Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

UREDBA O KRITERIJUMIMA ZA ODREĐIVANJE AKTIVNOSTI KOJE UTIČU NA ŽIVOTNU SREDINU PREMA STEPENU NEGATIVNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU KOJI NASTAJE OBAVLJANJEM AKTIVNOSTI, IZNOSIMA NAKNADA, USLOVIMA ZA NJENO UMANJENJE, KAO I O KRITERIJUMIMA KOJI SU OD ZNAČAJA ZA UTICAJ FIZIČKIH LICA NA ŽIVOTNU SREDINU: Ekološku taksu od 1.200 dinara, od 1. januara 2020. godine, će plaćati sva fizička lica bez obzira na to koliko zagađuju. Iznos naknade umanjuje se za 50 odsto obvezniku koji ne stanuje u stambenoj jedinici. Kako će se naplaćivati ova ekološka taksa, odnosno uz koji račun će je građani plaćati, odluka je lokalnih samouprava


Građani Srbije će plaćati 100 dinara mesečno ekološku taksu, kako bi se na godišnjem nivou sakupio fond od oko pet milijardi dinara koji će biti uloženi u zaštitu životne sredine.

Ovakav novi princip eko-taksi objasnio je Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju, pri Privrednoj komori Srbije (PKS).

Novi sistem ekoloških taksi stupio je na snagu 7. decembra 2019. godine, s izuzetkom onih taksi koje se odnose na fizička lica.

Ovaj princip ekoloških taksi počeće da se primenjuje od 1. januara 2020. godine, kako piše u Uredbi o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada, uslovima za njeno umanjenje, kao i o kriterijumima koji su od značaja za uticaj fizičkih lica na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 86/2019 - dalje: Uredba), a u stavu 4. koji se odnosi na fizička lica navodi se sledeće:

"Aktivnosti fizičkih lica koje utiču na životnu sredinu su: korišćenje električne energije, korišćenje grejnih uređaja, korišćenje hemijskih sredstava, korišćenje proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, proizvodnja i prerada hrane i druge aktivnosti.

Obveznik plaćanja naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine je fizičko lice koje obavlja neku od aktivnosti iz stava 1. ovog člana. U smislu ove uredbe fizičkim licem smatra se obveznik poreza na imovinu za stambene jedinice za koje se plaća porez na imovinu.

Iznos naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za fizička lica iznosi 1.200 dinara za kalendarsku godinu. Iznos naknade iz stava 4. ovog člana umanjuje se za 50 odsto obvezniku koji ne stanuje u stambenoj jedinici".

Rogobatno sročeno, ali to umanjenje od 50 odsto odnosi se na one stanove u kojima niko ne živi, tumači on.

- Ekološka taksa se donedavno plaćala po kvadratnom metru, sada će građani paušalno plaćati 1.200 dinara na godišnjem nivou, što je sto dinara mesečno - kaže Siniša Mitrović.

Taksa se odnosi na uticaj na životnu sredinu, odnosno, iako se do sada već naplaćuje odvoženje otpada, struja i voda, ova taksa usmerena je na generisanje opasnog otpada, kako kaže Mitrović. U to spadaju lekovi, baterije, sijalice, boje, lakovi, koje ljudi inače bacaju zajedno sa komunalnim otpadom.

Tu su i oni koji u privatna ložišta ubacuju neadekvatan ogrev, odnosno pale i tekstil, gumu...

- Cilj države jeste da dođe do fonda od oko pet milijardi na godišnjem nivou, da bi moglo da se investira u zaštitu životne sredine. Građani i industrija kao saveznici: njihov dinar ide sto odsto za zaštitu životne sredine - rekao nam je Mitrović.

Na pitanje zašto uvoditi taksu na bacanje opasnog otpada, umesto urediti odvajanje od komunalnog otpada, Mitrović kaže da za tako nešto ne postoje uslovi, a da će ih novac od ovih taksi upravo i obezbediti.

Kako će se naplaćivati ova ekološka taksa, odnosno uz koji račun će je građani plaćati, odluka je lokalnih samouprava. To znači da će ovaj sistem sasvim izvesno u različitim gradovima različito i funkcionisati. Takođe, na koji ekološki problem će novac iz budžeta biti usmeren odlučuje lokalna samouprava.

Izvor: Vebsajt Blic, Maša Milojković, 14.12.2019.
Naslov: Redakcija