Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: Na osnovu nagodbe tužilaštva i počinilaca krivičnih dela za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora od 2011. godine prikupljeno 24 miliona evra


Više desetina miliona evra od kriminala u poslednjih šest godina završilo je u humanitarne svrhe, bilo kroz sporazume tužilaštva sa počiniocima lakših krivičnih dela (načelo oportuniteta), bilo preko oduzimanja imovine stečene kriminalom. Samo od načela oportuniteta država je od 2011. uzela više od 2,9 milijardi dinara, odnosno 24 miliona evra!

Na načelo oportuniteta, odnosno nagodbe koje tužilaštvo sve češće postiže sa počiniocima dela za koja je zaprećena kazna do pet godina zatvora, nedavno je podsetio jedan pevač koji je uplatio 80.000 dinara za humanitarne svrhe na namenski račun Vlade pošto je kolima udario devojku i naneo joj lake telesne povrede. Pošto je uplatio novac,Treće osnovno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivičnu prijavu.

Oportunitet je predviđen od 2002. Zakonom o krivičnom postupku. Tužilac može da odloži krivično gonjenje i naloži optuženom za lakša krivična dela da uplati određeni iznos u plemenite svrhe.

U Ministarstvu pravde objašnjavaju da se novac uplaćen po nalogu tužioca sliva u Trezor, odnosno na podračun za te namene. Do izmena Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) bila su ostavljena prevelika diskreciona prava tužiocima da raspolažu novcem prikupljenim od oportuniteta, zbog čega se otvarao prostor za moguću korupciju i nepravilnosti. Od pre tri godine, novac ide na jednu adresu, a ove godine je organizovan drugi po redu konkurs za dodelu sredstava prikupljenih od oportuniteta.

U 2017, sklapajući sporazume, tužilaštva su prikupila 351.509.000 dinara (2,86 miliona evra), koji su raspoređeni na 98 korisnika iz oblasti zdravstva, prosvete, socijale i kulture. Tim novcem biće unapređen rad škola, centara za socijalni rad, domova zdravlja, bolnica, biblioteka, vrtića, manastira... Prvi konkurs bio je raspisan u martu prošle godine, kada je 351,5 miliona dinara podeljeno na 67 korisnika.

- Svaki korisnik obavezan je da pare potroši u određenom roku i podnese izveštaj o trošenju Komisiji Ministarstva pravde. Svako nenamensko trošenje ili prekoračenje rokova podrazumeva obavezu vraćanja novca - kažu u Ministarstvu.

Nenad Stefanović, zamenik tužioca u Trećem osnovnom tužilaštvu u Beogradu i član UO Udruženja tužilaca Srbije, kaže da je najveća prednost oportuniteta to što se ubrzavaju postupci za lakša krivična dela i rasterećuje pravosuđe.

- Zakon predviđa da se oportunitet može primeniti kod svih dela za koje je zaprećena kazna do pet godina. Ipak, prema obavezujućem uputstvu republičkog javnog tužioca, oportunitet se ne može primeniti u krivičnim delima nasilja i porodičnog nasilja, kod zloupotrebe ovlašćenja u privredi i poreskih utaja. Međutim, u svakom tužilaštvu postoji komisija koja ispituje svaki takav slučaj da bi se ispoštovalo načelo pravičnosti.

Prema rečima advokata Nebojše Milosavljevića, oportunitet naše zakonodavstvo ranije nije poznavalo iako se u nekim drugim zemaljama taj institut odavno koristi.

- Postoje neka “bagatelna” krivična dela koja se rešavaju oportunitetom, i to je dobro - navodi Milosavljević. - A ukoliko okrivljeni nema novca, on može svoju kaznu, odnosno grešku, da “plati” tako što će obavljati društveno koristan rad, koji bi, inače, država morala da finansira.

Osim od nagodbi sa tužilaštvom, u plemenite svrhe završava i deo imovine kojim upravlja Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom. Prema podacima Ministarstva pravde, više od 26 miliona dinara “prljavog novca” sa zaplenjenih računa za samo četiri godine dato je Crvenom krstu za narodne kuhinje, programu “Halobeba”, Udruženju distrofičara...

I nekretnine kupljene od novca za koji se veruje da je stečen kriminalom, poput famozne zgrade u Šilerovoj koja je pripadala “zemunskom klanu”, date su na korišćenje vrtićima, domovima za decu, dnevnim boravcima za smeštaj dece sa posebnim potrebama, prihvatilištima za žrtve trgovine ljudima...

Tužilačka praksa iskristalisala je i neka nepisana pravila. Na primer, iznos u humanitarne svrhe može se plaćati u ratama. Tako je on 30.000, ako se da u kešu, odnosno 40.000, ako je na rate, ili 100.000 u kešu, a 120.000 na rate. Kada okrivljeni uplati pare ili odradi svoje, tužilac izdaje naredbu o odbacivanju krivične prijave.

Izvor: Večernje novosti, 15.08.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija