Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

OCENA USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI: Utvrđena neustavnost odredaba člana 336. Zakona o prekršajima, koji je onemogućavao izdavanje putnih isprava ili registraciju vozila zbog neizmirenih kazni. Odluka Ustavnog suda biće objavljena u narednih 20 dana, kada će navedeni član Zakona prestati da važi


Član 336. Zakona o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013 i 13/2016 - dalje: Zakon) koji je onemogućavao izdavanje putnih isprava ili registraciju vozila zbog neizmirenih kazni, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav), odlučio je Ustavni sud.

Sa šaltera uskoro nećete odlaziti bez obavljenog posla, čak i ako niste platili kaznu za neki prekršaj. U Ustavnom sudu ne žele da obrazlažu zašto su tako odlučili: sve će, kažu, u narednih 15 do 20 dana biti objavljeno u Službenom glasniku.

"Što konkretno znači da, od tog dana, prestaje da važi odredba Zakona za koju je utvrđeno da nije saglasna sa Ustavom", navodi Ustavni sud.

Da se zbog neplaćenih kazni ne može uskraćivati bilo koje pravo, ukazivali su u kancelariji Ombudsmana. Time se, tvrdili su, stavljaju u neravnopravan položaj u odnosu na druge građane.

"Ukoliko građani imaju potraživanja, ona se namiruju u zakonom predviđenoj proceduri. A ovde smo imali slučaj da država privilegovano naplaćuje svoja potraživanja na taj način da građanin neće moći da ostvari neko od svojih prava koja mu inače pripadaju, a to je pravo da registruje auto ili produži vozačku dozvolu", rekao je Miloš Janković, zamenik Zaštitnika građana.

Nadležni ne kriju da je upravo zbog takve prakse znatno porasla naplata kazni. Ipak, veruju da se zbog odluke Ustavnog suda to neće promeniti. Građane upozoravaju.

"Njihove kazne ostaju na snazi. Znači, oni time nisu abolirani od novčanih kazni, gde su pravosnažnom sudskom odlukom osuđeni na određenu novčanu kaznu, ali ne može se više ni sprovesti na takav način", kaže Zoran Pašalić iz Prekršajnog suda.

Država ima i drugih metoda da građane natera da plaćaju kazne, napominje Pašalić. Kreću se od izdavanja poternice, do zatvorskih kazni.

"Ako neki okrivljeni, već osuđeni koji nije platio novčanu kaznu, ne bude je platio u predviđenom roku, ta kazna će mu se zameniti kaznom zatvora u odnosu hiljadu dinara za dan zatvora i prekršajni sudovi će ići na sprovođenje ove mere", objašnjava Pašalić.

Prema prvobitnoj verziji Zakona o prekršajima iz 2013, zbog neplaćenih kazni uskraćivao se čak i povraćaj pojedinih ličnih dokumenata i registracija preduzetničke delatnosti. Odredbe su ublažene početkom godine, ali se odluka Ustavnog suda odnosi na obe verzije.

Izvor: Vebsajt RTS, Tihana Bajić, 16.11.2016.
Naslov: Redakcija