U PRIPREMI NACRT ZAKONA O VOJSCI SRBIJE: Civilnom sektoru nejasan razlog za donošenje novog Zakona

Još nije jasno zašto je Srbiji potreban novi Zakon o Vojsci čiju je izradu najavilo Ministarstvo odbrane, kaže Marija Ignjatijević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Dodaje i da se novi zakon sigurno neće baviti vraćanjem obaveznog služenja vojnog roka, jer ni inače ne reguliše pitanje vojne obaveze.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin najavio je da je Radna grupa za izradu novog Zakona o Vojsci Srbije počela da radi i dodao da je to istorijska prilika da se tako važan akt piše na način koji odgovara Srbiji, i u skladu sa odlukom o vojnoj neutralnosti zemlje.

Ignjatijević je rekla da usklađivanje sa nedavno usvojenom Strategijom odbrane Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 94/2019) može biti jedan od razloga za donošenje novog zakona, ali je istakla i da još nije detaljno objašnjeno šta u važećem Zakonu o Vojsci Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 116/2007, 88/2009, 101/2010 - dr. zakon, 10/2015, 88/2015 - odluka US, 36/2018 i 94/2019) nije u skladu sa Strategijom.

Naime, najvažnije novine u Strategiji odbrane su vojna neutralnost i koncept totalne odbrane, podsetila je Ignjatijević i dodala da neutralnost, međutim, ne predstavlja novinu u praksi.

Pritom je oblast međunarodne vojne saradnje regulisana Zakonom o odbrani ("Sl. glasnik RS", br. 116/2007, 88/2009, 88/2009 - dr. zakon, 104/2009 - dr. zakon, 10/2015 i 36/2018), a ne Zakonom o Vojsci, ukazala je ona.

"Nije baš jasno zašto se Zakon sada piše. Znamo da je formirana Radna grupa koja će pisati zakon. Ovaj zakon se nije našao u planu rada Vlade za 2020, iako ga je ministar najavio krajem godine. Ono što je važno reći i pohvalno je da je Ministarstvo informisalo javnost da je počelo sa radom na izradi tog zakona, i bilo bi dobro da tako nastavi, da proces bude što transparentniji i inkluzivniji", poručila je Ignjatijević.

Naredni korak bi, prema njenim rečima, trebalo da bude javna rasprava koja bi uključila širu stručnu javnost, a zatim da dođe do sadržajne rasprave u Narodnoj skupštini, a ne da se kao u nekim ranijim slučajevima, zakon usvaja po hitnoj proceduri.

Najavljujući donošenje novog zakona, ministar Vulin je rekao da Vojska Srbije više neće morati da bude interoperabilna sa drugim vojskama, već samo sa sobom, podsetila je ona.

Međutim, upravo je ta usklađenost veoma važna i nalazi se u samoj Strategiji odbrane, jer je jedna od misija Vojske Srbije da doprinosi očuvanju mira u svetu i regionu, između ostalog, kroz učešće u međunarodnim misijama, za šta je bitno da bude kompatibilna sa drugim vojskama, istakla je Ignjatijević.

Kada je reč o mogućem vraćanju služenja vojnog roka, Ignjatijević je rekla da Zakon o Vojsci ne reguliše vojnu obavezu, tako da se tim pitanjem sigurno neće baviti.

Podsetila je i da je ministar Vulin najavio da će se lično zalagati za vraćanje Uprave za moral u Vojsku Srbije koja je, prema njenim rečima, tokom 90-ih imala negativnu reputaciju jer je bila uključena u propagandne aktivnosti. Danas postoje organizacione jedinice u Vojsci koje se bave informisanjem i upravljanjem ljudskim resursima i bilo bi bolje razvijati njih, poručila je ona.

Izvor: Vebsajt N1, 12.02.2020.
Naslov: Redakcija