NACRT ZAKONA O LOBIRANJU: Savez stranih investitora protiv ovog propisa
Nacrt zakona o lobiranju, kao ključni antikorupcijski zakon, nalazi se na izjašnjenju u ministarstvima, posle čega će ga Ministarstvo pravde poslati na Vladu, pa u Narodnu skupštinu. Njegovo donošenje očekuje se na jesenjem zasedanju.
Tako će država precizirati pravila pregovora oko donošenja zakona, uredbi i drugih propisa, koji su se do sada dešavali iza zatvorenih vrata: recimo u vezi sa uvođenjem ili ukidanjem akciza, štampanjem udžbenika, uslovima gradnje...
Savet stranih investitora, iako je aktivno učestvovao u javnoj raspravi povodom ovog nacrta, i dalje zastupa stav da bi Srbija generalno trebalo da odustane od ovog zakona, čije je donošenje, inače, preporučio Greko.
- Predložili smo, i to je naš stav i dalje, da se odustane od usvajanja zakona i da ova oblast ostane u režimu samoregulacije profesionalnih društava. Alternativno, ukoliko zakon bude usvojen, želimo da on ne bude prepreka za državne službenike i naše članice u transparentnom dijalogu koji je osnov svakog demokratskog društva i unapređenja ekonomije - kaže Goran Pekez, član Upravnog odbora Saveta stranih investitora.
Analiza uporedne prakse, kako navodi, pokazala je da većina zemalja članica EU nema zakon o lobiranju, dok je kroz tzv. "meke propise", odnosno regulisanje kroz profesionalna društva, lobiranje regulisano u svega desetak odsto država. Razlog je taj što je korupcija kao sistemski problem već regulisana krivičnopravnim propisima, baš kao i u Srbiji.
Ipak, Savet je podneo konstruktivne predloge, a jedan od ključnih je i usvojen - da predstavnici kompanija i drugih subjekata koji predstavljaju sami sebe (npr. poslovna udruženja), budu viđeni kao neregistrovani lobisti koji neće imati obaveze proistekle iz ovog Zakona.
- Prema najnovijem nacrtu, to pitanje je rešeno u skladu sa sugestijama predstavnika poslovne zajednice i zahvalni smo na tome Ministarstvu - kaže Pekez. - Međutim, i dalje postoji obaveza državnih službenika da izveste o svakom pojedinačnom formalnom kontaktu, kojim je kako registrovani, tako i neregistrovani lobista dužan da započne postupak lobiranja. To može posledično da ugrozi ili ograniči kvalitet javno- -privatnog dijaloga.
Takvih sastanaka, naglašava, ima mnogo, a pogotovo sa institucijama koje su nadležne za širok spektar pitanja (npr. porezi, trgovina, potrošači itd.). Zato Savet predlaže periodično izveštavanje institucije kojoj službenici pripadaju, recimo kvartalno, kao način za potpuno transparentne konsultacije.
Zakon prepoznaje dve vrste lobista: registrovane i neregistrovane. Registrovani podnose zahtev za upis u registar. Moraju da budu državljani Srbije, da imaju fakultetsko obrazovanje, da nisu osuđivani i da su prošli obuku Agencije za borbu protiv korupcije. Neregistrovani mogu da lobiraju isključivo u svoje ime (npr. građani, Privredna komora Srbije, NALED, Američka privredna komora u Srbiji, Savet stranih investitora, NIS...).
Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 16.07.2018.Naslov: Redakcija