Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: ADVOKATI KRITIKUJU PROPIS I JAVNOTUżILAčKU ISTRAGU KOJA JE UVEDENA PRE DVE GODINE I TVRDE DA SU GRAđANI USKRAćENI ZA KVALITETNU ODBRANU I PRAVIčNO SUđENJE


Nakon strukovnih udruženja, stručne javnosti, tužilaca, sudija, i advokati kritikuju Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014 - dalje: ZKP) i javnotužilačku istragu koja je uvedena pre dve godine. Advokati tvrde da su građani uskraćeni za kvalitetnu odbranu i pravično suđenje.

Uvođenjem javnotužilačke istrage, prema kojoj je za najveći deo postupaka nadležan tužilac, advokati su, kažu, stavljeni u neravnopravan položaj. Pravila dokazivanja, ispitivanja svedoka, istrage su nejasna što ih sprečava da rade svoj posao i zaštite prava okrivljenih pred sudom.

"Ono što vidimo kao problem je što su izuzetno uvećana ovlašćenja tužilaca u tužilačkoj istrazi, gde je predviđeno da je istraga tajna, može trajati neodređeno dugo, a da ni u jednom momentu sud ne odlučuje o opravdanosti krivičnog progona. Na drugoj strani uloga branioca u tužilačkoj istrazi je minimizirana", kaže Jugoslav Tintor iz Advokatske komore Srbije.

A ni oni čija je uloga uvećana nisu zadovoljni. Tužioci ponavljaju stare zamerke - nema ih dovoljno, nedostaju im uslovi za rad, a i delovi ZKP-a su nejasni i protivrečni, pa trpi pravna sigurnost.

Goran Ilić iz Udruženja tužilaca Srbije kaže da postoje norme koje predviđaju prava okrivljenog, ali da ona nisu efektivna.

"Recimo u istrazi okrivljeni ili njegov branilac može da prikuplja dokaze ili obavi razgovor sa nekim, ukoliko ta osoba na to pristane, ali za to nije potreban ZKP da to izričito propiše", kaže Ilić.

Stručna javnost ide i korak dalje.

Profesor krivičnog prava, Milan Škulić, objašnjava da su prava koja su ZKP-om data advokatima, a koja deluju kao veliki napredak, zapravo na kozmetičkom nivou. Škulić kaže da ZKP uvodi nova komplikovana pravila dokaza, gde se puno očekuje od stranaka.

"Stranke iznose mnogo dokaza, a sud je veoma pasivan, zaboravljaju da u velikom broju slučajeva postoji okrivljeni bez branioca, onda se od čoveka koji nije čak ni pravnik, a često je polupismen, očekuje da tobože potpuno ravnopravno pravnicima izvodi svoje dokaze i parira", navodi Škulić.

Nedostaci su uočeni i kada je ZKP pisan, a praksa ih je samo potvrdila. Zašto se čekalo dve godine? Zato što je ZKP nametnut, kaže struka.

Predlog kako bi trebalo da izgleda novi ZKP advokati će u saradnji sa kolegama iz regiona napisati do sredine 2016. godine. Ministarstvo pravde za sada ne namerava da menja suštinu ZKP-a, osim eventualno tehničkih detalja radi usklađivanja sa drugim propisima.

Izvor: Vebsajt RTS, 14.10.2015.
Naslov, Obeležavanje: Redakcija