PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU: Zapošljavanje u javnom sektoru ograničeno na još tri godine

Država će produžiti kontrolu zapošljavanja u javnom sektoru na dodatne tri godine, predviđeno je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je stigao u parlament. Drugim rečima, umesto da ovo ograničenje bude ukinuto poslednjeg dana ove godine, kako je stajalo u trenutno važećem zakonu, ono se produžava do 31. decembra 2026. Razlog je novac, tačnije nešto veća potrošnja u ovoj godini. Kako je navedeno u obrazloženju Predloga zakona, s obzirom na ograničen fiskalni prostor u narednom periodu, zarade će se povećavati umereno i kontrolisano, vodeći računa o njihovom učešću u bruto domaćem proizvodu (BDP). Zakonom o budžetskom sistemu predviđen je maksimalni limit rashoda za zaposlene sektora države od 10 odsto BDP-a i indeksiranje plata biće takvo da se ne pređe ova granica.

Rashodi za zaposlene u 2022. iznosili su 9,8 odsto BDP-a, dok su rashodi za zaposlene u 2023. premašili plan za oko 0,1 procenat BDP-a. Najveći deo ovog povećanja odnosi se na veću masu zarada u zdravstvu (povećanje broja zaposlenih i radnih časova), sudstvu, kao i isplaćenu pomoć zaposlenima u prosveti.

Kako bi se sprečila odstupanja od posebnog fiskalnog pravila koje ograničava učešće rashoda za plate, odnosno zarade u BDP-u, ocenjeno je opravdanim da se produži mera kontrolisanog zapošljavanja u javnom sektoru, koja je u prethodnim godinama dala izuzetne rezultate u kontroli obima ove vrste rashoda. Korisnicima javnih sredstava dozvoljeno je da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70 odsto ukupnog broja osoba kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje vlada.

Navedeno je da okosnicu održive fiskalne politike u srednjem roku čini novi set fiskalnih pravila koja predstavljaju dovoljnu garanciju za stabilizaciju i održivu putanju deficita i duga. Fiskalna pravila kojom se najznačajnije kategorije javnih rashoda (plate i penzije) drže pod kontrolom, na snazi su već od 2023. godine. Puna primena opštih fiskalnih pravila koja ograničavaju deficit sektora države, u odnosu na dostignuti nivo duga, predviđena je za 2025. Do tada, usklađenost sa potrebnim smanjenjem deficita i duga obezbeđena je Fiskalnom strategijom Vlade Republike Srbije i podržana aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Počev od 1. januara 2021. ukupan broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev u svojstvu pripravnika), osoba angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje i osoba angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10 odsto ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, osim izuzetno, uz saglasnost vlade.

Izvor: Vebsajt Politika, Jovana Rabrenović, 12.10.2023.
Naslov: Redakcija