NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Zaštićeni stanari traže stan ili naknadu u punoj tržišnoj vrednosti ili nosiocu stanarskih prava, da bi mogao da kupi drugi stan, ili vlasniku, ukoliko ovaj hoće da prihvati isplatu, a da se stanaru odobri otkup stana

Udruženje građana za zaštitu prava zaštićenih stanara u privatnom vlasništvu pripremilo je dve važne izmene koje se tiču Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o stanovanju i održavanju zgrada, koji je na javnoj raspravi do 18. marta 2020. godine, kaže Maja Nešić, predsednik UO ovog udruženja.

Izmene koje predlažu usklađene su, kako kažu, sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, koja u jednaku ravan stavlja pravo svojine i pravo na dom, kao i sa najnovijom presudom Ustavnog suda Srbije u slučaju Dobrile Petrović. Ustavni sud je nedavno poništio odluku beogradskog Apelacionog suda kojom je Dobrila sa kćerkom i dvoje unučadi izbačena iz stana iako je zaštićeni stanar i stan je vraćen nasledniku starog vlasnika.

- Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava odgovor na pitanje da li se određeni prostor može smatrati domom zavisi od postojanja trajnih i čvrstih veza lica sa tim prostorom, pri čemu je bez uticaja zakonitost osnova korišćenja tog prostora - kaže Nešić.

Oni predlažu da se, ukoliko zakonodavac insistira na preseljenju zaštićenih stanara, vrati definicija iz prethodnog zakona o stanovanju: da stan za iseljenje treba po veličini, udobnosti i katastarskoj opštini u kojoj se nalazi da odgovara prostoru iz kojeg se nosilac stanarskog prava iseljava, odnosno da mu bitno ne pogoršava uslove života.

- Najvažniji momenat je njegova saglasnost sa stanom za preseljenje - kaže Nešić. - Vlasničko pravo i zakon nisu dovoljni za preseljenje ako on smatra da su stan ili lokacija neadekvatni, odnosno ako je ostvario jaku, kontinuiranu povezanost sa stanom u kom živi i to mu je dom. Ako je nemoguće da država obezbedi takav stan, što je realno jer je stambeni fond države i grada osiromašen, potrebno je da obezbedi novac za isplatu naknada u punoj tržišnoj vrednosti ili nosiocu stanarskih prava, da bi mogao da kupi drugi stan, ili vlasniku, ukoliko ovaj hoće da prihvati isplatu, a da se stanaru odobri otkup stana.

Naknada koja bi se eventualno isplaćivala stanaru ili vlasniku stana bila bi u visini tržišne vrednosti stana i utvrđivala bi je Poreska uprava, kao što utvrđuje osnovicu poreza na prenos apsolutnih prava, kaže Maja Nešić. Iskazivala bi se u evrima prema zvaničnom srednjem kursu NBS na dan utvrđivanja naknade, a isplaćivala bi se u dinarskoj protivvrednosti.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. C. S., 16.03.2020.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija