NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: Predstavnici civilnog društva zabrinuti zbog ponuđenih rešenja
U nevladinom sektoru kažu da bi usvajanje Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja otežalo pristup informacijama na koje građani imaju pravo, ali ni nekoliko dana pre završetka javne rasprave o tom zakonu iz Vlade nema reakcija.
Kako se troši novac građana? Kakve ugovore sklapaju državnici i javna preduzeća? Koga i kako zapošljavaju? Ali i kolike plate političari, funkcioneri i direktori imaju? - odgovori na ta pitanja dobijaju se prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010 - dalje: Zakon).
Kada je 2004. godine Srbija usvojila taj zakon, važio je za najbolji na svetu. Međutim, očekuju ga izmene. Predstavnici civilnog društva tvrde, predložene izmene su takve da će zakon zapravo potpuno obesmisliti.
"Ako se usvoji ovaj Nacrt zakona, organ vlasti će moći da tuži Poverenika koji je doneo rešenje da mora da vam da informaciju. Dakle, to znači da ćete moći da odložite, pokretanjem upravnog spora vi ćete svaki zahtev za slobodan pristup informacijama čekati bar dve godine. Dakle bukvalno dve godine nećete moći da dobijete informaciju koji ste tražili od organa javne vlasti", kaže Dragan Popović iz Kuće ljudskih prava.
Sužava se i krug informacija do kojih se može doći. Pojedinim javnim preduzećima, iako raspolažu novcem građana, neće biti dozvoljeno ni da se postavi pitanje, kaže Raša Nedeljkov iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), koja je među 70 civilnih društava koja su potpisala inicijativu da se izmene ne usvoje.
"Ljudi u Srbiji neće znati na šta troši novac Elektromreža Srbije, Koridori Srbije, Železnice, Dipos, s kim i kakve ugovore o iznajmljivanju nekretnine po Srbiji sklapa. Nećemo znati koliko košta novogodišnja jelka ili rasveta, kao što smo na osnovu sadašnjeg Zakona mogli da saznamo. Sve ono što tišti građane i potencijalno će biti predmet interesovanja, ostaće obavijeno velom tajne", smatra Nedeljkov.
Velom tajne ostaje obavijeno i da li će premijerka usvojiti primedbe potpisnika peticije, kada izmene zakona, stignu pred Vladu Srbije ili će ih poslati pravo u Narodnu skupštinu na usvajanje?
Iako su predstavnici izvršne vlasti Povereniku Rodoljubu Šabiću, kom mandat ističe ovog septembra, često spočitavali da ima visoku platu, izmenama Zakona plata budućeg Poverenika trebalo bi da bude još veća.
Nacrt zakona omogućava vlastima da troše novac bez ikakve kontrole i da legalizuju "lov na veštice", odnosno da vlastima omoguće kontrolu "neposlušnih" medija i udruženja građana, navodi Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
Direktor za Evropu međunarodne organizacije Branitelji ljudskih prava (Civil Rights Defenders) Goran Miletić ocenio je da tim izmenama država želi da uskrati mogućnost da javnost traži ugovore ili informacije od kompanija kao što su Er Srbija, Fiat ili Železnice Srbije, koje nisu klasična javna preduzeća, ali u kojima država ima ključnu ulogu, zbog čega građani imaju pravo da znaju kako se u njima troši novac prikupljen putem poreza.
Po njegovim rečima, predložene izmene imaju za cilj da "na mala vrata" u zakon unesu odredbe koje su potpuno neprihvatljive za državu koja je članica Saveta Evrope i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. "Predložena odredba kojom se mediji, udruženja i novinari svrstavaju pod kategoriju 'organa javne vlasti' može se veoma jednostavno zloupotrebiti time što bi potpuno nepoznata lica mogla da proveravaju sve organizacije, medije i novinare, pa čak i one samostalne ili blogere, jer svi oni rade u opštem interesu", naveo je Miletić.
On je izrazio sumnju da se iza "naizgled neutralne odredbe", krije ozbiljna namera vlasti da se oteža ili onemogući rad novinara i organizacija koje deluju u javnom interesu.
Pravnik Veljko Milić ukazao je da izmene i dopune Zakona otvaraju mogućnost širokog tumačenja koja su to lica koja obavljaju delatnost od javnog interesa. "Mediji sasvim sigurno obavljaju delatnost od javnog interesa u oblasti informisanja. Širokim tumačenjem ove odredbe moglo bi se zaključiti da udruženja ili druga pravna lica koja su osnivači medija takođe potpadaju pod domašaj ovog zakona", naveo je Milić.
Novinarka Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) Vesna Radojević objašnjava da postoji veliki broj prepreka u sadašnjoj primeni Zakona, te da, ukoliko jedan organ vlasti ne želi da podeli informaciju javno, on to vrlo često i ne mora da učini.
Dodaje i da je posebno plaši odredba koja se tiče izuzimanja privrednih društava sa državnim kapitalom i mogućnosti da organi vlasti direktno tuže Poverenika Upravnom sudu.
Nacrt zakona predviđa da u "organe vlasti" spadaju pravna ili fizička lica koja obavljaju delatnosti od opšteg interesa, čime bi se potencijalno omogućila zloupotreba prava na slobodan pristup informacijama protiv organizacija, medija i pojedinaca koji deluju u javnom ili opštem interesu.
Izvor: Vebsajt N1 i 021, 15.04.2018.Naslov: Redakcija