PREDLOG ZAKONA O JAVNOM OKUPLJANJU: INICIJATIVA MLADIH ZA LJUDSKA PRAVA UPUTILA AMANDMANE NA PREDLOG ZAKONA. SMATRAJU DA SU MESTO I VREME OKUPLJANJA NEOPRAVDANO OGRANIčENI, KAO I DA SE OSLOBAđANJEM DRżAVNIH ORGANA OD OBAVEZE PRIJAVE SKUPA ONI DOVODE U NERAVNOPRAVAN POLOżAJ U ODNOSU NA GRAđANE I PRAVNA LICA

Mesto i vreme okupljanja su neopravdano ograničeni. Državni organi su bezrazložno oslobođeni obaveze prijave skupa, čime su stavljeni u neravnopravan položaj u odnosu na građane i pravna lica. U brojnim odredbama Predlog zakona o javnom okupljanju je upodobljen interesima organa javne vlasti, a ne interesima građana kao uživaocima prava na mirno okupljanje.

Ovo su samo neke od primedbi Inicijative mladih za ljudska prava na Predlog zakona, zbog čega je ova nevladina organizacija uputila apel narodnim poslanicima, kao i 21 amandman na Predlog zakona. Inicijativa ističe da je Predlog zakona u nekim ključnim delovima poboljšan u odnosu na ranije verzije Nacrta zakona, ali da još postoje određene odredbe koje značajno ograničavaju slobodu okupljanja i koje direktno ili potencijalno kroz svoje nejasne formulacije ostavljaju prostor za kasnije zloupotrebe.

- Ta ograničenja nemaju utemeljenje u Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) i izvesno će biti predmet odlučivanja Ustavnog suda ukoliko zakon bude usvojen u ovom obliku - ističu u Inicijativi. Što se tiče mesta održavanja skupova, Inicijativa smatra da Predlog zakona ne treba da zabranjuje određene kategorije mesta, pogotovo ne prostor ispred državnih ustanova čije postupanje može biti predmet reakcije građana.

- Rešenje vidimo u tome da organi lokalne samouprave obrazloženo odrede listu prostora koje smatraju nedozvoljenim za okupljanje u roku od 60 dana od donošenja zakona - navode u Inicijativi. Predlažu, između ostalog, i da se u članu 11 izbriše "kao prilikom odlaska i dolaska učesnika skupa sa mesta okupljanja". Kao obrazloženje navode da organizator okupljanja ne može da kontroliše ponašanje učesnika prilikom dolaska i odlaska na i sa mesta javnog skupa, te samim tim ne može biti odgovoran za njihove postupke niti bezbednost.

- Ograničavanje vremena kada se skupovi mogu održavati nema oslonca u Ustavu i predstavlja neosnovano ograničenje slobode okupljanja. Vreme održavanja skupa može predstavljati suštinski element skupa - takođe ističu u ovoj NVO i dodaju da je opšti zaključak da "duh zakona ne prepoznaje suštinu prava na slobodu okupljanja, već ga umanjuje na prostu činjenicu da će se na određenom mestu u određeno vreme ljudi okupiti".

U Inicijativi smatraju da su predviđene novčane kazne u Predlogu zakona neodmereno visoke i da će za rezultat imati odvraćanje pojedinaca, neformalnih grupa i pravnih lica od uživanja slobode okupljanja, "posebno imajući u vidu da su pojedine odredbe na kojima se odgovornost zasniva nejasne i podložne arbitrarnom tumačenju i zloupotrebama". Prema navodima Inicijative, visinu zaprećenih kazni je neophodno umanjiti za pet do 10 puta.