ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU: Udruženje profesora i istraživača pokrenulo peticiju kojom se traži povlačenje ovog Zakona, ali i svih nedavno usvojenih prosvetnih zakona. Do sada je potpisalo više od 300 univerzitetskih profesora, članova SANU, istraživača

Akademska zajednica je pokrenula peticiju i traži povlačenje Zakona o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017), jer on zadire u autonomiju univerziteta, dok ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Mladen Šarčević tvrdi da novo zakonsko rešenje ne narušava autonomija univerziteta, te da su neki od potpisnika peticije nezadovoljni zbog izgubljenih privilegija.

Peticiju je pokrenulo Udruženje profesora i istraživača, a do sada je potpisalo više od 300 univerzitetskih profesora, članova SANU, istraživača.

Osim Zakona o visokom obrazovanju oni traže povlačenje svih nedavno usvojenih prosvetnih zakona:

• Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017)
• Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010 i 101/2017),
• Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013 i 101/2017),
• Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013 i 101/2017),
• Zakona o dualnom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 101/2017).

Jedna od inicijatora peticije prof. Biljana Stojković kaže da akademska zajednica traži povlačenje svih zakona jer smatraju da je obrazovanje jedinstven, celovit sistem i da su povezani svi nivoi obrazovanja povezani.

"Akademska zajednica se nije pitala u meri u kojoj je trebala da se pita pri izradi zakona. Akademska zajednica treba da kreira obrazovnu politiku jedne države, jer je to najvažnija stvar u dugoročnom smislu kako će razvijati jedna država", rekla je Stojković.

Ona je dodala da su najveće zamerke na Zakon o visokom obrazovanju što se kreiranje politike visokog obrazovanja stavlja većinski u ruke Vlade i Privredne komore Srbije.

"Mi imamo sada apsurdnu situaciju da u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje imate više predstavnika Vlade i Privredne komore nego univerziteta, što je sumanuto", naglasila je Stojković.

Nacionalni savet za visoko obrazovanje do sada je imao 21 člana i to 12 predstavnika univerziteta i dva predstavnika viših škola, Vlada Republike Srbije i pokrajinska vlada imale su sedam predstavnika. Po novom Zakonu NSVO ima 17 članova i to osam predstavnika univerziteta i visokih škola i devet predstavnika Vlade i PKS.

Većinska uloga Vlade u regulatornim telima, pojašnjava, je zadiranje u autonomiju univerziteta.

"Zakon definitivno zadire u autonomiju univerziteta čim regulatorna tela, koja su važna za kreiranje obrazovne politike, za trendove na univerzitetu, za akreditacije visokoškolskih ustanova, predajete većinski u ruke Vlade i PKS, a oduzimate većinski udeo u odlučivanju samom univerzitetu", naglasila je Stojković.

Upitana zbog čega akademska zajednica nije reagovala ranije, pre usvajanja Zakona ona je rekla da jeste, ali da je sistem tako uređen da širem građanstvu to možda izgleda kao da je izostala reakcija.

"Naravno da su svi fakulteti, Rektorat, Nacionalni savet za visoko obrazovanje reagovali. NSVO je imao zamerke na svaki član ovog Zakona, dali su negativnu ocenu ovog Zakona, a on je otišao u Narodnu skupštinu gde je dodatno doteran po želji", podvukla je ona.

Ministar prosvete Mladen Šarčević međutim kaže da novim Zakonom nije narušena autonomija univerziteta, ali smatra da su neki od potpisnika peticije nezadovoljni zbog izgubljenih privilegija.

"Ne vidim ni u jednom članu tog Zakona da se ugrožava autonomija, ako je do sada postojalo prisustvo države u Savetima visokoškolske ustanove samo 15 odsto. Mi smo u analizi otkrili da na više od 70 mesta država nema nijednog člana, što nije praksa u evropskim državama", rekao je Šarčević.

Šarčević je rekao da javne rasprave pre usvajanja zakona služe za to da se utiče na nacrt, te da je u javnoj raspravi mnogo predloga prihvaćeno i da je zakon od osnove ideje do usvajanja izmenjen više od dvadeset odsto.

Ako je neko izgubio pravo na privilegije ima pravo da se ljuti, i da to formuliše kroz peticiju, demokratska smo zemlja, kaže on, ali smatra da treba sačekati da se vide efekti zakona koji je donet.….

On je dodao da više od 2.000 mladih može da radi na Univerzitetu, ali ne radi zbog loših akreditacija i zato što su "jedni te isti ljudi imali to pravo".