EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA OBJAVIO PRESUDU U PREDMETU MUČIBABIĆ PROTIV SRBIJE: UTVRđENA POVREDA čLANA 2. EVROPSKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA, U VEZI SA PRAVOM NA żIVOT, I NALOżENO DA SRBIJA ISPLATI 12.000 EVRA ODšTETE I 3.000 EVRA TROšKOVA PORODICI RADNIKA POGINULOG U EKSPLOZIJI U FABRICI GRMEč 23. JUNA 1995. GODINE

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu naložio je Srbiji da isplati 12.000 evra odštete i 3.000 evra troškova porodici poginulog radnika zbog nesprovođenja efikasne istrage o eksploziji u fabrici Grmeč 23. juna 1995. godine, saopštio je sud u Strazburu.

Srbija je prekršila član 2. Evropske konvencije o ljudskim pravima jer nije rasvetlila okolnosti pogibije radnika Vojislava Mučibabića u eksploziji koja se, kako se navodi u presudi, dogodila prilikom tajne proizvodnje kompozitnog raketnog goriva.

Mihajlo Mučibabić iz Novog Sada tužio je Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava zbog neadekvatne istrage o smrti njegovog sina u eksploziji izazvanom tajnom proizvodnjom raketnog goriva. Pozivajući se na član 2 (pravo na život) Mučibabić je optužio vlasti u Beogradu da su propustile da sprovedu brzu i efikasnu istragu o smrti njegovog sina, u pokušaju da prikriju učešće države u tajnim aktivnostima.

Snažna eksplozija dogodila se 23. juna 1995. godine u fabrici Grmeč koja je po nalogu srpske obaveštajne službe proizvodila raketno gorivo. U nesreći je poginulo 11 radnika, među kojima i Mučibabić, a 11 zaposlenih je teško povređeno.

Kriminalistička policija odmah je izašla na lice mesta, a sutradan je osnovana komisija sastavljena od službenika Instituta za bezbednost i suvlasnika kompanija uključenih u proizvodnju kako bi se ispitao uzrok eksplozije. Komisija je u izveštaju, objavljenom osam meseci kasnije, zaključila da je eksploziju izazvala toplota tokom proizvodnje kompozitnog raketnog goriva, posle čega je pokrenuta preliminarna istraga protiv NN lica iz fabrike Grmeč.

Istražni sudija je saslušao svedoke eksplozije, porodice žrtava i bezbednosne rukovodioce u periodu između 1999. i 2000. godine. Ipak, tužilaštvo je u junu 2000. godine odlučilo da ne pokreće dalju istragu, pozivajući se na dokaze koji su tajna, a u nedostatku bilo kakvih utvrđenih krivičnih dela.

Ubrzo nakon te odluke, Mihajlo Mučibabić je zatražio da se otvori istraga o kršenju sigurnosnih propisa. Tužilaštvo je pokrenulo istragu, ali pošto je utvrđeno da se kompozitno raketno gorivo proizvodilo na zahtev srpske obaveštajne službe, istraga je zatvorena 2003. godine.

Mučibabić je potom tužio četvoricu visokih funkcionera dve kompanije koje su učestvovale u proizvodnji raketnog goriva, zbog toga što nisu preuzeli neophodne bezbednosne mere.

Apelacioni sud je 2013. godine, posle dugog postupka, pravosnažno oslobodio rukovodioce fabrike zbog nedostatka dokaza.

Ustavni sud utvrdio je 2011. godine da je bilo manjkavosti u istrazi i da Mučibabić ima pravo na odštetu. Postupak utvrđivanja iznosa odštete je u toku.

Izvor: Vebsajt 021, 12.07.2016.
Naslov: Redakcija