Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O POŠTANSKIM USLUGAMA: Mišljenje Poverenice za zaštitu ravnopravnosti na Nacrt zakona


Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je dopisom broj 011-00-00366/2017-07 od 23. oktobra 2017. godine, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Nacrta zakona o poštanskim uslugama, radi davanja mišljenja.

Postupajući po ovom dopisu, Poverenica daje mišljenje na Nacrt zakona, sa aspekta delokruga rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama člana 20. stav 1. Ustava propisano je da lјudska i manjinska prava zajamčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolјi u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajamčenog prava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se dostignuti nivo lјudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009), koji u članu 2. stav 1. tačka 1) propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 4. propisano je načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 17. stav 1. propisano je da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti povodom pojedinih rešenja sadržanih u Nacrtu zakona, daje sledeće mišlјenje:

 U odredbama Nacrta zakona potrebno je izvršiti terminološko usklađivanje sa odredbama Ustava i Zakona o zabrani diskriminacije tako što reč: "nediskriminacija", treba zameniti rečima: "zabrana diskriminacije".

 Pored toga u odredbama Nacrta zakona koje se odnose na univerzalne poštanske usluge (član 18. stav 3. tačka 2), rezervisane poštanske usluge (član 24. stav 1. tačka 2.), uručenje poštanske pošilјke (član 46. stav 3.), navedeni su sudski, upravni i prekršajni postupci. S tim u vezi ukazuje da je u Nacrtu zakona propušteno da se pored ovih postupaka navedu i postupci koje sprovode nezavisni državni organi kao što je primera radi Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, a koji postupci ne spadaju ni u jednu od ovih kategorija. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti postupa po pritužbama koje podnose građani i građanke zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije. U ovom postupku koji je detalјnije uređen Poslovnikom o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti takođe se vrši lična dostava i teku rokovi za postupanje. Imajući u vidu navedeno mišlјenja je da je potrebno navedene članove dopuniti i predvideti njihovu primenu i na postupke pred nezavisnim državnim organima.

U članu 9. stav 4. Nacrta zakona, propisano je da: "Opšti uslovi poštanskih operatora i manipulativne isprave koje se nalaze na poštanskoj pošilјci ili prate pošilјku u unutrašnjem poštanskom saobraćaju, moraju biti napisani na službenom jeziku koji je u upotrebi u Republici Srbiji." Poverenica je mišljenja da je navedenu odredbu potrebno još jednom razmotriti sa aspekta upućivanja na primenu zakona kojim je uređena službena upotreba jezika i pisma.

 U članu 18. stav 3. tačka 5) Nacrta zakona, propisano je da univerzalna poštanska usluga obuhvata prijem, preradu, prevoz i uručenje sekograma mase do 7 kg bez naplate poštarine u unutrašnjem saobraćaju, dok je članom 32. stav 1. tačka 3) Nacrta zakona propisano da poštarina za univerzalnu poštansku uslugu mora biti besplatna za pojedine vrste usluga koje koriste lica sa oštećenim ili delimično oštećenim vidom. Poverenica smatra da je neophodno preciziranje ovih odredaba u smislu tačnog određivanja koje su to univerzalne poštanske usluge besplatne, odnosno da li pored sekograma mase do 7 kg postoje i druge univerzalne poštanske usluge koje su besplatne i koje su to usluge, imajući u vidu da su u članu 32. Nacrta zakona navedene "pojedine vrste usluga". U skladu sa članom 21. stav 4. Ustava i članom 14. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koje su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima. Imajući u vidu da je slična odredba koja se odnosi na oslobađanje od plaćanja poštarine propisana i sada važećim zakonom smatra da prilikom formulisanja ovih odredaba u Nacrtu zakona, treba voditi računa da Nacrtom zakona ne dođe do umanjenja dostignutog nivoa lјudskih prava. Takođe, predlaže da se u pogledu termina, Nacrt zakona usaglasi sa Zakonom o kretanju uz pomoć psa vodiča ("Sl. glasnik RS", br. 29/2015), koji u članu 3. koristi umesto termina "lica sa oštećenim ili delimično oštećenim vidom", termin: "slepa i slabovida lica".

 Članom 21. stav 4. Nacrta zakona, propisuje se da: "Obavlјanje pojedinih usluga koje pripadaju univerzalnoj poštanskoj usluzi može se prekinuti ili obustaviti u cilјu zaštite opšteg interesa, javnog morala, javne bezbednosti, krivične istrage, javne politike i u drugim slučajevima predviđenim zakonom." Poverenik je mišlјenja da je ovu odredbu Nacrta zakona potrebno još jednom razmotriti u pogledu termina i usaglasiti je sa Ustavom. Primera radi u članu 46. stav 2. Ustava je propisano da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlјa, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Slični termini su upotreblјeni i u čl. 43, 54. i dr. Ustava. Ovom prilikom ukazuje i na odredbu člana 10. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja) kojom je propisano da su strane u obligacionim odnosima slobodne u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja, da svoje odnose urede po svojoj volјi.

 Pored toga načelno ukazuje da je potrebno još jednom razmotriti i odredbu člana 78. Nacrta zakona kojom je propisano da je: "U slučajevima oštećenja ili umanjenja sadržine poštanske pošilјke korisnik poštanskih usluga može izjaviti reklamaciju poštanskom operatoru najkasnije narednog radnog dana, a u dalјem roku od 60 dana od dana uručenja pošilјke podneti zahtev za obeštećenje i izjaviti prigovor Agenciji. U slučaju da korisnik usluga ne podnese reklamaciju u rokovima iz stava 1. ovog člana, gubi pravo na naknadu štete koja mu po odredbama ovog zakona pripada." Naime, Poverenica ukazuje na odredbe Zakona o obligacionim odnosima kojima je uređeno pravo na naknadu štete, kao i pojam štete. S tim u vezi potrebno je razmotriti i odredbu člana 83. tačka 2) Nacrta zakona kojom je propisano da se poštanski operator oslobađa odgovornosti za naknadu štete ako je "2) prijem, prerada, prevoz i uručenje poštanske pošilјke obavlјen u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona". Zakonom o obligacionim odnosima propisano je kada se lice može osloboditi odgovornosti za štetu. Naime, da li je prijem, prerada, prevoz i uručenje poštanske pošilјke obavlјen u skladu sa odredbama ovog zakona i propisima donetim na osnovu ovog zakona je u nadležnosti suda ili eventualno predmet utvrđivanja u postupku koji u skladu sa Nacrtom zakona prethodi sudskom postupku.

Pored napred navedenog, ukazuje i na to da, Nacrt zakona ne sadrži odredbu o rodno diferenciranom jeziku, odnosno da su upotreblјene reči u muškom rodu (npr. korisnik, inspektor, ministar, ovlašćeni radnik i sl.), kao generički neutralni termini i za muški i ženski rod, čime se narušava princip ravnopravnosti polova. Upotreba jezika, u kojem se prisustvo, jednak status i uloge žena i muškaraca u društvu ravnopravno odražavaju i tretiraju sa jednakom vrednošću i dostojanstvom, suštinski je aspekt rodne ravnopravnosti i od značaja je za postizanje faktičke ravnopravnosti polova. Ovaj stav je izražen u mnogim međunarodnim dokumentima koji se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika, kao što su Plan za korigovanje sadašnje neravnoteže između muškaraca i žena u političkom životu Međuparlamentarne unije (MPU) i Preporuke Odbora ministara o eliminisanju seksizma u jeziku R (90)4, koje su usvojene 21. februara 1990. godine. Imajući u vidu navedeno, po mišlјenju Poverenice, potrebno je da se u Nacrt zakona unese odredba prema kojoj svi pojmovi koji se koriste u tom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu.

Imajući u vidu da se radi o jednom od sistemskih propisa, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao samostalan i nezavisni državni organ nadležan za suzbijanje i zaštitu od diskriminacije, zainteresovan je da se pružanje poštanskih usluga, uredi na način koji će omogućiti poštovanje načela ravnopravnosti, kako bi se svim građanima i građankama obezbedila jednaka prava i sprečila svaka eventualna nejednakost i diskriminacija.

Izvor: Vebsajt Poverenice, 08.11.2017.
Naslov: Redakcija