih saveta odnose se na oblast obrazovanja. Najpre se članom 16. Nacrta zakona pored tehničke izmene naziva odeljka, predviđaju izmene stava 3. člana 11. Zakona, tako što se ova odredba dopunjuje, odnosno precizira da Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave kao osnivači ustanova mogu u celini ili delimično preneti osnivačka prava na nacionalni savet za ustanove koje su, u skladu sa ovim zakonom, proglašene za ustanove od posebnog značaja za nacionalnu manjinu.

Član 17. Nacrta zakona, predviđa dodavanje novog člana 11a kojim se, u skladu sa odlukom Ustavnog suda, kojom je Sud istakao potrebu da zakonodavac uredi pojam "ustanova od posebnog značaja za nacionalnu manjinu", precizira da je reč o obrazovnoj ustanovi koju osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili nacionalni savet nacionalne manjine, a u kojoj se tradicionalno ili u značajnoj meri ostvaruje Ustavom zagarantovano pravo pripadnika nacionalnih manjina na obrazovanje i vaspitanje na svom jeziku.Tim članom se uređuje i koliko se maksimalno ustanova može proglasiti za ustanove od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, a što je važno u kontekstu učešća nacionalnih saveta u upravljanju takvim ustanovama i njihovog finansiranja. Izmenama čl. 12-15. važećeg Zakona, predviđaju se rešenja koja su u skladu sa novim zakonskim rešenjima u oblasti prosvete, naročito u pogledu materije učešća nacionalnih saveta u utvrđivanju opštih osnova predškolskog programa, nastavnih planova i programa osnovnog i srednjeg obrazovanja, kao i u pogledu korišćenja udžbenika.

Zbog različitih rešenja koja su sadržana u važećem Zakonu i Zakonu o kulturi, neophodno je izvršiti i izmene odredbi kojima se regulišu ovlašćenja nacionalnih saveta u oblasti kulture. Najpre se, članom 22. Nacrta zakona, pored tehničke izmene naziva odeljka, predviđaju izmene stava 3. člana 16. Zakona, tako što se ova odredba dopunjuje, odnosno precizira da Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave kao osnivači ustanova mogu u celini ili delimično preneti osnivačka prava na nacionalni savet za ustanove koje su, u skladu sa ovim zakonom, proglašene za ustanove od posebnog značaja za nacionalnu manjinu. Nadalje, izmenama člana 17. važećeg Zakona (član 23. Nacrta zakona), najpre je uređeno da je ustanova kulture čija je delatnost pretežno vezana za kulturnu posebnost i očuvanje nacionalnog identiteta nacionalnih manjina ustanova od posebnog značaja za nacionalnu manjinu i da, na predlog nacionalnog saveta, izmenom osnivačkog akta, za pojedine postojeće ustanove osnivač može utvrditi da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu. Takođe, propisano je da nacionalni savet u ustanovama kulture čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, a za koje je izmenom osnivačkog akta utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, umesto imenovanja jednog člana upravnog odbora, predlaže najmanje jednog člana upravnog odbora i daje mišljenje o predloženim članovima upravnog odbora ustanove i u postupku izbora direktora ustanove, kao i da u slučaju da je utvrđeno da je neka ustanova u oblasti kulture od posebnog značaja za očuvanje, unapređenje i razvoj posebnosti i nacionalnog identiteta većeg broja nacionalnih manjina, umesto da svi takvi nacionalni saveti imenuju po jednog člana upravnog odbora iz stava 3. tačka 1) ovog člana, oni zajednički podnose predlog najmanje jednog člana upravnog odbora.

Članom 24. Nacrta zakona, vrše se izmene i dopune člana 18. važećeg Zakona, tako da su tač. 11. i 12. usaglašenii sa odredbama Zakona o kulturi, a predlogom novog stava 2. tog člana propisano je da se na pitanja koja se odnose na ovlašćenja nacionalnih saveta u oblasti kulture, koja nisu regulisana ovim zakonom, shodno primenjuju odredbe zakona kojima se reguliše oblast kulture.

Članom 25. Nacrta zakona, predviđene su izmene čl. 19-21. važećeg Zakona kojima se vrši usklađivanje, odnosno, ujednačavanje odredbi o ovlašćenjima nacionalnih saveta u oblasti obaveštavanja sa rešenjima sadržanim u sistemskim zakonima kojima se reguliše javno obaveštavanje i rad medija, kao i njihovo preciziranje. U tom smislu, najpre se izmenama člana 19. predviđa da nacionalni savet može da osnuje ustanove i privredna društva radi ostvarivanja prava na javno informisanje na jeziku nacionalne manjine, odnosno fondacije radi ostvarivanja opštekorisnog cilja unapređenja javnog informisanja na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom (stav 1) i precizira se da akti o osnivanju ustanove, privrednog društva odnosno fondacije, koja je izdavač medija, moraju biti, usaglašeni sa zakonima kojima se uređuje oblast javnog informisanja i medija. Takođe, u članu 20. uvrštava se rešenje koje je već sadržano u Zakonu o elektronskim medijima, a kojim je predviđeno pravo predlaganja člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije. Prema novoj odredbi člana 20, nacionalni saveti dužni su da nadležnoj službi Narodne skupštine, podnesu obrazložen predlog za dva kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije, u skladu sa procedurom utvrđenom zakonom koji reguliše izbor članova Saveta regulatornog tela i da se do predloga za dva kandidata nacionalnih saveta dolazi zajedničkim dogovorom nacionalnih saveta. Takođe, sa Zakonom o elektronskim medijima usaglašena je i odredba prema kojoj Narodna skupština, na plenarnoj sednici, glasanjem bira jednog od dva kandidata predloženih od strane nacionalnih saveta za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije. Izmenama odredbi sadržanih u članu 21. precizirana su druga ovlašćenja nacionalnih saveta u oblasti obaveštavanja, a u koja spadaju: 1) donošenje strategije razvoja informisanja na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa strategijom u oblasti javnog informisanja Republike Srbije; 2) davanje mišljenje na projekte, koji se prilažu na javni konkurs koji raspisuje organ javne vlasti, radi podizanja kvaliteta informisanja pripadnika nacionalnih manjina; 3) davanje predloga i preporuka upravnim odborima i programskim savetima javnih medijskih servisa u vezi sa programima na jezicima nacionalnih manjina i 4) davanje mišljenja o kandidatima za odgovorne urednike programa na jezicima nacionalnih manjina u javnim medijskim servisima, ukoliko javni medijski servisi imaju urednike za program na jezicima nacionalnih manjina.

Članom 26. Nacrta zakona, vrše se izmene i dopune člana 22. važećeg Zakona, kojim su propisana ovlašćenja nacionalnih saveta u oblasti službene upotrebe jezika i pisma. Naime, ove odredbe se preciziraju i usklađuju sa sistemskim rešenjima u toj oblasti. Najpre, tačka 1) dopunjuje se odredbom prema kojoj se tradicionalno nazivi i drugi geografski nazivi na jeziku nacionalne manjine objavljuju i u lokalnom službenom glasilu. Izmenama tačke 7) tog člana propisuje se da nacionalni savet inicira objavljivanje najvažnijih zakona Republike Srbije na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi i pruža stručnu i drugu pomoć, u skladu sa svojim mogućnostima, u postupku prevođenja. Takvim rešenjem olakšava se implementacija i omogućava učešće nacionalnih saveta u implementaciji obaveze koja proističe iz Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima da se na jezicima nacionalnih manjina obezbede prevodi najznačajnijih zakonskih tekstova. Izmenama tačke 9) tog člana važećeg Zakona, kojom je predviđeno da nacionalni savet odlučuje o drugim pitanjima iz oblasti službene upotrebe jezika i pisma koja su mu poverena zakonom, izostavlja se određenje prema kome mu se ta pitanja mogu poveriti aktom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, jer autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave nemaju izvorne nadležnosti u toj oblasti društvenog života, a poslove koji su im povereni ne mogu dalje prenositi nedržavnim subjektima.

Veliki broj izmena i dopuna važećeg Zakona, koje proističu iz Odluke Ustavnog suda, tiču se odnosa nacionalnih saveta s republičkim, pokrajinskim i lokalnim organima, kao i sa međunarodnim regionalnim organizacijama, a što je do sada, delimično bilo regulisano važećim čl. 25-27. Zakona. U tom smislu, članom 27. Nacrta zakona, precizira se da se odredbe o odnosu s republičkim organima tiču odnosa sa Vladom i organima državne uprave. U sklopu tog segmenta odnosa, s jedne strane, precizira se da nacionalni savet može podneti ministarstvima i posebnim organizacijama predloge, inicijative i mišljenja o pitanjima u vezi sa vršenjem ovlašćenja predviđenih ovim zakonom i da nacionani savet može podneti inicijativu Vladi za ukidanje, odnosno poništenje propisa ministarstava i posebnih organizacija, umesto dosadašnjeg rešenja prema kome je takvu inicijativu mogao da podnese za ukidanje, odnosno poništenje propisa državnih organa. S druge strane, budući da je odnos nacionalnih saveta s Vladom i republičkim organima uprave dvosmeran, predviđeno je da je nacionalni savet dužan da svakom ministarstvu u čiji delokrug spadaju oblasti u kojima ostvaruje svoja ovlašćenja, najkasnije u roku od 10 dana od dana usvajanja, odnosno donošenja, dostavi odluke i akte koji se odnose na vršenje ovlašćenja predviđenih ovim zakonom, kao i izvode iz zapisnika sa održanih sednica na kojima su te odluke i akti usvojeni, odnosno doneti. Odnos nacionalnih saveta sa organima autonomne pokrajine je takođe dvosmerno uređen.

U tom smislu, članom 28. Nacrta zakona, vrše se dopune člana 26. važećeg Zakona, kojima je predviđeno da nacionalni savet može podneti inicijativu Pokrajinskoj vladi za ukidanje, odnosno poništenje opšteg ili pojedinačnog akta organa i organizacija pokrajinske uprave koji nije u skladu sa odredbama ovog zakona i drugih zakona, statuta, ili pokrajinske skupštinske odluke koje se odnose na nacionalne manjine, ali i da je dužan da organima autonomne pokrajine u čiji delokrug spadaju oblasti u kojima se ostvaruju ovlašćenja predviđena ovim zaknom, najkasnije u roku od 10 dana, dostavi tražene podatke, spise i isprave. Iz Odluke Ustavnog suda proističu i dopune važećeg člana 27. (član 29. Nacrta zakona) kojim se reguliše saradnja nacionalnih saveta sa međunarodnim i regionalnim organizacijama. Dopunama tog člana predviđeno je da nacionalni savet, u skladu sa zakonom, sarađuje sa međunarodnim i regionalnim organizacijama koje se bave pitanjima prava pripadnika nacionalnih manjina i da se takva saradnja mora spovoditi u skladu sa ustavom i zakonom Republike Srbije, uz poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije.

Članom 30. Nacrta zakona vrši se dopuna člana 35. stava 4. važećeg Zakona, tako da je precizirano da se izbori za nacionalni savet ne raspisuju ako nacionalni savet bude raspušten zbog obustavljanja postupka izbora članova nacionalnog saveta ili zbog toga što je broj njegovih članova smanjen ispod polovine, jer na izbornim listama nema kandidata za koje podnosioci izbornih lista nisu dobili mandat, a što je posledica dopune uvrštene u član 4b. važećeg Zakona.

Članom 30. Nacrta zakona vrši se izmena člana 39. važećeg Zakona, kojom je predviđeno da mediji izveštavaju o izborima nacionalnih saveta, u skladu sa zakonima kojima se reguliše oblast javnog informisanja i zakonima kojima se reguliše izborni postupak. Ovim izmenama vrši se terminološko i sistemsko usklađivanje ovog zakona sa odredbama sistemskih zakona kojim se uređuje oblast javnog informisanja i izbora.

Dopunom člana 40. stav 1. precizira se tačka 5) važećeg zakona što je posledica dopuna člana 4b.

Dopunama člana 41. važećeg Zakona (član 33. Nacrta zakona), kojim se uređuje prestanak mandata člana nacionalnog saveta u stavu 2. tog člana uvodi se nova tačka 1a) prema kojoj članu nacionalnog saveta mandat prestaje pre isteka mandata nacionalnog saveta u koji je izabran preuzimanjem funkcije odnosno posla iz člana 7a st. 1. i 2, a što je posledica novih rešenja sadržanih u članu 7a. S tim u vezi izvršena je dopuna uvođenjem novog stava, kojim je propisana obaveza člana nacionalnog saveta da u roku od 10 dana od dana preuzimanja funkcije odnosno posla iz člana 7a st. 1. i 2. o tome obavesti nacionalni savet.

Izmenama i dopunama čl. 48., 50. i 52. kojima se uređuje poseban birački spisak nacionalnih manjina predviđaju se rešenja kojima se olakšava vođenje tog spiska po službenoj dužnosti, pravno regulišu sve izmene koje se u njemu vrše, preciznije uređuju podaci koji se u njega upisuju i podnošenje zahteva za upis u taj spisak. U tom smislu, izmenama člana 48. (član 34. Nacrta zakona) predviđeno je da Ministarstvo preuzima podatke iz jedinstvenog biračkog spiska koji su potrebni za ažuriranje i vršenje promena po službenoj dužnosti u posebnom biračkom spisku i da se o svakoj promeni koja se vrši donosi rešenje. Izmenama člana 50. (član 35. Nacrta zakona), predviđeno je da poseban birački spisak sadrži: redni broj, ime i prezime birača, ime jednog od roditelja birača, nacionalnost, jedinstveni matični broj građana, datum i mesto rođenja birača, pol birača, mesto prebivališta i adresu birača, jedinicu lokalne samouprave u kojoj birač ima mesto prebivališta i mesto boravišta za interno raseljena lica, a izmenama člana 52. (član 36. Nacrta zakona) propisano je da zahtev za upis u poseban birački spisak pripadnik nacionalne manjine podnosi organu uprave jedinice lokalne samouprave ne samo prema mestu prebivališta, već i prema mestu boravišta za interno raseljena lica.

Veliki deo izmena i dopuna važećeg Zakona odnosi se na finansiranje rada nacionalnih saveta, utrošak sredstava, naročito onih koji potiču iz javnih izvora, kao i na rešenja kojima se obezbeđuje transparentnost u utrošku sredstava i finansijska disciplina, čime se i odredbe ovog zakona usklađuju sa sistemskim rešenjima koja postoje u zakonodavstvu koje uređuje javne finansije. Najpre, članom 37. Nacrta zakona, predviđa se izmena člana 112. Zakona, kojom je predviđeno da nacionalni savet usvaja svoj godišnji finansijski plan, finansijski izveštaj i završni račun i da se godišnji finansijski plan nacionalnog saveta usvaja po programskom modelu u kome su prihodi i rashodi usklađeni sa ovlašćenjima nacionalnog saveta čime se stvara pravni osnov i za lakše praćenje utroška sredstava. U tom smislu, propisano je i da se godišnji finansijski plan usvaja po postupku i na način predviđen statutom nacionalnog saveta i da se dostavlja korisniku budžetskih sredstava kod koga su opredeljena sredstva za finansiranje rada nacionalnih saveta u roku od pet dana od dana donošenja. Posebno je važna odredba kojom se propisuje da nacionalni savet usvaja godišnji finasijski izveštaj za statističke potrebe i finansijsko izveštavanje radi upisa u registar finansijskih izveštaja prema propisima kojima se uređuje računovodstvo i da priprema finansijski izveštaj o učinku programskih aktivnosti koje dostavlja korisniku budžetskih sredstava kod koga su opredeljena sredstva za finansiranje rada nacionalnih saveta radi praćenja i izveštavanja o namenskoj upotrebi budžetskih sredstava.

Izmenama člana 113. važećeg Zakona (član 38. Nacrta zakona) preciznije je uređena materija korišćenja sredstava koja su stečena u skladu s zakonom. U tom smislu, najpre se propisuje da se sredstva, stečena u skladu sa ovim zakonom, mogu koristiti za finansiranje redovne delatnosti i stalnih troškova nacionalnog saveta. Izmenama se precizira da u troškove redovne delatnosti nacionalnog saveta spadaju: 1) finansiranje ili sufinansiranje programa i projekata u oblasti obrazovanja, kulture, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma nacionalne manjine i 2) finansiranje rada ustanova, fondacija i privrednih društava čiji je osnivač ili suosnivač nacionalni savet ili čija su osnivačka prava delimično ili u celini preneta na nacionalni savet, dok u stalne troškove nacionalnog saveta spadaju: 1) troškovi za iznajmljivanje i korišćenje prostorija nacionalnog saveta; 2) zarade, porezi i doprinosi zaposlenih u nacionalnom savetu; 3) honorari i doprinosi za obavljen rad za potrebe nacionalnog saveta; 4) putni troškovi i dnevnice za službena putovanja; 5) nabavka kancelarijskog materijala i opreme za rad nacionalnog saveta; 6) knjigovodstvene usluge; 7) troškovi godišnje revizije i 8) troškovi održavanja veb prezentacije nacionalnog saveta. Da bi se predupredila mogućnost isključivog utroška sredstava na stalne troškove, izričito je propisano da sredstva za finansiranje stalnih troškova nacionalnog saveta ne mogu iznositi više od 50% sredstava opredeljenih budžetom Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Izmenama člana 115. važećeg Zakona (član 39. Nacrta zakona), preciznije je uređena materija visine i načina raspodele sredstava za finansiranje delatnosti nacionalnih saveta koja potiču iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Novim stavom 1. tog člana propisuje se da se za finansiranje delatnosti nacionalnih saveta sredstva obezbeđuju zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukama o budžetu AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave. Stavom 2. propisano je da se sredstva koja se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije raspoređuju tako da se 30% raspoređuje u jednakim iznosima svim registrovanim nacionalnim savetima u Republici Srbiji, a ostatak sredstava (70%) srazmerno broju pripadnika određene nacionalne manjine koju nacionalni savet predstavlja prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva, kao i ukupnom broju ustanova, fondacija i privrednih društava čiji je osnivač ili suosnivač nacionalni savet ili čija su osnivačka prava delimično ili u celini preneta na nacionalni savet. Suština izmene koja je predviđena izloženim stavom sastoji se u preciziranju kriterijuma za raspodelu sredstava koji se odnosi na ukupan broj ustanova. Naime, u važećem tekstu Zakona propisano je da kriterijum za raspodelu ukupan broj ustanova nacionalne manjine u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma i obimu aktivnosti tih ustanova. Budući da je pojam "ustanova nacionalne manjine" neodređen i da nije sadržan ni u jednom važećem zakonskom propisu, stalo se na stanovište da taj kriterijum za raspodelu sredstava treba da se odnosi na ustanove, fondacije i privredna društava čiji je osnivač ili suosnivač nacionalni savet ili čija su osnivačka prava delimično ili u celini preneta na nacionalni savet. Izmenama je izričito propisano i da odluku o raspodeli sredstava iz budžeta donosi budžetski korisnik kod koga su opredeljena sredstva u budžetu za finansiranje rada nacionalnih saveta imajući u vidu predloge nacionalnih saveta. Značajnu novinu u regulisanju ovog pitanja čini i nova odredba stava 4. prema kojoj se nacionalnom savetu ne mogu doznačavati sredstva ako prema finansijskom planu rashodi nisu u saglasnosti sa namenama predviđenim članom 113. ovog zakona, niti izvršiti prenos sredstava u slučaju da nacionalni savet ima evidentirane osnove i naloge o prinudnoj naplati. Takvim rešenjem onemogućava se nenamenski utrošak sredstava, kao i obavezni prenos sredstava u slučaju da nacionalni savet ima evidentirane osnove i naloge o prinudnoj naplati, a šta do sada nije bilo moguće izbeći. Novom odredbom stava 5. tog člana predviđeno je da kriterijume za raspodelu sredstava za finansiranje delatnosti nacionalnih saveta iz budžeta bliže uređuje Vlada, ali i AP Vojvodina i jedinica lokalne samouprave, čime se zapravo, za razliku od dosadašnjih rešenja, obavezuju i jedinice lokalne samouprave da bliže urede kriterijume za raspodelu sredstava koja su za finansiranje delatnosti nacionalnih saveta obezbeđena u njihovim budžetima. Značajnu novinu predstvljaju i nove odredbe stava 6. ovog člana, kojim se propisuje da se sredstva iz budžeta jedinice lokalne samouprave, u skladu sa odlukom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, raspoređuju nacionalnim savetima koji: imaju sedište na teritoriji jedinice lokalne samouprave (tačka 1), predstavljaju nacionalne manjine koje u stanovništvu jedinice lokalne samouprave dostižu najmanje 10% od ukupnog stanovništva (tačka 2) ili predstavljaju nacionalne manjina čiji je jezik u službenoj upotrebi na teritoriji jedinice lokalne samouprave (tačka 3).

Članom 40. Nacrta zakona vrši se izmena odredbi važećeg član 117. u vezi sa obavezom nacionalnih saveta za vođenje knjigovodstvene evidencije koje su predmet godišnje revizije. Između ostalog, predviđa se da su knjigovodstvene evidencije prihoda i rashoda i pomoćne evidencije programskih aktivnosti nacionalnog saveta predmet godišnje revizije u skladu sa propisima kojima se uređuje međunarodna računovodstvena i revizorska regulativa i da, ako se iz godišnje revizije utvrdi da nacionalni savet nije namenski koristio sredstva iz budžeta, budžetski korisnik koji vrši dotaciju obustavlja prenos iz budžeta do otklanjanja nepravilnosti iznetih u mišljenju revizora (stav 5.). U skladu sa tim, stavom 6. propisano je da budžetski korisnik koji vrši dotaciju iz budžeta, obaveštava nacionalni savet o obustavi sredstava i nalaže otklanjanje nepravilnosti iznetih u mišljenju revizora. To je važna novina koja takođe onemogućava eventualno nenamensko korišćenje sredstava iz javnih izvora.

Članom 41. Nacrta zakona izmenjen je važeći član 119. Zakona kojim se uređuje Budžetski fond za nacionalne manjine, kojim upravlja Ministarstvo. Predviđeno je da se sredstva iz Fonda dodeljuju putem javnog konkursa za finansiranje programa i projekata iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma. Stavom 3. izričito je propisano da postupak dodele sredstava iz Fonda bliže uređuje Vlada. Na taj način stvara se zakonska osnova da Budžetski fond postane operativan.

Član 42. Nacrta zakona predviđa izmenu stava 1. člana 120. važećeg Zakona, kojom se uređuje nadležnost resornih ministarstava u vršenju nadzora nad zakonitošću rada i akata nacionalnih saveta.

Članom 43. Nacrta zakona izmenjen je važeći član 121. tako da je predviđeno da će ministarstvo pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog opšteg akta nacionalnog saveta pred Ustavnim sudom ako smatra da taj akt nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

Članom 44. Nacrta zakona kojim se menja dosadašnji član 122. obezbeđuje se pravni osnov za kontrolu rada nacionalnih saveta koja se vrši nad njihovim pojedinačnim aktima. Naime, novim odredbama predviđeno je da će, ako nađe da pojedinačni akt nacionalnog saveta nije u saglasnosti sa zakonom ili drugim propisom, odnosno sa statutom, propisom ili drugim opštim aktom nacionalnog saveta, ministarstvo odnosno nadležni organ autonomne pokrajine predložiti nacionalnom savetu da takav akt ukine ili poništi. Ako nacionalni savet u roku od 30 dana ne postupi po predlozima organa, ministarstvo će, navedeni akt ukinuti ili poništiti svojim rešenjem. Izložene odredbe u potpunosti su analogne rešenjima koja su za istovetnu situaciju propisana Zakonom o lokalnoj samoupravi i logično je da se takav vid kontrole primeni i na nacionalne savete kao oblik neteritorijalne samouprave.

U čl. 45, 47. i 48. Nacrta zakona, vrše se izmene kaznenih odredbi važećeg Zakona, koje su tehničkog karaktera. Članom 46. Nacrta zakona dodaju se novi čl. 123a i 123b. Najpre se članom 123a predviđaju novčane kazne za prekršaj odgovornog lica u nacionalnom savetu ukoliko postupi suprotno odredbama čl. 8a stav 2, 25. stav 4. i 26. stav 3. Zakona, a članom 123b predviđena je novčana kazna za člana nacionalnog saveta koji ne postupi po članu 41. stav 4. ovog zakona.

Članom 49. Nacrta zakona predviđene su prelazne odredbe. Stavom 1. predviđeno je da nacionalni saveti koji do stupanja na snagu ovog zakona koriste tradicionalni naziv nacionalnog saveta (dakle, naziv koji je drugačiji u odnosu na ispisivanje naziva nacionalni savet na jeziku i pismu nacionalne manjine) mogu da nastave da koriste ovaj naziv samo uz jasnu odrednicu u nazivu da je reč o nacionalnom savetu u Republici Srbiji. Dalje, predviđeno je da se pravila o nespojivosti funkcija i poslova iz člana 7a Zakona primenjuju od sprovođenja prvih narednih izbora za nacionalne savete, da su nacionalni saveti dužni da posle održanih izbora u skladu sa ovim zakonom usklade svoje statute sa ovim zakonom u roku od 20 dana od dana njihovog konstituisanja, kao i da rad svojih organa usklade sa ovim zakonom najkasnije 40 dana od konstituisanja u skladu sa ovim zakonom. Propisano je da je Ministar dužan da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donese akte koji su predviđeni ovim zakonom.

Članom 50. predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Vebsajt Ministarstva državne uprave, 30.03.2018.