EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA NADZIRE SPROVOĐENJE 180 PRESUDA U SRBIJI: U oko 70 slučajeva nalazimo se pod pojačanom supervizijom, a u oko 110 pod standardnom. Tu je i pet novih presuda koje tek treba da budu realizovane

Sa 180 neizvršenih presuda Evropskog suda za ljudska prava, zbog kojih je Srbija pod nadzorom Komiteta ministara Saveta Evrope zbog kašnjenja u izvršenju, naša zemlja mogla bi opet da se nađe u samom evropskom vrhu. U oko 70 slučajeva nalazimo se pod pojačanom supervizijom, a u oko 110 pod standardnom. Tu je i pet novih presuda koje tek treba da budu realizovane.

Najstarija nerealizovana presuda datira još iz 2007. godine i odnosi se na slučaj "EVT kompanija protiv Srbije", kojom je Strazbur obavezao našu državu da reši problem zaostalih isplata zarada i doprinosa radnicima društvenih preduzeća koja su privatizovana.

Kako navode u izveštaju Komiteta ministara, u jesen 2015. godine država je popisala 84.814 presuda domaćih sudova po kojima radnici imaju pravo na nadoknadu. Dug je procenjen na oko 372 miliona evra. Način i dinamiku njegove isplate Vlada Republike Srbije je trebalo da usvoji i prezentuje do kraja 2016. godine, međutim, sa tim kasni. Inače, broj predstavki na ovu temu u Strazburu pao je sa 2.400, u 2012. godini, na 170 2016. godine.

Među nerealizovanim presudama koje su pod pojačanim nadzorom je i slučaj nestalih beba iz srpskih porodilišta (presuda "Zorica Jovanović protiv Srbije" iz 2013.). Zakon o bebama, kako se popularno naziva, trebalo je, u dogovoru koji je Beograd imao sa Komitetom ministara, da bude usvojen do kraja decembra 2016. godine. Mada je Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji ušao u skupštinsku proceduru poslanici se o njemu još nisu izjasnili.

Komitet ministara Saveta Evrope izaći će za oko mesec dana i sa zvaničnim izveštajem o tome koliko Srbija ispunjava presude Evropskog suda. Prošle godine bili smo u društvu 10 država sa najviše presuda nad kojima se sprovodi pojačan nadzor.

Prema podacima Državnog pravobranilaštva, Evropski sud je 2016. godine doneo 21 presudu protiv Srbije, od čega je u 17 dosuđena naknada štete podnosiocima predstavki. U četiri presude je samo utvrđena povreda odredaba Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, ali sud nije obavezao našu zemlju da bilo kome nadoknadi štetu.

Od tih 17 presuda u kojima je Srbija morala da isplati naknadu, kako kažu u Pravobranilaštvu, realizovana je odšteta po 12 odluka, dok u pet još nije, s obzirom na to da nije istekao rok za njihovo izvršenje utvrđen presudama.

Reč je o slučajevima "Mučibabić protiv Srbije", "Šmigić protiv Srbije", "Prohaska Prodanić protiv Srbije", "Matić protiv Srbije" i "Krgović protiv Srbije". Rok za njihovo izvršenje je u prvom tromesečju 2017. godine.

Posebno zanimljiva je prva presuda, u kojoj je Evropski sud, prošlog jula, obavezao našu zemlju da isplati 12.000 evra odštete i 3.000 evra troškova porodici poginulog radnika Vojislava Mučibabića, zbog nesprovođenja efikasne istrage o eksploziji u fabrici "Grmeč", 23. juna 1995. Eksplozija se, kako se navodi u presudi, dogodila prilikom tajne proizvodnje kompozitnog raketnog goriva. Predstavku je podneo Mihajlo Mučibabić, iz Novog Sada, otac žrtve.

Prema prošlogodišnjem izveštaju SE, Srbiji su prosečno potrebne dve godine za izvršenje presude. To je kraće od proseka država članica Saveta Evrope, koji iznosi 4,5 godina.

Oko 1.550 predstavki protiv naše zemlje nalazi se trenutno u radu pred Evropskim sudom za ljudska prava, kažu u Pravobranilaštvu. Prema statistici tog suda, Srbija nije među "top 10". Na prvom mestu je Ukrajina, a na drugom Turska.