RAZMATRA SE SMANJENJE DOPRINOSA NA TERET POSLODAVCA I ZAPOSLENOG, ALI I POVEĆANJE NEOPOREZIVOG DELA ZARADE

U Vladi Republike Srbije razmišljaju da smanje doprinose na teret poslodavca i zaposlenog, ali i da povećaju neoporezivi deo zarade koji je sada 15.000 dinara.

Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će država smanjiti porez na plate od početka naredne godine i uslišiti molbe na kojima privrednici insistiraju više od decenije. U Nemanjinoj 11 već su formirali radnu grupu koja je počela da računa koliko bi ukupno moglo da bude smanjeno opterećenje na platu i u kojim segmentima konkretno.

- Trenutno razmatraju sve moguće aspekte. Rade se projekcije i kalkuliše koliko je moguće smanjiti pojedinačne namete. Izvesno je da postoji mogućnost smanjenja doprinosa na teret zaposlenog, smanjenja doprinosa na teret poslodavca, ali i povećanja neoporezivog dela zarade. Koji deo će biti umanjen ili povećan i za koliko zavisi od slobodnih sredstava u budžetu. Za sada je sigurno da prostora za smanjenje ima, ali računju koliko je u budžetu moguće osloboditi novca.

Po sadašnjim nametima na rad Srbija se sa 63 odsto na prosečnu neto zaradu nalazi malo ispod proseka zemalja centralne i istočne Evrope od 68 odsto. Na svakih sto dinara neto zarade radnika, poslodavci danas državi za doprinose i poreze praktično plaćaju 63 dinara. Njihovi konkurenti iz Hrvatske opterećeni su sa 62 odsto, u Makedoniji je porez na zaradu istovremeno od 35 do 37 odsto, u Mađarskoj 42, Bugarskoj 20, BiH od 20 do 25 odsto.

Fiskalni savet nedavno je istakao da bi doprinosi na zarade u 2018. mogli biti smanjeni za najmanje dva do najviše 3,5 odsto. Kako su ocenili, budžetski prostor od 15 milijardi dinara omogućava smanjenje poreza i doprinosa na zarade sa 64 na 62 odsto. Veći budžetski prostor od 25 milijardi dinara omogućio bi umanjenje poreza i doprinosa na plate na čak 60,5 odsto. Rasterećenjem zarada, poslodavci bi višak novca iskoristili za nove investicije, povećanje plata ili upošljavanje.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da ovakva mera pomaže i da se smanji rad na crno.

- Jedno od rešenja može biti različiti nivo oporezivanja, tako da minimalne plate budu manje oporezovane, a one velike više. Mnoge zemlje su tako radile - navodi Atanacković.

Ministarstvo finansija i Poreska uprava intenzivno rade na ubrzanju povraćaja PDV pa bi privreda prve efekte mogla da očekuje već od septembra.

Svakodnevno se prate sve okolnosti koje dovode do usporavanja ovog procesa. Traže se razlozi zašto povraćaj PDV dugo traje. U narednih mesec dana biće poznati ključni problemi i odmah nakon toga će biti poznato koliko je moguće ubrzati povraćaj PDV. To će biti značajan pokretač privrednog rasta. Zakonski rok za povraćaj PDV je 45 dana.

Izvor: Vebsajt Blic, Suzana Lakić, Slađana Gavrić, 15.07.2018.
Naslov: Redakcija