Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O JAVNIM PREDUZEĆIMA: DIREKTOR JAVNOG PREDUZEćA MORA DA IMA FAKULTETSKU DIPLOMU, PET GODINA RADNOG ISKUSTVA I DA JE BAR TRI GODINE RADIO U JAVNOM PREDUZEćU. PORED TOGA TREBA DA POZNAJE KORPORATIVNO UPRAVLJANJE, DA NIJE čLAN POLITIčKE STRANKE, DA NIJE OSUđIVAN NA KRIVIčNU KAZNU, KAO I DA MU UZ NEKO KRIVIčNO DELO NIJE IZREčENA MERA PSIHIJATRIJSKOG LEčENJA. PORED REPUBLIKE, AUTONOMNE POKRAJINE I LOKALNE SAMOUPRAVE, USKORO ćE I GRADSKE OPšTINE MOćI DA BUDU OSNIVAčI FIRMI KOJE OBAVLJAJU DELATNOST OD OPšTEG INTERESA, S TIM šTO ćE NA ODREđENOM GEOGRAFSKOM PODRUčJU, SAMO JEDNO JAVNO PREDUZEćE MOćI DA OBAVLJA TAKVU DELATNOST


U Srbiji ima 37 javnih preduzeća čiji je osnivač Republika i 691 kojem je "gazda" pokrajina ili opština. U republičkim javnim preduzećima zaposleno je 82.400, a u lokalnim 68.872 radnika. Prosečna zarada u javnim preduzećima čiji je osnivač država je od 44.154 do 162.298 dinara, dok je u opštinskim javnim preduzećima plata manja.

U prvoj polovini 2016. godine biće usvojen novi Zakon o javnim preduzećima, ali će državi, prema rečima Željka Sertića, ministra privrede, biti potrebno od tri do pet godina da "napravi reda" u njima. On je istakao da državi veći problem predstavljaju preduzeća u nadležnosti lokalnih samouprava, nego ona u nadležnosti Republike. Novi Zakon o javnim preduzećima stvoriće osnovu da se ona urede i počnu da zarađuju umesto da troše, ali je mnogo važnije kako će njegova primena u praksi izgledati. Jer, ne treba zaboraviti da je 2012.godine takođe donet Zakon o javnim preduzećima ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012, 116/2013 - autentično tumačenje i 44/2014 - dr. zakon), kao jedan od ključnih reformskih akata, ali da su rezultati izostali što se najbolje vidi iz činjenice da su mnoga javna preduzeća nastavila da prave ogromne gubitke i žive na račun države.

Ekonomista Milan Ćulibrk podseća da za manje od pet meseci ističe rok za privatizaciju preostalih 17 strateških preduzeća i da bi odlaganje rešavanja njihove sudbine značilo da su sve reforme učinjene prošle godine bile uzaludne.

- Ove godine je deficit smanjen za 600 miliona evra, ali džaba ako su javna preduzeća napravila isto toliki gubitak. I ne samo javna, nego i propala državna i društvena kojima je poništena privatizacija, pa se sada ne zna šta će sa njima da se radi. Svaka promena roka za privatizaciju preostalih javnih preduzeća državu košta oko 700 miliona evra, a to ne plaća država nego poreski obveznici - ocenjuje Ćulibrk.

Nacrt zakona o javnim preduzećima, koji je sačinilo Ministarstvo privrede, propisuje da direktor javnog preduzeća mora da ima fakultetsku diplomu, pet godina radnog iskustva i da je bar tri godine radio u javnom preduzeću. Pored toga treba da poznaje korporativno upravljanje, da nije član političke stranke, da nije osuđivan na krivičnu kaznu, kao i da mu uz neko krivično delo nije izrečena mera psihijatrijskog lečenja. Biraće se putem javnog konkursa, a ukoliko nakon tromesečnog izveštaja o radu ne dobije zadovoljavajuću ocenu biće smenjen. Moći će da bude smenjen i ukoliko državni revizor podnese negativno mišljenje na godišnji finansijski izveštaj o preduzeću. Direktor se imenuje na četiri godine, više neće imati niti zamenika niti pomoćnika, ali dobija pravo da imenuje izvršne direktore. Javno preduzeće imaće pravo da ima najviše sedam izvršnih direktora.

Novi javni konkursi za izbor direktora javnih preduzeća, prema odredbama Nacrta zakona, treba da budu raspisani i okončani najkasnije godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona, što znači da će mnogi sadašnji direktori još neko vreme moći da ostanu na funkciji pod uslovom da ne budu smenjeni.

Pomoćnica ministra privrede, Dubravka Drakulić, dodaje da Nacrt zakona bolje uređuje sistem kontrole javnih preduzeća i uvodi sankcije za neodgovorno upravljanje, čega do sada nije bilo. U slučaju da direktori ne ostvare projektovane poslovne rezultate, uvode se dodatne mere za njihovo razrešenje, kao i kaznene odredbe. Ističe da se jasnije definišu uslovi za izbor dirktora, predsednika i članova nadzornog odbora kako u pogledu radnog iskustva tako i u slučaju odgovornosti, što prema njenom mišljenju doprinosi profesionalizaciji menadžmenta javnog preduzeća.

- Zbog efikasnijeg upravljanja u javnim preduzećima ukinut je izvršni odbor. Na ovaj način, personalizuje se odgovornost direktora, ali i izvršnih direktora. Vršilac dužnosti direktora mora da ispunjava iste uslove za imenovanje kao i direktor koji se bira na konkursu. Period obavljanja v.d. ne može biti duže od jedne godine i ista osoba ne može biti postavljena za vršioca dužnosti direktora - objasnila je Dubravka Drakulić.

Takođe, Nacrtom zakona Vlada Republike Srbije dobija mogućnost da svojom odlukom proglasi strateška preduzeća i da ih ozbiljno kontroliše. Utvrđeno je i da istu delatnost od opšteg interesa na određenom geografskom području može da obavlja samo jedno javno preduzeće odnosno društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo čiji je jedini vlasnik Republika, autonomna pokrajina, opština ili grad, kao i zavisno društvo čiji je jedini vlasnik društvo kapitala. Na ovaj način sprečava se, pre svega na lokalnom nivou, nekontrolisano osnivanje javnih preduzeća i ostavljanje već osnovanog javnog preduzeća sa jednim zaposlenim i ogromnim gubicima.

Nacrt zakona je i načinio korak napred u smislu decentralizacije i omogućio da i gradska opština ubuduće može da bude osnivač javnog preduzeća. Direktor u lokalnom preduzeću biće imenovan u skladu sa novim zakonom o javnim preduzećima, a ne u skladu sa Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), kako je to sada slučaj.

Zakon je koncipiran tako da osnivač javnog preduzeća i drugog oblika organizovanja koji obavlja delatnost od opšteg interesa, odnosno Vlada, nadležni organ pokrajine i opštine daju saglasnost na određene akte. Do sada je u slučaju zavisnih društava javnog preduzeća saglasnost na te akte davalo samo javno preduzeće kao osnivač, a ne organ koji je poverio obavljanje delatnosti od opšteg interesa. To se odrazilo i na potencijalne prihode budžeta jer se, recimo, dobit zavisnih preduzeća uplaćivala javnom preduzeću kao osnivaču, a ne u budžet Republike, pokrajine ili opštine.

Radi veće transparetnosti u radu javna preduzeća su dužna da na svojoj internet stranici objave radne biografije direktora i izvršnih direktora kao i članova nadzornog odbora, organizacionu strukturu, godišnji program poslovanja, kao i sve izmene i dopune odnosno izvod iz tog programa ako javno preduzeće ima konkurenciju na tržištu. Imaju obavezu i da objavljuju tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg programa poslovanja, godišnji finansijski izveštaj sa mišljenjem ovlašćenog revizora i druge informacije od javnog značaja.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Ljubinka Malešević, 17.01.2016.
Naslov, Obeležavanje: Redakcija