NACRT ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU I ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI VOJNIH OSIGURANIKA: Mišljenje Zaštitnika građana na Nacrt zakona
Zaštitnik građana pozdravlja napore za izradu jedinstvenog zakonodavnog okvira u materiji zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite vojnih osiguranika s obzirom na poteškoće u primeni postojećih propisa koji regulišu navedenu oblast i potrebu za usaglašavanjem sa propisima koji su u međuvremenu doneti, menjani ili dopunjavani, a koji su od značaja za zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika, navodi se između ostalog u Mišljenju Zaštitnika građana.
Takođe, Zaštitnik građana pozitivno ocenjuje intenciju predlagača da u skladu sa članom 68. stav 3. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), zdravstveno osiguranje i zdravstvenu zaštitu reguliše zakonom uvažavajući delokrug Ministarstva odbrane i položaj i nadležnost Vojske Srbije, koja je specifična i iziskuje drugačije uređenje od uređenja propisanog zakonima koji uređuju oblast zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji.
Povodom iznetog, Zaštitnik građana, nakon sagledavanja predloženog teksta Nacrta zakona i radi njegovog dodatnog unapređenja ukazuje na pojedine odredbe teksta i iznosi određene sugestije, kako sledi.
I
Odredbe Nacrta Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika, kojima je propisan postupak nadzora nad sprovođenjem tog zakona i nadzor nad radom vojnih zdravstvenih ustanova i sanitetskih jedinica i ustanova potrebno je usaglasiti sa odredbama Zakona o pravima pacijenata ("Sl. glasnik RS", br. 45/2013 i 25/2019 - dr. zakon), koje uređuju postupak po prigovoru nezadovoljnog pacijenta i predviđaju mogućnost obraćanja zdravstvenoj inspekciji (Ministarstva zdravlja).
Članom 16. stav 1. Zakona o odbrani ("Sl. glasnik RS", br. 116/2007, 88/2009, 88/2009 - dr. zakon, 104/2009 - dr. zakon, 10/2015 i 36/2018), propisano je da Ministarstvo odbrane obavlja poslove inspekcijskog nadzora u vezi sa izvršavanjem zakona u oblasti odbrane i od značaja za Vojsku Srbije, propisa donetih na osnovu tih zakona, planova i mera državnih organa, organizacija i Vojske Srbije, kao i druge poslove određene ovim zakonom, a koji se odnose na inspekcijski nadzor nad primenom propisa kojima je uređena zdravstvena zaštita vojnih osiguranika i rad vojnozdravstvenih ustanova (tačka 10.). Zaštitnik građana je postupajući po primljenim pritužbama građana uočio da pomenuto rešenje propisano članom 16. stav 1. tačka 10) Zakona o odbrani dovodi do spornih situacija u vezi sa primenom relevantnih propisa prilikom određivanja nadležnosti organa za sprovođenje inspekcijskog nadzora nad radom Vojnomedicinske akademije u Beogradu.
Članom 29. Zakona o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019), propisano je da se zdravstvena ustanova koja se osniva sredstvima u javnoj svojini, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, osniva u skladu sa Planom mreže zdravstvenih ustanova, koji donosi Vlada. Uredbom o Planu mreže zdravstvenih ustanova ("Sl. glasnik RS", br. 42/2006, 119/2007, 84/2008, 71/2009, 85/2009, 24/2010, 6/2012, 37/2012, 8/2014, 92/2015, 111/2017, 114/2017 - ispr., 13/2018, 15/2018 - ispr. i 68/2019), obuhvaćena je i Vojnomedicinska akademija.
Članom 241. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, propisano je da se nadzor nad radom zdravstvene ustanove, drugog pravnog lica i privatne prakse, u smislu ovog zakona, vrši kao nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, propisa donetih za sprovođenje ovog zakona, kao i drugih propisa kojima se uređuje obavljanje zdravstvene delatnosti i prava pacijenata, odnosno kao inspekcijski nadzor. Nadzor nad radom zdravstvene ustanove, drugog pravnog lica i privatne prakse iz stava 1. ovog člana vrši Ministarstvo preko zdravstvenog inspektora, izuzev nadzora nad radom apotekarske ustanove, apoteke privatne prakse, apoteke doma zdravlja, apoteke kao organizacionog dela druge zdravstvene ustanove na primarnom nivou zdravstvene zaštite, bolničke apoteke i nadzora nad apotekarskom delatnošću u drugom pravnom licu, koji se vrši preko farmaceutskog inspektora, u skladu sa zakonom. Nadzor nad radom zdravstvene ustanove, drugog pravnog lica i privatne prakse iz stava 1. ovog člana, koje obavljaju zdravstvenu delatnost iz oblasti biomedicine, vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje biomedicina. Obavljanje poslova nadzora iz stava 1. ovog člana obezbeđuje Republika Srbija. Stav 5. ovog člana propisuje da se izuzetno od st. 1-4. ovog člana, nadzor nad radom zdravstvene ustanove iz člana 28. stav 3. tačka 12) ovog zakona (vojna zdravstvena ustanova ili sanitetska jedinica i ustanova u Vojsci Srbije) vrši u skladu sa posebnim zakonom.
Zakonom o pravima pacijenata uređuju se prava pacijenata prilikom korišćenja zdravstvene zaštite, između ostalog i pravo na prigovor, kao način i zaštita ostvarivanja tih prava. Ovaj zakon primenjuje se na zdravstvene ustanove, privatnu praksu, organizacione jedinice visokoškolskih ustanova zdravstvene struke koje obavljaju zdravstvenu delatnost, druga pravna lica za koja je posebnim zakonom predviđeno da obavljaju i određene poslove iz zdravstvene delatnosti i zdravstvenog osiguranja, kao i na zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike. Pacijent koji smatra da mu je uskraćeno pravo na zdravstvenu zaštitu, ili da mu je postupkom zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, uskraćeno neko od prava iz oblasti zdravstvene zaštite, ima pravo da podnese prigovor zdravstvenom radniku koji rukovodi procesom rada ili direktoru zdravstvene ustanove, odnosno osnivaču privatne prakse ili savetniku za zaštitu prava pacijenata (član 31. Zakona).
Podnosilac prigovora, koji je nezadovoljan izveštajem savetnika pacijenata, može se, u skladu sa zakonom, obratiti Savetu za zdravlje, zdravstvenoj inspekciji, odnosno nadležnom organu organizacije zdravstvenog osiguranja kod koje je pacijent zdravstveno osiguran (član 41. stav 5. Zakona). Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (član 48.).
U članu 9. Nacrta Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika propisano je da se obaveštavanje javnosti, odnosno prava i dužnosti pacijenata ostvaruju u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast zdravstvene zaštite u Republici Srbiji (koji, dakle, propisuje da se postupak nadzora u vojnim zdravstvenim ustanovama uređuje posebnim zakonom i u tom smislu ne ostavlja prostora za različito tumačenje), odnosno u skladu sa zakonom kojim su uređena prava pacijenata. Dakle, pacijenti u vojnim zdravstvenim ustanovama (na koje se takođe primenjuje Zakon o pravima pacijenata) svoja prava i dužnosti ostvaruju u skladu sa Zakonom o pravima pacijenata. Navedeni zakon u gore citiranom članu 41. izričito propisuje da nezadovoljan pacijent može da se obrati i zdravstvenoj inspekciji Ministarstva zdravlja, a član 48. izričito propisuje da nadzor nad primenom Zakona o pravima pacijenata vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlja. Kako Zakon o zdravstvenoj zaštiti posredno, a Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika i izričito propisuje da nadzor nad radom vojnih zdravstvenih ustanova vrši (samo) Ministarstvo odbrane opreko Inspektorata odbrane, te da Inspektorat odbrane ima ovlašćenja propisana zakonom kojim je ustanovljen, kao i ovlašćenja zdravstvene i farmaceutske inspekcije propisana zakonom (član 206. stav 3. predloga zakona), postojanje dva različita rešenja u praksi zasigurno će dovesti do različitih tumačenja i problema koji su i do sada postojali.
Zaštitnik građana ukazuje na to da bi u cilju unapređenja predloženog teksta Nacrta zakona s posebnom pažnjom trebalo razmotri potrebu međusobnog usaglašavanja Zakona o pravima pacijenata i budućeg teksta Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika, u cilju nesmetanog funkcionisanja mehanizama zaštite prava pacijenata (kako civilnih, tako i vojnih osiguranika, i kako u civilnim, tako i u vojnim zdravstvenim ustanovama) ustanovljenih Zakonom o pravima pacijenata.
II
Nacrt Zakona nije u potpunosti precizirao ili terminološki opredelio odredbe koje se odnose na vođenje matične evidencije o korisnicima prava i korišćenju prava iz zdravstvenog osiguranja (čl. 139. do 155. u odnosu na odredbe Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 95/2018).
Naime, Zakonom o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja propisano je sledeće:
"Član 11. stav. 3.
Podaci o osiguranicima, osiguranim licima i obveznicima uplate doprinosa unose se u jedinstvenu bazu Centralnog registra registracijom osiguranika i osiguranih lica podnošenjem jedinstvene prijave u elektronskom obliku i ažuriranjem podataka iz postojećih nadležnih registara, baza podataka i službenih evidencija, koje se vode u Republici Srbiji.
Član 28. stav 2.
Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja preuzimaju iz Jedinstvene baze podatke neophodne za vođenje matične evidencije, odnosno druge evidencije propisane zakonom koji uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. "
Nacrtom zakona pak propisano je kako sledi:
"Član 141.
Matična evidencija ustrojava se unošenjem podataka o korisniku prava, na osnovu podataka iz prijave na osiguranje, kao i na osnovu drugih podataka u skladu sa ovim zakonom.
Član 145.
Fond ima pravo da po službenoj dužnosti pribavi podatke iz čl. 143. i 144. ovog zakona koji se vode kod drugih nadležnih državnih organa i organizacija o korisnicima prava.
Fond, radi sprovođenja i unapređenja zdravstvenog osiguranja, ostvaruje saradnju i sa Centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja."
Nacrtom zakona propisano je da Fond sarađuje sa Centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja, ali podatke o osiguranicima i dalje pribavlja iz prijave na osiguranje, kao i na osnovu drugih podataka u skladu sa ovim zakonom. Napominjemo da je Centralni registar upravo i formiran kao organizacija koja u svojoj Jedinstvenoj bazi ima sve podatke neophodne za vođenje matične evidencije, odnosno druge evidencije propisane zakonom koji uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Iz navedenog proističe, da Nacrt samo daje mogućnost da Fond pribavlja podatke koji se vode kod drugih nadležnih državnih organa i organizacija o korisnicima prava, po službenoj dužnosti ("ima pravo").
U tom smislu, kao ilustraciju odredbi o uspostavljanju matične evidencije organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, Zaštitnik građana navodi i sugeriše primere rešenja iz Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018 i 46/2019 - odluka US) i Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019), kako glase.
"Član 126. stav 3. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju
Podaci se preuzimaju, odnosno unose u matičnu evidenciju u elektronskoj formi na osnovu službenih evidencija ministarstva nadležnog za poslove državne uprave i lokalne samouprave, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Poreske uprave, Fonda, drugih državnih organa i organizacija i poslodavaca, kao i na osnovu javnih isprava i drugih dokaza zasnovanih na dokumentaciji i evidencijama koje se vode u skladu sa zakonom, dostavljenih u elektronskoj formi, putem sredstava za elektronsku obradu podataka ili na drugi način.
Član 32. stav 3. Zakona o zdravstvenom osiguranju
Podaci se unose u matičnu evidenciju preuzimanjem podataka iz Centralnog registra, preuzimanjem podataka iz službenih evidencija, odnosno podataka iz drugih dokaza dostavljenih putem sredstava za elektronsku obradu podataka ili dostavljenih neposredno filijali."
III
Cilj donošenja Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika, kako je i navedeno u obrazloženju Nacrta, je neophodnost da se prava i obaveze vojnih osiguranika, način ostvarivanja zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, kao i organizacija i rad vojne zdravstvene službe urede jedinstveno i sveobuhvatno.
S obzirom na to, da je oblast koju reguliše ovaj zakon -- zdravstveno osiguranje i zdravstvena zaštita vojnih osiguranika, a imajući u vidu pomenuti cilj donošenja zakona, smatramo da ne postoji opravdan razlog, niti celishodnost da odredbe Nacrta zakona kojima su regulisana pojedina prava iz radnog odnosa i iz penzijskog i invalidskog osiguranja, nađu mesto u ovom zakonu.
• Naime, Nacrtom su regulisana Prava na druge pomoći i naknade (čl. 126. do 133.), gde su svrstana sledeća prava: pravo na jednokratnu novčanu pomoć, pravo na naknadu za osposobljavanje, pravo na naknadu za školovanje i pravo na finansijsku pomoć. Nije jasno po kom osnovu se ova prava nalaze u Nacrtu zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika, s obzirom na to da se radi o pravima iz radnog odnosa.
Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da
"Pravo na novčane naknade obuhvata:
1) pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika;
2) pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite."
Dakle, opštim zakonom koji reguliše zdravstveno osiguranje svih osiguranika propisana su dva navedena prava, a predmetnim Nacrtom se samo vojnim osiguranicima i njihovim članovima porodice dodaju i druga prava, čiji osnov nije zdravstveno osiguranje, već radni odnos ili slučaj smrti (odnose se na slučaj da profesionalni pripadnik Vojske Srbije bude ranjen, pogine ili umre za vreme vojne službe ili u vezi sa vršenjem vojne službe).
• Takođe, tačka 4. Ostala prava za slučaj smrti, gde je svrstano pravo na naknadu pogrebnih troškova i pravo na solidarnu pomoć, nalaze svoje mesto u okviru zdravstvenog osiguranja, iako se radi o pravu iz penzijskog i invalidskog osiguranja i pravu iz radnog odnosa.
Član 41. Zakona o penzijskom i invalidskom zakonu propisuje:
"U slučaju smrti korisnika penzije, licu koje je snosilo troškove sahrane pripada naknada pogrebnih troškova."
Nacrt omogućava da i u slučaju smrti člana uže porodice, korisnik vojne penzije ima pravo na naknadu pogrebnih troškova. Pošto su sada i vojni penzioneri u nadležnosti Fonda PIO, odnosno Fond SOVO je preneo nadležnost u oblasti penzijskog osiguranja Fondu PIO, ostaje nejasno zbog čega je za vojne penzionere naknada moguća i u slučaju smrti člana uže porodice, bez obzira da li je bio korisnik penzije, a za ostale penzionere samo u slučaju smrti korisnika penzije.
Član 120. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) propisuje da:
"Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na:
1) jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć;"
Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019), u članu 45. detaljno je razrađeno pravo na solidarnu pomoć:
"Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć, za slučaj:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog;....
6) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom sa slučaj smrti člana uže porodice;..."
Na osnovu svega navedenog Zaštitnik građana ukazuje na potrebu usvajanja navedenih primedbi u cilju što potpunijeg ostvarivanja prava profesionalnih pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije regulisane Nacrtom o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika.
Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 07.11.2019.Naslov: Redakcija