Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Zdravstveni podaci spadaju u kategoriju naročito osetljivih podataka, čija se zaštita dodatno jemči i Zakonom o pravima pacijenata. U slučaju sumnje u zloupotrebu prava na bolovanje, poslodavci imaju pravo da koriste mehanizme utvrđene Zakonom o radu i Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Ti mehanizmi ne predviđaju nikakva ovlašćenja i aktivnosti Vlade ili ministarstava


Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pokrenuo je 5.10.2017. postupak nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012) u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu zdravlja, povodom vesti objavljenoj na veb sajtu Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju su preneli mnogi mediji, a u kojoj se između ostalog navodi: "Ministri Vlade dogovorili su sa ambasadorom Kine u Srbiji i direktorom smederevske Železare mehanizam kontrole bolovanja... kao i na koji način će se on sprovoditi... ovo će biti jedna vrsta pilot projekta, koji će, ukoliko bude dao dobre rezultate, biti opšte primenjivan..."

Imajući u vidu da bilo kakav mehanizam kontrole bolovanja podrazumeva obradu podataka o ličnosti, i to podataka koji su po Zakonu naročito osetljivi, Poverenik je od oba ministarstva zatražio da se u roku od tri dana izjasne o tome šta navedeni "pilot projekat" kao i "dogovoreni mehanizam kontrole bolovanja" podrazumevaju, koji je pravni osnov za navedenu obradu podataka o ličnosti, kao i o nizu drugih relevantnih pitanja.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, iako kreator navedenih vesti, u ostavljenom roku nije dalo nikakvo izjašnjenje.

Ministarstvo zdravlja je u zadatom roku dalo izjašnjenje. U svom izjašnjenju Ministarstvo je navelo da ono ne stoji iza vesti o vanrednoj kontroli bolovanja, te da ministar zdravlja niti Ministarstvo, nisu davali nikakve izjave s tim u vezi, niti dostavljali medijima saopštenja u vezi s tim pitanjem.

Ministarstvo je u izjašnjenju takođe navelo da je, kako je to Poverenik i naglasio otvarajući postupak nadzora, postojeći mehanizam kontrole bolovanja predviđen članom 164. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005 - ispr., 57/2011, 110/2012 - odluka US, 119/2012, 99/2014, 123/2014, 126/2014 - odluka US, 106/2015 i 10/2016 - dr. zakon), te da u skladu sa sadržinom te zakonske odredbe zdravstvena inspekcija Ministarstva ne vrši nadzor nad ostvarivanjem bolovanja.

Nezavisno od toga koliko vesti o "pilot projektu" i "dogovorenom" mehanizmu kontrole bolovanja imaju realan osnov, Poverenik će Ministarstvu za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, a i Vladi Republike Srbije, (budući da je predsednica Vlade i nakon otvaranja postupka nadzora davala izjave kojima je najavljivana "vanredna kontrola bolovanja"), uputiti odgovarajuća upozorenja.

Poverenik još jednom upozorava na činjenicu da zdravstveni podaci spadaju u kategoriju naročito osetljivih podataka, čija se zaštita osim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti dodatno jemči i Zakonom o pravima pacijenata ("Sl. glasnik RS", br. 45/2013). Organi vlasti su u obavezi da se uzdrže od bilo kakvih aktivnosti koje podrazumevaju obradu ovih podataka na način van onog koji je izričito predviđen i uređen važećim zakonom. Što se kontrole bolovanja tiče, u slučaju sumnje u zloupotrebu prava na bolovanje, poslodavci imaju pravo da koriste mehanizme utvrđene Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017 - odluka US) i Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Međutim, ti mehanizmi ne predviđaju nikakva ovlašćenja i aktivnosti Vlade ili ministarstava. Ideja da bi se te aktivnosti mogle zasnivati na nekakvim "pilot projektima" i "mehanizmima kontrole bolovanja" dogovorenim sa bilo kim, bila bi izraz pogrešnog tumačenja zakona ili nečeg goreg, ali u svakom slučaju upuštanje u takve aktivnosti dovelo bi do kršenja više zakona, masovnog kršenja prava građana i samim tim izvršenja velikog broja kažnjivih prekršaja, čak i krivičnih dela.

Izvor: Vebsajt Poverenika, 13.10.2017.
Naslov: Redakcija